nordic_warrior
Elita
- Poruka
- 18.286
Centralna i juzna Azija 1945-1997
Indija je igrala vaznu ulogu za Saveznike tokom Drugog svetskog rata i postojala su velika ocekivanja od politickih promena. Medjutim, glavni pretendenti, Kongresna stranka (vodjena od strane Gandija i Nehrua) i Muslimanska liga, predvodjena Muhamedom Jinahom, bili su medjusobno neprijateljski raspolozeni. Do 1945-e, mrznja izmedju Muslimana i Hindusa izazvala je nerede u Kalkuti i Delhiju,i Britanci se odlucuju na brz odlazak odatle. To je povereno Lordu Luisu Mautbatenu posto se nasilje sirilo citavom dolinom Ganga. Stoga su 1947-e na potkontinentu stvorene dve nezavisne republike - podeljeni, pretezno muslimanski Pakistan, kao i sama Indija. Podela je obnovila gradjanske sukobe a donela je i masovne migracije, posto se milioni muslimana sele iz Indije u Istocni ili Zapadni Pakistan a sa druge strane Hindusi i Siki odlaze u Indiju. Zaplasen tim stradanjima,Mahatma Gandi zapocinje verski post a 30-og januara 1948 ubija ga hinduisticki ekstremista za vreme redovne vecernje molitve.
Dve republike nastavljaju spor oko Kasmira i rat iz 1948-49 -e dovodi do linije prekida vatre Ujedinjenih nacija. Mira je bilo do 1965-e, kada trupe obeju snaga prelaze liniju primirja. Neprijateljstvo se ponovo razbuktalo 1971-e kada su se gerilci Bngla Desa u Istocnom Pakistanu sukobili sa vojskom koju je iz Zapadnog Pakistana poslao predsednik Jahija Kan. 10 miliona izbeglica prelazi iz Istocnog Pakistana u Indiju, donevsi ogromnu napetost Zapadnom Bengalu. U decembru 1971-e Indija napada Istocni Pakistan uz podrsku gerilaca, odnosi pobedu nad vojskom Pakistana i oblast je stekla nezavisnost kao Banglades.
Kao sekularna drzava, Indija je pokusala da promeni davno ustanovljene obicaje preko parlamentarnih zakonskih propisa. Povisene su minimalne godine za zensku udaju a dato je i pravo na razvod; diskriminacija harijana (nedodirljivi) stavljena je van zakona. Kada je vodja Kongresne stranke,Indira Gandi, postala premijer 1966-e, njena parola bila je Garibi Hatao (smanjite siromastvo). Dosta je ulagala u industriju, proizvodnju zitarica i razvoj porodice,uklucujuci prinudnu sterilizaciju. Stekla je mnogo neprijatelja i 1984-e ubija je njen telohranitelj ekstremista iz redova Sika.
Do tog vremena Indija je postala industrijska i vojna sila,koja se sukobila sa Kinom u Himalajima, stvorila nuklearnu vojnu tehnologiju 1974-e i lansirala satelit u orbitu. Indija je izgradila vazdusno-kosmicku industriju i mornaricu koja ukljucuje flotu snaznih nosaca aviona. Tokom 1990-ih Indijska ekonomija sve vise je liberalizovana a mere jasne diskriminacije isle su u korist ljudi nizih kasti i manjina. Indirin sin i naslednik, premijer Radziv Gandi, ubijen je 1991-e i pobune su nastavile da stete gradovima poput Bombaja, posto je Hindu fundamentalizam poceo da se suprotstavlja ustavnom preuzimanju drzave.
U Pakistanu je tokom 1960-ih Zulfikar Ali Buto pokusao je da uvede program nacionalizacije (ili ''Islamski socijalizam'') ali je njegov nemilosrdan pristup doveo do toga da ga 1977-e u vojnom pucu zbaci general Zija ul-Hak i kasnije ga osudi na smrt vesanjem posto je utvrdjeno da je kriv za narucivanje jednog politickog ubistva. Njegova cerka, Benazir Buto, zapocela je burnu politicku karijeru i bila premijer pocetkom 1990-e (prva zena koja je dosla na celo jedne muslimanske drzave u savremeno doba). Od sticanja nezavisnosti Pakistan je imao snazne vojne snage i toko 1990-ih se sumnjalo da ima nuklearno oruzje, merljivo sa Indijskim balistickim projektilom kratkog dometa Prithvi. Ugrozavala ga je domaca korupcija i islamizovana drzava i drustvo, posebno nakon Invazije Sovjeta na Avganistan 1979-e koja je izazvala ogroman priliv izbeglica.
