Partizanski kuriri u ww2

[proka]

Partizanski kuriri u ww2


Ni meci nisu mogli da nas zaustave
Dragana MATOVIĆ
Uspomene Mihaila Miše Mirkovića, ratnog kurira Moše Pijade, Save Kovačevića i Peke Dapčevića. Najveće proslave Dana borca bile su na Tjentištu


- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

Nekadašnji dečak-partizan, ratni kurir Moše Pijade, Save Kovačevića i Peke Dapčevića, Mihailo Miša Mirković dobro se seća tih ratnih dana. Čika Miša danas ima 86 godina. Legendarni kurir, koji je kao golobradi dečak jurišao na nemačke bunkere, sada je dobrodržeći stariji gospodin. Sa osmehom nas dočekuje na vratima svog stana u jednom soliteru na Crvenom krstu u Beogradu.

- - - - - - - - - -

Dok nas uvodi u sobu punu knjiga i fotografija, sa setom u glasu kaže: "Kakvi su ljudi bili što su vodili revoluciju! I u najtežim trenucima brinuli su o nama mladima." Sa jednim od oslobodilaca Beograda i učesnikom gotovo svih partizanskih ofanziva razgovaramo uoči Dana borca.
- Najveće proslave Dana borca bile su na Tjentištu - seća se Mirković. - Danastoga više nema, kao što nema ni velike Jugoslavije. A, to sam teško preživeo.
Još kao trinaestogodišnji dečak Miša je postao borac Pete proleterske crnogorske udarne brigade Save Kovačevića. Pobegao je od ustaša koji su zapalili njegovo selo Kruševicu kod Bugojna u Bosni. Bio je mali i nisu hteli da ga prime u partizane.
- Došao sam u jesen 1942. sa nekoliko starijih momaka. Njih su primili, a mene nisu hteli. Rekli su: "Mali, nećeš moći da pešačiš" - seća se nekadašnji partizanski kurir koji je kasnije stekao zvanje glumca, reditelja i zamenika generalnog direktora RTS-a. - Rekao sam da mogu i da su mi oca ubile ustaše, da su ga bacili u jamu i da nemam gde da se vratim. Tu se našla jedna divna žena, komesar čete Dara Miličić. Rekla je: "Primićemo mi tebe, ako treba pomoći ćemo ti da pešačiš."
Mali miša kao kurir i partizanski borac

​

Trinaestogodišnji Miša ubrzo je položio prvi ratni ispit. Trebalo je da pređu reku Vrbas. Ostalim vojnicima je voda bila do pojasa, ali je malenom Miši prelazila i preko glave.
- Drug koji je vodio konja natovarenog oružjem, predložio mi je da se uhvatim konju za rep. Prešao sam reku i od tada više nije bilo problema.
U zimu 1942. malene borce pokupili su iz skoro svih jedinica i poslali na slobodnu teritoriju u Bosanski Petrovac, da bi ih zaštitili od hladnoće i da bi mogli da idu u školu.
- Jednoga dana postrojili su nas, a ispred stroja šetao je jedan drug. Želeo sam da vidim ko je to, a nisam mogao od drugova ispred mene. I upravo kad sam promolio glavu, drug koji se šetao pogledao je prema meni: "Ti čupavi izađi!" Izašao sam, drugovi su mi se smejali. Bio sam zaista čupav i loše obučen. "Bićeš kurir kod čika Janka", rekao mi je.
Kurir Miša sa Pekom Dapčevićem

