Papreno odlaganje vraćanja rata za potrošačke kredite

[KianyRiws]

Korisnicima stambenih kredita, kako pokazuje računica, najviše bi se isplatile najavljene mere reprograma kredita i uvođenja grejs perioda od 18 do 24 meseca, u toku kojih bi se plaćao samo deo rate.

Nakon isteka počeka, za ovu vrstu kredita rata bi bila veća za desetak odsto, u odnosu na pre. Za razliku od stambenih, kod potrošačkih i keš, rata bi skočila i za nekoliko puta. Građani, međutim, moraju da budu oprezni, jer smanjenjem rate dobijaju mogućnost dodatnog zaduživanja u toku trajanja grejs perioda.

Najavljena mera reprograma odnosiće se na one koji otplaćuju kredite s rokom otplate dužim od godinu dana. Tu spadaju stambeni zajmovi, potrošački i gotovinski. Procene su da će 860.000 građana kojima je preostao dug od 460 milijardi dinara moći da koriste ovu meru ukoliko žele. Na nju neće moći da računaju klijenti koji kasne s otplatom rata.

Takvih je, sudeći po podacima Udruženja banaka Srbije, relativno još uvek malo i iznosi 3,3 odsto od ukupno odobrenih zajmova. Još uvek se ne zna tačan model po kome će se krediti otplaćivati, pa banke mahom izbegavaju da komentarišu meru, tim pre što mnoge od njih već nude grejs period prilikom kreditiranja.

Kalkulacija u slučaju da grejs period od 24 meseca bude podrazumevao duplo manju kamatnu stopu od one pri početku podizanja kredita, na stambenu pozajmicu od 50.000 evra, pokazuje da se rata tokom grejs perioda smanjuje 2,5 puta.

 

[dulebass]

Nije mi jasno sta se desava sada sa tim kreditima. Kamate jesu velike, ali to su ljudi znali kada su uzimali, sta sad hoce? Zasto bi im neko pomagao oko otplate? Olako se uzimaju krediti na preko 20 godina, naravno da je veliki rizik kako to otplatiti. Zato moj otac koji je totalni laik za 40 godina staza uzeo samo jedan kredit u zivotu, i to u dinarima (iako kazem ne zna ekonomiju, logicno je uzeti u dinarima jer evro stalno skace) i vec 3 godine razmislja da uzme jos jedan, ali ga koce kamate. Neka razmisljaju ljudi pre nego sto uzmu. Najzalosnije je sto kredite uzimaju kako bi napravili sator za svadbu, kupili kola ili plazma tv. Uzas.

 

[dežurno zvocalo]

Nije mi jasno sta se desava sada sa tim kreditima. Kamate jesu velike, ali to su ljudi znali kada su uzimali, sta sad hoce? Zasto bi im neko pomagao oko otplate? Olako se uzimaju krediti na preko 20 godina, naravno da je veliki rizik kako to otplatiti. Zato moj otac koji je totalni laik za 40 godina staza uzeo samo jedan kredit u zivotu, i to u dinarima (iako kazem ne zna ekonomiju, logicno je uzeti u dinarima jer evro stalno skace) i vec 3 godine razmislja da uzme jos jedan, ali ga koce kamate. Neka razmisljaju ljudi pre nego sto uzmu. Najzalosnije je sto kredite uzimaju kako bi napravili sator za svadbu, kupili kola ili plazma tv. Uzas.

U pravu si ljudi uzimaju kredite ne razmišljajući... npr. uzimati kredit za letovanje je po meni van svake pameti.Kamate su previsoke da ne kažem zelenaške, baš me interesuje kako bi prošle te iste banke u matičnim zemljama da uzimaju kamatu od recimo 22% na neki kredit?

 

[Вуја]

Te potrosacke kredite treba ukinuti. Veliki su generator inflacije i pada standarda, ajd da se tim kreditima kupuje domaca roba pa da imamo i neki pozitivan efekat, nego se time direktno finansira uvoznicki lobi i produbljuje trgovinski deficit.
Mislim placati 20-30 odsto kamate godisnje za recimo plazma televizor koji ionako kosta kao minimum jedna prosecna plata, pa to je van svake pameti??? Umesto lepo ljudi da ustede recimo godinu dana i da za tu kamatu koju ne bi platili kupe sebi nesto dodatno, radije bi da ga neko dobro ochepi, pa se posle cudi sta ga je snaslo.

