Pas, covekov prijatelj

mari47

Stara legenda
Poruka
94.264
Moj dobar komsija, stariji covek, imao je psa. Zvali ga Beli. Nikad ga nisu vezali, nije dirao nikog niti njega neko. Prava dobrica.
Jednog dana komsija podje do vinograda. Beli s njim.
Kad se vratio, vidi komsija psa nema, nije mu prvi puta da odskita negde ali se uvek vraca.Nesto komsiji zatreba sekira, nema je nigde i seti se da ju je zadnji puta nosio u vinograd. I stvarno, bila je tamo. I Beli pored nje. Ljudi, tri dana i noci bez hrane i vode pas je cuvao imovinu svog gazde.
Komsija nazalost nije vise medju nama. Ni Beli. Iz pieteta prema obojici ispricah vam ovu istinitu storiju.
Znate li neku slicnu?
 
Moj dobar komsija, stariji covek, imao je psa. Zvali ga Beli. Nikad ga nisu vezali, nije dirao nikog niti njega neko. Prava dobrica.
Jednog dana komsija podje do vinograda. Beli s njim.
Kad se vratio, vidi komsija psa nema, nije mu prvi puta da odskita negde ali se uvek vraca.Nesto komsiji zatreba sekira, nema je nigde i seti se da ju je zadnji puta nosio u vinograd. I stvarno, bila je tamo. I Beli pored nje. Ljudi, tri dana i noci bez hrane i vode pas je cuvao imovinu svog gazde.
Komsija nazalost nije vise medju nama. Ni Beli. Iz pieteta prema obojici ispricah vam ovu istinitu storiju.
Znate li neku slicnu?

Ja sam u novinama citala da je neki pas posle smrti svog gazde ostao da lezi pored njegovog groba misleci da ce se njegov gazda vratiti :( :( Svi su mu nudili hranu i vodu a on nije hteo nista ni da pipne nije cak ni dao da mu prilaze tako da su vodu i hranu ostavljali malo dalje od psa.Na kraju je pas uginuo cekajuci njegovog gazdu da se vrati :sad2: :sad2:
 
Sad me jedan lep pas (podseca na retrivera) ceka ispred firme jer sam mu kupila da jede. Isao je za nekim u samoposlugu gde i ja. Pomislih, neko brine o njemu (napusten je), ali svi izadjose iz radnje koji su usli pre mene, a on osta napolju da ceka. E, meni bi zao, vratih se po klopu za njega i sad me ceka, a ja osim hrane i grumena ljubavi nemam sta drugo da mu pruzim. A treba mu vise... :(
 
Sad me jedan lep pas (podseca na retrivera) ceka ispred firme jer sam mu kupila da jede. Isao je za nekim u samoposlugu gde i ja. Pomislih, neko brine o njemu (napusten je), ali svi izadjose iz radnje koji su usli pre mene, a on osta napolju da ceka. E, meni bi zao, vratih se po klopu za njega i sad me ceka, a ja osim hrane i grumena ljubavi nemam sta drugo da mu pruzim. A treba mu vise... :(

:sad2: :sad2:
 
