Panteon akcionog filma zlatnog doba (1973-1997) - TOP 50

[Ipposthenis]

Osamdesete, plus/minus ''nekoliko'' godina. Zlatno doba akcionog filma, globalni festival neukrotivog mačizma, samit bogova testosterona, zabavni eskapizam i fantazije o moći (i promiskuitetu) praćene prepoznatljivim muzičkim temama, nepresušni izvor svega što se ikada podrazumevalo pod pojmom - kul.

Danas relevantniji nego ikada, kada su standardi filmske industrije zabrazdili u neki politikantski, politički korektan, kompjuterizovan, zbunjujuće napadan, bolno nekrativan i užasavajuće dosadan...nazovimo stil. Nezreo u svom pokušaju ozbiljnosti. Sem ako baš ne otkidate na loše rimejkove i kvazi nastavke, reklame za loše kompjuterske efekte, usiljenu rasnu šarolikost poput UNICEF-ove razglednice i tzv. snažne ženske protagoniste™ uvijene u tzv. rodno i rasno senzitivan jezik .

Za nas ostale, sada kada je, srećom, većina kultnih akcionih filmova dobila svoj HD/BluRay remaster/transfer sa originalnog, 35mm filma, što je za mnoge naslove donelo potpuno novo iskustvo posle toliko decenija - podelio bih svoju kolekciju 50 najboljih/najrelevantnijih akcionih filmova iz te epohe, prema hronološkom redu, i dao kratak opis (subjektivni hvalospev) svakog - kako budem stizao - uz napomenu da će (za sad) nepravedno biti zapostavljena hongkongška produkcija, iako važna i uticajna u svetu akcionog filma.

Verujem da će biti onih koji su nabasali na ovu temu a da nešto od ovoga nisu gledali ili su nešto u njima možda prevideli, kao i onih koji se filmova sećaju samo sa mračnog VHS-a, kao i onih, manje srećnih, koji za neke od naslova prvi put čuju.

 

[Ipposthenis]

MAGNUM FORCE (1973)

Jasno je već od samog početka da ova lista neće uključivati baš sve delove/nastavke popularnih franšiza jer je već prvi na listi nastavak priče o Prljavom Hariju iz 1973 - Magnum Fors (Magnum Force). Uz, kako to dolikuje, praoca svega gotivnog u Holivudu, Klinta Istvuda. Ako ne jedan od najboljih filmova o Hariju, začetku već legendarnog koncepta hladnog, pravičnog ali potpuno odmetnutog inspektora sa hroničnim bolom u...peti prema konceptu opasnosti, lanca komande, propisa i često zakona...ono barem jedan od najboljih nastavaka, Magnum Fors je priča o stvaranju jednog od najčuvenijih elemenata kultnog akcionog filma - a da to nisu smrtonosne jurnjave raznim vozilima i beskompromisno uklanjanje kriminalnog šljama sa ulice/lica zemlje - kratkim, nerealno dovitljivim, crnohumornim i potpuno neprimerenim opaskama dijaspori poznatim i kao ''one liners''.

"Ja za 20 godina nikada nisam izvadio svoj pištolj iz futrole!''
"- Pa, ti si dobar čovek Brigse. A dobar čovek uvek zna svoje granice.''

****************************************************************************************************************************************
MAD MAX (1979)

Iako se filmovi sedamdesetih ne smatraju tipičnim predstavnikom žanra, jer se mačo spektakl koji je donosila naredna decenija još krčkao u glavama bogova žanra dok su čekali da i zvanično umre feminizirana, pseudo spiritualna, hipi kultura ere Vijetnamskog rata, sam kraj decenije donosi i film koji se često, mada ne preterano tačno, ali svakako zasluženo, smatra ocem akcionog filma kakvog poznajemo, a naročito njegove beskonačno eksploatisane distopijske/postapokaliptične tematike. Pobesneli Maks (Mad Max). Film koji je kod nas, ali i u svetu, kultni status stekao tek svojim nastavkom, ali čiji je temelj original na kome je izgrađena trilogija o Maksu i sam legendarni lik. Odakle je, uostalom, počela i karijera titana akcionog žanra ali i jednog od najvećih i definitivno najluđih holivudskih zvezda, ikada - Mela Gibsona.