 

[KianyRiws]

Odložen „kreditni predah“
VLADA Srbije u petak nije raspravljala o modelu po kome će banke reprogramirati kredite građanima. Odluka je odložena, tako da olakšice neće startovati od sledeće nedelje - potvrđeno je „Novostima“.Udruženje banaka Srbije prosledilo je zahtev Narodnoj banci Srbije, ministarstvima i Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, zahtev za izmenu postojeće regulative čime bi refinansiranje bilo moguće.- Akcenat je na stambenim kreditima, a od države se očekuje da maksimalno pojednostavi proceduru za novi upis hipoteke i da se vlasnički listovi izdaju po hitnom postupku, a ne da se, kao do sada, na ove papire čeka po mesec i više dana. Takođe ponovni upis hipoteke i izdavanje nove polise osiguranja stambenog zajma biće besplatni - tvrdi za „Novosti“ jedan od autora modela refinansiranja.Pravo na odlaganje otplate kredita imaju građani čije su rate zajmova premašile dozvoljeni nivo opterećenja plate od 30, odnosno 50 odsto, zavisno koja pozajmica je u pitanju, kao i oni koji su ostali bez posla.

Odlaganje će biti moguće za sve kredite sa rokom dužim od 12 meseci, koji nisu subvencionisani. Grejs period je do dve godine, ali će dužina odlaganja zavisiti od toga koliki period građanin zapravo mora da vraća pozajmicu. Tako, ukoliko klijent kod banke ima kredit na tri godine, period mogućeg mirovanja pozajmice, u kom će plaćati samo kamatu, biće maksimalno 18 meseci.

 

[KianyRiws]

Bajec: Uskoro olakšice za otplatu kredita

Savetnik premijera Srbije za ekonomska pitanja Jurij Bajec najavio je da će narednih dana biti ozvaničene mere koje omogućavaju građanima da odlože otplatu kredita najviše za dve godine. Bajec je sinoć, gostujući na RTS-u, objasnio da će se ta mera, koja će, kako je rekao, startovati već u aprilu, odnositi na odlaganje plaćanja glavnice najviše do dve godine uz plaćanje kamate kredita.Prema njegovim rečima, 450.000 korisnika kredita imaće priliku da se izjasni da li im takva ponuda odgovara.Možda smo požurili sa uzimanjem kredita i zadužili se više nego što je trebalo, sada je pitanje kako vratiti taj zajam i u tome državatreba da pomogne.

 

[KianyRiws]

Vlada usvojila mere za lakšu otplatu kredita

BEOGRAD - Vlada Srbije usvojila je mere koje će građanima omogućiti da znatno lakše otplaćuju uzete kredite tako što će im biti omogućen grejs period do 24 meseca, izjavio je premijer Srbije Mirko Cvetković.

On je na koneferenciji za novinare u Vladi Srbije istakao da ta mera ima za cilj da građanima koji to žele i koji imaju dugoročne kredite omogući da do 24 meseca otplaćuju samo kamatu.

Procenuje se da će po osobi trošak otplate kredita u proseku opasti za oko 50 evra mesečno i budžet tih porodica za toliko će biti povećan, istakao je premijer.

On je naveo i da se procenuje da će ovim merama biti obuhvaćeno oko 500.000 građana i najavio da vlada razmatra slične mere i za preduzeća.

 

[page]

Ne moze biti najzalosnije kada se kredit uzme za kola............... Svugde u svetu se automobili kupuju na kredit.....

