Parada kiča,šunda,itd.

[munjoliki]

Parada kiča, šunda, sponzoruša i „kontroverzinih" biznismena
06.11.2009.
Miloš Nemanjić
politikolog, Beograd

Svakog dana dobijamo sve više dokaza da je građansko društvo u Srbiji potpuno nestalo i da su veoma male šanse da se ono ponovo oformi u bližoj, ali, nažalost i daljoj budućnosti.

Po završetku Drugog svetskog rata, 1945. godine, u Srbiji (možete čitati i Jugoslaviji) se završio i građanski rat i revolucija. Pobednici (čitaj: komunisti) su se ponašali kao i svaki drugi revolucionari - raskrstili su sa prošlošću na način koji bi u današnjem svetskom poretku bio okarakterisan kao zločin protiv čovečnosti.

Osim što se komunističko vođstvo elegantno poslužilo uslugom nemačke vojske u povlačenju, poslavši cvet beogradske omladine da izgine na Sremskom frontu, pribeglo se i prekim sudovima, a potom i oduzimanju imovine.

Partizanski generali su do kvadrata u najelitnijim beogradskim kvartovima dolazili jednostavnim udarcem čizme u vrata. U Beograd su se slili svi koji su do njega mogli stići, a da su pritom nosili Revoluciju u srcu.

Obično velegrad „usisa" došljake u kulturnom smislu, prilagodi ih sopstvenom konceptu, pa, ako hoćete i oplemeni ih. U slučaju Beograda i Srbije bilo je obrnuto. Došljaci su doneli svoje običaje, pa ste tako imali prilike da viđate ( i još uvek imate prilike da viđate) izuvene cipele ispred ulaznih vrata stanova.

No, građanska klasa nije tada izumrla. Sačuvala se, pritajila se i opstajala, sve do trenutka kada je zasijala ponovo u punom sjaju krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih. Rok i pop muzika bili su obeležje i zaštitni znak te građanske klase.

Sa pojavom nenarodnog i zločinačkog režima Slobodana Miloševića građanska klasa postala je nepoželjna. Nju su karakterisali antiratni skupovi sa jasnom porukom „Hoću da guzim, neću da puzim".

S druge strane, nenarodni i zločinački režim je tom konceptu suprotstavio paradu kiča i šunda, oličenu u turbo-folk narodnjacima, u kojoj je dominirala ljubavna slika kafanske pevaljke iz neke južne srpske varošice i srpskog ratnog heroja i kontroverznog biznismena (čitajvejani krimos).

Uz svesrdnu pomoć Pinka i Palme (to je ona televizija čiji se koncept programa bazirao na pornićima, narodnjacima i proročkim porukama vlasnika Mikija Vujovića), taj model je brzo postao kalup po kome su stasavale nove srpske generacije.

U šta su se te nove generacije pretvorile, svi smo svedoci - navijači, sponzoruše, mladi fašisti u raznim organizacijama tipa Obraz, Nomokanon, Dveri i ostali, agresivni dečaci i devojčice koji snimaju mobilnim telefonom brutalne scene iživljavanja nad onima koji su od njih slabiji i tako dalje i tako dalje.

I tako je malo, pomalo, nestajalo građansko društvo. Ono je ustupilo mesto patriotskom društvu, srpskom nacionalnom kulturnom modelu, srpskom biću i slično. A ta, naša „srpska" tradicija se najbolje ogleda na srpskim proslavama - svadbama recimo. Tu je Srbin najopušteniji i najsrećniji, jer sluša, „njegovu", izvornu muziku. A ta „njegova", izvorna muzika i ta „njegova" svadba razlikuje se od muzike i svadbe u srcu Male Azije, Anadoliji samo po jednoj stvari - u Anadoliji su žene zabrađene, a kod nas na svadbama „laganije" odevene.

U tom i takvom društvu, neki Ognjen Amidžić, koji očigledno pati od sindroma podvojene ličnosti, izmišlja svoj alter ego, stanovitog Oskara, retardiranog nesrećnika, koji se, naravo, bavi pevanjem. I taj Oskar, sa glasom retarda, zajedno sa narodnjakušom Slavicom Ćukteraš, otpeva imbecilnu pesmu o zmiji i žabi, a unesrećeni građanin (i građanka) Srbije se najopuštenije primi na to što se neko usuđuje nazvati pesmom i već sutra, to je hit!