​

Mali Mihailo nije znao ko je čika Janko. Nije mu se išlo kod nekog čiče. Želeo je da ostane sa svojim drugovima.
- Naređenje je naređenje. Morao sam da ga izvršim - priča Mirković. - Čika Janko je bio Moše Pijade. Čika Janka sam zatekao u štabu. Kada sam došao kod njega nasmejao se i zagrlio me. Pitao me je kako se zovem. Odgovorio sam: "Mihailo." Rekao je: "Vidi koliko dugačko ime, a ti si malecni kao miš. Bolje da te zovem Miša. Ti si mali, ja sam mali i bolje ćemo se slagati."
Posao kurira Miše kod Moše Pijade nije bio težak. Spremao mu je kancelariju, nosio poneko pismo do Vrhovnog štaba ili drugih jedinica. Često mu je donosio knjige da ih čita.
- Jednom mi je doneo Tvenovog "Toma Sojera" - govori Mirković. - "Evo, Mišo, jedne lepe knjige o družini tvojih vršnjaka. Pročitaj je pa ćeš mi ispričati kako ti se dopala." Dani su prolazili, pročitao sam nekoliko stranica i negde knjigu zaturio. Čiča je morao da otputuje, a mene je vratio u brigadu Save Kovačevića. Nisam ga video godinu dana. Sreo sam ga sa grupom boraca. Prepoznao me je, izvukao iz kolone i zagrlio. Kada sam hteo da krenem, rekao mi je da sačekam i da čuva za mene nešto što sam počeo, a nisam završio. Izvadio je knjigu koju sam zagubio. "Sve što počne, mora da se završi. Kad se rat završi ispričaćeš mi kako su ti se dopale avanture Toma Sojera", rekao mi je.

​

U brigadi Save Kovačevića bio je sve do njegove pogibije tokom bitke na Sutjesci. U toj bici ranjen je i mali Miša. Naš junak je četiri puta bio ranjavan. Prvi put kad su kretali prema Sutjesci, onda na Sutjesci, prilikom oslobađanja Beograda i četvrti put na Sremskom frontu. Kraj rata i oslobođenje Beograda kurir Miša je dočekao uz čuvenog Peku Dapčevića, sa kojim je bio i na Sremskom frontu.
- U proboju Sremskog fronta poginulo je dosta ljudi. Bio sam sa Pekom koji je vodio bataljon. U jednom trenutku, sećam se, on je prvi izašao iz rova sa rečima: "Tiho. Idemo drugovi." Bio je bled. Za njim su krenuli ostali. Ostao sam poslednji, jer sam bio najmanji. Sakrio sam se iza jednog duda. Iako je već bio kraj rata, Peko je bio spreman da da svoj život. Ugledao sam ga kad se sve završilo. Šinjel mu je bio raskomadan, nije imao jednu čizmu. A njemu, na sreću, nije bilo ništa.

Miša je ostao prijatelj i posle rata sa Mošom Pijade

​

NARODNI HEROJI
RUKOVODSTVO SUBNOR i ove godine obišlo je stare i bolesne učesnike NOB-a. Obišli su i četvoro narodnih heroja koji su još živi. Svi su iz Beograda. Velimira Radičevića posetili su na dan kad je napunio 102 godine. Heroj Stevan Opačić ima 96, Danica Milosavljević - 93, a Petar Matić Dule pune 92 godine. U SUBNORU Beograd ima 7.000 boraca iz Drugog svetskog rata od kojih njih 600 su nosioci partizanske spomenice. U proseku imaju 89 godina.
Mirković u susretu sa Josipom Brozom Titom

​

OD ŠINjELA DO FILMSKIH ROLA
KURIR Miša je i u oslobođeni Beograd umarširao sa Dapčevićem. Posle rata skinuo je uniformu, obukao kostim i postao glumac. Igrao je u nekoliko domaćih filmova, a za glavnu ulogu u filmu "Bakonja fra Brne" višestruko je nagrađen. U ruskom filmu "U planinama Jugoslavije" igrao je samog sebe, a u pozorištu Boško Buha 12 godina glumio je u "Tomu Sojeru". U ovom pozorištu upoznao je svoju životnu saputnicu Milenu, sa kojom je više od pola veka u braku.

- - - - - - - - - -

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...-okupatora-Ni-meci-nisu-mogli-da-nas-zaustave

- - - - - - - - - -

koje još male partizane, kurire znamo?

 

[Umri_muski]

Zanimljivo...
Nisam razmisljao o znacaju i sposobnostima koje kurir mora da ima...do sada.
Zanimljivo......

 

[proka]

- - - - - - - - - -

partizanski kuriri

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

dečak Milomir Radivojević, najmlađi kurir ove formacije NOVJ

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

Partizanski kurir Palček, Pavel Šetrajčič krpa rupu na čarapi uz pomoć bombe

 

[Nina]

..slati maloletnu decu na zadatke sa kojih se mnogi nisu vratili je zlocin

 

[proka]

Rekao sam da mogu i da su mi oca ubile ustaše, da su ga bacili u jamu i da nemam gde da se vratim.