Film nije kultni samo zbog hronološkog početka priče o Maksu Rokatanskom, koga niko nikada nije upamtio po prezimenu, niti zbog simfonije kožnih jakni-pumparica-brzih automobila, motora i eksplozija, već i zbog retko ponovljene atmosfere nemira i beznađa, izuzetne tenzije koja stoji od prvog do poslednjeg momenta, ranjivosti protagonista i ograničene ali efikasne i zastrašujuće realistične akcije koju film donosi, uz neke od šokantnih scena/koncepata koji se danas izbegavaju ili su prosto nelegalni (kao što je i dobar deo snimanja ovog filma bio). Spektakularni početak veličanstvene istorije akcionog flima osamdesetih, filmski fenomen koji je promenio svet (akcionog) filma zauvek - došao je sa kraja sveta, bukvalno - iz Australije.

''NJEGOVO JEDINO ORUŽJE...600 KONJA BENZINOM NAPUNJENE OSVETE''

****************************************************************************************************************************************
nastaviće se...

 

[Jugoslav Čvarak]

Dok su zene bile zene i vracale se iz zagrobnog zivota kroz pakleni oganj kako bi stajale uz svoje muskarce:

Feminjare, patite.

 

[S1MCRO]

Možda ne vidim dobro, čini mi se da nema Rigsa i Murtoga u kolekciji.

 

[Ipposthenis]

Dok su zene bile zene i vracale se iz zagrobnog zivota kroz pakleni oganj kako bi stajale uz svoje muskarce:
Feminjare, patite.

Stara dobra vremena iliti detinjstvo moje babe, prema njenim autobiografskim besedama.

Možda ne vidim dobro, čini mi se da nema Rigsa i Murtoga u kolekciji.

Tu su, neizostavno, između Robokapa i Crne Kiše (1987-1989), ali sam se morao ograničiti na prva dva. Slika je svakako samo ilustracija. Nema recimo Marka Dakaskosa koga planiram da pomenem.

 

[suave]

Nema ni Čarlsa Bronsona ni Death Wish ciklusa

Jedno pitanje. Zašto početi od 1973 i Prljavog Harija II? Zar nije logičnije početi od Prljavog Harija iz '71.? Već su u njemu postavljeni svi kanoni Harijevog ciklusa.

 

[S1MCRO]

Tu su, neizostavno, između Robokapa i Crne Kiše (1987-1989), ali sam se morao ograničiti na prva dva. Slika je svakako samo ilustracija. Nema recimo Marka Dakaskosa koga planiram da pomenem.

Ok stavljaću dalje one koje ne vidim

https://www.imdb.com/title/tt0100514/?ref_=nm_flmg_act_16

https://www.imdb.com/title/tt0111257/?ref_=nv_sr_srsg_0

https://www.imdb.com/title/tt0119094/?ref_=nv_sr_srsg_0

https://www.imdb.com/title/tt0102685/?ref_=nv_sr_srsg_0

 

[Ipposthenis]

Nema ni Čarlsa Bronsona ni Death Wish ciklusa

Jedno pitanje. Zašto početi od 1973 i Prljavog Harija II? Zar nije logičnije početi od Prljavog Harija iz '71.? Već su u njemu postavljeni svi kanoni Harijevog ciklusa.

Dobra pitanja. Nemam dobar odgovor. Bronsona će biti, ali nastavak, a što se Harija tiče, slično, morao sam da se ograničim na neke nastavke i biram najbolje filmove favorizujući one sličnije tipičnoj akciji 80-ih; Magnum Force i Sudden Impact su mi delovali reprezentativnije, a nisam mogao da se odlučim. Pristrasan sam, izgleda, prema 90-im na uštrb 70-ih.

@S1MCRO

Bravo. Hvala

 

[Ipposthenis]

3-4.

