Peršun

[Nina]

Peršun (latinski naziv: Petroselinum crispum) je mediteranska zacinska biljka a zbog jarko zelenih listova cesto igra glavnu ulogu u dekoraciji hrane.
Medjutim, ona nije samo ukras, vec prava lekovita biljka vredna paznje.

Na prvom mestu, peršun je poznat kao biljka koja podstice izlucivanje tecnosti iz organizma, tako da je veoma korisna za zdravlje bubrega i svih mokracnih puteva. Dakle, koren peršuna deluje kao diuretik pa se upotrebljava za lecenje raznih oblika vodene bolesti (prekomerno nakupljanje tecnosti u organizmu). Tradicionalna medicina caj od peršuna preporucuje kod artritisa, gihta, bubreznih problema, za prociscavanje morkacnih puteva, ali i za lecenje gastritisa. Posto se zna da efikasno ispira bakterije iz urinarnog trakta, dobro je dosao u slucaju infekcije mokracnih organa, kao i nakon operacije prostate radi brzeg oporavka. Cesto ulazi u sastav cajeva za lecenje zutice i drugih komplikacija nastalih usled problema sa jetrom.

Pored toga sto podstice izlucivanje tecnosti, podstice se i uzlucivanje soli u organizmu pa utice na smanjenje krvnog pritiska. Iz slicnih razloga moze pomoci
u borbi protiv gojaznosti. Zatim, povecava elasticnost krvnih sudova sto umanjuje rizik od nastanka uobicajenih kardiovaskularnih bolesti.

Caj od peršuna priprema se tako sto se koren peršuna (oko 15 grama) nasecka na kockice, ubaci u 2 dl kljucale vode i prokuva oko 5 minuta.
Cedi se tek posle 15-tak minuta a da bi mogao da ispolji sve svoje lekovite moci potrebno je piti 2-3 solje u toku dana.

Listovi peršuna su izvrstan izvor C vitamina pa je dobro jesti ih i u svezem obliku. Odlicno se uklapaju uz supe, corbe, bareni krompir i mnoga jela sa mesom.
Ovaj "zeleniš" podstice varenje, stimulise izlucivanje otrovnih materija, osvezava dah, tako da efikasno prikriva cak i miris belog luka.

Na kraju evo i jedne zanimljivosti. Neki istoricari tvrde da su stari Rimljani davali peršun svojim gladijatorima pre borbe jer su verovali da ova biljka daje snagu,
ubrzava reflekse i izostrava mentalne sposobnosti, kao sto je na primer snalazljivost. Grickanje semenki peršuna u to doba bila je uobicajena pojava.

(priroda leci sve)

 

[Baad_Boy]

Pogledajte prilog 1078071

Peršun (latinski naziv: Petroselinum crispum) je mediteranska zacinska biljka a zbog jarko zelenih listova cesto igra glavnu ulogu u dekoraciji hrane.
Medjutim, ona nije samo ukras, vec prava lekovita biljka vredna paznje.

Na prvom mestu, peršun je poznat kao biljka koja podstice izlucivanje tecnosti iz organizma, tako da je veoma korisna za zdravlje bubrega i svih mokracnih puteva. Dakle, koren peršuna deluje kao diuretik pa se upotrebljava za lecenje raznih oblika vodene bolesti (prekomerno nakupljanje tecnosti u organizmu). Tradicionalna medicina caj od peršuna preporucuje kod artritisa, gihta, bubreznih problema, za prociscavanje morkacnih puteva, ali i za lecenje gastritisa. Posto se zna da efikasno ispira bakterije iz urinarnog trakta, dobro je dosao u slucaju infekcije mokracnih organa, kao i nakon operacije prostate radi brzeg oporavka. Cesto ulazi u sastav cajeva za lecenje zutice i drugih komplikacija nastalih usled problema sa jetrom.

Pored toga sto podstice izlucivanje tecnosti, podstice se i uzlucivanje soli u organizmu pa utice na smanjenje krvnog pritiska. Iz slicnih razloga moze pomoci
u borbi protiv gojaznosti. Zatim, povecava elasticnost krvnih sudova sto umanjuje rizik od nastanka uobicajenih kardiovaskularnih bolesti.

Caj od peršuna priprema se tako sto se koren peršuna (oko 15 grama) nasecka na kockice, ubaci u 2 dl kljucale vode i prokuva oko 5 minuta.
Cedi se tek posle 15-tak minuta a da bi mogao da ispolji sve svoje lekovite moci potrebno je piti 2-3 solje u toku dana.

