Patriotizam, deca i šuma

[Vladimir Zlatic]

Glede teme , zastita zivotne sredine nema veze sa patriotizmom koliko sa zdravim razumom sto ne znaci da je patriotizam iskljucen . Radi se zapravo o sledecem , domacinski i zdrav odnos prema prirodi kao i briga prema istoj je nesto sto je sastavni deo kulture i nacina zivota Srba . Ljudi koji su ziveli i zive na zemlji i od zemlje svesni su cinjenice da od nje zavise i da moraju da se prema istoj odnose sa postovanjem i da cuvaju i obnavljaju resurse od kojih im zavisi pre svega opstanak pa onda i sve ostalo . Odvojenost coveka od zemlje rezultira potpunim neznanjem o vaznosti te iste zemlje pa odatle i takav odnos prema okruzenju .Od presudnog je znacaja da ljudi shvate koliko je vazno odrzavti svoje okruzenje zdravim , pocevsi od mesta na kome zivimo do citave drzave , a prirodne resusrse koristiti domacinski i samo u stepenu koliko je to zaista neophodno

 

[Caliburn]

Glede teme , zastita zivotne sredine nema veze sa patriotizmom koliko sa zdravim razumom sto ne znaci da je patriotizam iskljucen . Radi se zapravo o sledecem , domacinski i zdrav odnos prema prirodi kao i briga prema istoj je nesto sto je sastavni deo kulture i nacina zivota Srba . Ljudi koji su ziveli i zive na zemlji i od zemlje svesni su cinjenice da od nje zavise i da moraju da se prema istoj odnose sa postovanjem i da cuvaju i obnavljaju resurse od kojih im zavisi pre svega opstanak pa onda i sve ostalo . Odvojenost coveka od zemlje rezultira potpunim neznanjem o vaznosti te iste zemlje pa odatle i takav odnos prema okruzenju .Od presudnog je znacaja da ljudi shvate koliko je vazno odrzavti svoje okruzenje zdravim , pocevsi od mesta na kome zivimo do citave drzave , a prirodne resusrse koristiti domacinski i samo u stepenu koliko je to zaista neophodno

Upravo tako, domaćinsko ponašanje i naročito deo koji sam podebljao crvenom bojom.

Kako objasniti da su Srbi u Zvečanu zainteresovani za ekološke probleme, da uredno recikliraju otpad i koriste kompostere, iako žive u veoma teškim uslovima, dok Srbi u Beogradu, ne samo da nisu zainteresovani za pitanja zaštite, nego pokazuju i neprijateljstvo prema onima koji im, na primer, skreću pažnju da kese sa đubretom ne izbacuju kroz prozor na 8. spratu na ulicu, nekome na glavu?

Da ilustrujem:

izvor:
„Divlje” deponije niču noću
Beograd

Kosovska Mitrovica

 

[Vladimir Zlatic]

Onaj ko shvati da je zemlja jedino pravo bogatstvo , sto se kroz istoriju toliko puta pokazalo , taj ce se prema tom bogatstvu odnositi sa postovanjem. Srbi su kao narod bili svesni vaznosti zemlje te su i podnosili tolike zrtve zbog iste , jer zemlja je zalog za buducnost i sigurnost nase dece . Ako se pogledaju obicaji Srba najveci broj rituala je vezan za plodnost sto pokazje znacaj koji je poklanjan prirodi .Otudjenje od prirode , tzv .moderan nacin zivota i vrednosti koje taj nacin zastupa su destruktivnei pre svega po one koji prihvate i zive po tim vrednostima . Bolesno okruzenje rezultira bolesnim ljudima kako na fizickom tako i na psiholskom planu . Ljudi su sve manje ljudi a sve visxe zveri .,Stvari koje su do skora bile nepojmljive sada su najnormalnija pojava i niko se vise cak i ne uzbudjuje zbog toga . Potrebno je da ljudi shvate da ih hrani zemlja a ne strana banka ili predstavnistvo neke kompanije i da je svako odgovoran za mesto u kome i na kome zivi , i da svi imamo podjednaku odgovornost prema okruzenju bez obzira jesmo li svojim poslom i delovanjem direktno vezani za prirodu ( u najsirem smislu svi jesmo vezani i nedeljivi smo deo prirode) ili ne .

 

[Caliburn]

Onaj ko shvati da je zemlja jedino pravo bogatstvo , sto se kroz istoriju toliko puta pokazalo , taj ce se prema tom bogatstvu odnositi sa postovanjem. Srbi su kao narod bili svesni vaznosti zemlje te su i podnosili tolike zrtve zbog iste , jer zemlja je zalog za buducnost i sigurnost nase dece . Ako se pogledaju obicaji Srba najveci broj rituala je vezan za plodnost sto pokazje znacaj koji je poklanjan prirodi .Otudjenje od prirode , tzv .moderan nacin zivota i vrednosti koje taj nacin zastupa su destruktivnei pre svega po one koji prihvate i zive po tim vrednostima . Bolesno okruzenje rezultira bolesnim ljudima kako na fizickom tako i na psiholskom planu . Ljudi su sve manje ljudi a sve visxe zveri .,Stvari koje su do skora bile nepojmljive sada su najnormalnija pojava i niko se vise cak i ne uzbudjuje zbog toga . Potrebno je da ljudi shvate da ih hrani zemlja a ne strana banka ili predstavnistvo neke kompanije i da je svako odgovoran za mesto u kome i na kome zivi , i da svi imamo podjednaku odgovornost prema okruzenju bez obzira jesmo li svojim poslom i delovanjem direktno vezani za prirodu ( u najsirem smislu svi jesmo vezani i nedeljivi smo deo prirode) ili ne .