Banglades, jedna od najsiromasnijih zemalja sveta, na meti je ciklona koji plave ogromne oblasti i izazivaju masovnu smrt i razaraje. Prvi premijer drzave, seik Mudzibar, koji je naconalizovao industriju indijske konoplje,caja i tekstila, ubijen je 1975-e, kao i predsednik Zia Raman 1981-e. Susedna Burma (sada Savez Mijanmara) osetila je veoma malo od demokratskih obecanja nakon sto ju je general Aung San odveo do nezavisnosti 1948-e. Njegova cerka Aung San Su Ki usprotivila se vojnoj vlasti ali je stavljena u kucni pritvor tokom 1990-ih. 1991-e dobila je Nobelovu nagradu za mir a pritvor joj je ukinut tek 1995-e. Burma je uzivala podrsku Kine u zamenu za baze na Kokosovom ostrvu i Viktoriju Point. Sri Lanka,koja je takodje stekla nezavisnost 1948-e, razarana je u gradjansom ratu izmedju manjinskih Tamila i Sinhaleza od 1983-e. Tamislki Tigrovi pokusali su da osnuju nezavisnu drzavu na severu ostrva i zauzimaju Dzafnu 1991-e. Vlada vraca grad 1996-e a tamilski odredi bombasa vracaju se terorizmu.
Tibet, okupiran od strane Kine 1950-e, iskusio je vojnu vlast nakon neuspeha pobune u Lasi i bega Dalaj Lame u indiju 1959-e. Kinezi ga proglasavaju izdajnikom i kada je njegov naslednik, Pancen Lama, umro 1989-e, postavljaju marionetskog valdara ; masovne migracije Han Kineza u ovu oblast pretile su da preplave domace stanovnistvo.
Avganistan je pokusao da povrati nezavisnost tokom Hladnog rata ali je ustavna monarhija pala u pucu 1973-e a komunisti postaju sve snazniji. 1979-e vlada je zatrazila pomoc Sovjeta protiv musimanskih mudzahedinskih gerilaca. Sovjetske okupacione snage pretrpele su velike gubitke od gerilaca koji su dejstvovali iz planinskih baza i konacno se povlace nakon mirovnog sporazuma zakljucenog sa predsednikom Nadzibulahom 1988-e. Sovjetsko povlacenje poplocalo je put gorkom gradjansom ratu a 1996-e ekstreman grupacija Talibanske milicije zauzima Kabul.
Dramaticne promene u centralnoj Aziji pratio je raspad Sovjetskog Saveza 1991-e, posto je 8 republika Kavkaza i duz granica sa Iranom i Kinom proglasilo nezavisnost.
Vremenska linija :
Indijski potkontinent
1945 : Britanci pustaju indijske nacionalisticke lidere iz zatvora
1947 : potkontinent je podeljen izmedju nezavisne Indije i Pakistana
1948 : nezavisnost sticu Brma i Cejlon
1948-49 : Prvi indo-Pakistanski rat zavrsava linijom prekida vatre UN-a u kasmiru
1955 : Idija sprovodi zakone o Hindu braku i Nedodirljivosti
1962 : Indo-Kineski sukobi izbijaju u Aksai Cinu i Taga Lagi
1965 : Drugi Indo-Pakistanski rat vodi se oko Kasmira
1969 : Ajib Kan je srusen i u Pakistanu je obnovljena demokratija
1971 : Treci Indo-Pakistanski rat zavrsava se nezavisnoscu Bangladesa
1974 : Indijska ekspozija podzemne nuklearne naprave u pustinji Tar
1979 : premijer Buto obesen u Pakistanu
1981 : rasno nasilje na Sri Lanci (ime promenjeno 1972-e)
1981 : predsednik Zia ur-Raman ubijen u Bangladesu
1984 : ubijena Indira Gandi
1993 : ubijen predsednik Sri Lanke Premadasa
1996 : vladine snage Sri Lanke pobedjuju Tamilske Tigrove
Druge drzave
1950 : Kineske trupe okupirale Tibet
1959 : 5 miliona Kineza naseljava Tibet
1959 : pobuna U Lasi,pracena begom Dalaj Lame u Indiju
1962 : Ne Vin dolazi na vlast u Burmi
1979 : Sovjetski savez napada Avganistan
1981 : veci deo Avganistana je pod kontrolom mudzahedina
1988 : u Rangunu se razbuktavaju pro-demokratske pobune
1989 : SSSR napusta Avganistan
1991 : 8 Sovjetskih republika sticu nezavisnost
1996 : Talibanska milicija dolazi na vlast u Avganistanu
Indija je igrala vaznu ulogu za Saveznike tokom Drugog svetskog rata i postojala su velika ocekivanja od politickih promena. Medjutim, glavni pretendenti, Kongresna stranka (vodjena od strane Gandija i Nehrua) i Muslimanska liga, predvodjena Muhamedom Jinahom, bili su medjusobno neprijateljski raspolozeni. Do 1945-e, mrznja izmedju Muslimana i Hindusa izazvala je nerede u Kalkuti i Delhiju,i Britanci se odlucuju na brz odlazak odatle. To je povereno Lordu Luisu Mautbatenu posto se nasilje sirilo citavom dolinom Ganga. Stoga su 1947-e na potkontinentu stvorene dve nezavisne republike - podeljeni, pretezno muslimanski Pakistan, kao i sama Indija. Podela je obnovila gradjanske sukobe a donela je i masovne migracije, posto se milioni muslimana sele iz Indije u Istocni ili Zapadni Pakistan a sa druge strane Hindusi i Siki odlaze u Indiju. Zaplasen tim stradanjima,Mahatma Gandi zapocinje verski post a 30-og januara 1948 ubija ga hinduisticki ekstremista za vreme redovne vecernje molitve.