 

[Koča]

..slati maloletnu decu na zadatke sa kojih se mnogi nisu vratili je zlocin

Комунисти су познати по мобилизацији деце...

 

[Koča]

Из једног немачког извештаја се најбоље види какав су однос партијци имали према обичним борцима, тако да је трагикомично данас слушати ове бајке

...Komunisti naglasavaju i iskustvo u borbama protiv Nemaca, iako im nije moglo biti od koristi, jer bi u svakom ozbiljnijem obracunu sa Nemcima gotovo svi izginuli, na primer na Kadinjaci ili Sutjesci. Preziveli, takozvani partijasi, nisu mnogo znacili u borbi, jer su se drzali pozadine.

 

[Nina]

Rekao sam da mogu i da su mi oca ubile ustaše, da su ga bacili u jamu i da nemam gde da se vratim.

pokusaj da napravis razliku izmedju uzimanja u zastitu trinaestogodisnje dete u bezaniji od ustasa a drugo, slati ga sa bombama na bunkere
"koji je kao golobradi dečak jurišao na nemačke bunkere, sada je dobrodržeći stariji gospodin."
ovaj covek iz uvodnog posta imao je srecu da je preziveo, a koliko takvih kao on je poginulo, i ta komunisticka propaganda svakako nije za pohvalu

 

[Жаре]

pokusaj da napravis razliku izmedju uzimanja u zastitu trinaestogodisnje dete u bezaniji od ustasa a drugo, slati ga sa bombama na bunkere
"koji je kao golobradi dečak jurišao na nemačke bunkere, sada je dobrodržeći stariji gospodin."
ovaj covek iz uvodnog posta imao je srecu da je preziveo, a koliko takvih kao on je poginulo, i ta komunisticka propaganda svakako nije za pohvalu

Мислим да од поклоника једне такве тоталитарне идеологије, не можемо очекивати да у било ком тренутку свог постојања, схвате разлику између вредности којима се клањају, и универзалних људских вредности. Те се не може ни очекивати да схвате да су злочини који су у име тих њихових вредности почињени, управо и само то-злочини.

 

[proka]

jok, politika saveznika okupatora, sluganstvo i na kraju bežanje u istoj koloni do stratišta, to je vrlina?

- - - - - - - - - -

beganova majka nikad nije zakukala, to je vrlina?

sagnuti glavu i ljubiti čizme okupatorima?

kako su četnici ratovali, ljubili skute okupatoru tako su i prošli

neki stigli samo do zelengore a neke su saveznici vezane u stočnim vagonima vratili iz autrije u jugoslaviju na pogubljenje

tek nekolicina se spasla begstvom u italiju gde su kao "zarobljeni neprijateljski vojnici" proveli 3 godine u logoru eboli pa posle su ih zatvorili po logorima u nemačkoj dok ih nakon 5-6 godina nisu oslobodili pa su sve do jednog ostali u emigraciji da do kraja života ni nos nisu promolili u jugoslaviji

 

[cronnin]

Proko, previđaš da nije svako mogao da ode u partizane. Ne možeš ti kao zubar, fotograf ili zanatlija, jednog jutra da nestaneš i ostaviš zaključanu radnju. Za tri dana bi shvatili da te nema i došli bi po tvoju ženu i decu. Osim toga ima dosta ljudi sa raznim zdravstvenim problemima koji im baš i ne dozvoljavaju šetnje po planinama, bez obzira na to da li je rat ili obična ekskurzija. Zna se ko je najviše stradao. Koliko su ovi imali godina za vreme drugog rata?

http://theplunder.com/wp-content/uploads/2015/10/4345word-war-facts-5.jpg

Sve su to deca, sa naše tačke gledišta. I cela ova priča o malim kuririma je takva zato što je to realnost. Ja danas ne mogu da pretrčim ni deseti deo onoga što sam mogao sa 14 godina.

 

[proka]

vidi, moj otac je sa 19 godina otišao u partizane, tj pobegao ispred ustaškog i četničkog noža koji je harao po kordunu

nije znao ni za partiju ni da je svetski rat, spasavao je glavu

preležao je 1943 godine i tifus, prošao par ofanziva, bio jedan od kumandanata u 8 kordunaškoj, do 1951 u knoj-u tukao zaostalu bandu

bilo je dosta dece u jedinicama, davali su im simbolična zaduženja a istine radi neki su se ponašali i kao pravi borci

 

[AleksaJ]

..slati maloletnu decu na zadatke sa kojih se mnogi nisu vratili je zlocin

Много штошта је за којекоје злочин ....

