- Poruka
- 95.555
https://ivamilosevic5.wordpress.com/2017/12/12/optimizam-i-pesimizam/
Optimizam (od latinske reči optimum „najbolje“ ) je pozitivno shvatanje i sagledanje sveta.
Sklonost očekivanju najboljeg mogućeg ishoda.
Oslanja se na one aspekte neke situacije koji ulivaju najviše nade.
Optimizam je mentalni stav koji oslikava snažno uverenje da će ishod nekih konkretnih poteza
biti pozitivan, povoljan i poželjan.
Biti optimističan, znači očekivati da će određena situacija imati najbolji od mogućih ishoda.
Postoje nagoveštaji da se optimizam nasleđuje jer predstavlja kombinacije drugih crta ličnosti
koje su uglavnom nasledne (poput inteligencije i temperamenta). Suprotnost optimizmu je pesimizam.
Pesimizam je mračno shvatanje i gledanje, filozofsko učenje po kojem je ovaj svet i sve u njemu najgore
što može biti, sva stvarnost nevredna i besmislena.
Pesimizam je mentalni stav.
Pesimisti predviđaju neželjene ishode iz date situacije, koja se uopšteno naziva situacionim pesimizmom,
ili veruju da će im nepoželjne stvari u životu biti više nego poželjne.
Pesimisti takođe imaju tendenciju da se usredsrede na negativan život uopšte ili na datu situaciju.
Uobičajeni opis koji se koristi za ilustraciju optimizma nasuprot pesimizmu je čaša sa vodom na pola puna,
gde će optimista tvrditi da je čaša polu puna, a pesimista da je polu prazna.
Razliku između optimizma i pesimizma možemo posmatrati kao mehanizam za prevladavanje stresa,
neku vrstu odbrane od neizvesnosti i kompleksnosti života.
U određenoj meri, obe vrste mogu biti podjednako efikasne strategije
za nošenje sa problemima svakodnevnice, svaka na svoj način.
Istina je da smo svi manjim delom biološki predisponirani za optimizam odnosno pesimizam,
kao i to da je naš način mišljenja uveliko uslovljen našim prethodnim iskustvima,
ali to ne znači da je zbog toga i zacementiran.
Bitno je da budemo svesni toga i umemo da prepoznamo u kojim nam slučajevima naša perspektiva pomaže
a kada odmaže, kao i to šta mi možemo tada da uradimo da jepromenimo kako bi ,,bolje pregurali“ datu teškoću.
Istraživanja su pokazala da je najbolja opcija za ispunjen život biti optimistički nastrojen realista
Gde ste vi?Pesimista, optimista ili negde između?
Optimizam (od latinske reči optimum „najbolje“ ) je pozitivno shvatanje i sagledanje sveta.
Sklonost očekivanju najboljeg mogućeg ishoda.
Oslanja se na one aspekte neke situacije koji ulivaju najviše nade.
Optimizam je mentalni stav koji oslikava snažno uverenje da će ishod nekih konkretnih poteza
biti pozitivan, povoljan i poželjan.
Biti optimističan, znači očekivati da će određena situacija imati najbolji od mogućih ishoda.
Postoje nagoveštaji da se optimizam nasleđuje jer predstavlja kombinacije drugih crta ličnosti
koje su uglavnom nasledne (poput inteligencije i temperamenta). Suprotnost optimizmu je pesimizam.
- Optimisti negativne događaje vide kao nešto što nije njihova krivica, već su slučajnosti koje će se već sledeći put odigrati drugačije i koje nisu ni na koji način povezane sa svim aspektima njihovog života. Ljudi skloni optimizmu očekuju da će uspeti, pa im ne ponestaje upornosti, samouverenosti i vere u napredak kada se bace na neki zadatak. Njihova prednost je što oni sami sebe podstiču, kao što bi nekog pozitivni komentar od neke druge osobe, pošto često nije važno samo ono šta možemo, nego i ono što mislimo da možemo. Loše strane optimističkog stila su što može da dovede do toga da osoba višestruko preceni svoje sposobnosti.
Pesimizam je mračno shvatanje i gledanje, filozofsko učenje po kojem je ovaj svet i sve u njemu najgore
što može biti, sva stvarnost nevredna i besmislena.
Pesimizam je mentalni stav.
Pesimisti predviđaju neželjene ishode iz date situacije, koja se uopšteno naziva situacionim pesimizmom,
ili veruju da će im nepoželjne stvari u životu biti više nego poželjne.
Pesimisti takođe imaju tendenciju da se usredsrede na negativan život uopšte ili na datu situaciju.
- Pesimisti smatraju sebe jedinim odgovornim, i to ne u smislu da su napravili omašku
- već dovode u pitanje celu svoju ličnost.
- Veruju da će loše stvari zauvek ostati loše i da nad time oni nemaju nikakvu kontrolu.
- Ljudi skloni pesimizmu imaju niska očekivanja, pa se ne potresaju mnogo kada se susretnu sa neuspehom,
- na taj način, sami sebi smanjuju anksioznost.
- Takođe, bolje reaguju na negativne kritike pa lakše menjaju ono što nije dobro.
Uobičajeni opis koji se koristi za ilustraciju optimizma nasuprot pesimizmu je čaša sa vodom na pola puna,
gde će optimista tvrditi da je čaša polu puna, a pesimista da je polu prazna.
Razliku između optimizma i pesimizma možemo posmatrati kao mehanizam za prevladavanje stresa,
neku vrstu odbrane od neizvesnosti i kompleksnosti života.
U određenoj meri, obe vrste mogu biti podjednako efikasne strategije
za nošenje sa problemima svakodnevnice, svaka na svoj način.
Istina je da smo svi manjim delom biološki predisponirani za optimizam odnosno pesimizam,
kao i to da je naš način mišljenja uveliko uslovljen našim prethodnim iskustvima,
ali to ne znači da je zbog toga i zacementiran.
Bitno je da budemo svesni toga i umemo da prepoznamo u kojim nam slučajevima naša perspektiva pomaže
a kada odmaže, kao i to šta mi možemo tada da uradimo da jepromenimo kako bi ,,bolje pregurali“ datu teškoću.
Istraživanja su pokazala da je najbolja opcija za ispunjen život biti optimistički nastrojen realista
Gde ste vi?Pesimista, optimista ili negde između?