MAD MAX 2: The Road Warrior (1981)

Već dve godine nakon prvog dela, nastavak još uvek relativno nepoznatog (ali za njegove tvorce više nego uspešnog) niskobudžetnog australijskog filma o ''pobesnelom'' Maksu, poznat kao (Pobesneli Maks 2) Drumski ratnik, poželeo je dobrodošlicu svetskog publici u najbombastičniju deceniju na filmu na koju će Maks imati tad još neslućeni uticaj.

Apetiti su veliki, a režiserova ambicija konačno ima priliku da se realizuje. I on to i radi, ne štedeći ni resurse, ni statiste, a ni publiku. Pobesneli Maks 2: Drumski ratnik je doneo do tada neviđeni akcioni spektakl. Jednako surov i beskompromisan kao i njegov prethodnik, i još egzotičniji ali i površniji, Drumski ratnik je priča o begu. Često bezuspešnom, ali uvek nasilnom i smrtonosnom, dovoljno da bude izmasakriran od strane sablaznutih američkih i evropskih cenzora. Film koji počinje u sred jurnjave po putu, nije mogao doneti ništa drugo do najveći destruktivni, dvadesetominutni spektakl od jurnjave vozilima ikad pre (a i posle) viđen, toliko besprekorne da ju je i sam režiser besramno plagirao, dva puta u razmaku od 30 godina, u početku barem uspešno, ali za šta je, iz nekog devijantnog razloga, na kraju dobio i Oskara/e. Ali dosta o kompjuterizovanoj, eksploatišućoj nebulozi iz 2015. Drumski ratnik je jedan od najboljih akcionih filmova u istoriji, Uneskovo kulturno nasleđe svakog filmadžije. Italijanska kuhinja u svetu filma koja uporno podseća da je suština u jednostavnosti, ali kvalitetnoj i majstorski izvedenoj.

''Ja sam ovde samo zbog goriva.''

****************************************************************************************************************************************

Escape From New York (1981)

Jedan od prvih filmova ovog žanra koji je nakon Maksa dostigao kultni status jeste futuristička saga Džona Karpentera - Bekstvo iz Njujorka. Ekspertski dočarana, vizuelno dopadljiva u Karpenterovom stilu, distopijska budućnost - beskonačna inspiracija umetnika naredne dve decenije, sem gotovo sveprisutnog i karakterističnog mraka i depresije totalitarne ''možeš da udješ ali ne možeš da izađeš'' futurističke realnosti...donosi i jednog od legendarnih (anti)heroja akcionog filma čiji je status ikone možda i prevazišao popularnost samog filma (i njegovog nepravedno zapostavljenog nastavka koji je svojevrsna samoparodija u slavu žanra), beskonačno gotivnog barona stila i šmekerizma, društveno neuklopljenog, standardno neposlušnog i karakterno najblaže rečeno nesavršenog (film 21.veka da hvata beleške) - Snejka Pliskina (Kurt Rasel). Film je, iako sigurno ne prvi, doneo i (neophodnu ili barem poželjnu) dozu misterije i neobjašnjenog (zašto svi misle da je Snejk mrtav?, šta je na kasetama...) što je svakako superiorno u odnosu na trenutnu opsesivno kompulzivnu potrebu da se svaki detalj sveta, priče ili života protagoniste do detalja ispita, iscedi i opiše kroz beskonačne, usiljene sikvele, prikvele, TV serije, stripove i android aplikacije.

''Čula sam da si mrtav.
- I jesam...''

****************************************************************************************************************************************
Nastaviće se...

 

[suave]

Ok, kapiram. Od mene mali prilog od dva omiljena filma iz ere pre dopingovanja steroidima.

Napad na policijsku stanicu br 13

Ratnici podzemlja

 

[S1MCRO]

https://www.imdb.com/title/tt0091828/?ref_=nv_sr_srsg_0

https://www.imdb.com/title/tt0111503/

https://www.imdb.com/title/tt0085255/?ref_=vp_vi_tt

https://www.imdb.com/title/tt0106977/?ref_=nv_sr_srsg_0

https://www.imdb.com/title/tt0122690/?ref_=nv_sr_srsg_3

 

[Ipposthenis]

5-6.