Listovi peršuna su izvrstan izvor C vitamina pa je dobro jesti ih i u svezem obliku. Odlicno se uklapaju uz supe, corbe, bareni krompir i mnoga jela sa mesom.
Ovaj "zeleniš" podstice varenje, stimulise izlucivanje otrovnih materija, osvezava dah, tako da efikasno prikriva cak i miris belog luka.

Na kraju evo i jedne zanimljivosti. Neki istoricari tvrde da su stari Rimljani davali peršun svojim gladijatorima pre borbe jer su verovali da ova biljka daje snagu,
ubrzava reflekse i izostrava mentalne sposobnosti, kao sto je na primer snalazljivost. Grickanje semenki peršuna u to doba bila je uobicajena pojava.

(priroda leci sve)

Hvala za temu i nova saznanja.
Obozavam.

 

[Ganfajter]

i do persuna dodjosmo

 

[jolemisa]

Pogledajte prilog 1078071

Peršun (latinski naziv: Petroselinum crispum) je mediteranska zacinska biljka a zbog jarko zelenih listova cesto igra glavnu ulogu u dekoraciji hrane.
Medjutim, ona nije samo ukras, vec prava lekovita biljka vredna paznje.

Na prvom mestu, peršun je poznat kao biljka koja podstice izlucivanje tecnosti iz organizma, tako da je veoma korisna za zdravlje bubrega i svih mokracnih puteva. Dakle, koren peršuna deluje kao diuretik pa se upotrebljava za lecenje raznih oblika vodene bolesti (prekomerno nakupljanje tecnosti u organizmu). Tradicionalna medicina caj od peršuna preporucuje kod artritisa, gihta, bubreznih problema, za prociscavanje morkacnih puteva, ali i za lecenje gastritisa. Posto se zna da efikasno ispira bakterije iz urinarnog trakta, dobro je dosao u slucaju infekcije mokracnih organa, kao i nakon operacije prostate radi brzeg oporavka. Cesto ulazi u sastav cajeva za lecenje zutice i drugih komplikacija nastalih usled problema sa jetrom.

Pored toga sto podstice izlucivanje tecnosti, podstice se i uzlucivanje soli u organizmu pa utice na smanjenje krvnog pritiska. Iz slicnih razloga moze pomoci
u borbi protiv gojaznosti. Zatim, povecava elasticnost krvnih sudova sto umanjuje rizik od nastanka uobicajenih kardiovaskularnih bolesti.

Caj od peršuna priprema se tako sto se koren peršuna (oko 15 grama) nasecka na kockice, ubaci u 2 dl kljucale vode i prokuva oko 5 minuta.
Cedi se tek posle 15-tak minuta a da bi mogao da ispolji sve svoje lekovite moci potrebno je piti 2-3 solje u toku dana.

Listovi peršuna su izvrstan izvor C vitamina pa je dobro jesti ih i u svezem obliku. Odlicno se uklapaju uz supe, corbe, bareni krompir i mnoga jela sa mesom.
Ovaj "zeleniš" podstice varenje, stimulise izlucivanje otrovnih materija, osvezava dah, tako da efikasno prikriva cak i miris belog luka.

Na kraju evo i jedne zanimljivosti. Neki istoricari tvrde da su stari Rimljani davali peršun svojim gladijatorima pre borbe jer su verovali da ova biljka daje snagu,
ubrzava reflekse i izostrava mentalne sposobnosti, kao sto je na primer snalazljivost. Grickanje semenki peršuna u to doba bila je uobicajena pojava.

(priroda leci sve)

Lisnati persun pijem godinama,kada imam problema sa bubregom i mokracnim kaknalima,t.j. kada mi krene pesak.Samo ga ja drzim 15-ak minuta u posle kipucoj vodi sa sve granama.Posle pijem hladan umesto vode 3 case dnevno i sutradan vec nemam problem sa bubregom i mokracnim kanalima.Inace njegove listove i miris,obozavam u supi i corbi.

 

[zx16]

Петрушка у Русији. Јако популаран и увек на трпези. Једе се једноставно као прилог, без икакве обраде и додатака.
Сем тога, трпају га готово свуда. У почетку ми је то било страно а сада ми је необично ако га нема на столу.