 

[AleksaJ]

pokusaj da napravis razliku izmedju uzimanja u zastitu trinaestogodisnje dete u bezaniji od ustasa a drugo, slati ga sa bombama na bunkere
"koji je kao golobradi dečak jurišao na nemačke bunkere, sada je dobrodržeći stariji gospodin."
ovaj covek iz uvodnog posta imao je srecu da je preziveo, a koliko takvih kao on je poginulo, i ta komunisticka propaganda svakako nije za pohvalu

Светски Рат почет Маџуријским сукобом 1937 практично и дање тиња....

Савзничке ( НАТО ) снаге широм света продају оружје ..... што по законима сопствених земаља би било саучесништво у убиству


Либералци Монархисти Велике Бртианије продају оружје нацијама које користе данас децу у ратним операцијама

https://www.blic.rs/vesti/svet/lice...vali-nacije-koje-koriste-decu-vojnike/h0kvllq

https://www.theguardian.com/law/201...nt-high-court-saudis-appeal-court-campaigners

https://www.euractiv.com/section/de...iers-are-invited-to-british-arms-fair/879237/

 

[Koča]

vidi, moj otac je sa 19 godina otišao u partizane, tj pobegao ispred ustaškog i četničkog noža koji je harao po kordunu

nije znao ni za partiju ni da je svetski rat, spasavao je glavu

preležao je 1943 godine i tifus, prošao par ofanziva, bio jedan od kumandanata u 8 kordunaškoj, do 1951 u knoj-u tukao zaostalu bandu

bilo je dosta dece u jedinicama, davali su im simbolična zaduženja a istine radi neki su se ponašali i kao pravi borci

побегао од четничког ножа који је харао по Кордуну

ок, сада знамо зашто си толико острашћен, мада си одавно дискредитован као озбиљан саговорник, али ето доказа да ти отац није био Србин или се бар није тако осећао, што објашњава твоје ставове овде...Да ли ти несрећо знаш ко је подигао устанак против усташког ножа на Кордуну?

А познати су случајеви на Кордуну где партизани кољу Србе у својим редовима...о томе пише Титов генерал и народни херој Павле Јакшић....хрватски партизани су клали српске, ако су ови били национално свесни, оптужујући их за "великосрпска скретања" и лепећи им разне етикете, измишљотине

POLITIKA KOJA KOMUNISTE OD 1937. TERA U ČETNIKE 1944. GODINE

Iznenada je otkrivena »četnička«, »gestapovska« grupa na Kordunu (Ilija Žegarac, Veljko Korać, Ljubo Vujčić...), bez neke šire i dublje povezanosti s narodom. Njihovu osudu i bestijalno klanje - koje je moglo proći i bez publiciteta - partizanska štampa socijalističke Hrvatske u nastajanju, propratila je velikim naslovima - »veleizdaja« - što ne može a da ne podseti na katoličko-klerikalnu, srbofobsku atmosferu 1914, kada su Srbi u Hrvatskoj optuživani kao »veleizdajnici« i proganjani zato što nisu bili oduševljeni austrijskim pohodom na Srbiju.

Ova pogubljenja koja su uzbudila i uznemirila ustanički Kordun i pokrenula protestne povorke nekih sela, čekaju svoja rasvetljavanja na bazi dokumentacije koja se brižljivo prikriva od javnosti, što sprečava da zla dela budu osuđena i stvara mogućnost da se ponove. Ne želim da ovde ulazim u- složene odnose pojedinih poverenika sovjetske obaveštajne službe i Kl u zagrebačkom centru; u misteriozno hapšenje, »razmenjivanje« i dolazak Andrije Hebranga odmah po izlasku iz nemačko-ustaškog logora na položaj sekretara CK KPH; obaveštenost i neobaveštenost Tita o njegovoj izdaji i »izdaji« u zatvoru; niti u njegovu sudbinu povezanu s informbirovskim nasrtajem na Jugoslaviju i cezarističko mešanje Staljina, pored ostalog, i u jugoslovensku personalnu politiku na vrhu (1948). Moram se, međutim, sa nekoliko reči osvrnuti na kordunašku »veleizdaju« i »Veljunski proces« 1944. godine koji, po sudskim metodima i onoj Čerčil-Hebrang-mačekovskoj austrougarskofilskoj atmosferi, godine 1944. vladajućoj u Topuskom, umnogome podseća na poznati »Fridjungov proces« 1909. godine i na Staljinove »procese« i »čistke«. Jer, ako porodica Andrije Hebranga insistira, s pravom, na humanosti i istinoljubivosti, onda treba imati u vidu da i žrtve kordunaškog - kako se sada saznaje surovog, bestijalnog pokolja 1944, u neposrednoj blizini »rezidencije« šefa socijalističke Hrvatske u nastajanju Andrije Hebranga, takođe imaju svoje porodice koje nose na sebi teški žig, po svemu sudeći nezaslužen.

