- Деконструкција класичне фантазије
Управо један од главних, ако не главни разлог великог успеха франшизе је чињеница да је Мартин одлучио да своју фантазију пише у форми деконструкције стандардних стереотипа класичних фантазија попут принца на белом коњу, идеалног хероја, принцезе из бајке итд. По речима Мартина, његова намера је била да напише фантазију у којој ,,дечак сељак који приговори принцези заврши одсеченог језика'' и сл.
Идеалан херој. Више ликова у овој причи је деконструкција идеалног хероја. Нед Старк, Роберт Баратеон, Денерис Таргеријан су примери. Први пример, Нед Старк воли своју породицу и архетип је класичног часног ратника. Зато је изабран за Краљеву Десницу, јер је частан човек који неће користити моћ у сопствене сврхе. Међутим, његово одбијање да манипулише, учини нечасне ствари, попут убијања деце, упозоравање краљице манипулаторке да склони децу, су учиниле да умре и буде запамћен као издајник. Штавише, његово одбијање да прихвати незаконитог краља и тежња да доведе законитог Краља на престо су донеле рат у његовој намери да га избегне. Други пример, Роберт Баратеон, је такође пример класичног јунака из бајке-добар ратник и генерал, који је започео рат због девојке коју воли и ослободио земљу од тиранина. Постао је краљ и оженио најлепшу жену света. Звучи идеално? Осим што је девојка коју воли умрла, најлепша жена света је охола манипулаторка, а он није човек који је икада умео да влада. Као резултат, њихов брак је неуспешан, он се не брине о деци и не примећује да нису његова, чезне за временима када је био ратник, сањари о девојци коју је волео, вара жену, постаје алкохоличар, бригу о краљевству препушта сумњивим људима и године таквог владања су учиниле да се физички угоји и морално опадне. Отуд његово и Недово неразумевање, којима је уследила смрт обојице. Такође, Роберт је, налик идеалним херојима, владао краљевством помоћу сопствене харизме и спријатељавања са непријатељем. За разлику од других фантазија, његовом смрћу краљевство почиње да се распада и непријатељи које је он претворио у пријатеље поново почињу да ратују, вођени истим амбицијама. Трећи пример, Денерис Таргеријан је идеалистична, брине о својим људима, међутим, њена њена жеља да помогне свима је удаљава од њеног циља да освоји Вестерос, њена немогућност да види свет друкчије од црно-белог јој ствара проблеме и код својих људи и као последицу има урушавање сопствене власти у освојеним подручјима.
Млади освајач. Роб Старк, Денерис Таргеријан, Дајрон Таргеријан, Теон Грејџој и Роберт Баратеон су деконструкције овог архетипа хероја. Роб има оштро око за бојно поље и прави добре планове, што му је омогућило да остане непоражен у биткама које је лично водио. Међутим, он не уме да склапа савезе, чиме је пропустио да придобије Мартеле и Тајреле на своју страну, његова највећа победа је испала Пирова, захваљујући усијаности његовог ујака, одлука да пошаље Теона као свог најбољег пријатеља је имала за последицу да Гвозденрођени освоје Север чиме је укљештен између два непријатеља, одлука да убије Рикарда Карстарка као казну за убијање два дечака је имала последицу да се Карстаркова војска одели од њега, и његово венчање са Џејн Вестерлинг да сачува њену част је имала последицу да се Фрејеви окрену против њега, што је довело до Крвавог венчања и уништења његове војске. Денерис Таргеријан захваљујући змајевима и дисциплинованој војсци лако осваја подручја. Међутим, због црно-белог виђења ствари, ствара непријатеље и код робова које ослобађа и код робовласника. Њена одлука да разапне 163 робовласника у име правде без суђења и провере ко је крив а ко невин је имала за последицу окретање и поштенијих робовласника против ње, њено ослобађање робова има за последицу да се део наводно ослобођених робова окрене против ње, зато што им је одузет бољи живот који су имали код робовласника, што чини да се део тих робова почиње сам продавати у робље, и њено окретање против старих традиција тих градова и увођење новина ствара даљу мржњу. Све то чини да се против ње образује отпор и на крају, њена власт се распада у освојеним подручјима и она бива принуђена да побегне, остављајући за собом област погоршане економије у којој људи умиру од глади. Дајрон Таргеријан је успео да освоји Дорну, изгубивши 10 000 људи због сопственог неискуства у ратовању. Након освајања, Дорна се побунила, и Дајрон је изгубио још 50 000 људи и погинуо са 18 година. Теон Грејџој је, у жељи за славом, лако освојио Зимоврел. Међутим, његова немогућност да се одлучи је изазвала мржњу код обе стране. Гвозденрођени га мрзе сматрајући га меким, чиме он чини неке ужасне ствари желећи да се докаже, Старкови га мрзе јер се окренуо против њих, његова жеља да влада као Старк, а да истовремено буде прихваћен код Гвозденрођених чини да га његови људи издају, и на крају бива издан, мучен од онога кога је пустио из затвора и претворен у измучену масу која себе назива Смрадом. Роберт Баратеон је ослободио земљу од Лудог краља, али његова незаинтересованост да влада било како друкчије него харизмом је за последицу имала нови рат након његове смрти.
