Ipposthenis
Primećen član
- Poruka
- 700
49-50.
Demolition Man (1993)
Drugi Staloneov klasik iz '93 je francusko vino među akcijama, a uz to možda i labudova pesma koncepta akcionog mega-heroja, generalnog zastupnika mačizma, koga će već do polovine decenije zameniti u realnosti utemeljeniji Kijanu Rivs-i (začeti u antologijskom Umri muški) a gde će bombastičnost akcije ''80-ih'' zameniti drama i intrige, a humor - anti humor, u procesu koji će na kraju skrajnuti u depresivnu ''ozbiljnost'' sa kojom sebe žanr danas doživljava.
Uništitelj je film koji kritički isprva nije bio preterano dobro primljen, uprkos velikom uspehu na boks ofis listi i sjajnoj hemiji između Snajpsa i Stalonea. Međutim, njegova popularnost je rasla vremenom a doživljava pravi, čak i kritički, bum tek u 21. veku kada njegov društveni komentar postaje neprijatno i gotovo neverovatno relevantan, pravi andergraund šuk trenutnom politički korektno totalitarnom mejnstrimu.
Film opisuje tehnokratski raj u kome naizgled obitavaju harmonija, mir i razumevanje, gde je zločin, pa i prekršaj - iskorenjen. Korporacije uživaju u monopolu, a svi su, za svaki slučaj, prisluškivani i praćeni, i svaki aspekt života je potpuno regulisan zakonom - od hrane, seksa (koji je ilegalan) i naravno - govora. Ipak, napadno pozitivna atmosfera društva zabrinjava. To je i mesto gde su ljudi u psihickom problemu jer je sve izgubilo smisao pa ih ohrabruju 'bankomati'. Poslušničko stanovništvo mekušaca, stondirano i nezrelo (ne slučajno obučeni u japansku nošnju), ranjivo poput odojčeta, nesposobno je da se nosi sa bilo kakvim izazovom. Za to je potreban čovek iz prošlosti, za njih primitivan. Ispod ovog naizgled savrseno osmišljenog sveta su i ostaci našeg, normalnog, iako faličnog društva u kome se ljubi, psuje i jedu hamburgeri. Ali njihova sklonost ka neposlušnosti i ne prihvatanju suštinski surovih normi kvazi progresivnog sveta čini ih metama 'progresivne diktature' (zvuči poznato?) postavljajući pitanje o glavnom negativcu u filmu...
Uništitelj se zato danas smatra Nostradamusom među akcionim Sci-Fi filmovima, i zbog tehnoloških zajebancija koje je predvideo i zbog društvenih pojava na koje je upozorio.
''Ne možeš ljudima oduzeti pravo da budu šupčine!''
*************************************************************************************************************************
Timecop (1994)
Fanovi Žan Klod van Dama se uglavnom dele na dve grupe, oni kojima je Vremenski policajac njegov omiljeni film i oni kojima nije
. Najuspešniji Van Damov film epohe zaista je imao dosta toga da ponudi. Film izgleda sjajno, fotografija je fantastična, a Vremenski policajac je verovatno jedan od najboljih van Damovih glumačkih izdanja. Tu je i nešto humora i onih momenata nerazblaženog, ogoljenog loženja na koje nikada nećemo biti imuni. Ni specijalni efekti, iako još u povoju, nisu bili loši pa scene 'cepanja' prostorvremena recimo, korektno izgledaju i dan danas. Ipak, sem fotografije, za mene je posebno interesantan deo filma romansa između van Dama i njegove supruge i mesto te romanse u čitavoj priči (Terminator vajb).
Međutim bilo je onih kojima nešto depresivniji ton ovog, u odnosu na ostale van Damove filmove, nije preterano legao, kao ni prilično bazična koreografija u akcionim scenama, naročito za van Damov film. Ipak, najosnovanije zamerke filmu su upućene ka njegovom tretiranju putovanja kroz vreme. Ovaj komplikovani koncept sa više pristupa, daleko je kompetentnije odrađen u nekim drugim filmovima različitih žanrova, pa ovde deluje kao jeftin izgovor za manipulisanje scenarijom. Ipak, iako ne preterano dobro izvedena, priča o putovanju kroz vreme, zloupotrebi naknadne pameti, menjanju budućnosti, jedinici koja putuje kroz vreme u pokušaju da sve to spreči i borbi čoveka da promeni ličnu tragediju jeste zanimljiva i jeste razlog zbog koga ću, neko će reći, nepravedno zapostavio neke druge naslove iz te ere.
''Pametan klinac, čita mi misli...
- Kakav ti je Engleski, nema ni izbora.''
*************************************************************************************************************************
nastaviće se...
Demolition Man (1993)
Drugi Staloneov klasik iz '93 je francusko vino među akcijama, a uz to možda i labudova pesma koncepta akcionog mega-heroja, generalnog zastupnika mačizma, koga će već do polovine decenije zameniti u realnosti utemeljeniji Kijanu Rivs-i (začeti u antologijskom Umri muški) a gde će bombastičnost akcije ''80-ih'' zameniti drama i intrige, a humor - anti humor, u procesu koji će na kraju skrajnuti u depresivnu ''ozbiljnost'' sa kojom sebe žanr danas doživljava.