Прочитати даље, од стр. 518
Павле Јакшић, Над успоменама, књига 1
http://znaci.net/00003/727.pdf

 

[Koča]

и чек бре проко, ти матор човек? ја реко клинац, средњошколац макс

 

[Koča]

Прока каже да му је отац стигао и до команданта у 8. кордунашкој...значи да је био подобан и одговарао КП Хрватске или је једноставно морао бити Хрват који се бори искључиво за хрватске интересе...а ево шта су тамо радили Србима у партизанима и каква је политика вођена...ако још некога чуде прокини ставови... јер Србин у партизанима на Кордуну који је и помислио на српске националне интересе био је заклан...

_____________

Пропаганда је била претежно у рукама челних људи КПХ-а и ЗАВНОХ-а. Постојала је апсолутна доминација делегата хрватске националности у пропагандним одељењима окружних НО одбора за Банију, Кордун и Горски Котар. На терену су сви руководиоци пропаганде били хрватске националности, што је имало веома важне и далекосежне негативне и неповољне последице у третирању српских националних интереса у току рата и после његовог завршетка.

Оно што је за нас данас важно јесте да нам ова књига показује да су хрватски комунисти имали јасан и одлучан однос у одбрани својих националних интереса, за разлику од Срба, који су, као у великој мери и данас, били спремни да своје националне интересе подреде идеологији братства и јединства, југословенства или развијања добросуседских односа (углавном на нашу штету и без икаквог реципроцитета). Хрвати ни после уласка у НОП, нарочито након слома фашистичке Италије и све извеснијег војног пораза Немачке и НДХ, нису мењали своју националну политику, без обзира на то што се она кретала у комунистичкој идеолошкој орбити. При том су све време изједначавани усташе и четници. Међутим, аутор нам указује на чињеницу да се реторика Срба и Хрвата о злочинима и страдањима и тада разликовала, а челни човек КПХ Андрија Хебранг, на трећем заседању ЗАВНОХ-а, и не спомиње злочине над Србима, а о концентрационим логорима није изрекао ниједну реч. Он је у свом извештају рекао следеће:
„Хрватска је својом борбом стекла право на самоодређење, право да самоуправља собом, да има свој сабор као врховни законодавни орган и носилац суверенитета, да има своју народну владу.”

У књизи се зато истиче да су неравноправан третман и улога Срба у партизанском покрету од стране руководства КПХ и ЗАВНОХ-а довели до велике политичке кризе, као и до бруталног обрачуна са српским представницима на Кордуну, који су указивали на проблеме у поштовању српских националних интереса – над српским интелектуалцима и борцима који су бранили српске интересе у оквиру НОП-а. Оптужбе су биле добро познате – да су то непријатељи и прочетнички елементи, што је тада било довољно да дође до ликвидације непоћудних српских елемената. Веома је индикативно да је и тада међу спорним питањима било потискивање ћирилице (објашњење је било да нема ћириличних штампарских слова). Вјесник, као орган ЗАВНОХ-а, није доносио чланке на ћирилици.

У овој књизи Момчило Диклић нам је, веома аргументовано, показао како је хрватски кадар у КПХ и ЗАВНОХ-у преузео политичко и организационо вођство у партизанском покрету и антифашистичкој борби, користећи при том сваку повољну прилику да ликвидира све визионаре српске судбине људи који су настојали да одбране српске националне интересе и успоставе равноправне односе два народа у току и након рата.

