Никаквих озбиљних акција ни једне војске није било на територији Југославије. Однос снага је био још гори него у Првом светсском рату и да је Рајх кренуо свим силама на Југославији, завршили бисмо не на Крфу, него на Криту или Кипру.
То се иначе у нашем народу назива четовање.
Та питање су решавали масовним убиствима Срба и опраштањем онима који су масовно убијали Србе.
Заседање АВНОЈ-а је мит у нивоу Вавилонске куле.. Скупила се групица ентузијаста на неком усамљеном брду у сред зимске ноћи, у сред недођије, на окупираној територији, без ичијег знања, без легитимитета, без идеје да ли ће доживети сутра и одлучивала о народу и територијама који нису припадали њима.
Просто је невероватно да су партизани обновили Хрватску у границама која се пар деценија касније показала врло задовољавајућом за Ватикан, НАТО и тисућлетњи сан.
Дража је прилично небитан у целој причи. Да је хтео вероватно је могао да се пресели у Канаду, САД, Аустралију, итд. Проблем је што је настрадао народ.
Да ли је била и једна индивидуална фронтала битка неке наше војске, небитно које националности и политичког одређења, целим током другог рата?