Uništitelj je film koji kritički isprva nije bio preterano dobro primljen, uprkos velikom uspehu na boks ofis listi i sjajnoj hemiji između Snajpsa i Stalonea. Međutim, njegova popularnost je rasla vremenom a doživljava pravi, čak i kritički, bum tek u 21. veku kada njegov društveni komentar postaje neprijatno i gotovo neverovatno relevantan, pravi andergraund šuk trenutnom politički korektno totalitarnom mejnstrimu.
Film opisuje tehnokratski raj u kome naizgled obitavaju harmonija, mir i razumevanje, gde je zločin, pa i prekršaj - iskorenjen. Korporacije uživaju u monopolu, a svi su, za svaki slučaj, prisluškivani i praćeni, i svaki aspekt života je potpuno regulisan zakonom - od hrane, seksa (koji je ilegalan) i naravno - govora. Ipak, napadno pozitivna atmosfera društva zabrinjava. To je i mesto gde su ljudi u psihickom problemu jer je sve izgubilo smisao pa ih ohrabruju 'bankomati'. Poslušničko stanovništvo mekušaca, stondirano i nezrelo (ne slučajno obučeni u japansku nošnju), ranjivo poput odojčeta, nesposobno je da se nosi sa bilo kakvim izazovom. Za to je potreban čovek iz prošlosti, za njih primitivan. Ispod ovog naizgled savrseno osmišljenog sveta su i ostaci našeg, normalnog, iako faličnog društva u kome se ljubi, psuje i jedu hamburgeri. Ali njihova sklonost ka neposlušnosti i ne prihvatanju suštinski surovih normi kvazi progresivnog sveta čini ih metama 'progresivne diktature' (zvuči poznato?) postavljajući pitanje o glavnom negativcu u filmu...
Uništitelj se zato danas smatra Nostradamusom među akcionim Sci-Fi filmovima, i zbog tehnoloških zajebancija koje je predvideo i zbog društvenih pojava na koje je upozorio.
''Ne možeš ljudima oduzeti pravo da budu šupčine!''
*************************************************************************************************************************
Timecop (1994)
Fanovi Žan Klod van Dama se uglavnom dele na dve grupe, oni kojima je Vremenski policajac njegov omiljeni film i oni kojima nije
. Najuspešniji Van Damov film epohe zaista je imao dosta toga da ponudi. Film izgleda sjajno, fotografija je fantastična, a Vremenski policajac je verovatno jedan od najboljih van Damovih glumačkih izdanja. Tu je i nešto humora i onih momenata nerazblaženog, ogoljenog loženja na koje nikada nećemo biti imuni. Ni specijalni efekti, iako još u povoju, nisu bili loši pa scene 'cepanja' prostorvremena recimo, korektno izgledaju i dan danas. Ipak, sem fotografije, za mene je posebno interesantan deo filma romansa između van Dama i njegove supruge i mesto te romanse u čitavoj priči (Terminator vajb).Međutim bilo je onih kojima nešto depresivniji ton ovog, u odnosu na ostale van Damove filmove, nije preterano legao, kao ni prilično bazična koreografija u akcionim scenama, naročito za van Damov film. Ipak, najosnovanije zamerke filmu su upućene ka njegovom tretiranju putovanja kroz vreme. Ovaj komplikovani koncept sa više pristupa, daleko je kompetentnije odrađen u nekim drugim filmovima različitih žanrova, pa ovde deluje kao jeftin izgovor za manipulisanje scenarijom. Ipak, iako ne preterano dobro izvedena, priča o putovanju kroz vreme, zloupotrebi naknadne pameti, menjanju budućnosti, jedinici koja putuje kroz vreme u pokušaju da sve to spreči i borbi čoveka da promeni ličnu tragediju jeste zanimljiva i jeste razlog zbog koga ću, neko će reći, nepravedno zapostavio neke druge naslove iz te ere.
''Pametan klinac, čita mi misli...
- Kakav ti je Engleski, nema ni izbora.''
*************************************************************************************************************************
nastaviće se...
, njegov srazmerno orgoman profit doneo je pristojan mada i dalje ne preteran budžet za eksplozivni nastavak. Kad kažem eksplozivni, ne koristim tu reč olako. Akcija u filmu je izuzetno kreativna u svojoj neobuzdanoj destruktivnosti. Tim je napravio ćorke napunjene vestackom krvlju umesto uobicajenih squib-ova (što je ipak bilo previše realistično pa mnoge scene pokolja nisu prošle cenzore), a scena Antonija i pokroviteljke svega erotskog Selme Hajek koji se udaljavaju od ogromne eksplozije koja guta sve u pozadini...spalila je kosu oboma. ''Molili smo se za živote u tom trenutku'' rekao je jednom prilikom legenda Antonio. Kada smo kod ludih stvari vezanih za ovaj film, neverovatno će zvučati činjenica da je sav pokolj u njemu dočaran uz pomoć dva (2) kaskadera i bezbroj kadrova koje su snimili. Uz nezaboravne akcione scene, u filmu ima sasvim dovoljno latino romanse i muzike čija je popularnost možda nadmašila veliku popularnost samog filma.
