Дорна је налик на Шпанију, или боље речено, Маварску Шпанију, као и Арабију. Дорна је очувала Ројнарску традицију, налик на Шпанију, која је упила део маварске културе. Слани Дорнијци су налик Арапима-имају највише Ројнарске крви и живе на обалама. Пешчани Дорнијци су налик Берберима-живе у пустињи. Камени Дорнијци су мешанци Ројнараца, Првих људи и Андала и живе у планинама, налик Шпанцима под арапском влашћу. Дорна је делом налик и Велсу-били су одвојене државе, културално су различите од остатка краљевства и владају им принчеви.
Зид је очигледно рађен према Хадријановом зиду, који је бранио Енглеску од упада Пикта и Каледонаца, који имају паралеле са дивљанима.
Слободни градови су налик на италијанске градове-републике у време Ренесансе, као и белгијске и холандске лучке градове.
Опис Валирије је налик опису Мордора, док начин на који је она претворена у опустошену земљу је референца на ерупцију вулкана Везува који је збрисао велики и богати римски град Помпеју.
Људи без лица су налик Асасинима, док је опис робовског залива и градова налик цивилизацијама Блиског истока, тј. Месопотамије, старе Грчке и амерчких претколумбовских цивилизација.
Неокаљани су референца Спартанаца, али такође и Мамелука(исламизовани робови војници који су служили калифима и султанима) и Јаничара.
Дотраци су референца на степске евроазијске номадске народе, нарочито Хуне, Монголе и Ските.
Кал Дрого је референца на владаре тих народа, Атилу, Џингис кана итд.
Карт је именом референца на Картагину(име Картагине на језику Картагињана је било Qart Hadаsh), , уз примесе Вавилона, Персије и Индије.
Владарска кућа Таргеријана има сличности са Норманском династијом, која је заузела Енглеску од Англосаксонаца, и династију Плантагенет, која је најдуже владала Енглеском. Осим тога Таргеријани имају сличности са Византијом(дивља ватра као референца на грчку ватру), њихов обичај венчавања брата и сестре је референца на Стари Египат, Месопотамске и преколумбовске америчке цивилизације. Такође имају сличности и са тарквинијском лозом римских краљева(конекција са изгубљеном цивилизацијом, ЕТрурска у случају Тарквинијеваца, уз то да је син последњег краља, Секст, отео и силовао сестру Луција Јунија Брута, који је затим дигао устанак и срушио династију, као један од два мотива за отмицу Лијене Старк, поред мотива из Илијаде).
Луди краљ Ерис Други је налик на француског краља Шарла Шестог Лудог, који је одједном почео да верује да је направљен од стакла, почео да убија своје људе и организовао Бал Људи који горе.
Његов син Регар је микс Едварда Црног принца, за којег су сматрали да би био добар краљ да није умро, Париса(Илијада) и горепоменутог Секста Тарквинијевца(дебатно је да ли је Регар силовао Лијену, или је то била љубав или нешто треће).
Егон Шести(ако је то он), је такође рађен према више личности. Његово искрцавање на Олујне острве је референца на Хенрија Тјудора и његово пристајање на Е. Хенри је имао црвеног велшког змаја на застави, провео је већи део своје владавине ван своје земље, и већи део његових присталица су били изгнаници. Уколико је у питању предендент, он је референца на Ламберта Симнела и Перкина Ворбека, који су изазвали Хенрија Тјудора представљајући се као Принчеви Јорк династије, Едвард Пети и Ричард од Шрузберија, као и руског цар Димитрија Самозванца, у Русији у доби смутних времена, који се представљао као син Ивана Грозног, за кога се веровало да је умро.
Висерис Трећи је налик на Џејмса Едварда Френсиса Стјуарта, сина Џејмса Другог, збаченог у Славној Револуцији, који је живео у егзилу, и представљао себе као правог краља Енглеске, без правог утицаја и моћи.
Егон Први Освајач је налик на Александра Великог, који је такође срушио велико царство, и Октавијана Августа, који се препустио владању након што је ујединио земљу и донео мир након више ратова, као и Виљема Освајача, који је освојио Британију.
Мегор Окрутни се, као Хенри Осми, венчао шест пута, а као Џон Без Земље, убио нећака, био окрутан владар и дошао у сукоб са црквом.
Дајрон Први има сличности са Ричардом Лављим срцем-обојица су потрошили велик део средстава за рат са туђом земљом(туђим регионом у Дајроновом случају), по цену великих губитака у људству, били запамћени за живота као добри краљеви, умрли млади и били критиковани од каснијих историчара.