To je samo jedan od hiljadu pokazatelja koliko je dubok sunovrat srpskog društva. Odsustvo bilo kakvih estetskih kriterijuma, ugledanje na mediokritete, neznalice, krimose i sponzoruše, slušanje muzike čije poreklo seže sve do Anadolije, postali su zaštitni znak srpskog društva.

I što je najgore, mi se time još i hvalimo.

Bože, pomozi nam, jer niko drugi nam više ne može pomoći.


Autor ovog teksta je ukratko dao detalje i činjenice zašto polako nestaje građansko društvo.
Stvarno,zašto drugačije teme,vrednosti ne mogu da budu prioritet srpskog društva.
Ko to forsira "zmiju i žabu",bratove,farme,istine,ko kroji muzičku i kulturnu scenu i ostale događaje.

 

[27E]

uz malo truda autor je uspeo da ne spomene rezim, danasnju elitu, i one koji pretenduju da udju u elitu, sa svim onim sto pomenuti znace, rade i prouzrokuju

 

[KoenBrajan]

Parada kiča, šunda, sponzoruša i „kontroverzinih" biznismena
06.11.2009.
Miloš Nemanjić
politikolog, Beograd

Svakog dana dobijamo sve više dokaza da je građansko društvo u Srbiji potpuno nestalo i da su veoma male šanse da se ono ponovo oformi u bližoj, ali, nažalost i daljoj budućnosti.

Po završetku Drugog svetskog rata, 1945. godine, u Srbiji (možete čitati i Jugoslaviji) se završio i građanski rat i revolucija. Pobednici (čitaj: komunisti) su se ponašali kao i svaki drugi revolucionari - raskrstili su sa prošlošću na način koji bi u današnjem svetskom poretku bio okarakterisan kao zločin protiv čovečnosti.

Osim što se komunističko vođstvo elegantno poslužilo uslugom nemačke vojske u povlačenju, poslavši cvet beogradske omladine da izgine na Sremskom frontu, pribeglo se i prekim sudovima, a potom i oduzimanju imovine.

Partizanski generali su do kvadrata u najelitnijim beogradskim kvartovima dolazili jednostavnim udarcem čizme u vrata. U Beograd su se slili svi koji su do njega mogli stići, a da su pritom nosili Revoluciju u srcu.

Obično velegrad „usisa" došljake u kulturnom smislu, prilagodi ih sopstvenom konceptu, pa, ako hoćete i oplemeni ih. U slučaju Beograda i Srbije bilo je obrnuto. Došljaci su doneli svoje običaje, pa ste tako imali prilike da viđate ( i još uvek imate prilike da viđate) izuvene cipele ispred ulaznih vrata stanova.

No, građanska klasa nije tada izumrla. Sačuvala se, pritajila se i opstajala, sve do trenutka kada je zasijala ponovo u punom sjaju krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih. Rok i pop muzika bili su obeležje i zaštitni znak te građanske klase.

Sa pojavom nenarodnog i zločinačkog režima Slobodana Miloševića građanska klasa postala je nepoželjna. Nju su karakterisali antiratni skupovi sa jasnom porukom „Hoću da guzim, neću da puzim".

S druge strane, nenarodni i zločinački režim je tom konceptu suprotstavio paradu kiča i šunda, oličenu u turbo-folk narodnjacima, u kojoj je dominirala ljubavna slika kafanske pevaljke iz neke južne srpske varošice i srpskog ratnog heroja i kontroverznog biznismena (čitajvejani krimos).

Uz svesrdnu pomoć Pinka i Palme (to je ona televizija čiji se koncept programa bazirao na pornićima, narodnjacima i proročkim porukama vlasnika Mikija Vujovića), taj model je brzo postao kalup po kome su stasavale nove srpske generacije.

U šta su se te nove generacije pretvorile, svi smo svedoci - navijači, sponzoruše, mladi fašisti u raznim organizacijama tipa Obraz, Nomokanon, Dveri i ostali, agresivni dečaci i devojčice koji snimaju mobilnim telefonom brutalne scene iživljavanja nad onima koji su od njih slabiji i tako dalje i tako dalje.

