Pa, uzdrzavajuci se reci cu sledece: Nekada u umetnosti nastane vakuum. To je vreme potrebno za odmor od zasicenja. U takvim periodima nastaju eksperimenti, trazenja, ali se sve to brzo zaboravi kada naidje - ono pravo. Sireci malo temu hocu i ovo da kazem:
Danas (uz izvinjenje svima koje iz tehnickih razloga ne mogu da imenujem poimence) likovnu akademiju zavrsavaju i oni koji ni Chicha Glishu ne umeju da nacrtaju. Znamo i kako su dosli na akademije. To neminovno vodi u one vode i namece ono slikarstvo koje je kao torta bez jaja. Ta dechica imaju veliku muku. Nose teret "akademskog slikara", a u sebi problem da ne znaju ni ovcu da nacrtaju. Bezeci od ove stvarnosti izmisljaju gluposti i foliraju sve oko sebe. Uvek cu biti za ono: prvo nacrtaj crtez koji ima sve!!! Stojeci akt mora da stoji, a lezeci da lezi. Na analitickom crtezu i studiji se vidi da li slikar slika ili * i sebe i raju. Kad naucis da crtas i kad se pred tvojim crtezom svako ko se iole razume u crtanje usere od zavisti, tada mozes da mazes i enformel i bilo kakvo drugo prolazno * od likovnih pravaca (citaj: zabluda) koliko ti dusa hoce. Sve ostalo obican kopir-aparat bolje radi od tebe.