Белор Први је као Луј Седми, био други син, религиозан фанатик и имао три жене.
Рат Егона Другог и његове полусестре Ренире је референца на грађански рат у Енглеској у 12. веку између Стивена од Блое и краљице Матилде.
Зид је очигледно рађен према Хадријановом зиду, који је бранио Енглеску од упада Пикта и Каледонаца, који имају паралеле са дивљанима.
Слободни градови су налик на италијанске градове-републике у време Ренесансе, као и белгијске и холандске лучке градове.
Опис Валирије је налик опису Мордора, док начин на који је она претворена у опустошену земљу је референца на ерупцију вулкана Везува који је збрисао велики и богати римски град Помпеју.
Људи без лица су налик Асасинима, док је опис робовског залива и градова налик цивилизацијама Блиског истока, тј. Месопотамије, старе Грчке и амерчких претколумбовских цивилизација.
Неокаљани су референца Спартанаца, али такође и Мамелука(исламизовани робови војници који су служили калифима и султанима) и Јаничара.
Дотраци су референца на степске евроазијске номадске народе, нарочито Хуне, Монголе и Ските.
Кал Дрого је референца на владаре тих народа, Атилу, Џингис кана итд.
Карт је именом референца на Картагину(име Картагине на језику Картагињана је било Qart Hadаsh), , уз примесе Вавилона, Персије и Индије.
Владарска кућа Таргеријана има сличности са Норманском династијом, која је заузела Енглеску од Англосаксонаца, и династију Плантагенет, која је најдуже владала Енглеском. Осим тога Таргеријани имају сличности са Византијом(дивља ватра као референца на грчку ватру), њихов обичај венчавања брата и сестре је референца на Стари Египат, Месопотамске и преколумбовске америчке цивилизације. Такође имају сличности и са тарквинијском лозом римских краљева(конекција са изгубљеном цивилизацијом, ЕТрурска у случају Тарквинијеваца, уз то да је син последњег краља, Секст, отео и силовао сестру Луција Јунија Брута, који је затим дигао устанак и срушио династију, као један од два мотива за отмицу Лијене Старк, поред мотива из Илијаде).
Луди краљ Ерис Други је налик на француског краља Шарла Шестог Лудог, који је одједном почео да верује да је направљен од стакла, почео да убија своје људе и организовао Бал Људи који горе.
Његов син Регар је микс Едварда Црног принца, за којег су сматрали да би био добар краљ да није умро, Париса(Илијада) и горепоменутог Секста Тарквинијевца(дебатно је да ли је Регар силовао Лијену, или је то била љубав или нешто треће).
Егон Шести(ако је то он), је такође рађен према више личности. Његово искрцавање на Олујне острве је референца на Хенрија Тјудора и његово пристајање на Е. Хенри је имао црвеног велшког змаја на застави, провео је већи део своје владавине ван своје земље, и већи део његових присталица су били изгнаници. Уколико је у питању предендент, он је референца на Ламберта Симнела и Перкина Ворбека, који су изазвали Хенрија Тјудора представљајући се као Принчеви Јорк династије, Едвард Пети и Ричард од Шрузберија, као и руског цар Димитрија Самозванца, у Русији у доби смутних времена, који се представљао као син Ивана Грозног, за кога се веровало да је умро.
Висерис Трећи је налик на Џејмса Едварда Френсиса Стјуарта, сина Џејмса Другог, збаченог у Славној Револуцији, који је живео у егзилу, и представљао себе као правог краља Енглеске, без правог утицаја и моћи.
Егон Први Освајач је налик на Александра Великог, који је такође срушио велико царство, и Октавијана Августа, који се препустио владању након што је ујединио земљу и донео мир након више ратова, као и Виљема Освајача, који је освојио Британију.
Мегор Окрутни се, као Хенри Осми, венчао шест пута, а као Џон Без Земље, убио нећака, био окрутан владар и дошао у сукоб са црквом.
Дајрон Први има сличности са Ричардом Лављим срцем-обојица су потрошили велик део средстава за рат са туђом земљом(туђим регионом у Дајроновом случају), по цену великих губитака у људству, били запамћени за живота као добри краљеви, умрли млади и били критиковани од каснијих историчара.
Белор Први је као Луј Седми, био други син, религиозан фанатик и имао три жене.
Рат Егона Другог и његове полусестре Ренире је референца на грађански рат у Енглеској у 12. веку између Стивена од Блое и краљице Матилде.
