PARTIZANI UBIJALI SAVEZNIČKE PILOTE?

nemacki memorandum, predstavljen u komunistickoj literaturi ne moze da bude ''zapadni falsifikat'' al ko da si ti pa nekad znao sta govoris...:roll:

Evo nesto i od ''Rusa''

komin.jpg
 
Naslov teme je budalaština. Savezničke pilote nisu ubijali ni četnici ni partizani. I jedni i drugi su se grčevito borili za njihovu naklonost. Četnici su je imali sve do kraja 1943. godine kada su Englezi shvatili da nema načina da ih nateraju u borbu sa okupacionim snagama. Čak je bilo dovoljno da se početkom 1944. godine četnici usmere protiv Nemaca pa da Tito ne dobije pomoć i priznanje, ali pijanom Draži nije ni na pamet padalo da opali koji na svoje saveznike. Lično ga potpuno razumem jer to savezništvo je trajalo dobre 3 godine i nije ga lako bilo prekinuti.

Istina tokom rata se dogodio jedan incident u duhu naslova /1942. godina/ ove teme /Partizani ubijali savezničke pilote/. Jedino što zaklani nisu bili piloti nego jedan engleski oficir i što ih nisu zaklali partizani nego nekolicina četkika koji su to uradili zarad pljačke. Incident je istražen i Draža je priznao da su to uradili njegovi.

Što se tiče "Martovskih pregovora" sve što je ovde iznešeno potiče iz komunističkih izvora što je pametnom čoveku sasvim dovoljno da zaključi da komunisti nemaju niti su imali šta da kriju Dokumentacija koju je koristio pukovnik Leković pripada grupi dokumenbata Vrhovnog štaba NOV i bila je dostupna istoričarima negde od 1956. godine, kada je Zbornik u kome se dokument nalazi, objavljen.
 
koliko se ja sjecam serije balkan expres Partizani su skrivali Saveznicke pilote i za to placali zivotima.
A onaj Pilot, dzo mrki, koji je htjeo popularne clanove balkan expresa odvuci u ameriku nije ubijen od partizana vec, svabo **** mater svoju, upuca ga na prozoru kafane.
I ***** materina im svapska, covjek umre u avijonu, ali, ne sikirajte se , doktor nedeljkovic zna i avijonom da upravlja!!!

Ko to kaze ko to laze, partizan ubio pilota,
taj se nije, taj se nije, docepo ratnog plota!!!

Znate li vi da su saveznicki piloti bili na cijeni i da su ljudi secerom i brasnom sebi placali jednog od njih da ga kriju kako bi posle rata mogli reci da su i oni ucestvovali.
To je bila cest, mislim kriti saveznicke pilote, a na cijeni su bili ameri i englezi, koji manje jedu, i sl, te tihi su!!!

Al vidim ja da vi nista ne znate, zato ako koga interesuje pisite mi na PM.
 
Savo Vlahovac:
Naslov teme je budalaština. Savezničke pilote nisu ubijali ni četnici ni partizani. I jedni i drugi su se grčevito borili za njihovu naklonost. Četnici su je imali sve do kraja 1943. godine kada su Englezi shvatili da nema načina da ih nateraju u borbu sa okupacionim snagama. Čak je bilo dovoljno da se početkom 1944. godine četnici usmere protiv Nemaca pa da Tito ne dobije pomoć i priznanje, ali pijanom Draži nije ni na pamet padalo da opali koji na svoje saveznike. Lično ga potpuno razumem jer to savezništvo je trajalo dobre 3 godine i nije ga lako bilo prekinuti.

Istina tokom rata se dogodio jedan incident u duhu naslova /1942. godina/ ove teme /Partizani ubijali savezničke pilote/. Jedino što zaklani nisu bili piloti nego jedan engleski oficir i što ih nisu zaklali partizani nego nekolicina četkika koji su to uradili zarad pljačke. Incident je istražen i Draža je priznao da su to uradili njegovi.
Što se tiče "Martovskih pregovora" sve što je ovde iznešeno potiče iz komunističkih izvora što je pametnom čoveku sasvim dovoljno da zaključi da komunisti nemaju niti su imali šta da kriju Dokumentacija koju je koristio pukovnik Leković pripada grupi dokumenbata Vrhovnog štaba NOV i bila je dostupna istoričarima negde od 1956. godine, kada je Zbornik u kome se dokument nalazi, objavljen.
Kliknite za proširenje...

