Пензиони фондови приватни и јавни кроз пет генерација и сличности са Понзијевом шемом

[AleksaJ]

У реду, размотримо анализу пензионих фондова у контексту демографских промена и упоредимо је са пирамидалном (Понзи) шемом.

Анализа Пензионих Фондова Кроз Пет Генерацију​

Пензиони системи, посебно они засновани на принципу "паи-ас-иоу-го" (ПАИГ), где се текуће пензије финансирају из текућих доприноса, суочавају се са значајним изазовима у условима продуженог животног века и смањеног наталитета. Размотримо хипотетички сценарио кроз пет генерација, где свака генерација живи дуже од претходних, а број младих се смањује.

Генерација 1 (Почетак система): Систем је успостављен. Велики број радника финансира релативно мали број пензионера. Однос радника и пензионера је повољан, рецимо 5:1. Пензије су стабилне и адекватне.

Генерација 2 (Први знаци старења): Животни век се производи, а наталитет почиње да опада. Однос радника и пензионера се смањује, рецимо на 3:1. Притисак на систем расте, али је и даље одржив уз мање корекције.

Генерација 3 (Убрзано старење): Животни век се значајно продужава, а наталитет је низак. Однос радника и пензионера пада на 2:1 или чак ниже. Пензиони фондови почињу да се суочавају са дефицитима. Владе морају да интервенишу повећањем доприноса, смањењем пензије или задуживањем.

Генерација 4 (Критична фаза): Животни век је веома дуг, а број младих радника је драстично смањен. Однос радника и пензионера је близу 1:1. Систем је под огромним притиском. Пензије су ниске, а доприноси високи, што ствара незадовољство међу радницима. Могуће су реформе које укључују подизање старосне границе за пензионисање, увођење капитализованих стубова или комбинацију мера.

Генерација 5 (Потенцијални колапс/Трансформација): Животни век је екстремно дуг, а број младих је минималан. Однос радника и пензионера је мањи од 1:1. У овом сценарију, традиционални ПАИГ систем постаје неодржив без радикалних промена. Пензије би биле симболичне или би систем захтевао масивне трансфере из буџета, што би оптеретило целу економију. Алтернативно, систем би се морао трансформисати у хибридни модел са значајним капитализованим делом или потпуно прећи на индивидуалне штедне рачуне.

Поређење са Пирамидалном (Понзи) Шемом​

Пензиони систем заснован на ПАИГ принципу често се пореди са Понзи шемом због своје структуре, али постоје кључне разлике.

Сличности:

• Зависност од нових учесника: И ПАИГ пензиони систем и Понзи шема захтевају сталан прилив нових учесника (радника/инвеститора) да би се исплаћивали постојећи (пензионери/ранији корисници).
• Раст на почетку: Оба система могу изгледати веома успешно у раним фазама када је база нових учесника велика.
• Потенцијални колапс: Оба система су подложна колапса ако прилив нових средстава престане или се драстично смањи.

Кључне разлике:

1. Транспарентност и Легалност: Пензиони системи су транспарентни, регулисани законом и јавно објављени. Понзи шеме су илегалне, тајне и засноване на превари.
2. Циљ: Циљ пензионог система је обезбеђивање социјалне сигурности и подршке старијим лицима, као и прерасподела богатства кроз генерације. Циљ Понзи шеме је искључиво богаћење организатора на рачун каснијих учесника.
3. Одрживост (у теорији): Пензиони системи су дизајнирани да буду одрживи на дужини рок кроз механизме прилагођавања (нпр. индексација пензија, промена старосне границе, стопе доприноса). Понзи шеме су инхерентно неодрживе јер не генеришу стварну вредност, већ само премештају новац.
4. Генерисање вредности: Пензиони системи су део шире економске активности и доприносе БДП-у кроз радну снагу и потрошњу. Понзи шеме не стварају никакву реалну економску вредност.
5. Државна гаранција: У многим земљама пензиони системи имају имплицитну или експлицитну државну гаранцију, што значи да ће држава интервенисати да спречи потпуни колач. Понзи шеме немају никакву гаранцију.

Математички, однос радника (Р) и пензионера (П) у ПАИГ систему може се изразити као:Однос=РПАко је просечна пензијастр.и просечан доприносд, онда је за одрживост система потребно да је:Р⋅д≥П⋅стр.Када сеРсмањује, аПповећава (због дужег животног века), овај однос се погоршава, што захтева повећањедили смањењестр..

Закључак: Иако ПАИГ пензиони системи деле површне сличности са Понзи шемама у смислу зависности од нових учесника, њихова фундаментална сврха, легалност, транспарентност и механизми одрживости их суштински разликују. Изазови са којима се суочавају пензиони фондови због демографских промена су стварни и захтевају пажљиво планирање и реформу, али то не значи да су инхерентно преварне шеме.

 

[38imak]

Cista Piramida.

To je nama nasa levica i Drzava Blagostanja dala.

Ti drzavni obavezni penzioni fondovi ce unistiti modernu civilizaciju.

