Quantcast

PASIVNO PUŠENJE

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.692
Nebojša Romčević
PASIVNO PUŠENJE

"Ne može kompjuter da zna o meni ono što ja ne znam."

IGRAJU

Aleksandar Đurica
Radiša
Radoslav Milenković
Žan-Klod M'Bebe
Mladen Andrejević
Lakan
Marko Baćović


Egon Savin

Reč reditelja

Kada smo bili mali, učili su nas u školi da verujemo u komunistički raj. Mi smo bili uvereni da će Amerika i Engleska uskoro postati zemlje proletera. Proces se odužio. Ali utopije i pripadaju dečijim snovima.
Kada smo ušli u pubertet počeli su uz pomoć televizije da nas truju snom o naciji. Fanatično smo navijali za vođu i nacionalnu državu. Ta noćna mora koštala nas je mnogo naše i rođačke krvi.
Kada smo sazreli, uprkos kordonima srušili smo diktaturu i kolektivno se, na ulicama opijali snom o građanskoj slobodi, toleranciji, kulturi…Izgleda da je ovaj demokratski san imao najkraće noge.
Danas, kad smo već penzionisani, mantraju nam san o blagostanju i pravnoj državi u zajednici evropskih naroda. Pohrlili smo da uđemo kao da nam je poslednje. Trenutno smo zaglavljeni u vratima raja, jer vrata su tek odškrinuta da možemo samo da virimo u srećniji svet.
Šta ćemo sanjati ubuduće, nije više bitno. Prošao nam život sanjajući podmetnute snove.



Nebojša Romčević
Reč pisca

IMA LI NEKOG DA NIJE U PRAVU?
Jedno od večnih pitanja u vezi sa prirodom komedije jeste predmet komedije. Pa i danas, smatramo da neke teme mogu, a neke nikako ne bi smele da postanu komička građa.
Komedija ima tako opaku narav da svoj predmet izvrgne ruglu, desakralizuje ga, učini ga trivijalnim. Istorija je, s druge strane, pokazala da, sa izvesne istorijske distance, sva „sveta mesta“ u sebi nose i zrno autoparodije koja, s vremenom, dobija na snazi.
Možemo reći da je kontekst u kome živimo dramatičan i krvav; pun ljudskih i civilizacijskih drama, stradanja, gladi i nepravde. I svakako, to nisu teme koje lako mogu postati predmet komedije. Međutim, retorika i praksa, koje stoje iza čitavog užasa u koji smo uronjeni, to svakako jesu. Rat koji se odvija u mesu, začet je u rečima, štaviše diskursima, gotovim intelektualnim modelima kojima samo nedostaje Bog pa da budu dogme. U svaki od mnogih političkih diskursa ugrađeno je i dugme za samouništenje i uništenje drugih. Svaki od njih ima svoj sistem vrednosti unutar koga se zna ko su nevine žrtve, a ko su teroristi i ubice.
Kao da sve to nije već samo po sebi dovoljno komično, krvavo urnebesno, dodali smo i nama najdražeg komičnog junaka – Srbina intelektualca, lik koji umire da bi se dopao. U toj potrebi nasušnoj da se svidi, da bude pohvaljen od nekog komesara ili kancelara, naš će Srbin ostati bez ijednog ubeđenja, ali će za svako biti spreman da umre… ili bar da pusti druge da umru.
 

Andrej Bolkonski

Domaćin
Poruka
4.200
Mi Srbi,mi smo neopevane budale.Od najranijih dana,od osnovne skole,pocnu da nas truju nekim bolesnim nacionalizmom.Prvo moramo da zapamtimo
tu idiotsku 1389 godinu,kada smo sjebani od turaka.I gle cuda.Taj datum,posle koga smo bili u turskom ropstvu,narednih pet stotina godina,taj poraz
mi slavimo kao drzavni praznik,sto samo budale mogt da rade.Ondak smo 1999 godine,u ratu sa NATO-m,tuceni ko Panta babu.Ali,mi smo na Uscu
podigli obelisk,na kome pise;U cast pobede nad NATO-m !!! Sta je uopste sa nama.Ja se cesto pitam,da li smo mi,svi skupa,uopste normalni,ili
su nam kompleksi inferiornosti,popili ono malo mozga.ssto nam bog dade ???
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.