Ovo si napisao kao da sam ti ja diktirao u pero.
Zanimljivo da se ova tema zaobilazi u širokom luku.

 

[Caliburn]

Svako sedmo školsko dete u Srbiji ima neki oblik astme

Okolina „kruga dvojke“ najzagađenija
Autor: A. Nikolić

Svako sedmo školsko dete u Srbiji ima neki oblik astme. Duvanski dim, prašina, plesan, grinje, ali i pojačano zagađenje vazduha, naročito zimi pogoršava stanje disajnih puteva, jer je ova bolest alergijskog tipa. Hladne dane pacijenti teže podnose i zbog mnogobrojnih gasova. Oni su produkt individualnih ložišta na teritoriji grada. Pored kotlarnica, koje koriste čvrsta fosilna goriva, zagađujuće materije proizvod su izduvnih gasova iz vozila.

Snežana Matić-Besarabić iz Zavoda za javno zdravlje objašnjava da je sada u Beogradu relativno umerena zagađenost u odnosu na vrednosti na godišnjem nivou. Ali, i da se prosečna vrednost zagađenja posmatra za celu gradsku teritoriju.

- Srednje koncentracije zagađujućih materija dnevno pratimo na 20 mernih mesta To, je gradska urbana mreža, a na osnovu toga, dobijamo i srednju vrednost kvaliteta vazduha u toku godine. Ti rezultati formiraju i zone sa dobrim, umerenim, i povećanim zagađenjem - rekla je Matić-Besarabić za Danas.

Okolina „kruga dvojke“ zagađenija je od prigradskih delova i naselja na uzvišenjima. A ulice sa povećanim koncentracijama svih ili pojedinih zagađujućih materija su: Bulevar despota Stefana, Savska, Trg JNA u Zemunu, pojedini drumovi na Vračaru, puteljci u priobalju Dorćola, ali i industrijske zone u Krnjači. Međutim, Novi Beograd, Banovo brdo, Karađorđeva ulica, Obilićev venac, Trg Slavija su delovi grada sa povremeno povećanim koncentracijama zagađenja.

- Dozvoljene vrednosti zagađenja vazduhu spoljne sredine regulisane su Zakonom o zaštiti vazduha i Uredbom o monitoringu kvaliteta vazduha. Što je usklađeni i sa evropskom regulativom - objasnila je naša sagovornica.

Kada su koncentracije povećane daju se preporuke za ponašanje stanovništvu. Ali, i na nivou Sekretarijata za zaštitu životne sredine postoji Komisija za Program kontrole kvaliteta vazduha. Ona se sastaje ukoliko se prema važećem Pravilniku ustanovi „Epizoda povećanog zagađenja vazduha“. Tek tada komisija donosi određene preporuke ili mere.

- Dostavljamo predloge mera Gradskoj upravi, Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i Sekretarijat za saobraćaj. Pa, oni na osnovu toga reaguju. Moguća rešenja za čistiji vazduh su: daljinsko grejanje, regulisanje protoka saobraćaja, podzemne garaže, veća briga o zelenilu... ali i prilagodljivija urbanistička rešenja, i kontrola onih delatnosti koje zagađuju vazduh - rekla je Matić-Basarabić.

Mala pošumljenost prestonice

Problem Beograda je, smatraju stručnjaci, ne samo to što nema dovoljno zelenog pokrivača, koji zadovoljava potrebe stanovništva za kiseonikom, već i puno zapuštenih delova, zagađenih šuma, deponija... Kada se svemu tome dodaju i promenjeni klimatski uslovi, ni preostalo drveće ne može da obavlja posao kako treba. Znalci objašnjavaju da prestonica nema dovoljno zelenih površina, niti šuma. Po statistici, gradska teritorija je prekrivena sa 29.034 hektara šuma, što znači da je svega 9 odsto prestonice pošumljeno.

Rešenja za čistiji vazduh

Građani će doprineti zaštiti vazduha od zagađenja, ako što manje budu koristili svoje automobile. Put do posla, ako nisu preterano udaljeni treba da zamene gradskim prevozom. Rešenje je i uvođenje daljinskog grejanja u stambene zgrade. Sugrađani moraju da vode računa i o zelenilu tako što svoja vozila neće parkirati pored mladog drveća i na travnjake.

Raste broj obolelih

Prema statističkim podacima, u svetu od astme boluje oko 300 miliona ljudi. Taj broj, međutim, poslednjih decenija naglo raste.

izvor:
Svako sedmo školsko dete u Srbiji ima neki oblik astme

 

[vučji čopor]

Da li znate koja je bila jedna od prvih odluka ustaničke vlasti posle predaje ključeva Beograda?Da se hitno ide u Košutnjak i donesu sadnice kojima će se pošumiti Kalemegdan koga su Turci držali kao golo polje.Danas je Kalemegdan jedan od simbola Beograda.Znate li kada su donete prve platane u Beograd,ali i u mnoge gradove i varoši po Srbiji?