Bitno je da Duci Simonovic prima nacionalnu penziju.

 

[edi54]

У реду, размотримо анализу пензионих фондова у контексту демографских промена и упоредимо је са пирамидалном (Понзи) шемом.

Анализа Пензионих Фондова Кроз Пет Генерацију​

Пензиони системи, посебно они засновани на принципу "паи-ас-иоу-го" (ПАИГ), где се текуће пензије финансирају из текућих доприноса, суочавају се са значајним изазовима у условима продуженог животног века и смањеног наталитета. Размотримо хипотетички сценарио кроз пет генерација, где свака генерација живи дуже од претходних, а број младих се смањује.

Генерација 1 (Почетак система): Систем је успостављен. Велики број радника финансира релативно мали број пензионера. Однос радника и пензионера је повољан, рецимо 5:1. Пензије су стабилне и адекватне.

Генерација 2 (Први знаци старења): Животни век се производи, а наталитет почиње да опада. Однос радника и пензионера се смањује, рецимо на 3:1. Притисак на систем расте, али је и даље одржив уз мање корекције.

Генерација 3 (Убрзано старење): Животни век се значајно продужава, а наталитет је низак. Однос радника и пензионера пада на 2:1 или чак ниже. Пензиони фондови почињу да се суочавају са дефицитима. Владе морају да интервенишу повећањем доприноса, смањењем пензије или задуживањем.

Генерација 4 (Критична фаза): Животни век је веома дуг, а број младих радника је драстично смањен. Однос радника и пензионера је близу 1:1. Систем је под огромним притиском. Пензије су ниске, а доприноси високи, што ствара незадовољство међу радницима. Могуће су реформе које укључују подизање старосне границе за пензионисање, увођење капитализованих стубова или комбинацију мера.

Генерација 5 (Потенцијални колапс/Трансформација): Животни век је екстремно дуг, а број младих је минималан. Однос радника и пензионера је мањи од 1:1. У овом сценарију, традиционални ПАИГ систем постаје неодржив без радикалних промена. Пензије би биле симболичне или би систем захтевао масивне трансфере из буџета, што би оптеретило целу економију. Алтернативно, систем би се морао трансформисати у хибридни модел са значајним капитализованим делом или потпуно прећи на индивидуалне штедне рачуне.

Поређење са Пирамидалном (Понзи) Шемом​

Пензиони систем заснован на ПАИГ принципу често се пореди са Понзи шемом због своје структуре, али постоје кључне разлике.

Сличности:

• Зависност од нових учесника: И ПАИГ пензиони систем и Понзи шема захтевају сталан прилив нових учесника (радника/инвеститора) да би се исплаћивали постојећи (пензионери/ранији корисници).
• Раст на почетку: Оба система могу изгледати веома успешно у раним фазама када је база нових учесника велика.
• Потенцијални колапс: Оба система су подложна колапса ако прилив нових средстава престане или се драстично смањи.

Кључне разлике:

1. Транспарентност и Легалност: Пензиони системи су транспарентни, регулисани законом и јавно објављени. Понзи шеме су илегалне, тајне и засноване на превари.
2. Циљ: Циљ пензионог система је обезбеђивање социјалне сигурности и подршке старијим лицима, као и прерасподела богатства кроз генерације. Циљ Понзи шеме је искључиво богаћење организатора на рачун каснијих учесника.
3. Одрживост (у теорији): Пензиони системи су дизајнирани да буду одрживи на дужини рок кроз механизме прилагођавања (нпр. индексација пензија, промена старосне границе, стопе доприноса). Понзи шеме су инхерентно неодрживе јер не генеришу стварну вредност, већ само премештају новац.
4. Генерисање вредности: Пензиони системи су део шире економске активности и доприносе БДП-у кроз радну снагу и потрошњу. Понзи шеме не стварају никакву реалну економску вредност.
5. Државна гаранција: У многим земљама пензиони системи имају имплицитну или експлицитну државну гаранцију, што значи да ће држава интервенисати да спречи потпуни колач. Понзи шеме немају никакву гаранцију.

Математички, однос радника (Р) и пензионера (П) у ПАИГ систему може се изразити као:Однос=РПАко је просечна пензијастр.и просечан доприносд, онда је за одрживост система потребно да је:Р⋅д≥П⋅стр.Када сеРсмањује, аПповећава (због дужег животног века), овај однос се погоршава, што захтева повећањедили смањењестр..

Закључак: Иако ПАИГ пензиони системи деле површне сличности са Понзи шемама у смислу зависности од нових учесника, њихова фундаментална сврха, легалност, транспарентност и механизми одрживости их суштински разликују. Изазови са којима се суочавају пензиони фондови због демографских промена су стварни и захтевају пажљиво планирање и реформу, али то не значи да су инхерентно преварне шеме.

I jesu i nijesu prevara. Kada
je drustvo normalno pa se narod radja i mnozi onda nije. E ako je sistem prevara, kao danas ,pa da bi prosjecan covjek prezivio mora da ima jedno dijete, onda je I fond prevara.