kastelece
Aktivan član
- Poruka
- 1.076
Странке које су већ позициониране неће у тај простор да пуштају нове, односно да им помажу да ту уђу, сматра Драгомир Анђелковић.
Упорно инсистирање покрета „Двери” на формирању патриотског блока који би на
евентуалним ванредним изборима наступио и као предизборна коалиција, ако је
судити по првим реакцијама из партија сличне провенијенције, остаће само идеја.
Иако отворено не одбијају сарадњу, у Демократској странци Србије и Српској
радикалној странци, које су најпрозваније, нису превише ни заинтересовани за
овакав вид организовања.
Објашњавајући мотиве за овај вид удруживања, Бошко Обрадовић, члан
Старешинства српског покрета „Двери”, каже да је циљ заустављање озбиљног
процеса који се захуктао, а који ће за исход имати признање независности
Косова.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Patriotski-blok-ne_moguca-misija.sr.html
„Чак и Тадићева власт, коју смо оцењивали као капитулантску, није отишла
толико далеко да разговоре подигне на ранг два премијера и два председника, да
иде на постављање граница, увођење царина. Нова Влада Србије је јединствена у
косовској политици и по свим показатељима решена да иде до краја, а то значи до
и буквалног признања независности Косова и давања сагласности на његово чланство
у УН. То је једна епохална, огромна новост на политичкој сцени Србије”,
категоричан је Обрадовић.
Зато је, како каже, неопходно фронтално супротстављање томе јер нико
појединачно не успева да заустави тај процес, „ни ДСС као парламентарна странка
нити ’Двери’ и радикали као две највеће ванпарламентарне странке”, а ни било
која друга патриотска удружења.
Осим сличног размишљања када је реч о КиМ, Обрадовић истиче и да су њихови
погледи на Европску унију, НАТО, Хашки трибунал, ГМО, врло блиски. За сада
„Двери”, како објашњава, инсистирају на акционом јединству док би се у другом
кругу ишло и на предизборно удруживање.
„Кључно је да се спречи расипање патриотских гласова на потенцијалним
ванредним изборима како би се у Скупштини Србије број патриотских посланика
повећао и самим тим био брана и мењању Устава”, истиче Обрадовић и додаје да у
овом тренутку све политичке организације чекају одлуку о ванредним избора како
би се дефинитивно одлучиле по питању стварања овог блока.
Чини се, међутим, да се ДСС и СРС и не премишљају превише. Како каже Петар
Петковић, портпарол ДСС-а, ова партија се, пре свега, ослања на свој
програм.
„Ми смо једина странка која се у Србији залаже за проглашавање политичке
неутралности. Велики број интелектуалаца је подржао ту идеју и то је од огромне
важности. Наш политички програм ће нам бити основ за нове изборе”, објашњава
Петковић, и додаје да ће његова странка сарађивати са свима којима је Србија на
првом месту, али када је реч о изборима „ту је за ДСС наш програм једино ослонац
за излазак на изборе”.
На питање да ли би приступили патриотском блоку у коме би били ДСС и „Двери”,
Зоран Красић, потпредседник СРС-а, каже да је то медијска флоскула.
„Неко би морао да докаже да је на тој позицији, јер је неко 17 Срба испоручио
Хагу да би се Србија приближила ЕУ”, појашњава Красић став своје партије, а на
питање да ли конкретно мисли на ДСС, он каже: „Тумачите како хоћете. Трагови
показују, не речи. Нама је драго када је на нашим политичким позицијама већи
број странака и невладиних организација. Али је велика разлика у томе што ми
заступамо те идеје од почетка и истрајни смо борци у томе”.
Уз опаску да још нико код њих није дошао с идејом заједничког наступа на
изборима, Красић подсећа и да су они странка која је на изборе увек излазила
самостално. На питање да ли то значи да себе не могу да замисле у тој коалицији,
Красић одговара да они позивају грађане који имају став да Србија не треба да
иде према ЕУ да им се прикључе.
Историчар Драгомир Анђелковић каже да би, пре свега, требало дефинисати
патриотизам.
„То је такав појам да свако за себе тврди да је патриота, ретки су они у
Србији који тврде супротно. За некога је патриотизам приступити рационално
косовском проблему тако да се Србија даље не оптерећује тиме јер је то трошење
ресурса. За друге је патриотизам никако не ићи на неки компромис око Косова”,
објашњава Анђелковић.
То што странке снажније националне оријентације не могу да се договоре о
заједничком наступу, он тумачи себичношћу која лежи у основи политике.
„Сви који се баве политком баве се због идеја, али и због себе, свог ега и
нико није спреман да дели простор с другима. Многе нове странке су настале, иако
можда и нису требале, с идејом да баш они буду позиционирани на патриотској
сцени. Они који су већ позиционирани неће у тај простор да пуштају нове, односно
да им помажу да ту уђу”, оцењује Анђелковић.
Он је убеђен да је у Србији потпуно немогуће формирати патриотски блок.
„Код тако великог блока као што је био ДОС неко дође са стране и инсистира да
се прихвати неки привремени компромис. Код патриотских снага нема некога ко би
дошао са стране и наметнуо то као неки императив, а без страног фактора који би
обуздао претеране егоизме, умишљености формирање савеза је потпуно искључено”,
мишљења је Анђелковић.