Death Wish II (1982)

Film koji se kod nas pomalo čudno prevodi kao Smrtonosna želja, jedan je od onih preteča klasičnog akcionog filma koji su najveći doprinos dali u možda najvažnijem aspektu - vajanju tipičnog akcionog mačo-protagoniste i potrošnog materijala u vidu porodice, prijatelja, saradnika i uopšte bilo koga dovoljno neopreznog da postane deo junakovog života. Tako je surova, naročito po sporedne likove, akcija sa Čarlsom Bronsonom u glavnoj ulozi, kao i sam lik - Pol Kerzi, u temelj klasične akcije osamdesetih utkala bezvremenski šmekerizam vesterna, a fantaziju distopijske budućnosti ili hladnog rata zamenila američkim društvenim problemima sedamdesetih. Kao što je to, uostalom, uradio i Klint Istvud, još jedna ikona vesterna. Tako su filmovi serijala Smrtonosna želja svedeniji i kudikamo sporiji u odnosu na mlađe, čak i kada vremešni Kerzi čisti ulice zoljama i teškim mitraljezima...sa kuka, ali akcija u isto vreme nosi izvesnu dozu (neprijatnog) realizma dok je nasilje eksplicitnije i ozbiljnije sa karakterističnom okrutnošću sedamdesetih kojim je obeležen i prvi Pobesneli Maks recimo. S obzirom da je u dvadesetogodišnjoj istoriji serijala junak Pol Kerzi prešao dug put od zbunjenog arhitekte do uličnog Terminatora, serijal ovde predstavlja njegov tranzitni, drugi deo.

“Veruješ li u Isusa?
- Da, verujem.
E pa, upoznaćeš ga...”

****************************************************************************************************************************************
Prva Krv (1982)

Postoje filmovi koji su toliko veliki da su prevazišli granice žanra, pa i filmske industrije i postali deo svetske pop kulture i decenijama nakon svog nastanka. Jedan od takvih - ujedno je i jedan od najranijih i produkcijski najzanimljivijih, napravljen na osnovu scenarija koji je delovalo da niko nikada neće realizovati - Prva krv. Antologijski film kasnije poznat i kao Rambo: Prva krv, ili (Rambo) Kec na ovim prostorima, prvi je u već četrdesetogodišnjem nizu filmova (promenljivog kvaliteta) o Džonu Rambu, veteranu Vijetnamskog rata koji se sučava sa, nazovimo ih izazovima, života posle rata. Prva krv je odavno, pod uticajem globalne hiper popularnosti nastavaka, nepravedno karikaturizovan i svrstan u rang plitkih akcionih filmova koji obiluju nasiljem i bombastičnim efektima. Međutim, pažljivijim (ili bilo kakvim) posmatranjem, postaje jasno da je Prva krv možda iznenađujuće suptilan (i ne preterano 'smrtonosan') film o fenomenu koji je u vreme njegovog nastanka još bio tabu, naročito na filmu - PTSP-u ili Vijentamskom sindromu. Prva krv je napet film, dobro napisan (unevši velike ali neophodne izmene u roman po kome je nastao), dobro odglumljen i još bolje režiran, poznat po prepoznatljivoj temi, pitoresknim lokacijama i činjenici da je Silvesteru Staloneu, ko-scenaristi i glumcu koji je već bio na putu slave nakon uspeha ''Rokija'', a čiji će se život uskoro neraskidivo vezati za lik, nekoliko puta bio ugrožen život (a rebra slomljena) pri snimanju neverovatno realističnih scena i vratolomija. Deo taktike koju je filmska ekipa koristila tih godina za dočaravanje realizma je - zaista raditi sve te vratolomije i rizikovati promrzline, slomljena rebra ili još gore. Ostalo je, svakako, istorija.

''Oni su pustili prvu krv, ne ja...''

****************************************************************************************************************************************
Nastaviće se...

 

[Ipposthenis]

7-8.

48 hrs (1982)

Poreklo fenomena poznatog kao ''buddy cop'' film, ali i poreklo filmskog fenomena poznatog kao Edi Marfi, film ''48 sati'' (48 hrs) je sjajan primer koliko daleko može da dobaci dobar kasting, dobra hemija između glumaca i odlični karakteri, pored kojih neka standardno bezvezna priča izgleda sjajno i više nego zanimljivo. Ovde će nesrećni duo sastavljen od čarlišinovskog anti-heroja, lažljivog, agresivnog, mrzovoljnog krivinara navučenog na alkohol - upravo lik kakav treba da bude protagonista akcionog filma - inspektora Džona Kejtsa, koga ''glumi'' Nik Nolti, i lajavog, prevrtljivog i edimarfijefski šarmantnog lopova Redžija (Edi Marfi) stvoriti, ili barem popularizovati, pod-žarn akcionog filma koji je kasnije obesmrćen remek delima poput serijala filmova Smrtonosno oružje (Lethal Weapon 1987-1998) ili recimo Heat (2013)... .

"Imaš ženu, Kejts?"
- "Da."
"Znaš, velikodušnost žena nikada ne prestaje da me fascinira.''

****************************************************************************************************************************************

Conan The Barbarian (1982)

Arnold Švarceneger. Bard svetskog glumišta...nije, ali je jedna od najvećih ikona koju je film ikada imao. I bukvalno. Kolos od 1,90m i 110kg mišića, licem koje pripada nekom drugom vremenu i akcentu prikladno tvrdim i neprijatnim, ponudio je svojom pojavom nešto što se do tada nije moglo videti, čak ni u akcionom filmu. Otelotvorenje mitskog heroja koji je sofisticiranost buldožera umeo da nadoknadi snažnim prisustvom koje se sastojalo od planine nadrealno izvajanih mišića, sjajne ličnosti i taman toliko glumačkog talenta da ga odvoji od kolega bodibildera koje su u to vreme pokušavale da unovče svoje hipertrofisane mišiće.

Sve je to omogućilo da se na velikom platnu pojavi i nadljudski lik iz stripa - Konan Simerijanac. Heraklovski junak iz mašte Roberta Hauarda, i temelj čitavog podžanra avanturističke fantazije poznatog i kao ''mač i magija'', Konan je dobio svoj prvi i nikad nadmašen prikaz u akcionom spektaklu Konan Varvarin. Ambiciozni, epski film je na širokim ramenima novajlije Švarcenegera uspeo da oživi ovaj pseudo-istorijski svet potpomognut i jednim od prvih primera ''koka-jaje'' dileme u svetu akcionog filma - simbioze spektakularne scenografije, nadljudske figure Arnolda i epske muzike Bazila Poledurisa. I danas je teško reći čemu film može više zahvaliti za svoj status. U filmu nema ništa od dopadljivo egocentričnog šmekerizma osamdesetih, samo iskonska, preterana, sirova i inspirativna slava muškosti u svom retko dostignutom obliku. Izvajana tela, pusti predeli, rogovi, seks, krzno, pokolj i gvozdeno oružje šest puta veće od onoga što je potrebno, jer zašto da ne.

''AVE FERRUM, AVE TELA,
AVE NEVIS, MORITUR!
AVE PUGNA!''

****************************************************************************************************************************************
Nastaviće se...

 

[S1MCRO]

https://www.imdb.com/title/tt0116213/

https://www.imdb.com/title/tt0095631/

https://www.imdb.com/title/tt0075765/?ref_=nv_sr_srsg_0

https://www.imdb.com/title/tt0074292/?ref_=nv_sr_srsg_0

https://www.imdb.com/title/tt0109444/?ref_=nv_sr_srsg_0

 

[Ipposthenis]

9-10.

Blade Runner (1982)

U post-kreativnoj epohi 21. veka, kada je publika željna da bude svedok stvaranju kultnog filma, pa iz očaja diže u nebesa na brzaka sklepane, usiljene rimejkove i nepotrebne nastavke, tek za nijansu kvalitetnije od plagijata originala na kojima su, iz nekog razloga, i sami bazirani...neophodno je re-uspostaviti balans u svemiru i podsetiti se na istinski kvalitet i zlatni standard. Iako ovo zvuči kao uvod o priču o kompjuterizovanom rimejku filma Pobesneli Maks, tema je definicija neo-noar filma, ili preciznije sajberpank ili tehnoar (tech-noir) filma prepoznatljivog koncepta tehnološki napredne ali društveno ruinirane budućnosti sa mnoštvom intrigantnih tema, Harisonom Fordom u glavnoj ulozi i jednim od onih slučajeva kada antagonista stoji rame uz rame sa junakon, u ovom slučaju sjajni Rutger Hauer. Flim je, naravno - Blade Runner.