То су партизани убили мајора Атертона, Дражиног пријатеља пре рата.
Чак је и Тито после рата прокоментарисао да је његова улога била мрачна.
 
Savo Vlahovac:
Naslov teme je budalaština. Savezničke pilote nisu ubijali ni četnici ni partizani. I jedni i drugi su se grčevito borili za njihovu naklonost. Četnici su je imali sve do kraja 1943. godine kada su Englezi shvatili da nema načina da ih nateraju u borbu sa okupacionim snagama. Čak je bilo dovoljno da se početkom 1944. godine četnici usmere protiv Nemaca pa da Tito ne dobije pomoć i priznanje, ali pijanom Draži nije ni na pamet padalo da opali koji na svoje saveznike. Lično ga potpuno razumem jer to savezništvo je trajalo dobre 3 godine i nije ga lako bilo prekinuti.

Istina tokom rata se dogodio jedan incident u duhu naslova /1942. godina/ ove teme /Partizani ubijali savezničke pilote/. Jedino što zaklani nisu bili piloti nego jedan engleski oficir i što ih nisu zaklali partizani nego nekolicina četkika koji su to uradili zarad pljačke. Incident je istražen i Draža je priznao da su to uradili njegovi.

Što se tiče "Martovskih pregovora" sve što je ovde iznešeno potiče iz komunističkih izvora što je pametnom čoveku sasvim dovoljno da zaključi da komunisti nemaju niti su imali šta da kriju Dokumentacija koju je koristio pukovnik Leković pripada grupi dokumenbata Vrhovnog štaba NOV i bila je dostupna istoričarima negde od 1956. godine, kada je Zbornik u kome se dokument nalazi, objavljen.
Kliknite za proširenje...

Koliko je nemackih divizija bilo rasporedjeno u Srbiji, a koliko u ostatku Jugoslavije? Iz toga ce se videti ko se vise borio protiv Nemaca.
Od 1942 u Srbiji skoro da nije bilo Brozovih jedinica, ali su zato oni okupirali Srbiju 1944, a da se Srbi nikada nisu oslobodili od te okupacije niti sudili zlocinima tih okupatora. Do kada? Jednu okupaciju zapocetu 1941 zamenjena je komunistickom 1944 i jos uvek traje, dokle ce te sluziti okupatoru?
 
Ненад:
То су партизани убили мајора Атертона, Дражиног пријатеља пре рата.
Чак је и Тито после рата прокоментарисао да је његова улога била мрачна.
Kliknite za proširenje...

Slučaj Aterton je istorijski potpuno obradjen. Likvidirali su ga četnici Spasoja Dakića po naredjenju Dražinog načelnik operativnog odeljenja u štabu Zaharija Ostojića, uz Dražinu saglasnost. Postoji dokument u kome Ostojić obaveštava Dražu da "Taj džentlmen više neće vršljati po Srbiji".


zofr:
Koliko je nemackih divizija bilo rasporedjeno u Srbiji, a koliko u ostatku Jugoslavije? Iz toga ce se videti ko se vise borio protiv Nemaca.
Od 1942 u Srbiji skoro da nije bilo Brozovih jedinica, ali su zato oni okupirali Srbiju 1944, a da se Srbi nikada nisu oslobodili od te okupacije niti sudili zlocinima tih okupatora. Do kada? Jednu okupaciju zapocetu 1941 zamenjena je komunistickom 1944 i jos uvek traje, dokle ce te sluziti okupatoru?
Kliknite za proširenje...

Ovo su stereotipi nametani poslednjih 20 godina i skupo ćemo ih plaćati zato što nam je omladima potpuno dezinformisana i zatrovana. Ovaj posebno potiče iz kuhinje Koste Nikolića koji je klasičan plaćenik SPO i Danice Drašković. Šta mu se naruči on napiše i potpiše ne obazirući se na istorijske činjenice. Vi ste medjutim dopunili Nikolića. On je napisao da je okupacija trajala od proleća 1944. godine kada su "partizani upali u Srbiju" do 5. oktobra 2000, a vi ste izgleda tu videli još 10 dodatnih godina okupacije.

Period ww2 u Jugoslaviji je najznačajniji period u istoriji Srpskog naroda. On se tokom tog rata izborio za ugled /zajedno sa ostalim jugoslovenskim narodima/ koji je mnogostruko prevazilazio vojnu i političku moć jedne male, nerazvijene i ratom uništene zemlje. Ko se seća kako smo živeli dok nacionalisti nisu preuzeli vlas u Srbiji znaće vrlo dobro na šta mislim.
 