О томе најбоље сведочи потресно поглавље ове књиге које се бави Будачким процесом, на коме су осуђени представници српског народа у партизанском покрету који су указивали да се затомљују и негирају жртве и улога српског народа у антифашистичкој борби. Њихово визионарство огледа се управо у томе што су препознали да се стварају услови за афирмацију хрватске политике самоодређења и самосталности, која је и довела до ерозије свих права која су Срби остварили у својој партизанској борби. То своје визионарство платили су животима, а српски национални интереси већ тада су маргинализовани, док је српске жртве прекрио заборав и оспоравање. У летку који је био једини материјални доказ који је у процесу имала оптужба, може се јасно препознати шта је био разлог за одржавање Будачког процеса, класичног политичког монтираног процеса. Ево једног цитата из књиге о којој пишемо:

„Да ли ти, Србине, можеш бити задовољан ЗАВНОХ-ом, у коме господаре Назори, разни Шиме, Грегурићи и Филипи? Да ли можеш признати својим представништвом ово тело у којем седе усташки и домобрански официри, који су лили српску крв по Босни, Лици, Кордуну и Банији? Раскомадаше и распарчаше нас на десетке народа и народића, комадају и цепају горе него што су то чинили Немци. Нас Србе мисле заувек оделити од мајке Србије и дичног Београда. Све то није никакво чудо ако знамо да ни у једном вишем форуму Хрватске и на најодговорнијем месту нема Србина. У Централном комитету Комунистичке партије Хрватске нема ниједног Србина, у свим окружним комитетима сви су секретари Хрвати. Ту је место Хрватима. У ЗАВНОХ-у, АВНОЈ-у, партијским форумима, а теби Србине? Теби је место на бункеру у жици. Зашто се онда борите? За слободну и велику Хрватску. Да сачувате хрватски народ од одговорности за злочине учињене над Србима у Лици, Кордуну и Банији. Ко се бори у вашим дивизијама и бригадама Народноослободилачке војске Хрватске: Срби, раја сиротиња. Ко командује? Хрвати, усташки синови и рођаци. Командант Хрватске је Иво Рукавина, рођак гласовитог крвника Јуце Рукавине, комесар Хрватске војске исто је Хрват. Командант корпуса опет Хрват, а комесар корпуса усташко дете и усташки брат Вецо Хољевац. Где су браћа овом омиљеном борцу и 'јунаку' са Кордуна?“

Цео текст
http://www.nspm.rs/prikazi/budacki-proces-otreznjujuce-poruke-istorije.html

Будачки процес - отрежњујуће поруке историје

​

​

​

Маринко М. Вучинић

Приказ књиге др Момчила Диклића Како су страдали визионари судбине Срба у Хрватској – Будачки процес, Институт за Европске студије – Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2011. године

 

[Koča]

И тако, док и Титов генерал и народни херој Павле Јакшић пише да су српски партизани на Кордуну чак и 1944. бежали у четнике, прока нам вели да је његов отац бежао од четничког ножа...ето, све јасно ко дан

 

[cronnin]

vidi, moj otac je sa 19 godina otišao u partizane, tj pobegao ispred ustaškog i četničkog noža koji je harao po kordunu

nije znao ni za partiju ni da je svetski rat, spasavao je glavu

preležao je 1943 godine i tifus, prošao par ofanziva, bio jedan od kumandanata u 8 kordunaškoj, do 1951 u knoj-u tukao zaostalu bandu

bilo je dosta dece u jedinicama, davali su im simbolična zaduženja a istine radi neki su se ponašali i kao pravi borci

Видиш како си се одао. Кажеш да није знао ни за партију ни за светски рат, а онда одједном да је бежао испред четничког ножа. Видиш, и ја поудано знам да је било баш као што си ти рекао. До те 1943. тамо није било партизана уопште. Нико није знао ни за партизане јер су спасавали живу главу. Зато прекини да кривиш историју да би је уклопио у своју идеологију.

 

[Лички гусар]

Bilo je partizana ali jako malo cetnika. Niko od cetnika nije ubijao civile Srbe.

U drugoj polovini 1944. godine, 2500 Krodunasa partizana na celu sa paritzanskim komandantom Korduna Jocom Eremicem. Cijela divizija bi presla da nije bilo izdaje. Joco Eremic je postao zamjenik komandanta Cetnickog lickog korpusa.