Teško je opisati ovaj film u jednom ili dva pasusa a ne ogrešiti se o neki njegov deo. Od fenomenalne adaptacije F.K.Dikovog romana ,,Sanjaju li roboti električne ovce?'' za koji je i skeptični Dik oduševljeno rekao: ,,Kako je ovo moguće?'', preko jedinstvene atmosfere, impresivno detaljne i uverljive scenografije, fantastične fotografije, ubedljive glume i nestvarnog Vangelisovog saundtreka, Blade Runner je elitni deo sveta naučne fantastike, filma i kulture uopšte, daleko ispred popularnijih, marketinški isceđenih, laganih svemirskih sapunica. Blade Runner je suptilno remek delo koje tera na ponovno gledanje, analiziranje i ohrabruje diskusiju bilo o tehničkim ili o pripovedačkim metodama koje film koristi, a naročito o temama koje obrađuje i čuvenoj dvosmislenosti. Tako ne iznenađuje fanatična posvećenost koju prema filmu imaju njegovi hardkor fanovi, iako malobrojniji od fanova nekih većih Sci-Fi franšiza. Iako već maestralan, film je 2007. doživeo neočekivano unapređenje u tzv. Final Cut verziji filma - verzija kakvu je Ridli Skot oduvek i želeo, koju i preporučujem (naročito zbog izostavljanja famoznog, dobro zamišljenog ali loše realizovanog, naratora kao i vizuelnog poboljšanja).

''Svi će ti momenti biti izgubljeni u vremenu. Kao suze na kiši.''

****************************************************************************************************************************************

Sudden Impact (1983)

Drugi film o Prljavom Hariju na ovoj listi je i prvi koji je režirao sam Klint Istvud. Ako bih morao da ga uporedim sa nečim iz spoljnog sveta, bila bi to pljeskavica sa hladnim pivom. To nije nešto što dotiče sofisticirano nepce pretencioznog idiota koji drži čašu za vino za njeno postolje, to nije ukus koji će te iznenaditi naterati na recenziju od trista reči ali je nešto što nikada nećeš propustiti i što če te uvek naterati da se zaturiš u fotelju i predoziran serotoninom kažeš: ,,O, daa...''.

Hari je i dalje surovi antibiotik za ulični šljam, koji raznosi rasno diversifikovane barabe naizmenično - ručnim topom tipa .44 Magnum, visprenim dosetkama i čkiljavim pogledom™. Ali je Iznenadni udar jedinstven po nešto mračnijem tonu, više akcije od predhodnika ali i po tretmanu antagoniste/a, kao i moralnim dilemama sa kojima se Hari, kao i publika, suočava. Ipak, Iznenadni udar je možda najpoznatiji po jednoj od standardnih top 10 replika iz filma svih vremena:

,,'Ajde, ulepšaj mi dan.''

****************************************************************************************************************************************
Nastaviće se...

 

[Ipposthenis]

11-12.

The Terminator (1984)

Rođen iz ni manje ni više nego - noćne more režisera Džejsma Kamerona, film Terminator je početak jednog od najvećih (sub)kulturnih fenomena 20. veka. Film je savršena oluja kreativnosti, inspiracije, talenta, umešnosti i hrabrosti ljudi koji su bili uključeni u njegovo stvaranje (od Kameruna koji je idejni tvorac, preko Arnolda koji se zaljubio u ulogu koja mu nije ni bila namenjena, preko kompozitora Breda Fajdela koji je od skepticizma, inspirisan kao nikada, prešao u očajničku želju da u filmu učestvuje, kao što je i tad već poznata legenda specijalnih efekata Sten Vinston). Stvoren na mizernom budžetu i ponekad 'na divlje' tj. bez dozvola - flim je konačni trijumf talenta i vizije nad svim ostalim izazovima sa kojima se jedan projekat suočava. Terminator je revolucionarni, mračni i misteriozni ''tehnoar'' film uznemirujućeg koncepta, strašne atmosfere, perfektnog kastinga, sjajnih efekata i prilično beskompromisnog nasilja što je mnoge navelo da flim, sa pravom, svrstaju (i) među horore. Atmosfera je naročito upečatljiva ako se gleda sa originalnim, superiornim, iako danas retko dostupnim 2.0 mono zvukom.

