Kako bolje započeti ovaj proces šarade u praksi nego simboličkim združivanjem u Šetnji za Zorana. Mrtav Đinđić u tom smislu nikad nije bio dragoceniji za svrgavanje jedne vlasti nego što je to sad. Zato se danas prenaglašava da će Đilasovi i Čedini prvi put šetati zajedno, jer samo dostojni i dosledni to smeju. Čitav ovaj događaj zapravo i služi da se u šetnji okupe ne naročito oni koji su poštovali i cenili Đinđića, kako se kaže, nego ujedno svi koji imaju nešto protiv novih vlasti i koji su protiv nje spremni da evociraju atmosferu devedesetih – jer to u stvari mora da se podudara, to je plan, to je Zakon. Mimo toga ništa nije dozvoljeno, niti dobrodošlo. Šetnja za Zorana dobija jedan posve novi simbol i sa njom se zaokružuje kompletan propagandni smisao emisije Utisak nedelje, a ta propaganda je, recimo to otvoreno, subverzivno huškačka. Sve je u njoj presićeno simbolima, jer oni su zapravo najmoćnija stvar i ono što pokreće ljude, i zato stvarno stanje stvari i upuštanje u detalje delovanja novih vlasti uopšte nije poželjno.