To je ono "cetnici i ustase", "hrvati i slovenci". Vatra i voda isto idu zajedno u njihovoj logici?

 

[proka]

Видиш како си се одао. Кажеш да није знао ни за партију ни за светски рат, а онда одједном да је бежао испред четничког ножа. Видиш, и ја поудано знам да је било баш као што си ти рекао. До те 1943. тамо није било партизана уопште. Нико није знао ни за партизане јер су спасавали живу главу. Зато прекини да кривиш историју да би је уклопио у своју идеологију.

.
nemaš pojma niočemu !!

drugo, na kordunu od kraja rata pa do danas, nema ni jedne krstače na gorbljima nego samo piramide

znaju i dan danas kakvi su zlikovci bili četnici

 

[cronnin]

.nemaš pojma niočemu !!

drugo, na kordunu od kraja rata pa do danas, nema ni jedne krstače na gorbljima nego samo piramide

znaju i dan danas kakvi su zlikovci bili četnici

Видиш, ја знам из прве руке како је било, тако да нема потребе да одговараш.

А, за ово друго што си рекао... нисам ни очекивао да ће вам усташе допустити да сахрањујете са крстачама. Још је срамота што се дичиш да сте спроводили њихову политику. И још себе трипујеш и нас убеђујеш да то има везе са четницима. Јест, као четници се сахрањивали по гробљима, па пошто су они толики злотвори, ви нећете да се сахрањујете на гробљу? Или нећете хоризонтално као и четници већ искључиво усправно? Или нећете дању као и четници, већ искључиво сахрањивање ноћу? Ма неее, није ништа од тога, већ је само православна крстача изгледа сметала Све остало је остало исто.

Ја немам проблем са тиме да признам да су нас усташе израдиле, али ако си ти искомплексиран и лакше ти је да живиш у свету маште па убеђујеш себе како нису, ради то са неким другим.

 

[Koča]

Титов генерал и народни херој Павле Јакшић, даље о злочину титоиста над српским комунистима...проко, да ти није отац међу овима које Јакшић помиње...рече да је био један од команданата...што нам не би рекао презиме, чему страх? а ми мислили јуначина прока чија мајка није као беганова...

Za kordunaški zločin - staljinistički insceniran i izveden - ne snosi odgovornost samo njegov inspirator i organizator hrvatski nacionalista, šef KP Hrvatske, Andrija Hebrang, nego i policijsko-sudski izvršitelji - Oreš- čanin, Opačić, Brkić, Šumonja, ovekovečeni u tadašnjoj štampi, nedostojnoj partizanskog oslobodilačkog duha. Snose odgovornost i svi komunisti i borci NOP-a u čije ime je ovo izvedeno, a da oni nisu u tome naslućivali žarište rasističkog ustaškog otpora u redovima jugoslovenskog oslobodilačkog pokreta, žarište koje će svojim destruktivnim reagensom rastrojiti posle rata KPJ u osam nacionalističkih partija, tvoraca osam »suverenih« antagonističkih patuljastih država, i svojim srbofobstvom dovesti u pitanje i sam opstanak socijalističke Jugoslavije.

Stari revolucionar i dugogodišnji politički robijaš, prevodilac Marksovog Kapitala, Moša Pijade, koji je u to vreme boravio u Topuskom i koji se pred odlazak Andrije Hebranga u Beograd, javno u »Srpskoj riječi« umešao u diskusiju o »položaju Srba u Hrvatskoj«, ovako je uz petrolejku u mojoj kancelariji načelnika Glavnog štaba Hrvatske, na brdaščetu iznad Topuskog, na njemu svojstven način, rezignirano okarakterisao političko stanje u partizanskoj Hrvatskoj: »***** ti politiku koja komuniste od 1937 (misleći na Zegarca i Korača) tera u četnike, na pragu pobede jugoslovenske revolucije 1944. godine.«

Reakcija Moše Pijade bila je izraz nezadovoljstva političkom praksom da se s reakcionarnim zastupnicima »hrvatskih nacionalnih interesa« (Magovac i dr.) politički razgovara, a da se istovremeno ispoljavanje opravdanih prosrpskih stavova komunista karakteriše kao »četnička izdaja«, koja se glavom plaća.

