U tvom postu svakako ima istine, ali i neistine u jednakoj meri koliko i u raznoraznim tvrdnjama u korist paulovnije. Odabrao sam da napišem, istine radi, činjenice o peletu, to jest, biomasi. Paulovnija ma maksimalnu kalorijsku vrednost kada je drvo u pitanju. Lično sam imao prilike da vidim sertifikate nezavisnih institucija, a možete i sami proguglati i naći da se u suvom stanju kalorijska vrednost kreće između 19 i 20 MJ/Kg, a to onda konvertujte u Kcal, možete online. Premium pelet primera radi kreće se između 18 i 18,5. Pelet se pravi čak i od slame, a ovde se pričaju priče kako od paulovnije ne može. To je grubo obmanjivanje ljudi. Paulovnija, za razliku od bukve, koja se kod nas dominantno koristi za proizvodnju peleta, ima osobinu da se brzo oslobađa vlage, čak i prirodnim putem. I taj podatak naći ćete gde god želite, čak i na sajtovima koji su protiv paulovnije kao biznisa. Pitajte ljude koji rade pelet od bukve koliko im ode drva, nafte ili struje da osuše bukvu i koliko to povećava troškove. Problem paulovnije je što je ona vrlo lagana 300kg/m3 pa samim time donosi manju kilažu peleta. Ali, ona to nadoknađuje brzim dvogodišnjim obrtom i time da je sadite samo jednom u 30 godina, dakle imate 15 dvogodišnjih ciklusa. Nemate troškove vađenja panjeva i sadjenja novih biljaka.
Kroz razgovore sa peletarima, saznao sam da ima onih koji žele da probaju ali njima još niko i ne nudi paulovniju jer su se svi zaleteli u tehničko drvo zbog toga što vide koliko su visoke cene kubika paulovnije u inostranstvu. Peletara zanima da li može dobiti kaloričnost preko 17,5 MJ, da li je procenat pepela ispod 2,5%, koliko brzo se suši i slično..
Sa 1 hektara paulovnije može se izvući u dvogodišnjem ciklusu minimalno 65 do 70 tona peleta, dobre kalorijske vrednosti, niskog nivoa pepela. Zarada zavisi od toga da li ćete deliti sa peletarom u nekom procentu od krajnje cene, na primer 50-50% ili ćete prodavati sirovu biomasu, ili ćete sami praviti pelet - što je svakako najbolje ali treba uložiti novac. Na osnovu ovih podataka svako može da uradi svoj plan potencijalne zarade. Ako radite fifti fifti sa peletarom imaćete prihod po hektaru u iznosu od 7.000 evra na svake 2 godine, to jest 3,5oo godišnje. Ništa astronomski, ali novac ulažete samo jednom a biljka je otporna i nemate više od 20 radnih dana u godini oko nje.
O tome da sadnica treba da košta 30 dinara je besmisleno i govoriti. Niti je matični materijal tako jeftin, niti taj koji proizvodi sadnice tokom godine živi od vazduha. On ima posao oko tog rasadnika, plaća neke ljude, repromaterijale, troši vreme, koristi znanje, haba alat... Zaista neverovatno kakvu logiku si izneo. Ne kažem da je 3 evra realna cena, pogotovu za mlade sadnice.. Ali, kao što vidimo, one se prodaju i za 1,5 evro pa čak i za 1 evro. Jednogodišnje sadnice svakako moraju biti skuplje. Dakle, ako sadite za biomasu 2,500 sadnica po hektaru, od mladih sadnica možete formirati zasad već od 3500-4000 evra.