TIK uz autoput, u smeru ka Nišu, nedaleko od novobeogradskog Bloka 28 već godinu dana čeka jedan braon-beli pas. Uvek je sam. Ne dozvoljava nikome da mu se približi. "Druži se" samo sa bukom automobila i zagađenim vazduhom prometne saobraćajnice. Nikada ne maše repom. Uzdignutih ušiju i pogleda uprtog uz autoput on čeka i veruje da će se oni koji su ga baš tu ostavili, vratiti.
Ne odaziva se nikome, uprkos tome što su stanovnici obližnjeg kvarta pokušali da ga dozovu svim "psećim" imenima. Ponekad načulji uši na zvižduk.
Zov prirode ga ne mami, pa ostale "drugare" i ne miriše.
Prema rečima stanarke iz obližnje zgrade, penzionerke Verice Edbauer, pre godinu dana "neki ljudi" izbacili su ga iz automobila sa registarskim tablama Rume .
- Bio je lep, čist i rundave dlake, zato sam ga ja prozvala Lepi - priseća se Verica. - Prvih nekoliko meseci mogla sam da mu priđem bliže i dam mu hranu, a onda je počeo da se povlači. Nemoguće mu je približiti se ni na nekoliko metara. Sad
ostavim vodu i hranu u travi i sklonim se da bi se vratio i pojeo nešto.
Tu je od jutra do mraka. Odlazi da prespava negde, ali stanari, koji ga hrane nisu uspeli da uđu u trag njegovog prenoćišta. Ni kiša, košava i vetar ga ne sprečavaju da čeka.
Prezimeo je ovogodišnji mraz, ali kako Verica primećuje, ofucao se i propao.
- Najžalije mi je što je toliko tužan - kaže ona.
- Mada su neke komšije htele da ga uzmu, to je neizvodljivo, jer on beži od svih.
U to su se uverili i reporteri "Novosti", koji su čitav sat pokušavali da mu se približe. Sklanjao se i od naših pogleda, tromim hodom i spuštene glave. Nije izgledao uplašeno, već nevoljno i nezainteresovano. Na kraju, ne zna se ko je odustao - da li on koji je nadvožnjakom prešao autoput povijenog repa, ili mi kojima je okrenuo leđa.
Stanari koji ga vole i hrane strahuju da ne izleti na ulicu dok se sklanja od drugih pasa ili prolaznika. Sumnjaju čak i da je ogluveo, jer je mesto njegovog stanovanja konstantno ispunjeno bukom.
Tuga ga je toliko ophrvala, da kako njegova "hraniteljka" objašnjava, nikada ni za jednom ženkom nije pošao. U tom kraju ima često pasa lutalica, ali ni oni čak nisu uspeli da mu priđu. Odabrao je samoću, u tišini, pa ga nikada nisu čuli ni da je zalajao ili zarežao. Ima samo snage da čeka... On još veruje.

DENA JE USPELA
KERUŠA Dena, o kojoj se pisalo i pričalo dve godine posle "Oluje", znala je da nađe put do svojih vlasnika. Posle četiri meseca i 15 dana, tokom kojih je prevalila 500 kilometara od Petrinje, u Rumi je našla Milana i Dušanku Radanović i njihovu decu. Podjednaka je bila sreća i Denina i Radanovića. U Rumi je keruša oštenila petoro malenih, za koje su se grabili ljubitelji pasa. Ali, u Rumi nije završena priča o čuvenoj Deni, već - u Kanadi. Tamo je, kako nam je javio nekadašnji dopisnik "Večernjih novosti" Vojo Mačar, Dena preminula pre dve godine. Radanovići njen pepeo čuvaju u vitrini.

http://www.novosti.rs/code/navigate...6&title_add=Pas koji je verovao&kword_add=psi
 

Prilozi

  • rep-Pas.jpg
    rep-Pas.jpg
    7,1 KB · Pregleda: 12
Ja sam u novinama citala da je neki pas posle smrti svog gazde ostao da lezi pored njegovog groba misleci da ce se njegov gazda vratiti :( :( Svi su mu nudili hranu i vodu a on nije hteo nista ni da pipne nije cak ni dao da mu prilaze tako da su vodu i hranu ostavljali malo dalje od psa.Na kraju je pas uginuo cekajuci njegovog gazdu da se vrati :sad2: :sad2:

Zapravo ima više takvih slučajeva:
Dog keeps watch over Irish owner's grave in Nerja


nerjadog.jpg

Local residents in Nerja are leaving food regularly for a dog which is keeping vigil at the town’s cemetery.

The mongrel bitch has been waiting outside the cemetery since her Irish owner died and was buried inside two months ago, and spends the night sleeping inside a niche.