I tako je malo, pomalo, nestajalo građansko društvo. Ono je ustupilo mesto patriotskom društvu, srpskom nacionalnom kulturnom modelu, srpskom biću i slično. A ta, naša „srpska" tradicija se najbolje ogleda na srpskim proslavama - svadbama recimo. Tu je Srbin najopušteniji i najsrećniji, jer sluša, „njegovu", izvornu muziku. A ta „njegova", izvorna muzika i ta „njegova" svadba razlikuje se od muzike i svadbe u srcu Male Azije, Anadoliji samo po jednoj stvari - u Anadoliji su žene zabrađene, a kod nas na svadbama „laganije" odevene.

U tom i takvom društvu, neki Ognjen Amidžić, koji očigledno pati od sindroma podvojene ličnosti, izmišlja svoj alter ego, stanovitog Oskara, retardiranog nesrećnika, koji se, naravo, bavi pevanjem. I taj Oskar, sa glasom retarda, zajedno sa narodnjakušom Slavicom Ćukteraš, otpeva imbecilnu pesmu o zmiji i žabi, a unesrećeni građanin (i građanka) Srbije se najopuštenije primi na to što se neko usuđuje nazvati pesmom i već sutra, to je hit!

To je samo jedan od hiljadu pokazatelja koliko je dubok sunovrat srpskog društva. Odsustvo bilo kakvih estetskih kriterijuma, ugledanje na mediokritete, neznalice, krimose i sponzoruše, slušanje muzike čije poreklo seže sve do Anadolije, postali su zaštitni znak srpskog društva.

I što je najgore, mi se time još i hvalimo.

Bože, pomozi nam, jer niko drugi nam više ne može pomoći.


Autor ovog teksta je ukratko dao detalje i činjenice zašto polako nestaje građansko društvo.
Stvarno,zašto drugačije teme,vrednosti ne mogu da budu prioritet srpskog društva.
Ko to forsira "zmiju i žabu",bratove,farme,istine,ko kroji muzičku i kulturnu scenu i ostale događaje.

Provincijska kopija Saše Barona Koena, Borata ili Bruna, naravno, za prilagodljiv razum srpskoga življa koji to gleda, sluša i prima u sebe

 

[Eric Draven]

Pisac ovog teksta zaboravlja da pomene ekonomske i "demokratske" uslove u kojima zivimo.
Postoje ljudi koji ce se "primiti" na "Zmija i zaba" jer im je to smesno(a malo smeha ne moze da skodi jel?).Nije li vec odavno receno da o ukusima ne vredi raspravljati?.Neko voli pop,rok ili metal muziku,a neko voli grand.I sta je tu sporno?Ne mozemo svi ko hipnotisani kreteni misliti,slusati i raditi isto!
Ono sto je okarakterisano kao fasisticka organizacija je ustvari sledece:Gomila ljudi(mladica,muskaraca ili zena),besna na stanje u drzavi misli da ce tako nesto promeniti,dok verovatno vodje tih grupa ih samo iskoriscavaju situaciju novcano ili politicki(promovisanje neke od stranaka).Kako se samo nije setio da pomene Natasu kandic i "Fond za humanitarno pravo"() i slicne organizacije?A sta je sa podelama na SRSovce,DSovce i i ostalih 448 vrsta ovaca?Zar ne konta da je "pripadnost stranci" dodatno pogorsava situaciju.Umesto da stojimo ujedinjeni,mi se smejemo katastrofi zvanoj skupstina,smejemo se neradu i lenjosti politicara koji nam kroje zivote,od kojih zavisi kako cemo ziveti sutra!Ovaj covek ni rec da pomene o najvecoj prepreci koja nas razjedinjuje,i pravi od nas budale!

 

[gost 114587]

a evo i malog prikaza, na koji nacin zivi ta "novopecena" elita.
uzmimo za primer mladog "naslednika" jedne izuzetno imucne porodice, ciji se otac vec nekako "okoristio" devedesetima.
na more ide u crnu goru. eventualno u grcku ili tursku. odseda u najskupljim hotelima, ali se ipak kupa na javnoj plazi. zasto? jednostavno, ako ode na primer na bahame, tamo ce mnogo manje "nasih" moci da ga vidi kako uziva u drustvu napumpanih lepotica.
izlazi na najizvikanije splavove i u najzivikanije klubove. dok se oko njih uvijaju polugole tinejdzerke, on i njegovo drustvo narucuju sampanjac. naravno, flasa stize sa sve prskalicama, cisto da i ostatak kluba vidi gde ta flasa putuje
sa odusevljenjem je otisao na cecin koncert, u vip deo naravno. za madonu nije cuo (a da li je ta madona cula za njega?).