Зли господар. За разлику од других фантазија Песма леда и ватре нема главног зликовца, барем не у конфликтима између краљевстава, и показује колико је непрактично понашати се као стандардни мрачни господар. Обично у фантазијама више фракција формира алијансу против главног зла, и то је и случај овде. Међутим, за разлику од класичних фантазија овде нема финалне битке. Управо супротно, Луди краљ је малтретирањем својих подређених, игнорисањем добрих савета и непрактичношћу, паранојом, држањем талаца, и сличним понашањем стандардног злог господара довео сам себе до пораза-његов некада најбољи савезник Тајвин Ланистер је одлучио да почисти пут херојима и тиме обезбеди бољи положај своје фамилије, и његов витез Краљеве гарде, Тајвинов син Џејми, унапређен у витеза да би био талац, га је убио након што је Луди краљ одлучио да уништи град. Такође Ерис је био део династије која је владала 300 година. Његовом смрћу краљевства су принуђена да стварају нешто ново, што у овом случају иде тешко, јер је сврха рата била слепа освета без икакве праве визије о будућности и тиме настају нови конфликти. Тајвин Ланистер, као центар конфликта Рата пет краљева је друга деконструкција овог клишеа. За разлику од Ериса, он као искусан политичар, који је 20 година владао краљевством као краљева десница, тачно зна шта ради. Као и код Ериса, ни против њега нема финалне битке, али из другог разлога-он успева да победи у Рату пет краљева. Управо супротно од Ериса, он ствара савезе са ривалским кућама, попут Тајрела, што му омогућава да победи Станиса Баратеона, и Мартелима који остају неутрални. Такође, и поред своје мржње према најмлађем сину Тириону, шаље га у Краљеву луку, да уреди ствари у корист куће, јер зна да је способнији него Серсеи, и на крају користи чињеницу да Роб Старк има савезнике који би се радо окренули против њега, обећава им сигурност и тиме побеђује Роба Старка без финалне битке, истовремено омогућавајући да Болтони и Фреји својом издајом и масакром Роба Старка и његових трупа постану главни центар мржње Севера уместо Ланистера. Тако, уместо да попут стандардних мрачних господара Тајвин буде кажњен за свима позната зла дела, што су у његовом случају масакр Рејна и Тарбека, пустошење Краљеве луке у рату против Лудог краља, пустошење Речних земаља и Крваво венчање у Рату пет краљева, Тајвину је главе дошао догађај који је он давно заборавио, тј. убио га је син због тога што је наредио силовање његове девојке сељанке и приморао га да и он учествује. Његовом смрћу и Тирионовим бекством, моћ Ланистера слаби и они ускоро постају мета других. Трећа деконструкција је Питер Бејлиш, Малопрсти, у смислу да главни извор конфликта, у овом случају Рата пет краљева, може да оперише свима пред носем и заузима ситну позицију, уместо да слично стандардном злом господару, седи у тајној бази окружен сенкама. Једним убиством он је изазвао рат, скренуо кривицу на оне чија би била најочигледнија, тј. Ланистере, искористио хаос да унапреди свој положај, и на крају рата Пет краљева за себе обезбедио владавину над подручјем које је рат поштедео, и захваљујући својим политичким везама, може да је шири над другим земљама. Четврта деконструкција је Руз Болтон. Његова политика је изражена под девизом мирна земља, мирни људи. Под њоме подразумева да није практично радити зла дела свима пред, носом, него да је контрапродуктивно. Због чињенице да не може да обузда свог ванбрачног сина, који се пручуо као окрутни силоватељ и садиста, плус чињенице да је издао Роба Старка, већи део Севера почиње да се окреће против њега и да стаје уз Станиса Баратеона.