Dve republike nastavljaju spor oko Kasmira i rat iz 1948-49 -e dovodi do linije prekida vatre Ujedinjenih nacija. Mira je bilo do 1965-e, kada trupe obeju snaga prelaze liniju primirja. Neprijateljstvo se ponovo razbuktalo 1971-e kada su se gerilci Bngla Desa u Istocnom Pakistanu sukobili sa vojskom koju je iz Zapadnog Pakistana poslao predsednik Jahija Kan. 10 miliona izbeglica prelazi iz Istocnog Pakistana u Indiju, donevsi ogromnu napetost Zapadnom Bengalu. U decembru 1971-e Indija napada Istocni Pakistan uz podrsku gerilaca, odnosi pobedu nad vojskom Pakistana i oblast je stekla nezavisnost kao Banglades.
Kao sekularna drzava, Indija je pokusala da promeni davno ustanovljene obicaje preko parlamentarnih zakonskih propisa. Povisene su minimalne godine za zensku udaju a dato je i pravo na razvod; diskriminacija harijana (nedodirljivi) stavljena je van zakona. Kada je vodja Kongresne stranke,Indira Gandi, postala premijer 1966-e, njena parola bila je Garibi Hatao (smanjite siromastvo). Dosta je ulagala u industriju, proizvodnju zitarica i razvoj porodice,uklucujuci prinudnu sterilizaciju. Stekla je mnogo neprijatelja i 1984-e ubija je njen telohranitelj ekstremista iz redova Sika.
Do tog vremena Indija je postala industrijska i vojna sila,koja se sukobila sa Kinom u Himalajima, stvorila nuklearnu vojnu tehnologiju 1974-e i lansirala satelit u orbitu. Indija je izgradila vazdusno-kosmicku industriju i mornaricu koja ukljucuje flotu snaznih nosaca aviona. Tokom 1990-ih Indijska ekonomija sve vise je liberalizovana a mere jasne diskriminacije isle su u korist ljudi nizih kasti i manjina. Indirin sin i naslednik, premijer Radziv Gandi, ubijen je 1991-e i pobune su nastavile da stete gradovima poput Bombaja, posto je Hindu fundamentalizam poceo da se suprotstavlja ustavnom preuzimanju drzave.
U Pakistanu je tokom 1960-ih Zulfikar Ali Buto pokusao je da uvede program nacionalizacije (ili ''Islamski socijalizam'') ali je njegov nemilosrdan pristup doveo do toga da ga 1977-e u vojnom pucu zbaci general Zija ul-Hak i kasnije ga osudi na smrt vesanjem posto je utvrdjeno da je kriv za narucivanje jednog politickog ubistva. Njegova cerka, Benazir Buto, zapocela je burnu politicku karijeru i bila premijer pocetkom 1990-e (prva zena koja je dosla na celo jedne muslimanske drzave u savremeno doba). Od sticanja nezavisnosti Pakistan je imao snazne vojne snage i toko 1990-ih se sumnjalo da ima nuklearno oruzje, merljivo sa Indijskim balistickim projektilom kratkog dometa Prithvi. Ugrozavala ga je domaca korupcija i islamizovana drzava i drustvo, posebno nakon Invazije Sovjeta na Avganistan 1979-e koja je izazvala ogroman priliv izbeglica.
