Да се мало и ја укључим у ваше разговоре. Што се тиче војног буџета, читао сам скоро у неким новинама да је амерички војни буџет већи од буџета следећих 25 земаља на списку заједно. Значи Русије, Кине, Индије, Велике Британије, Француске...
То је довољно за почетак. Даље иако у ЕУ важи правило да број војника може да буде око 0,25% броја становника то код Амера не важи и њихоб број је око 0,5% а можда и више.
Затим, једино САД данас имају своје војне базе, логоре или војно присуство на неки други начин у око 150 држава света (од око 200 држава колико постоји).
То значи да када је војска у питању још дуго дуго неће бити државе која може да парира САД у било чему. Русија и Кина, а ткђ. и Индија можда имају квантитет и нуклеарно оружје, али немају квалитет и софистицирану модерну војну технику.
Међутим само ослањање на војну силу ништа не значи. Зато и Амери данас иако планирају да нападну Иранска војна постројења, ипак то чине опрезно и дају предност дипломатији. Наиме, постоји реална опасност да војно далеко инфериорнија Иранска војска, захваљујући брзим ракетним чамцима, торпедним чамцима, брзим торпедима које су недавно купили од Русије, као и ракетама и авијацијом, задају озбиљне губитке САД. А озбиљни губици значе велике критеке домаће јавности, протесте итд.
Што се тиче културне доминације, мислим да је време доминације Холивуда прошло. Све се више у свету гледа на домаћи филм, на радњу, сценарио... Почињу да се озбиљније вреднују Кански фестивал, Берлински фестивал...
У музици је прошло време доминације Рока из шездесетих и седамдесетих година, као и осталих праваца који су долазили углавном из САД, а све више се људи окрећу неким етно варијантама и сл.
Појављују се и нови фактори који желе да приграбе што већи део колача светске привреде и културе, а иза свега стоји, наравно новац.
То су Русија, ЕУ, Кина, Јапан, Јужна Кореја, Индија, Јужноамеричке земље као што су Бразил и Аргентина...
Затим, већ сте писали о томе, све је већи број емиграната у САД које за двадесетак година више неће бити тако лако контролисати, поготово што сада постоји сателитска ТВ, интернет и друге могућности да и они сазнају истину у свету и из других извора, а не само оно што им сервирају амерички медији. Због тога је Буш одлучио да пошаље националну гарду да контролише границу са Мексиком и да тамо направе неку врсту санитарног кордона, што је изазвало бурне протесте у САД.
Притисак на САД расте и из света, па су недавно одлучили да објаве списак свих затворених у Гуантанаму, а можда и да расформирају тај камп, тј. логор. Ткђ. под притиском јавности проговорило се о мучењима и малтретирању заробљеника у Авганистану и Ираку. О превозу истих авионом-затвором ЦИА-е по целом свету... Европски суд је недавно поништио одлуку европских министара да се САД дају 34 лична податка о сваком путнику који лети авионом за САД, образлажући ту одлуку као кршење људских права и приватности као и да ти подаци нису сигурни у САД, тј. да могу бити злоупозтребљени. Ако томе додамо избегавање многих земаља да потпишу са САД контроверзни договор о неиспоручивању америчких држављана међународном суду правде у Риму можемо закључити да је све више земаља које покушавају да се супротставе надменом ставу САД према целом свету.
Према томе, за очекивати је да ће наредне године бити веома узбудљиве што се тиче борбе за превласт у свету и да ће доћи до једне сасвим другачије ситуације у којој ће све мање свет бити биполаран као некада или униполаран као сада, већ ће се на светском нивоу снага, моћ и утицај поделити на 4-5 а можда и више играча.