Savo Vlahovac:
Slučaj Aterton je istorijski potpuno obradjen. Likvidirali su ga četnici Spasoja Dakića po naredjenju Dražinog načelnik operativnog odeljenja u štabu Zaharija Ostojića, uz Dražinu saglasnost. Postoji dokument u kome Ostojić obaveštava Dražu da "Taj džentlmen više neće vršljati po Srbiji".




Ovo su stereotipi nametani poslednjih 20 godina i skupo ćemo ih plaćati zato što nam je omladima potpuno dezinformisana i zatrovana. Ovaj posebno potiče iz kuhinje Koste Nikolića koji je klasičan plaćenik SPO i Danice Drašković. Šta mu se naruči on napiše i potpiše ne obazirući se na istorijske činjenice. Vi ste medjutim dopunili Nikolića. On je napisao da je okupacija trajala od proleća 1944. godine kada su "partizani upali u Srbiju" do 5. oktobra 2000, a vi ste izgleda tu videli još 10 dodatnih godina okupacije.

Period ww2 u Jugoslaviji je najznačajniji period u istoriji Srpskog naroda. On se tokom tog rata izborio za ugled /zajedno sa ostalim jugoslovenskim narodima/ koji je mnogostruko prevazilazio vojnu i političku moć jedne male, nerazvijene i ratom uništene zemlje. Ko se seća kako smo živeli dok nacionalisti nisu preuzeli vlas u Srbiji znaće vrlo dobro na šta mislim.
Kliknite za proširenje...

Ogromna vecina stanovnistva Srbije je bila protiv komunizma, u Srbiji nije bilo komunisticke revolucije vec je ona praplavila Srbiju puskama i sovjetskim tenkovima. Zar to nije okupacija, to je znao i Broz pa se prema Srbima ponasao kao okupator cineci zlocine u mnogim krajevima plus sremski front. Toga nije bilo u drugim republikama. Zasto stvari ne nazvati pravim imenom.
 
zofr:
Ogromna vecina stanovnistva Srbije je bila protiv komunizma, u Srbiji nije bilo komunisticke revolucije vec je ona praplavila Srbiju puskama i sovjetskim tenkovima. Zar to nije okupacija, to je znao i Broz pa se prema Srbima ponasao kao okupator cineci zlocine u mnogim krajevima plus sremski front. Toga nije bilo u drugim republikama. Zasto stvari ne nazvati pravim imenom.
Kliknite za proširenje...

Potpuno netačno, nametnuto poslednjih 20 godina. Srbi su jedan od prvih naroda u Evropi koji su podržavali i birali komuniste. Već 1921. godine, svega dve godine posle osnivanja, KPJ je bila 3 stranka po snazi u Jugoslaviji. Na lokalnim izborima su pobedili u mnogim gradovima /70%/i u Beogradu gde je trebalo da postave gradonačelnika. Upravo zbog raspoloženbja naroda prema njima zločinačka dinastija Karadjordjević je morala da zavede diktaturu. Ubiti komunistu u kraljevini Jugoslaviji nije bilo krivično delo.
 
Savo Vlahovac:
Potpuno netačno, nametnuto poslednjih 20 godina. Srbi su jedan od prvih naroda u Evropi koji su podržavali i birali komuniste. Već 1921. godine, svega dve godine posle osnivanja, KPJ je bila 3 stranka po snazi u Jugoslaviji. Na lokalnim izborima su pobedili u mnogim gradovima /70%/i u Beogradu gde je trebalo da postave gradonačelnika. Upravo zbog raspoloženbja naroda prema njima zločinačka dinastija Karadjordjević je morala da zavede diktaturu. Ubiti komunistu u kraljevini Jugoslaviji nije bilo krivično delo.
Kliknite za proširenje...

Друже, и ја бих придобио за себе неписмене сиромашне сељаке, ако имам добру пропаганду. То је прво.
А друго, у Србији је више људи било за краља, довољно говори и чињеница да су се партизани једва и осећали у Србији, све до краја 1944.
 
dovoljno je spomenuti Nemacki izvestaj iz 43. u kome se kaze da 80 posto srpskog stanovnistva podrzava Drazu (znaci 20 posto sve ostale opcije) pa da se vidi kakve gluposti i notorne neistine ovde iznosite druze Savo...komunista da kaze da je nesto nametno...ajte druze Savo, zasmejavate...To sto sada radite mogli ste u vase doba, danas, 20 godina nakon pada Berlinskog zida, danas kada zivimo u demokratskom drustvu i kada nam je dostupna sva ziva literatura ispadate samo komicni...