 

[Eric Draven]

a evo i malog prikaza, na koji nacin zivi ta "novopecena" elita.
uzmimo za primer mladog "naslednika" jedne izuzetno imucne porodice, ciji se otac vec nekako "okoristio" devedesetima.
na more ide u crnu goru. eventualno u grcku ili tursku. odseda u najskupljim hotelima, ali se ipak kupa na javnoj plazi. zasto? jednostavno, ako ode na primer na bahame, tamo ce mnogo manje "nasih" moci da ga vidi kako uziva u drustvu napumpanih lepotica.
izlazi na najizvikanije splavove i u najzivikanije klubove. dok se oko njih uvijaju polugole tinejdzerke, on i njegovo drustvo narucuju sampanjac. naravno, flasa stize sa sve prskalicama, cisto da i ostatak kluba vidi gde ta flasa putuje
sa odusevljenjem je otisao na cecin koncert, u vip deo naravno. za madonu nije cuo (a da li je ta madona cula za njega?).

A ovi sto su se okoristili dvehiljaditih?

 

[User Friendly]

Ono sto je okarakterisano kao fasisticka organizacija je ustvari sledece:Gomila ljudi(mladica,muskaraca ili zena),besna na stanje u drzavi misli da ce tako nesto promeniti,dok verovatno vodje tih grupa ih samo iskoriscavaju situaciju novcano ili politicki(promovisanje neke od stranaka).

Cesto stranke se tu mesaju da bi pridobile nove glasace i ljude koji ce da im lepe plakate za dz i sl. Mislis da bi fasista,anti-fasista,anarhista i ostalih grupacija u Srbiji bilo da ima pristojnih i normalnih uslova za zivot? Msm koga bi boleo **** i za manjine, i za pedere,i za Kosovo i za Obamu,Medvedeva,Putina da ljudi imaju posla,perspektivu za sebe i porodicu,para za pristojan godisnji odmor van Srbije a da to nije Crna Gora?! Nije kriv ni Grand,ni Sloba,ni rok,ni seljaci nisu krivi,krivi su samo sadasnji politicari koji ne umeju da obezbede bolji zivot narodu i koji suruju sa mafijom,a kad je mafija na celu drzave to nemoze da izadje na dobro po obicnog coveka!

 

[27E]

Cesto stranke se tu mesaju da bi pridobile nove glasace i ljude koji ce da im lepe plakate za dz i sl. Mislis da bi fasista,anti-fasista,anarhista i ostalih grupacija u Srbiji bilo da ima pristojnih i normalnih uslova za zivot? Msm koga bi boleo **** i za manjine, i za pedere,i za Kosovo i za Obamu,Medvedeva,Putina da ljudi imaju posla,perspektivu za sebe i porodicu,para za pristojan godisnji odmor van Srbije a da to nije Crna Gora?! Nije kriv ni Grand,ni Sloba,ni rok,ni seljaci nisu krivi,krivi su samo sadasnji politicari koji ne umeju da obezbede bolji zivot narodu i koji suruju sa mafijom,a kad je mafija na celu drzave to nemoze da izadje na dobro po obicnog coveka!

podrzavam

 

[US MARSHAL]

Stravno ne razumem sto autoru teme smeta neko o slusa grand ili sto gleda Ognjena Amidzica i slusa njegove pesme,pa ljudi kad dodju sa posla najmanje sto zele je da muce usi slusajuci Mocarta i Baha i slicne gluposti. I moji roditelji,pa cak i baba i deda su fakultetski obrazovani pa nisam jos cuo da neko od njih zna da nabroji 2 opere. Ljudi jednostavno razmisljaju kako preziveti u ovom ludom vremenu a ko je toliko zaludan neka se bakce sa svim klasicima redom dokle hoce,jer za mene je kao sto sam rekao i profesoru muzickog to muzika za ispiranje mozga i silovanje usiju.