Упорно инсистирање покрета „Двери” на формирању патриотског блока који би на
евентуалним ванредним изборима наступио и као предизборна коалиција, ако је
судити по првим реакцијама из партија сличне провенијенције, остаће само идеја.
Иако отворено не одбијају сарадњу, у Демократској странци Србије и Српској
радикалној странци, које су најпрозваније, нису превише ни заинтересовани за
овакав вид организовања.
Објашњавајући мотиве за овај вид удруживања, Бошко Обрадовић, члан
Старешинства српског покрета „Двери”, каже да је циљ заустављање озбиљног
процеса који се захуктао, а који ће за исход имати признање независности
Косова.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Patriotski-blok-ne_moguca-misija.sr.html
„Чак и Тадићева власт, коју смо оцењивали као капитулантску, није отишла
толико далеко да разговоре подигне на ранг два премијера и два председника, да
иде на постављање граница, увођење царина. Нова Влада Србије је јединствена у
косовској политици и по свим показатељима решена да иде до краја, а то значи до
и буквалног признања независности Косова и давања сагласности на његово чланство
у УН. То је једна епохална, огромна новост на политичкој сцени Србије”,
категоричан је Обрадовић.
Зато је, како каже, неопходно фронтално супротстављање томе јер нико
појединачно не успева да заустави тај процес, „ни ДСС као парламентарна странка
нити ’Двери’ и радикали као две највеће ванпарламентарне странке”, а ни било
која друга патриотска удружења.
Осим сличног размишљања када је реч о КиМ, Обрадовић истиче и да су њихови
погледи на Европску унију, НАТО, Хашки трибунал, ГМО, врло блиски. За сада
„Двери”, како објашњава, инсистирају на акционом јединству док би се у другом
кругу ишло и на предизборно удруживање.
„Кључно је да се спречи расипање патриотских гласова на потенцијалним
ванредним изборима како би се у Скупштини Србије број патриотских посланика
повећао и самим тим био брана и мењању Устава”, истиче Обрадовић и додаје да у
овом тренутку све политичке организације чекају одлуку о ванредним избора како
би се дефинитивно одлучиле по питању стварања овог блока.
Чини се, међутим, да се ДСС и СРС и не премишљају превише. Како каже Петар
Петковић, портпарол ДСС-а, ова партија се, пре свега, ослања на свој
програм.
„Ми смо једина странка која се у Србији залаже за проглашавање политичке
неутралности. Велики број интелектуалаца је подржао ту идеју и то је од огромне
важности. Наш политички програм ће нам бити основ за нове изборе”, објашњава
Петковић, и додаје да ће његова странка сарађивати са свима којима је Србија на
првом месту, али када је реч о изборима „ту је за ДСС наш програм једино ослонац
за излазак на изборе”.
На питање да ли би приступили патриотском блоку у коме би били ДСС и „Двери”,
Зоран Красић, потпредседник СРС-а, каже да је то медијска флоскула.
„Неко би морао да докаже да је на тој позицији, јер је неко 17 Срба испоручио
Хагу да би се Србија приближила ЕУ”, појашњава Красић став своје партије, а на
питање да ли конкретно мисли на ДСС, он каже: „Тумачите како хоћете. Трагови
показују, не речи. Нама је драго када је на нашим политичким позицијама већи
број странака и невладиних организација. Али је велика разлика у томе што ми
заступамо те идеје од почетка и истрајни смо борци у томе”.
Уз опаску да још нико код њих није дошао с идејом заједничког наступа на
изборима, Красић подсећа и да су они странка која је на изборе увек излазила
самостално. На питање да ли то значи да себе не могу да замисле у тој коалицији,
Красић одговара да они позивају грађане који имају став да Србија не треба да
иде према ЕУ да им се прикључе.
Историчар Драгомир Анђелковић каже да би, пре свега, требало дефинисати
патриотизам.
„То је такав појам да свако за себе тврди да је патриота, ретки су они у
Србији који тврде супротно. За некога је патриотизам приступити рационално
косовском проблему тако да се Србија даље не оптерећује тиме јер је то трошење
ресурса. За друге је патриотизам никако не ићи на неки компромис око Косова”,
објашњава Анђелковић.
То што странке снажније националне оријентације не могу да се договоре о
заједничком наступу, он тумачи себичношћу која лежи у основи политике.
„Сви који се баве политком баве се због идеја, али и због себе, свог ега и
нико није спреман да дели простор с другима. Многе нове странке су настале, иако
можда и нису требале, с идејом да баш они буду позиционирани на патриотској
сцени. Они који су већ позиционирани неће у тај простор да пуштају нове, односно
да им помажу да ту уђу”, оцењује Анђелковић.
Он је убеђен да је у Србији потпуно немогуће формирати патриотски блок.
„Код тако великог блока као што је био ДОС неко дође са стране и инсистира да
се прихвати неки привремени компромис. Код патриотских снага нема некога ко би
дошао са стране и наметнуо то као неки императив, а без страног фактора који би
обуздао претеране егоизме, умишљености формирање савеза је потпуно искључено”,
мишљења је Анђелковић.
Poslednja izmena:
