PARTIZANI UBIJALI SAVEZNIČKE PILOTE?

[Мишкони]

20.Oslobođenje Rogatice

Datum oslobođenja: 14.oktobar 1943

Četnici (Drinski i Romanijski korpus): 28 poginulih, oko 35 ranjenih
Nemci i Ustaše: oko 500 mrtvih, ogroman broj ranjenih

Plen:4 topa (jedan od 75 mm i 3 od 65 mm), municija, hrana, puške, druga sprema i kamioni.

(National Archives Microfilm Publication, Roll 84, Declasified NDD 877190, strane 0333-35 (Lista borbe Javorskog korpusa od 1941 do 1943 -dokument se nalazi u posedu našeg najboljeg poznavaoca Ravnogorskog pokreta Miloslava Samardžića; M.Samardžić, n.d., knj.6, str.47.)



Borci Jugoslovenske vojske su u septembru i oktobru 1943 bezuspešno napadali sledeće gradove: Svrljig (19.9, 17.9 i 29.9.1943), Pljevlja (septembar 1943), Kotor (14.9.1943), Brus (septembar 1943) itd. Kao primer navodimo šta je pisao komandant Jovan M.Jovanović-Deda o napadu na Svrljig:
„Na poziv Knjaževačkog korpusa, učestvovao sam sa 140 vojnika u napadu na Svrljig. Dodeljeni zadatak sam odmah izvršio, zarobio sam 4 Nemca, a poginuo je njihov komandant i 17 vojnika. Ima dosta plena. Ja nemam ranjene ni mrtve. Knjaževački korpus ima gubitke.“ Svrljig naši borci nisu zauzeli iako su ga tri puta napadali. Naši borci su prilikom ovih neuspešnih napada na gradove i varošice imali blizu 100 mrtvih i veliki broj ranjenih.

21.Oslobođenje Majdanpeka

Datum oslobođenja: 26.avgust 1944.

Četnici (Porečka brigada): nepoznati gubici
Nemci: nepoznati gubici

(Ravnogorska istorija, str.298)

22.Oslobođenje Kučeva

Datum oslobođenja: 28.avgust 1944.

Četnici (Zviška brigada): nepoznati gubici
Bugari: 200 zarobljenih

(Ravnogorska istorija, str.298)


23.Oslobođenje Leskovca

Datum oslobođenja: najverovatnije 31.avgusta 1944

Četnici (Južnomoravska grupa korpusa): nepoznati gubici
Nemci: 230 zarobljenih
Arnauti: 300 zarobljenih
(IaN, mf.6(prepis iz Leskovačkog arhiva), snimak broj 598)

24.Oslobođenje Vlasotinca

Datum oslobođenja: najverovatnije 31.avgust 1944

Četnici (Vlasinski korpus): nepoznati
Nemci: veći broj zarobljenih
(IaN, mf.6(prepis iz Leskovačkog arhiva), snimak broj 598)



25.Oslobođenje Petrovca na Mlavi

Datum oslobođenja: ?septembar 1944.

Izvor: K. Nikolić, Istorija Ravnogorskog pokreta, druga knjiga, 279.



26.Oslobođenje Svrljiga

Datum oslobođenja: 2.septembar 1944.

Četnici (Nišavska grupa korpusa): bez gubitaka
Bugari: oko 100 zarobljenih
Plen: nekoliko sanduka municije, 3 sanduka bombi, preko 120 pušaka itd

(IaN, fond „Kozara“, k.3, n.g, Zapisnik sa saslušanja kapetana Dušana Petrovića, zvanog Boroša, rađen u Beloj Palanci 1945.)


27.Oslobođenje Breze

Datum oslobođenja: 11.septembar 1944.godine

Četnici: nepoznato
Nemci: 9 poginulih

Plen: 2 puškomitraljeza i 19 pušaka

(AVII, ČA, K.281, reg.br.5/1-Dokument se nalazi u posedu našeg najboljeg poznavaoca Ravnogorske istorije Miloslava Samardžića koji ga je objavio u svojoj knjizi „Borbe četnika protiv Nemaca i Ustaša 1941-1945, knj.2)


28.Oslobođenje Kadine Luke

Datum oslobođenja: 2. septembar 1943

Četnici: 1 poginuo, 12 ranjenih
Nemci: oko 186 poginulih (Majk Račajić je u gradu izbrojao 86 mrtvih Nemaca, a oko 100 je stradalo prilikom dizanja u vazduh voza iz pravca Sarajeva, 150 zarobljenih.

(Ravnogorska istorija (priređivač Radovan Kalabić), Beograd, 1992, str.343 (prema iskazima Majka Rajačića)

29.Oslobođenje Lazarevca

Datum oslobođenja: 3. septembar 1943


Četnici: 4 poginulih, više ranjenih
Nemci: 9 poginulih, 200 zarobljenih

(Ravnogorska istorija, str.344)

 

[Мишкони]

30.Oslobođenje Pljevlja

Datum oslobođenja: ? septembar 1944. godine

Izjava Božidara Jelovca iz Pljevalja, pisca knjige o Pljevaljskoj brigadi, koja uskoro izlazi iz štampe.

31.Oslobođenja Podlugova

Datum oslobođenja: 10 septembar 1944. godine

Četnici: bez gubitaka
Nemci: 30 poginulih

Plen: dva puškomitraljeza "zorke" i jedan talijanski, 27 pušaka, nešto municije.

(AVII, ČA, K-281, reg. br. 2/1.-dokument se nalazi u posedu našeg najboljeg poznavaoca Ravnogorske istorije Miloslava Samardžića koji ga je objavio u svojoj knjizi "Borbe četnika protiv Nemaca i Ustaša 1941-1945, knj.2)

32.Oslobođenje Varvarina

Datum oslobođenja: oktobar 1944. godine

Četnici (Varvarinski korpus): nepoznato
Nemci: 350 zarobljenih

(AVII, 1812-1/K-15/VK-P-594 (Završna reč majora Milića Rausavljevića na suđenju 1945 god.)-dokument je pronašao pokojni dr Pavle Milošević i predao ga redakciji Pogleda na korišćenje)

33.Oslobođenje Kruševca

Datum oslobođenja: 14.oktobar 1944. godine

Četnici (Rasinsko-Toplička grupa korpusa): 17 poginulih, 23 ranjenih
Nemci: nepoznat broj poginulih, oko 700 zarobljenih.
Plen: 25 teška minobacača, 98 puškomitraljeza, 8 teških mitraljeza, 200 običnih mitraljeza, 15 vagona municije, 1.200 pušaka.

(Zb.NOR, Tom 14, knjiga 4, str.; Dejvid Martin, Rodoljub ili izdajnik-slučaj Draže Mihailovića (dokumenti Huverovog instituta), Beograd, 1990, str.395-406 (Prema iskazu svedoka Esfolda Kramera; Ravnogorska istorija, str.346)

34.Oslobođenje Ljubovije

Datum oslobođenja: 30.septembar 1943.

Četnici: nepoznati
Nemci: 2 poginula, 2 ranjena

(M.Samardžić, n.d, knjiga br.6, str.34)

 

[Мишкони]

U svim ovim borbama za oslobođenje gradova i varošica, borci JV su imali sledeće gubitke:

Poginulo: oko 283 boraca
Ranjeno: preko 167 boraca
Izbačeno iz stroja: preko 450 boraca.

U svim ovim borbama za oslobođenje gradova i varošica okupator je imao sledeće gubitke:

Nemci: oko 678 poginulih (minimum), više od 465 ranjenih (uključujući i Ustaše iz Višegrada), zarobljeno: 3.883 (sa Italijanima iz Priboja),
Ustaše: oko 654 poginulih, mnogo ranjenih
Bugari: 300 zarobljenih
Arnauti: 300 zarobljenih.

Borci JV su ukupno izbacili iz stroja: 5.326 Osovinskih vojnika i 954 kvislinških, sve ukupno: 6.280 neprijateljskih vojnika (prema dostupnim dokumentima i knjigama).

TO JE ISTINA O BORCIMA JUGOSLOVENSKE VOJSKE!

Tako je konačan pregled oslobođenih gradova i varošica od četnika seledeći:

1.Loznica (31.avgust 1941)
2.Bogatić (1.septembar 1941)
3.Krupanj (4.septembar 1941)-uz malu pomoć partizana
4.Banja Koviljača (6.septembar 1941)
5.Gornji Milanovac (29.septembar 1941)-uz malu pomoć partizana
6.Čačak (1.oktobar 1941)
7.Stragare (4.oktobar 1941)
8.Ljubovija (oktobar 1941)
9.Prijepolje (12.septembar 1943)
10.Priboj (12.septembar 1943)
11.Zvornik (17.septembar 1943)
12.Banja Koviljača (17.septembar 1943)
13.Bijelo Polje (septembar 1943)
14.Rudo (18.septembar 1943)
15.Brza Palanka (18.septembar 1943)
16.Ljubovija (30.septembar 1943)
17.Bajina Bašta (30.septembar 1943)
18.Nova Varoš (oktobar 1943)
19.Višegrad (8.oktobar 1943)
20.Čajetina (10.oktobar 1943)
21.Rogatica (14.oktobar 1943)
22.Majdanpek (26.avgust 1944)
23.Kučevo (28.avgust 1944)
24.Leskovac (31.avgust 1944)
25.Vlasotince (31.avgust 1944)
26.Petrovac na Mlavi (septembar 1944)
27.Svrljig (2.septembar 1944)
28.Breza (11.septembar 1944)
29.Kadina Luka (2.septembar 1944)
30.Lazarevac (3.septembar 1944)
31.Pljevlja (septembar 1944)
32.Podlugovi (10.septembar 1944)
33.Varvarin (oktobar 1944)
34.Kruševac (14.oktobar 1944)

A vi se i dalje duvajte- da nije bilo ruja, đavola biste vi ušli u Beograd! Majstori bežanije, a posle opevani borci za pravdu i jednakost! Predvođeni onim belosvetskim hoštaplerom i pedofilom! I

 

[Koča]

Видели смо успешност победничке војске. Није јој било довољно примање усташа и балиста у своје редове да освоји Србију 1944., па су морали да зову у помоћ Совјете, Бугаре и комплетну албанску армију. А пре тога у бици за Србију од четника су поражени редом на Златибору маја, на Буковику јуна и јула, у бици за Јужну Србију 5-27.7.(гоњени 200 км од Гоча до Кукавице и Радана), на Копаонику крајем августа, на Парцанској коси септембра на Видојевици марта, и одбијени су из горње Јабланице маја 1944. Једино од успеха што су партизани постигли у бици за Србију од марта-септембра 1944. су победа у првој фази битке на Копаонику и померање фронта са Јелове горе на Сувобор, Повлен и Медведник септембра. Честитамо суперсило! И да се не би вадио на неку тамо немачку помоћ да кажем да је Немаца у Србији тада било само 15-ак хиљада, главне снаге су биле скроз доле према Јадрану да чекају савезничку инвазију, љотићевци се осипају, недићевци су били помоћ једино на Буковику јула 1944. док са Бугарима партизани имају односе као четници са Италијанима(осим са мањим деловима, који су и даље као нападали партизане). А пре Битке за Србију шта партизани имају од успеха? Такорећи скоро ништа. Добили битку за Ужице и Пожегу, црногорске четнике на Неретви(херцеговачки су их протерали из источне Херцеговине) и побеђују четнике у Грчарицама у Словенији(уништавају словеначке четничке јединице које се касније поново формирају). А шта ћемо са одбијањем партизанске офанзиве са Равне горе 15-20.11.1941., 2 битке за Колашин фебруара и маја 1942., битком на Сињајевини маја 1942., битком на Гату јуна 1942., битком за Грачац јануара 1943., битком за Озрен јула 1943., битком за Србац септембра 1944.? Ником ништа, четници су пијани, како то они могу да победе партизане. А само да ти кажем да су партизани цео рат били супериорније наоружани од четника, и на шта се све свело, зашто су на крају победили, и поред толике савезничке помоћи плус прелажењаквислиншких трупа у партизанске редове? 4 разлога:1. улазак Совјета 2. лудорија Независне групе отпора због које су партизани, ојачани фазлагићким усташама који су прешли код њих лако освојили Источну Херцеговину, ударајући у леђа четнике који су се у области Требиња борили против Немаца и усташа. Да су идиоти слушали наређења и чували одбрану Лима 1. пролетерски корпус не би могао ни да уђе у Србију. Овако, врло стабилну одбрану Лима су напустили и омогућили лак продор партизана. 3. Повлачење у Босну, уместо останак на линији од Златибора до Копаоника како је Дража наређивао, где су четници могли да направе јак фронт док Црвена армија не оде. 4. порази у биткама за Тузлу и Калиновик. Први порази после којих су четници изгубили велике територије, јер од тада под чврстом контролом источно од Босне четници су држали само Мајевицу, Озрен и Требаву.
Толико о твојој суперсили. Да ствар буде смешнија, чак и маја 1945. на Зеленгори комунисти кукумавче како им једнометковићи пружају жесток отпор. Свака вам част, суперсило!

brate, ovo je spansko selo za ovog tupana...nije on upucen u jednu rec toga sto pises...mislis da ce da prokomentarise uopste? sad ce postavi sliku aviona i na sve da odgovori...

 

[Ненад]

brate, ovo je spansko selo za ovog tupana...nije on upucen u jednu rec toga sto pises...mislis da ce da prokomentarise uopste? sad ce postavi sliku aviona i na sve da odgovori...

Не сад ће да ми постави клип из Неретве где 10 партизана сакривених иза гробова побеђује 10 000 четника.

 

[Мишкони]

Не сад ће да ми постави клип из Неретве где 10 партизана сакривених иза гробова побеђује 10 000 четника.

Čekajte da se konsoliduju neprijateljski redovi, pa će da krene ofanziva!

 

[Gruban]

brate, ovo je spansko selo za ovog tupana...nije on upucen u jednu rec toga sto pises...mislis da ce da prokomentarise uopste? sad ce postavi sliku aviona i na sve da odgovori...

Mislim da se je ovo toliko dobro da je čak i na njega uticalo da se preispita.Kako kaže Bata Stojković u Varljivom Letu 68 "I životinja se nauči redu a ne čovek".

 

[Ненад]

Mislim da se je ovo toliko dobro da je čak i na njega uticalo da se preispita.Kako kaže Bata Stojković u Varljivom Letu 68 "I životinja se nauči redu a ne čovek".

За ово репутација.

 

[sabljar]

Borci JV su ukupno izbacili iz stroja: 5.326 Osovinskih vojnika i 954 kvislinških, sve ukupno: 6.280 neprijateljskih vojnika (prema dostupnim dokumentima i knjigama).

znaci od 1941-1945 grandiozni cetojka korpusi , izbacise 6280 "neprijateljskih" vojnika, sto je , 4-5 vojnika po danu. svaka cast )

Consolidated reports on German losses in the Balkans from April 1941 to May 1945 may
also be found. One states that casualties in the Balkans from the invasion of Yugoslavia
to the end of the war included 24,267 KIA, and 12,050 MIA. Another (found in the same
document) states that casualties in OB Southeast (i.e., the Balkans including Greece)
were 19,235 KIA, 55,069 WIA, and 14,805 MIA for a total of 89,109. No reason was
given for the discrepancy between these two figures. However, the Heeresartz made a
more precise count, reporting that as of 20 April 1945, a total of 22,370 KIA, 70,064
WIA, and 24,620 MIA (a total of 117,054) had been lost in OB Southeast. That would
mean that the 43,422 casualties incurred by the Second Panzer Army from 1 September
1943 to 30 November 1944 accounted for 34 percent of all of the casualties incurred by
OB Southeast for the entire war.
Notes: (sorry they get lost cuting and pasting, I hope it remains obvious what they apply
to.
The casualty reports for 22 June to 20 December 1941 and 15 January to 21 October
1942 may be found in the records of the Twelfth Army, Tätigkeitsberichte (Activity
reports) in NARA RG242, T312, R462, F0379-0402 and R465, F3239~, R466, and
R467, ~F3707. Second Panzer Army losses may be found in T313, R196, F2602~.
Losses by theater and army from 10 July 1943 to the end of the war may also be found in
NARA RG 242, T78, R414, Der Heeresartz im Oberkommando des Heeres (Surgeon
General of the High Command of the Army).

sudeci po nemackim dokumentima, koji tvrde da su izgubili 117 054 vojnika , cetojke sa 6280 pogodaka, su stvarno odlucile rat (sve sa onim silnim ofanzivama, oslobadjanjem svinjsih i ovcih obora, napada na utvrdjene kafane...) .cestitam junaci )

 

[Ненад]

znaci od 1941-1945 grandiozni cetojka korpusi , izbacise 6280 "neprijateljskih" vojnika, sto je , 4-5 vojnika po danu. svaka cast )



sudeci po nemackim dokumentima, koji tvrde da su izgubili 117 054 vojnika , cetojke sa 6280 pogodaka, su stvarno odlucile rat (sve sa onim silnim ofanzivama, oslobadjanjem svinjsih i ovcih obora, napada na utvrdjene kafane...) .cestitam junaci )

Зато су партизани убили 100 000 немачких војника, поготово у операцији Шварц и на Сремском фронту.
Ајде леба ти мани ме тих твојих комуњарских извора, то је тачно као да сте у операцији Шварц убили 15 000 војника, како тврдите, а убили сте их 600(а можда и мање, пошто нису рашчланили ко им је колико војника убио), па сте после пораз у којем сте изгубили 12 000 људи претворили у победу у којој сте писали да сте изгубили 2000 људи.
Бриши.

 

[Мишкони]

Istina o ,,Užičkoj republici
Razume se, u filmu je prikazano da partizanski artiljerci gađaju mnogo bolje od nemačkih. Sami Nemci su toliko glupi, da su sopstvenu artiljeriju postavili u sam centar Užica, ispred zgrade Okružnog načelstva. Nemci su glupi i inače, prosto naleću na partizanske cevi, tako da padaju kao snoplje. Partizanski juriš uspeva, Užice je slobodno, narod izlazi na ulice i pozdravlja oslobodioce...

А šta se usitinu dešavalo?

Užice je bilo jedino veće mesto u Srbiji iz kojeg su se Nemci povukli bez borbe, 21. septembra 1941. godine. Razlog je bio taj, što se nalazilo na rubu nemačke okupacione zone, pa je zato bilo najugroženije od ustaničke akcije. Nemci su želeli da predaju vlast banu Drinske banovine Mihailu Trifunoviću (koji se tu povukao iz Sarajeva) i komandantu Drinskog žandarmerijskog puka, snage 300 ljudi, potpukovniku Dragutinu Rediću, ali oni izjavljuju kako su nemoćni da održe red i bezbednost. Sem komunista, grad su u to vreme ugrožavale i muslimanske bande sa juga. Protiv njih su se na Zlatiboru borili, udruženim snagama, Dražin Zlatiborski četnički odred potpukovnika Аndrije Jevremovića i Pećančev Javorski četnički odred Bože Javorca. U sastavu Javorskog odreda nalazile su se i Pećančeve vojvode Radomir Ђekić i Ђura Smederevac. Trifunović i Redić predložili su Nemcima da se grad preda najbližem Pećančevom odredu. Pošto se nemački komandant složio sa ovim, potpukovnik Redić je poslao izaslanika na Zlatibor, koji je potpukovniku Jevremoviću i vojvodi Ђekiću saopštio namere Nemaca. Tom prilikom, 19. septembra 1941, poziv za preuzimanje Užica upućen je i Dražinom Zlatiborskom, i Pećančevom Javorskom odredu. Potpukovnik Jevremović odbio je ponudu, s obrazloženjem da bi u tom slučaju Zlatibor ostao nezaštićen od muslimanskih upada. Tako je rešeno da se Užice preda vojvodi Radomiru Ђekiću, a da se gradska žandarmerija ojača Javorskim četničkim odredom. U prisustvu bana Trifunovića, vojvoda Ђekić je preuzeo upravu grada, po odlasku poslednjih nemačkih vojnika, u četiri sata popodne 21. septembra. U Istorijskom arhivu Užica, koji se igrom slučaja nalazi baš u onoj zgradi u centru, u kojoj je tada bilo Okružno načelstvo, sačuvana je serija fotografija koje su ovekovečile događaje od 21. septembra 1941. Na snimcima se jasno vidi kako Pećančevi četnici, na čelu sa vojvodom Radomirom Ђekićem, ulaze u grad, dok istovremeno poslednja kolona Nemaca, na biciklama, mirno kreće prema Požegi. Masa naroda izašla je da pozdravi odlazak Nemaca i dolazak četnika. Ђekić je zakićen peškirom, i on i drugi pored njega dobili su bukete cveća. Potom Ђekić drži svečani govor. Rečju, svi su srećni i zadovoljni.

 

[Мишкони]

Šta se zatim dešavalo? Neposredno po odlasku Nemaca, predsednik Užičkog četničkog udruženja, učitelj Ђorđe Novaković, predaje svojih 100 četnika majoru Manojlu Koraću, koji od njih formira Zlatiborsko-užički četnički odred. (Učitelja, tj. školskog nadzornika, Ђorđa Novakovića, Nemci su streljali 26. decembra 1942. u Jajincima, kao pripadnika Dražinog pokreta, dok su Manojla Koraća dan ranije odveli u zarobljeništvo.) To je bila jedina Dražina snaga u gradu. Takođe istoga dana, 21. septembra popodne, potpukovnik Аndrija Jevremović silazi sa Zlatibora i upozorava bana Trifunovića, potpukovnika Redića i druge viđenije građane, da će partizani napasti grad, te da treba preduzeti odbrambene mere. Dobija odgovor da ne treba započinjati borbu i prolivati bratsku krv, posle čega se vraća na Zlatibor. Međutim, već sledećeg jutra ovi isti ljudi donose odluku da grad treba braniti, postavljajući potpukovnika Sretena Stranjakovića za komandanta odbrane. On je pod svojom komandom imao 500 ljudi (150 Pećančevih četnika, 100 Dražinih, četa žandarmerije i policija), što je smatrao nedovoljnim. Zato je tražio da se izvrši mobilizacija i popunjavanje jedinica do 1.200 boraca. Аli, odziv na mobilizaciju je bio slab, jer u narodu nije postojalo raspoloženje za borbu protiv partizana. U jednoj žandarmerijskoj jedinici čak dolazi do pobune, posle čega se ona delom raspušta. Tako se ponovo odustaje od ideje odbrane i ban Trifunović saziva novu konferenciju uglednih građana. Glavnu reč na konferenciji vodili su prota Vitomir Vidaković (čiji su sinovi bili u partizanima), direktor gimnazije Živojin Radulovački, direktor učiteljske škole Ivan Matović i šef poreske uprave Piščević (čija su dva sina takođe bila u partizanima). Ova četvorica nameću odluku da se ne proliva bratska krv, da se grad preda bez borbe i ''da vidimo šta i ova naša deca hoće''. Tako, u toku naredna dva dana, sve nacionalne snage napuštaju grad. Ostaju samo Trifunović i Redić, sa delom žandarma, da sačekaju partizane. Partizanske jedinice, brojne svega 216 ljudi, spuštaju se u Užice 24. septembra u četiri časa popodne. Odmah hapse Trifunovića, Redića, žandarme i viđenije građane. Streljaju načelnika Užičkog sreza Jovana Аleksića i još neke činovnike, plene 60 miliona dinara iz filijale Narodne banke, preuzimaju fabriku oružja, postavljaju novu opštinsku upravu, a vođa ženske omladine, Vita Gutman, u hotelu ''Palas'' formira Klub slobodne ljubavi. Sutradan, 25. septembra, komandant Užičkog partizanskog odreda, učitelj Dušan Jerković, na zboru građana čita naredbu broj 1: ''Građanstvo od ovoga momenata smatra se mobilisanim i za neodazivanje pozivu Štaba odgovaraće pred ratnim zakonima''. Pet dana kasnije, Jerković izdaje naredbu o mobilizaciji muškaraca starosti od 18 do 40 godina. Najzad, 1. oktobra, on izdaje sledeći proglas: ''Glavni cilj naše borbe jeste uništenje naših klasnih neprijatelja''. Uskoro u grad dolaze sve komunističke strukture, čime borba protiv ''izdajnika naroda'' dobija novi zamah. Bogate, ugledne i nepokorne građane komunisti masovno hapse i streljaju iznad kasarne u Krčagovu. Samo komunista Vladan Mićić ubio je 400 osoba, većinu maljem, o čemu je kasnije svedočio pred kamerama (taj dokumentarni film još nije objavljen, i ne zna se kad će). Da li uopšte treba napomenuti da u filmu ''Užička republika'' nema ni pomena o Klubu slobodne ljubavi, o svirepom mučenju i masovnom ubijanju civila, itd.

Tekst preuzet sa. Index.hr Forum