Some have tried to take her away, but she refuses to leave the body of her master, and the locals say that the animal is very docile and bothers nobody.

Jedan od najpoznatijih:
Man's Best Friend - Greyfriars Bobby

GreyfriarsBobby-HUK.jpg


John Gray a gardener, together with his wife Jess and son John arrived in Edinburgh around 1850. Unable to find work as a gardener he avoided the workhouse by joining the Edinburgh Police Force as a night watchman.

To keep him company through the long winter nights John took on a partner, a diminutive Skye Terrier, his ‘watchdog’ called Bobby. Together John and Bobby became a familiar sight trudging through the old cobbled streets of Edinburgh. Through thick and thin, winter and summer, they were faithful friends.

The years on the streets appear to have taken their toll on John, as he was treated by the Police Surgeon for tuberculosis.

John eventually died of the disease on the 15th February 1858 and was buried in Greyfriars Kirkyard. Bobby soon touched the hearts of the local residents when he refused to leave his master's grave, even in the worst weather conditions.

The gardener and keeper of Greyfriars tried on many occasions to evict Bobby from the Kirkyard. In the end he gave up and provided a shelter for Bobby by placing sacking beneath two tablestones at the side of John Gray’s grave.

Bobby’s fame spread throughout Edinburgh. It is reported that almost on a daily basis the crowds would gather at the entrance of the Kirkyard waiting for the one o'clock gun that would signal the appearance of Bobby leaving the grave for his midday meal.

Bobby would follow William Dow, a local joiner and cabinet maker to the same Coffee House that he had frequented with his now dead master, where he was given a meal.

In 1867 a new bye-law was passed that required all dogs to be licensed in the city or they would be destroyed. Sir William Chambers (The Lord Provost of Edinburgh) decided to pay Bobby's licence and presented him with a collar with a brass inscription "Greyfriars Bobby from the Lord Provost 1867 licensed". This can be seen at the Museum of Edinburgh.

The kind folk of Edinburgh took good care of Bobby, but still he remained loyal to his master. For fourteen years the dead man's faithful dog kept constant watch and guard over the grave until his own death in 1872.

Baroness Angelia Georgina Burdett-Coutts, President of the Ladies Committee of the RSPCA, was so deeply moved by his story that she asked the City Council for permission to erect a granite fountain with a statue of Bobby placed on top.


GreyfriarsBobbyStatueBase-HUK.jpg

William Brody sculptured the statue from life, and it was unveiled without ceremony in November 1873, opposite Greyfriars Kirkyard. And it is with that, that Scotland’s Capital city will always remember its most famous and faithful dog

Bobby's headstone reads "Greyfriars Bobby - died 14th January 1872 - aged 16 years - Let his loyalty and devotion be a lesson to us all".
 
Pozali mi se jedna mlada majka da njenoj jedanaestogodisnjeg sina spopadaju razni strahovi, strahovi od svega i svacega....Obratila se psihologu koji zakljuci da je to stanje pred pubertet, pa se dete boji nepoznatog, ne zeli da odraste i sl. Pocnu roditelji sa pricom, razgovorom sa detetom, ubedjivanjem.....stanje isto.
Psiholog predlozi da probaju sa kucnim ljubimcem.
Zato se zena i obratila meni, zna da sam ja adresa gde ih ima prilicno.
Poklonim decaku, zvacemo ga Miljan, lepog, mladog psa Garija, Miljan ga sam birao...
Sretnem zenu nedavno> pitam za Miljana pa i za Garija! Sva srecna nabraja mi koliko jos ljubimaca imaju...macke, zecice, golubove...A ja sva srecna sto smo ja i Gari uspesno zavrsili jednu humanu i lepu misiju.
Mozda ce i Miljan jednog dana biti na temi SVET ZIVOTINJA! Sad nema vremena....brine u svojim ljubimcima bez straha bilo koje vrste. A meni drago, toliko drago da sam morala ovo da vam ispricam!
 