Banglades, jedna od najsiromasnijih zemalja sveta, na meti je ciklona koji plave ogromne oblasti i izazivaju masovnu smrt i razaraje. Prvi premijer drzave, seik Mudzibar, koji je naconalizovao industriju indijske konoplje,caja i tekstila, ubijen je 1975-e, kao i predsednik Zia Raman 1981-e. Susedna Burma (sada Savez Mijanmara) osetila je veoma malo od demokratskih obecanja nakon sto ju je general Aung San odveo do nezavisnosti 1948-e. Njegova cerka Aung San Su Ki usprotivila se vojnoj vlasti ali je stavljena u kucni pritvor tokom 1990-ih. 1991-e dobila je Nobelovu nagradu za mir a pritvor joj je ukinut tek 1995-e. Burma je uzivala podrsku Kine u zamenu za baze na Kokosovom ostrvu i Viktoriju Point. Sri Lanka,koja je takodje stekla nezavisnost 1948-e, razarana je u gradjansom ratu izmedju manjinskih Tamila i Sinhaleza od 1983-e. Tamislki Tigrovi pokusali su da osnuju nezavisnu drzavu na severu ostrva i zauzimaju Dzafnu 1991-e. Vlada vraca grad 1996-e a tamilski odredi bombasa vracaju se terorizmu.
Tibet, okupiran od strane Kine 1950-e, iskusio je vojnu vlast nakon neuspeha pobune u Lasi i bega Dalaj Lame u indiju 1959-e. Kinezi ga proglasavaju izdajnikom i kada je njegov naslednik, Pancen Lama, umro 1989-e, postavljaju marionetskog valdara ; masovne migracije Han Kineza u ovu oblast pretile su da preplave domace stanovnistvo.
Avganistan je pokusao da povrati nezavisnost tokom Hladnog rata ali je ustavna monarhija pala u pucu 1973-e a komunisti postaju sve snazniji. 1979-e vlada je zatrazila pomoc Sovjeta protiv musimanskih mudzahedinskih gerilaca. Sovjetske okupacione snage pretrpele su velike gubitke od gerilaca koji su dejstvovali iz planinskih baza i konacno se povlace nakon mirovnog sporazuma zakljucenog sa predsednikom Nadzibulahom 1988-e. Sovjetsko povlacenje poplocalo je put gorkom gradjansom ratu a 1996-e ekstreman grupacija Talibanske milicije zauzima Kabul.
Dramaticne promene u centralnoj Aziji pratio je raspad Sovjetskog Saveza 1991-e, posto je 8 republika Kavkaza i duz granica sa Iranom i Kinom proglasilo nezavisnost.
Vremenska linija :
Indijski potkontinent
1945 : Britanci pustaju indijske nacionalisticke lidere iz zatvora
1947 : potkontinent je podeljen izmedju nezavisne Indije i Pakistana
1948 : nezavisnost sticu Brma i Cejlon
1948-49 : Prvi indo-Pakistanski rat zavrsava linijom prekida vatre UN-a u kasmiru
1955 : Idija sprovodi zakone o Hindu braku i Nedodirljivosti
1962 : Indo-Kineski sukobi izbijaju u Aksai Cinu i Taga Lagi
1965 : Drugi Indo-Pakistanski rat vodi se oko Kasmira
1969 : Ajib Kan je srusen i u Pakistanu je obnovljena demokratija
1971 : Treci Indo-Pakistanski rat zavrsava se nezavisnoscu Bangladesa
1974 : Indijska ekspozija podzemne nuklearne naprave u pustinji Tar
1979 : premijer Buto obesen u Pakistanu
1981 : rasno nasilje na Sri Lanci (ime promenjeno 1972-e)
1981 : predsednik Zia ur-Raman ubijen u Bangladesu
1984 : ubijena Indira Gandi
1993 : ubijen predsednik Sri Lanke Premadasa
1996 : vladine snage Sri Lanke pobedjuju Tamilske Tigrove
Druge drzave
1950 : Kineske trupe okupirale Tibet
1959 : 5 miliona Kineza naseljava Tibet
1959 : pobuna U Lasi,pracena begom Dalaj Lame u Indiju
1962 : Ne Vin dolazi na vlast u Burmi
1979 : Sovjetski savez napada Avganistan
1981 : veci deo Avganistana je pod kontrolom mudzahedina
1988 : u Rangunu se razbuktavaju pro-demokratske pobune
1989 : SSSR napusta Avganistan
1991 : 8 Sovjetskih republika sticu nezavisnost
1996 : Talibanska milicija dolazi na vlast u Avganistanu
Poslednja izmena:
