Na perfidan način komadaju Srbiju.
Pogledajte samo kako nam serviraju vesti:
Vojvodina i Srbija;
Sandžak i južna Srbija,itd,kao da se ne radi o teritoriji Srbije.
Malo po malo narodu ispiraju mozak po sistemu "kuvane žabe".
Dokle će Srbi i narod Srbije da nasedaju na ovu perfidnost vlast i stranih plaćenika zaduženih za razbijanje Srbije???
Evo jedan stariji tekst koji govori u prilog tome. Napisao ga je novinar Stefan Grubac, pre nego sto je poginuo u teskoj saobracajnoj nesreci.
Zašto se uoci pregovora o "konacnom statusu" gotovo na svim – a posebno na nekim – televizijama u Srbiji, Kosovo i Metohija graficki prikazuju kao zasebna celina? Da li je to politicka nepismenost TV medija ili, možda, nešto drugo?
VRHUNSKA PROPAGANDA U KORIST ŠIPTARA
Pocelo je odmah po donošenju fatalnog (fatalnog kako za koga) Ustava iz 1974. godine...
"Sve naše republike i pokrajine... Sve naše republike i pokrajine..."
Iako rec republike i pokrajine nemaju isto ni politicko ni jezicko znacenje, ovako, izgovorene ili napisane u istoj ravni, one stvaraju i ostavljaju dovoljno jasan utisak o ravnopravnosti i podjednakoj važnosti u okviru jedne celine. Jer, ukoliko je tacno da su pokrajine deo Republike (Srbije) dovoljno bi bilo da se kaže: "Sve naše republike..." Tako su, malo po malo, pa sve više i više, pokrajine pocele i u svakodnevnoj politici, novinskom, televizijskom, radijskom, pa i u svakodnevnom govoru, da iskacu iz Republike, Srbije, dabome.
Onda je politicka i svakodnevna retorika, uz punu podršku novina, televizije i radija, "logicno" dovela i do govora, i pisanja, naravno: Vojvodina, Srbija i Kosovo. Kao kad se kaže Francuska, Italija i Nemacka. Oni koji su to tako hteli, dobro su znali da je u politickoj "proizvodnji" vrlo važno osvojiti uši, a potom i mozak, slušalaca, gledalaca, citalaca, ništa manje nego što je to važno uneti u Ustav.
Razume se, vodilo se racuna i o mapama: prvo su na mapama "granice" pokrajinske bile iscrtane isprekidanim linijama, potom tankim ali punim linijama, da bi se opet stvar ogolila do kraja – i pokrajinske granice bile su izvucene istim linijama kao i republicke. Pri tom se, naravno, dobro pazilo da SR Srbija piše samo na centralnom delu Srbije, kao što se jednako pazilo da tamo gde su pokrajine piše SAP Vojvodina i SAP Kosovo. Razlika je bila samo u nekoliko slova, SAP uz pokrajine, to jest SR uz Srbiju.
Sve to, dabome, ne tvori samo jedan politicki dokumenat, doduše "oktroisan", kao što je oktroisan i sam Ustav, jer ga je donela samo jedna partija, i to komunisticka, što – gle cuda! – nimalo nije smetalo demokratskom Zapadu da ga uzima u njegovoj punoj komunistickoj dimenziji. Ne tvori to, dakle, samo jedan politicki projekat, nego tvori i nešto, suštinski, mocnije od toga, a to je sugestivnost – koja treba da obavi posao u ispranim srpskim mozgovima. Sugestije su napravljene za "široke narodne mase" i njihovo navikavanje na projekat, za koje ih niko nikako nije pitao, pogotovu što tim "narodnim masama" nije baš najjasnija ustavna materija, koja bi pokazla da su i pokrajinama kao i republikama dati prerogativi državnosti, kojima mnogo i danas mašu u famoznoj demokratiji, ne gadeci se nimalo komunistickih (krupnih) zalogaja.
Pored govora i pisanja, najmocnije su, naravno, mape, a mape su narocito mocne na televizijskom ekranu, jer vece sugestije na oko, mozak i svest od toga – mapa, odnosno grafika na ekranu – nema!
Te mape-grafike pojavljuju se danas na svim televizijskim ekranima u svim informativnim emisijama, i baš je zanimljivo da su gotovo na svim – a posebno na nekim – televizijama te mape-grafike napravljene tako da je Kosovo i Metohija više nego jasno, više nego posebno, više nego što je sugestivno, prikazano kao sasvim zasebna celina, pa je, ne samo tamnijom bojom, istaknuto, nego je granica izmedu Kosova i Metohije i ostalog dela Srbije povucena kao izmedu Srbije i Hrvatske, Srbije i Bugarske, Srbije i Madarske, ili Madarske i Rumunije.
Tako jedna nacionalna manjina dobija medijski tretman kakav nijedna druga nacionalna manjina nigde u svetu ne dobija, niti je ikada dobila, i to u DRŽAVI, pa i od države u kojoj se nalazi.
Naravno da je bez mnogo mašte moguce graficki pokazati tu neuralgicnu tacku Srbije, jedinstvenu u Evropi i svetu, kao neuralgicnu tacku, tj. podrucje, ali tako da se vidi da je to podrucje i ono što jeste – deo DRŽAVE Srbije.
Ovako može da se zakljuci, da su oni koji te mape prave ili politicki sasvim nepismeni, ili da je rec o jednom odlicno uradenom propagandnom poslu sa šiptarske strane u gotovo svim – a posebno u nekim – elektronskim medijima u Srbiji. I jedno i drugo je sasvim mogucno, ali veci medijski propagandni efekat Šiptari u Srbiji nisu mogli da dobiju.
izvor: "Svedok"