 

[amza]

Krediti ispod 10000 € su potpuna besmislica i cisto zelenasenje i legalna kradja banaka.
Medjutim sve preko toga je ozbiljna zivotna investicija i to je tesko realizovati iz nekog kesa (eventualno nekom prodajom nasledjenih nekretnina ili slicno).
Za to su neophodni kakvi takvi finansijski istrumenti nebitno krediti, rate, odlozeno placanje jer se radi o svotama kojima ljudi MENJAJU svoj dotadasnji zivot (stambeno pitanje, nov auto, mali biznis itd.)
Nemoguce je da vecina zaposlenih tako velike investicije resi odjednom zato je u tim situacijama i opravdano uzimanje kredita

A ova mera za grejs period do 24 meseca je najcesce potrebna onim ljudima koji su uzeli neki veliki kredit npr. za stan pa su u medjuvremenu ostali bez posla usled ekonomske krize.Kod njih je najkriticnije jer skoro pola (ne retko i vise) kucnog budzeta ode za ratu.

 

[KianyRiws]

BEOGRAD - Reprogram kredita na dve godine smanjuje građanima mesečnu ratu u naredna 24 meseca za 50 evra, ali posle moraju da izaberu - da im se produži rok otplate i poskupi ceo zajam ili da rok ostane isti i poveća im se mesečna rata.Ukoliko odluče da im se rok otplate poveća za period grejs perioda onda im mesečna rata posle njegovog isteka neće biti povećana, ali će im ukupna otplata biti veća. Na primer, dvogodišnji reprogram kredita od 3.000 evra smanjuje građanima 24 mesečne rate za 50 evra, ali i povećava ukupnu otplatu za oko 1.200 evra. Analitičari kažu da bi u slučaju produžetka roka otplate kredit mogao da bude skuplji za onoliko koliko je klijent platio tokom grejs perioda.
USLOVI ZA REPROGRAM
-građani kojima je platežna sposobnost privremeno umanjena zbog objektivnih okolnosti
-korisnici kredita koji su u docnji ne dužoj od 180 dana
-klijenti čiji su krediti odobreni i pušteni u tečaj pre 31. 12. 2010.
-građani sa dugoročnim zajmovima, sa otplatom dužom od 12 meseci
-tokom grejs perioda klijent plaća kamatu, a ne plaćaju je oni koji su nedobrovoljno ostali bez posla, ali banka im je obračunava
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/246791/Reprogam-kreditamoguc-vec-za-sedam-dana

 

[Decko89]

Ljudi ne znaju i to je ovde problem! A i skloni su odlaganju problema. Prvo bojim se da mnogo ljudi nije svesno koliko ce im rate biti vece posle grejs perioda, pa ce uci u celu tu pricu po sistemu bolje da platim za godinu dana nego danas ako vec moze. Drugo ne vidim sta grejs period resava kod potrosackih kredita. Grejs period se u zdravim ekonomijama odobrava iskljucivo na dugorocne kredita namenjene pre svega industriji ali i privredi uopste. To ima logike. Uzmete kredit na 20 godina za izgradnju nove proizvodne hale. Dobijete 4 godine grejs period gde palceta samo interkalarnu kamatu, a nakon 4 godina kada pocne proizvodnja u toj hali od prihoda od prodaje te proizvodnje odplacujete vise rate koje slede zbog grejs perioda. Kako ce nekome ko je uzeo 10 000 evra za kupovinu novog auta na 7 godina pomoci ovih godinu dana grejs perioda. Sta ce se znacajno u njegovom zivotu promeniti da ce on za godinu dana moci da placa ne prvobitne nego vise rate? Znaci ostaje nam da vreujemo da je nasa privreda u ekspanziji pa de ce oni koji sada nemaju posao imati za godinu dana, da ce oni kojima su sad primanja toliko mala da je kreditno opterecene preveliko imati daleko vece plate za godinu dana. Meni ovo deluje malo nerealno, a napominjem da inace u zivotu nisam pesimista

Meni sve ovo lici na pripremu za izbore! Izbornu godinu uvek beleze visoka socijalna davanja, a sad s obzirom da mnogo ljudi ima kredite ovo mu dodje kao neka vrsta socijalne pomoci! Ima Cvetko da se hvali ovim za par meseci...