Za sve koji imaju i vole pse. :heart:
MOLBA JEDNOG PSA:


- Moj zivot traje 10 do 15 godina. Svaki rastanak od tebe za mene znaci patnju. Razmisli o tome pre nego sto me uzmes.

- Voli me onakvog kakav sam, jer si me ti birao. Ja nemam tu mogucnost da biram prijatelja i gospodara.

- Daj mi vremena da shvatim sta od mene trazis.

- Pre nego sto me u toku obuke izgrdis preispitaj sebe, mozda ti gresis ili ja ne mogu da shvatim sta ti zelis.

- Imaj ljubavi za mene, ja od toga zivim. Ne ljuti se na mene i ne kaznjavaj me.

- Ti imas svoj posao, svoje prijatelje, svoju razonodu, a ja imam samo tebe. Pricaj sa mnom! I ako ti se cini da te ne razumem ja ipak znam sta ti mislis i osecas.

- Znaj da ja ne zaboravljam kako se sa mnom postupa. Pomisli pre nego sto me udaris, da te ja sa lakocom mogu ugristi, ali ja to nikada ne radim.

- Ne uzimaj me kao igracku dok sam mali i sladak da bi me kasnije odbacio, jer je moja ljubav prema tebi vecna.

- Brini o meni kada ostarim, ostanem bez zuba, ogluvim i prestanem da se krecem. I o tebi ce se neko brinuti - starost je ista za sve.

- Prati me na mom poslednjem putu, Nemoj nikada reci: "Ja to ne mogu da gledam" ili "Neka se to dogodi u mojoj odsutnosti". S tobom je sve lakse. Neka ti to bude dug za moju vernost i nasu lepu mladost.

- Kada me vise ne bude bilo, nemoj tugovati, vec usreci nekog novog psa i voli ga kao sto si mene voleo.
__________________
 
Pozali mi se jedna mlada majka da njenoj jedanaestogodisnjeg sina spopadaju razni strahovi, strahovi od svega i svacega....Obratila se psihologu koji zakljuci da je to stanje pred pubertet, pa se dete boji nepoznatog, ne zeli da odraste i sl. Pocnu roditelji sa pricom, razgovorom sa detetom, ubedjivanjem.....stanje isto.
Psiholog predlozi da probaju sa kucnim ljubimcem.
Zato se zena i obratila meni, zna da sam ja adresa gde ih ima prilicno.
Poklonim decaku, zvacemo ga Miljan, lepog, mladog psa Garija, Miljan ga sam birao...
Sretnem zenu nedavno> pitam za Miljana pa i za Garija! Sva srecna nabraja mi koliko jos ljubimaca imaju...macke, zecice, golubove...A ja sva srecna sto smo ja i Gari uspesno zavrsili jednu humanu i lepu misiju.
Mozda ce i Miljan jednog dana biti na temi SVET ZIVOTINJA! Sad nema vremena....brine u svojim ljubimcima bez straha bilo koje vrste. A meni drago, toliko drago da sam morala ovo da vam ispricam!

ja sa mojim stenetom setam nocu posle 12 kad mi je dosadno kuci npr izvedem ga setamo svuda pa i po sumi ja se osecam sigurno uz njega.

A ovaj poslednji post je lepo sastavljen ali je to cirkularno pismo :)
 
Dragi bloodthirsty, drago mi je si ljubitelj pasa i da si se oglasio na ovoj temi!A sto se tice tvoje konstatacije da je post Molba jednog psa cirkularno pismo, ono to i jeste...trebalo bi da poslati svim vlasnicima zivotinja ( pogledaj, molim te, ali molim te temu Starica i puno pasa, otprilike)
P.S mislim da po sadrzaju taj post vise lici na testament jednog psa a sto ima formu cirkularnog pisma....zanemarjujuce.
 

Back
Top