Павле Јакшић, Над успоменама, књига 1
http://znaci.net/00003/727.pdf

 

[proka]

Видиш, ја знам из прве руке како је било, тако да нема потребе да одговараш.

А, за ово друго што си рекао... нисам ни очекивао да ће вам усташе допустити да сахрањујете са крстачама. Још је срамота што се дичиш да сте спроводили њихову политику. И још себе трипујеш и нас убеђујеш да то има везе са четницима. Јест, као четници се сахрањивали по гробљима, па пошто су они толики злотвори, ви нећете да се сахрањујете на гробљу? Или нећете хоризонтално као и четници већ искључиво усправно? Или нећете дању као и четници, већ искључиво сахрањивање ноћу? Ма неее, није ништа од тога, већ је само православна крстача изгледа сметала Све остало је остало исто.

Ја немам проблем са тиме да признам да су нас усташе израдиле, али ако си ти искомплексиран и лакше ти је да живиш у свету маште па убеђујеш себе како нису, ради то са неким другим.

.
ja sam bio na kordunu pre desetak dana, znam o čemu pričam, i danas imam rodbine tamo, i danas zna se ko su bili četnici na kordunu a ko partizani

 

[Koča]

.
ja sam bio na kordunu pre desetak dana, znam o čemu pričam, i danas imam rodbine tamo, i danas zna se ko su bili četnici na kordunu a ko partizani

ко што си био у музеју кажеш, и данас имаш родбину тамо? вратили се након што су протерани у току Олује....или су били комшије протераних Срба?

Да, знамо да су на Кордуну чак и те 1944. српски партизани и комунисти бежали у четнике због проусташке политике партије и злочина црвених усташа (међу којима је очигледно био и твој отац), над Србима у сопственим редовима, само зато што су били Срби који су мислили и на српске националне интересе...

Па што немаш муда да нам кажеш име и презиме оца, ваљда си поносан на њега...ко је тај чувени командант? је ли јуначино, "чија је мајка заплакала"...сакрио се иза монитора и прича о херојима и издајницима, а не сме име да бекне

или ти и твој тата знате боље од генерала и народног хероја Павла Јакшића и Моше Пијаде? шта је, нешто си обневидео?

Za kordunaški zločin - staljinistički insceniran i izveden - ne snosi odgovornost samo njegov inspirator i organizator hrvatski nacionalista, šef KP Hrvatske, Andrija Hebrang, nego i policijsko-sudski izvršitelji - Oreš- čanin, Opačić, Brkić, Šumonja, ovekovečeni u tadašnjoj štampi, nedostojnoj partizanskog oslobodilačkog duha. Snose odgovornost i svi komunisti i borci NOP-a u čije ime je ovo izvedeno, a da oni nisu u tome naslućivali žarište rasističkog ustaškog otpora u redovima jugoslovenskog oslobodilačkog pokreta, žarište koje će svojim destruktivnim reagensom rastrojiti posle rata KPJ u osam nacionalističkih partija, tvoraca osam »suverenih« antagonističkih patuljastih država, i svojim srbofobstvom dovesti u pitanje i sam opstanak socijalističke Jugoslavije.

Stari revolucionar i dugogodišnji politički robijaš, prevodilac Marksovog Kapitala, Moša Pijade, koji je u to vreme boravio u Topuskom i koji se pred odlazak Andrije Hebranga u Beograd, javno u »Srpskoj riječi« umešao u diskusiju o »položaju Srba u Hrvatskoj«, ovako je uz petrolejku u mojoj kancelariji načelnika Glavnog štaba Hrvatske, na brdaščetu iznad Topuskog, na njemu svojstven način, rezignirano okarakterisao političko stanje u partizanskoj Hrvatskoj: »***** ti politiku koja komuniste od 1937 (misleći na Zegarca i Korača) tera u četnike, na pragu pobede jugoslovenske revolucije 1944. godine.«

Reakcija Moše Pijade bila je izraz nezadovoljstva političkom praksom da se s reakcionarnim zastupnicima »hrvatskih nacionalnih interesa« (Magovac i dr.) politički razgovara, a da se istovremeno ispoljavanje opravdanih prosrpskih stavova komunista karakteriše kao »četnička izdaja«, koja se glavom plaća.

Павле Јакшић, Над успоменама, књига 1
http://znaci.net/00003/727.pdf