 

[dulebass]

Na primer, moj otac se uvek pitao zasto ne postoji grejs period za poslednju godinu Ima logike: Kaze, ja sad radim, imam platu dovoljnu da otplacujem odredjeni kredit. Stavite mi sad maksimalnu ratu, da dok imam isplacam koliko mogu. A za 5 godina otkud znam da li cu imati posao...A ti ako ulazis u kredit, znaaci da trenutno imas.

 

[Dе Sisti]

Na primer, moj otac se uvek pitao zasto ne postoji grejs period za poslednju godinu Ima logike: Kaze, ja sad radim, imam platu dovoljnu da otplacujem odredjeni kredit. Stavite mi sad maksimalnu ratu, da dok imam isplacam koliko mogu. A za 5 godina otkud znam da li cu imati posao...A ti ako ulazis u kredit, znaaci da trenutno imas.

Dosta pametno rezonovanje...

Inače, ja se naježim kada čujem da država, a naročito kada državu predstavlja neko kao sadašnja vladajuća garnitura, krene da "pomaže".

Nemojte nam pomagati, molim vas!!!
Izgradite infrastrukturu, pojednostavite propise i birokratske procedure, zakonom unapredite proces naplate potraživanja, strogo kažnjavajte svaki vid monopolskog ponašanja, smanjite poresko opterećenje zarada, unapredite oporezivanje ličnog dohotka, pustite kurs tržištu....

Ove normalne mere, koje bi država trebalo da preuzme, olakšale bi mnogo više nego bilokakva direktna "pomoć"..

Povodom kredita, država je jedan od uzročnika problema. Do juna 2006. godine, dinar je bio stabilan prema evru, ali ne stabilan u smislu apsolutnog odnosa, nego stabilan u smislu stope deprecijacije. Prost linearni trend koji bi se povukao na vremenskoj seriji kursa 2002-2006 (jun) imao bi koeficijent korelacije preko 95%. To govori da je kurs bio predvidljiv i tako stanje odgovaralo je privredi (na stranu da li je dinar i tada bio precenjen). Nakon juna 2006 godine, znamo šta se dogodilo: novac od Telenora i još koja jača privatizacija napravila je kuršlus na deviznom tržištu. Kretanje dinara bilo je nenormalno, nepredvidivo i NEREALNO. Upravo u tom periodu, od juna 2006 to prvog udara na kurs (krajem 2008. godine kada je Krkobabić "izboksovao" povećanje penzija za 10% + SEKA koja je redukovala investicije) dosta ljudi se zadužilo.

Zašto su se zadužili? Zato što su odluku o zaduživanju donosili na osnovu pogrešnog signala o evro-platežnoj sposobnosti svojih dinarskih zarada..
A sada država, koja je i najvećim delom prouzrokovala problem, javlja se kao neko ko će da "olakša" posledice onima koji ih trpe. Nego, dobro se nije neki DS genije setio da bi država možda trebalo i da subvencioniše deo otplata.... Kakav bi to bio materijal u predizbornoj kampanji za Šapera&Co

 

[KianyRiws]

Povodom kredita, država je jedan od uzročnika problema.

Drzava nije jedan od uzrocnika problema,nego je najveci problem upravo ona sa ljudima koji danas vrse zakonodavnu i izvrsnu vlast(vlada republike,skupstina,te NBS).

Do juna 2006. godine, dinar je bio stabilan prema evru, ali ne stabilan u smislu apsolutnog odnosa, nego stabilan u smislu stope deprecijacije. Prost linearni trend koji bi se povukao na vremenskoj seriji kursa 2002-2006 (jun) imao bi koeficijent korelacije preko 95%. To govori da je kurs bio predvidljiv i tako stanje odgovaralo je privredi (na stranu da li je dinar i tada bio precenjen). Nakon juna 2006 godine, znamo šta se dogodilo: novac od Telenora i još koja jača privatizacija napravila je kuršlus na deviznom tržištu. Kretanje dinara bilo je nenormalno, nepredvidivo i NEREALNO. Upravo u tom periodu, od juna 2006 to prvog udara na kurs (krajem 2008. godine kada je Krkobabić "izboksovao" povećanje penzija za 10% + SEKA koja je redukovala investicije)

Ne moze se nikako na stranu staviti istina da je dinar bio precenjen,jer kada imas precenjenu valutu,tada se forsira uvoz strane robe,koje se bolje tako prodaje od domace,bez ikakvog znacaja ko je i koliko ulozio u marketing.Japan uvek ima podcenjenu valutu i nema problem sa prodajom domace robe.Kod nas je problem nastao sto nije pokrenuta proizvodnja,a proizvodnja nije pokrenuta jer nije izvedena privatizacija kako treba,nego su se sredstva za rad davala bud-zasto ljudima bliskim onima na vlasti,po sistemu,,dam ti-daj i ti meni".Tako smo rasprodali vec pomalo unistenu sopstvenu privredu,koja je ipak mogla koliko toliko da ljudi zaposli,da tim ljudima zaradjene plate koje ne bi izasle van zemlje i tako poceli sa reanimacijom nase ekonomije.Druga vazna stvar jeste cinjenica da smo dozvolili unistenje sopstvenih banaka,a pustili smo unutra strane,koje su ovde bukvalno( ne i zvanicno) bez ikakve kontrole.Sav zaradjeni novac odlazi napolje,ne ostaje ovde,a o kolicini laziranog novca putem kredita,da i ne govorim.

dosta ljudi se zadužilo.Zašto su se zadužili? Zato što su odluku o zaduživanju donosili na osnovu pogrešnog signala o evro-platežnoj sposobnosti svojih dinarskih zarada.. A sada država, koja je i najvećim delom prouzrokovala problem, javlja se kao neko ko će da "olakša" posledice onima koji ih trpe. Nego, dobro se nije neki DS genije setio da bi država možda trebalo i da subvencioniše deo otplata.... Kakav bi to bio materijal u predizbornoj kampanji za Šapera&Co

Narod se uglavnom zaduzio jer je ekonomski potpuino neobrazovan,needukovan,nenaucen( ne mogu jasnije da to napisem-kako bi me svi shvatili).Kada se znalo,a znalo se ,da nam je narod nenaucen na uslove igre koje propisuje kapitalizam( sa svim svojim zamkama),tada je drzava trebala biti glasnija od banaka koje su svoje raznorazne vrste kredita nudile na svakih 50 m po ulici( od izloga filijala do ogromnih bilborda i tv reklama).Sada se neznanju placa isuvise velika cena.

 

[Dе Sisti]

Drzava nije jedan od uzrocnika problema,nego je najveci problem upravo ona sa ljudima koji danas vrse zakonodavnu i izvrsnu vlast(vlada republike,skupstina,te NBS).Ne moze se nikako na stranu staviti istina da je dinar bio precenjen,jer kada imas precenjenu valutu,tada se forsira uvoz strane robe,koje se bolje tako prodaje od domace,bez ikakvog znacaja ko je i koliko ulozio u marketing.Japan uvek ima podcenjenu valutu i nema problem sa prodajom domace robe.Kod nas je problem nastao sto nije pokrenuta proizvodnja,a proizvodnja nije pokrenuta jer nije izvedena privatizacija kako treba,nego su se sredstva za rad davala bud-zasto ljudima bliskim onima na vlasti,po sistemu,,dam ti-daj i ti meni".Tako smo rasprodali vec pomalo unistenu sopstvenu privredu,koja je ipak mogla koliko toliko da ljudi zaposli,da tim ljudima zaradjene plate koje ne bi izasle van zemlje i tako poceli sa reanimacijom nase ekonomije.Druga vazna stvar jeste cinjenica da smo dozvolili unistenje sopstvenih banaka,a pustili smo unutra strane,koje su ovde bukvalno( ne i zvanicno) bez ikakve kontrole.Sav zaradjeni novac odlazi napolje,ne ostaje ovde,a o kolicini laziranog novca putem kredita,da i ne govorim. Narod se uglavnom zaduzio jer je ekonomski potpuino neobrazovan,needukovan,nenaucen( ne mogu jasnije da to napisem-kako bi me svi shvatili).Kada se znalo,a znalo se ,da nam je narod nenaucen na uslove igre koje propisuje kapitalizam( sa svim svojim zamkama),tada je drzava trebala biti glasnija od banaka koje su svoje raznorazne vrste kredita nudile na svakih 50 m po ulici( od izloga filijala do ogromnih bilborda i tv reklama).Sada se neznanju placa isuvise velika cena.