Da li je bilo oslobodjenje ili okupacija najbolje opisuje Dejvid Martin na primeru Beograda

59078995.jpg


Jugoslovenski komunisti (teroristi) su takodje platili Sovjetima okupaciju, o cemu postoji dokument...postavljao sam ga vec...
 
Poslednja izmena:
Evo dokumenata...Nema reci ni o kakvom oslobodjenju vec okupaciji za koju je bila potrebna pomoc Crvene Armije, jer naravno u Srbiji nisu imali nikakvu podrsku naroda...

Kada u pomoc zovu Crvenu Armiju oni jasno kazu da se RESI PITANJE SRBIJE...NIGDE SPOMENA O OSLOBADJANJU OD NEMACA...VEC DA SE OBRACUNA SA ONIMA KOJI PODRZAVAJU KRALJA...I TITO TO DEBELO I PLACA...DA SU IMALI PODRSKU NARODA NE BI BRINULI O MANJINI KOJA JE ZA KRALJA JEL? NITI BI IM BILA POTREBNA CRVENA ARMIJA...

s20101121231128.jpg



s20101121225643.jpg



Evo koliko ih je narod voleo i podrzavao


s2010112123317.jpg



Jedan zanimljiv letak u kome stoji potpis SRBI KOMUNISTI. Moguce oni koji su se osvestili kada su videli ko je zapravo Tito

s2010112123448.jpg
 
Poslednja izmena:
Savo Vlahovac:
Potpuno netačno, nametnuto poslednjih 20 godina. Srbi su jedan od prvih naroda u Evropi koji su podržavali i birali komuniste. Već 1921. godine, svega dve godine posle osnivanja, KPJ je bila 3 stranka po snazi u Jugoslaviji. Na lokalnim izborima su pobedili u mnogim gradovima /70%/i u Beogradu gde je trebalo da postave gradonačelnika. Upravo zbog raspoloženbja naroda prema njima zločinačka dinastija Karadjordjević je morala da zavede diktaturu. Ubiti komunistu u kraljevini Jugoslaviji nije bilo krivično delo.
Kliknite za proširenje...

Aman, napisao sam komunisticka revolucija, a ne pobeda na lokalnim izborima. Uostalom komunisti 20-tih godina, neposredno posle oktobarske revolucije i njene odbrane, su mogli imati simpatije dok narod nije upoznao njihovo pravo lice. U njihovim programskim dokumentima pre drugog svetskog rata je pisalo i "brak je gradjanska institucija i zato je nece biti u komunizmu". Tako nesto nije moglo da pusti korena u srpskom narodu, zato od tog izbornog uspeha samo su padali i dosli na nekoliko hiljada clanova u Jugoslaviji pred rat 1941. Propala stvar, pod njihovom okupacijom smo uludo izgubili 50 god. a i cela istocna Evropa i Rusija.
 
: ''Тито - убица америчких пилота''.

Први документ је извештај мајора Данила Салатића, вршиоца дужности команданта Херцеговине, ђенералу Дражи, од 28. марта 1944. године. Салатић најпре пише да је један пилот умро од рана задобијених од немачке противваздушне одбране и да су га четници сахранили у селу Пијавицама, а затим наставља:
''Други који је позлеђен приликом скока са падобраном није могао да иде, убијен је од комуниста и закопан у селу Гркавцима. Сви су опљачкани и одведени у Расно. То је изван домашаја наших јединица, бар за сада. Према исказима мештана, углавном жена, питали су за четничке јединице. Покушаћу да им организујем бекство. Не гарантујем за успех.''
Архивска ознака документа: Војни архив, Београд, Четничка архива, К-277, рег. бр. 2\1.
 
Други документ је извештај пуковника Петра Симића, команданта Северне групе босанских корпуса, ђенералу Дражи, од 31. децембра 1944. године, који гласи:
''Код Манастира Гомјенице у с. Добриња код Бањалуке, спустило се девет Американаца падобранима. Петорицу ухватили партизани и одмах стрељали, четворица, од којих два официра и два подофицира, налазе се у нашим рукама и упућени на Озрен 26. о.м.''
Архивска ознака документа: Војни архив, Београд, Четничка архива, К-276, рег. бр. 16\1-19.
 
Оно што је апсолутнно сигурно, то је да су се у великом броју случајева, према савезничким пилотима који су пали на њихову територију, партизани односили као према ратним заробљеницима. Један од америчких официра задужених за евакуацију оборених пилота, мајор Брини Агати, за групу авијатичара коју су партизани држали код Коренице употребио је управо тај израз: ''Ратни заробљеници''. Ово је радиограм мајора Бринија послат бази у Барију, 16. јануара 1945:
''Извињавам се што је садржина ових порука стално жаљење, али морам да од вас тражим да енергично протествујете против рђавог поступка према савезничким ратним заробљеницима. Баш сам сад сазнао да су 9 америчких авијатичара и 3 француска бегунца задржани 10 дана у КОРЕНИЦИ, и да поред сталних опомена да ми се одмах јави кад такви људи наиђу НИСАМ био обавештен. Уз то није им било дозвољено да опште са мисијом.
Речено ми је да је поступак према њима био најгори за време тих пет недеља у ЈУГОСЛАВИЈИ. Већ сам потегао то питање са Корпусом и учинићу то поново, али, осећам, није довољно. Ове људе треба раздрмати. Посади је речено да не мора да једе сада, најешће се кад изађе.
Поступак према њима је срамота за сваку европску цивилизовану земљу. Општи став скоро отворено непријатељски. Молим предајте копију 'ђенералу' КРАЈГЕРУ, 15 Еј Еф.''
 
Објављујући овај радиограм, Дејвид Мартин, и сам један од оборених пилота, пише:
''Док су четници давали избављеним авијатичарима потпуну слободу кретања, партизани су скоро увек пре него што би их пребацили даље поступали према америчким авијатичарима као према заробљеницима под кућним притвором. Док су четници често гладовали да би нахранили избављене авијатичаре, партизани често нису водили ту бригу - у ствари амерички официри придодати партизанским снагама слали су многе огорчене поруке поводом лошег поступка према избављеним авијатичарима. Неке од тих порука биле су врло подробне.''
Извор: Документи Хуверовог института: Родољуб или издајник - случај ђенерала Михаиловића, стране 178-179.
 
Данас, пошто је један од спашених пилота, потпуковник Милтон Френд, долазио у Београд да сведочи на рочишту у процесу рехабилитације ђенерала Драже, комунисти још једном прилагођавају своју причу. ''Нису само четници спасавали пилоте'', гласио је наслов у ''Политици'' од 15. новембра 2010. године. У чланку је наведена следећа изјава председника Субнора Славка Поповића: ''По неким подацима којима располажемо, они (четници - прим. аут) су спасли укупно 263, а ми 1.585 пилота и чланова посаде''.

Према извештају директора ОСС-а, генерала Донована, председнику Рузвелту с краја октобра 1944. године, на подручју Краљевине Југославије спашено је 1.088 савезничких пилота. Од овог броја, четници су спасили 561, а партизани 527 пилота.37
Донован је овде рачунао и посаде авиона који су слетали на острво Вис. Пошто су аеродром на Вису оспособили и држали Британци, поред осталог и да би послужио пилотима у невољи, у савезничким редовима обично се није сматрало да су комунисти учествовали у спашавању авијатичара који су принудно слетали на ово острво. То изричито наглашава и капетан Вилијам Емет, помоћник обавештајног официра ОСС-а при 43. бомбардерској групи 15. ваздухопловног корпуса. Еметов задатак био је да организује спасавање и евакуацију пилота оборених над Југославијом, свеједно да ли су пали на четничку или партизанску страну. Сем што су водили евиденцију, Емет и његове колеге испитивали су пилоте о околностима обарања и о свему што су доживели до повратка у Италију.
 
Еметов закључак је следећи:
Неких две трећине спасених авијатичара евакуисано је са територије под контролом четничких снага, а једна трећина са територије под контролом партизана. Колико ја знам, неких 1.000 пилота спашено је на територији Југославије. Овај број не обухвата пилоте који су се спустили на острву Вису на Јадранском мору, на аеродром који је у ту сврху изграђен 1944. године од стране Англоамериканаца.

Велика је вероватноћа да је једна група спашених пилота евакуисана при одласку капетана Џорxа Мусулина из Прањана, 29. августа. Такође, било је низ појединачних случајева који су измицали евиденцији. Примера ради, то се десило са поручником Вилијемом Лејном Роџерсом, обореним 8. септембра 1944. изнад Авале. Роџерса и његову посаду спасили су четници и потом их чували у области Рипња. Када су Немци сазнали где су пилоти, дошло је до борбе у којој су погинула три немачка војника и четири четника, а више четника било је рањено. Октобра месеца у ову област долазе партизани и Црвена армија, тако да се четници, водећи са собом америчке пилоте, повлаче према Босни. Пошто је поручнику Роџерсу приликом пада била поломљена нога, он је остао у једном селу. Ту су га пронашли партизани и касније евакуисали, рачунајући да су га они спасили, као и ону групу од 11 пилота која је отишла из Прањана, да би била одвежена са аеродрома који се налазио на партизанској територији у Беранама.
 
Дакле, може се закључити да су четници спасили преко 600 савезничких пилота. Ова бројка поклапа се са прорачунима капетана Вилијама Емета да је две трећине пилота пало на четничку, а једна трећина на партизанску страну.

Највећа акција спашавања оборених савезничких пилота иза непријатељских линија, не само на територији Краљевине Југославије, већ уопште током Другог светског рата, била је она у Прањанима, када је од 9. до 18. августа 1944. године евакуисано 447 авијатичара. Ову акцију Американци су звали Мисија ''Халјард'' (у преводу: подизач; реч означава уже којим се подиже главно једро на броду).
 
Уз напомену да документа ''нису сачувана и адекватно вођена'', користећи се својим уобичајеним методама, комунистички историчари наводе цифру од чак 1.585 оборених савезничких пилота које су наводно спасили партизани. Спашавање пилота од стране четника они или не помињу, или минимизирају. Штавише, пишу да су четници убијали оборене пилоте, па чак и да су партизани спашавали пилоте од четника.

У америчкој штампи објављено је много чланака о пилотима које су спасили четници, а писало се и о њиховој иницијативи да се подигне споменик Дражи у Вашингтону, испред Беле куће. Удружење ратних ветерана ваздушних снага (АФЕЕС) звало је на своје годишње прославе припаднике четничког, а не комунистичког покрета.
 
. На територији Србије, а вероватно и у другим областима, није било ни једне борбе партизана против окупатора за спашавање пилота.
Када се савезнички официри нису налазили у близини, комунисти су третирали пилоте као заробљенике. Капетан Даниел Десић, један од америчких официра задужених за проналажење пилота на партизанској територији и њихову евакуацију, сведочио је како стражар није хтео да га пусти у кућу у којој је чувано седам авијатичара, ''говорећи да је од комесара добио наређење да нико не може да их види''. Стражар је попустио тек када је Десић запретио да ће ''обићи те људе на силу''.

А капетан Вилијам Емет пише:
Већина пилота евакуисаних с територије под партизанском контролом жалило се на хладан, готово непријатељски третман, посебно на небригу за пружање склоништа и давање хране.
 
С друге стране, пилоте који су пали код четника требало је чувати месецима. Многи од њих видели су макар да су четници ''заподенули чарку са Немцима како би нашим људима дали времена да побегну и не падну Немцима у руке'', као што је то примера ради посведочио Ален Фридберг.

Однос четника, као и народа на територији под њиховом контролом, био је према обореним пилотима изразито пријатељски. Пилоти су имали слободу кретања, видели су да добијају и последњу кору хлеба, као и лекове, којих је било веома мало.
 
Поред оних који су принудно слетали на острво Вис, комунисти су међу спашене пилоте рачунали и оне који су пали на територију на којој није било окупатора, нарочито после октобра 1944. године. Карактеристичан је пример једног америчког бомбардера, који се јануара 1945. године због неког квара спустио крај Српске Црње. Немци су се тада налазили далеко на западу, на Сремском фронту. Посада је отклонила квар и истог дана одлетела у Италију, а комунисти не само што су покренули читаву кампању о спашавању савезника, већ су ове пилоте прогласили почасним грађанима Српске Црње.

ИЗВОРИ:
37 М. Пешић, Дража у извештајима америчких и британских обавештајаца 1941-1944, 264.
38 М. Пешић, Мисија Халјард, 206.
39 М. Пешић, Мисија Халјард, 133.


2010-11-16 Милослав Самарџић
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nikita Kulganov
Zasto su hrvatski intelektualci isli u partizane, a srpski intelektualci nisu?
2 3 4
Odgovora
90
Pregleda
1.282
Nikita Kulganov
Nikita Kulganov
Nikita Kulganov
Zasto nemacki, italijanski, bugarski, madjarski okupatori i svi domaci izjdanici nisu uspeli da uniste partizane?
Odgovora
10
Pregleda
165
Mstislav
Mstislav

Back
Top