Gledam ovu tvoju poruku i kapiram da se mi slažemo u svemu. S tim, što sam ja naveo pojedine aspekte, bez zanemarivanja drugih koje si ti naveo, a koji se, zapravo, s onim što sam već izneo. Tako da prethodne dve poruke zapravo predstavljaju celinu

 

[Dе Sisti]

Kada se znalo,a znalo se ,da nam je narod nenaucen na uslove igre koje propisuje kapitalizam( sa svim svojim zamkama),tada je drzava trebala biti glasnija od banaka koje su svoje raznorazne vrste kredita nudile na svakih 50 m po ulici( od izloga filijala do ogromnih bilborda i tv reklama).Sada se neznanju placa isuvise velika cena.

Mislim da je, regulatorno gledano, država i učinila nešto. Naime, ranija Odluka NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki propisivala je da se plasmani fizičkim licima kojima je opterećenje zarade veće od 30%, odnosno 50% (ukoliko se uključi i stambeni kredit), automatski svrstavaju u klasifikacionu grupu D. Šta je to konkretno značilo? To je značilo da su banke morale rezervisati celokupan iznos kredita tj. na svakih odobrenih 1.000 EUR klijentu, banka je morala odvojiti na stranu isto toliko novca kao vid pokrića za rizik nevraćanja kredita. To im je umanjivalo raspoloživ potencijal za kreditiranje, ali i poskupljivalo kredit takvim klijentima.

E sad, da li je trebalo sprečavati banke da kreditiraju takve klijente, odnosno onemogućavati ljudima da se zaduže preko navedenog limita, drugo je pitanje. Mislim da to čak i ne bi bilo sjajno rešenje. Zadužiti se može neko ko je punoletan, a de facto zadužuje se onaj koji je iole kreditno sposoban. Ako je tom nekom već obezbeđeno glasačko pravo da učestvuje u odlučivanju državom (nebitno da li je lud, glup, pametan, lep), onda ne vidim razlog zašto bi mu ograničavao izbor po pitanju zaduživanja. Dakle, ako je banka spremna da snosi troškove rizika (rezerviše pun iznos kredita, tj. propuštena dobit od plasmana rezervisanih sredstava, kao i ispravke vrednosti same aktive), ako je klijent spreman da snosi troškove rizika (da ostane bez dobra koje je kupio kreditom, odnosno da mu se naplati menicom potraživanje ukoliko je kreditom finansirao neku uslugu)

Ne treba da se bude ne znam kakav ekonomski ekspert, treba da sabere dva i dva i da sam proceni koliko mu je neophodno zaduživanje, da li će mu zaduživanje doneti veće (ne)monetarne koristi od troškova duga, da li je sposoban to da otplati. Mislim da svaka individua treba ipak da bude dovoljno visprena to da proceni.

Primer oca dulebass je odličan primer zdravog razmišljanja. A oni koji udju u minus celu zaradu, pa prekorače i u nedeozvoljeni minus ili uzimaju kredite za letovanja, plazma televizore, automobile koji su im realno preterani i ostale "siromah-sam-al'-volim-da-živim" filosofije zaista ne piju vodu. Takvim ljudima je i potrebna "škola", a ta "škola" se plaća.
Ono što se meni ne sviđa je to kako država namerava da im pomogne (a to je upravo naslov ove teme). Jasno se vidi da je to više odmaganje nego pomaganje. Nije čak ni smanjivanje požara, već tempiranje bombe

Ono što bih mogao zameriti NBS to je da je trebala uraditi zaista neki vid edukacije stanovništa. Da izda jasnu brošuricu pod imenom npr. "Kredit i ja" koja bi ukazivala na bitne aspekte kreditiranja na koje bi svaka individua trebalo da obrati pažnju. Kao i da je mnogo jasnije prezentovala rizik zaduživanja u švajcarskim francima.