Poetičnost njegove priče, besprekorno napisane i naučno (barem teorijski) utemeljene, je možda najveća žrtva popularnosti komercijalnih, pitkijih ali inferiornih i traljavih (u najboljem slučaju) nastavaka. Opisujući (meta)fizički fenomen poznat kao zatvorena prostorvremenska petlja, Terminator donosi svet gde uvek postoji samo jedna verzija istorije i jedan moguci ishod (koncept objašnjen u tzv Novikovljevom principu samodoslednosti). U takvom, eternalistickom univerzumu, putovanje kroz vreme ne može izmeniti istoriju, i ona će se uvek odigrati na isti način jer su svi ti događaji uvek bili deo istorije u beskonačnoj uzročno - posledičnoj petjli. Nešto čega ni protagonisti ni, ironično, antagonisti filma nisu svesni, a što do samog kraja filma publici tek postepeno postaje jasno.

U tom smislu, u kauzalnoj petlji, istorija se ne može izmeniti, pa nikada nije postojala verzija istorije u kojoj Terminator i Kajl Ris nisu postojali u 1984. godini, ni verzija u kojoj Ris zna ko mu je sin, niti verzija istorije u kome je Skajnet izbegao neminovni poraz u budućem ratu ili gde nije direktno odgovoran za rađanje sopstvenog arhi-neprijatelja. Ali isto tako, ne može postojati ni istorija u kojoj su nuklearni holokaust i rat sa mašinama - sprečeni. U tom smislu, ljubavna priča koja nosi neuobičajeno veliku težinu u filmu Terminator jedna je od dirljivijih, tragičnijih i bukvalno trans-vremenskih.

I u tome leži neprevaziđena genijalnost i tragična poetičnost nikad nadmašenog filma - Terminator.

“Viene la tormenta!
-Šta je to rekao?
Kaže da dolazi oluja.
- ...Znam.’’

****************************************************************************************************************************************

Beverly Hills Cop (1984)

,,Znali smo da radimo na velikom hitu od samog početka.'' rekao je glumac Roni Koks (Poručnik Bogomil) jednom prilikom...i bi tako. Film koji je lansirao karijeru neponovljivog Edija Marfija (pre nego što su ga hiper osetljivi ''progresivci'' 21. veka naterali da se izvinjava zbog svog humora) i sam pod-žanr akcione komedije (pa je skoro svaki akcioni film morao imati barem neku dozu humora) postao je instant hit, uspešniji i od još jedne instant legende, flima Isterivači duhova (Ghostbusters), rame uz rame sa nastavkom već gigantskog serijala o Indijani Džounsu. Teški i tmurni Blade Runner, Terminator koji je izašao iste godine ili surovi Pobesneli Maks ipak su imali i one koji su okretali glavu negodujući zbog mraka i depresije u njima. Ali ko je mogao da odoli neposlušnom mangupu Akselu Foliju, sunčanom Beverli Hilsu, i uzbudljivoj, laganoj i zaraznoj avanturi koju su doneli. Film je postao jedan od najuspešnijih u toj ali i sledećoj godini sa scenariom koje je dobilo nominaciju za Oskara, ali i početak jedne od omiljenih zabavnih akcionih franšiza u istoriji.

Srećna je okolnost i za Marfija i za Stalonea, a i nas, što je prvobitni izbor za Aksela, Silvester Stalone, odustao od uloge nakon što je njegova radikalna izmena scenarija u daleko mračniji akcioni film odbijena, zajedno sa likom čije će prezime postati poznato nedugo zatim - Kobreti. Na kraju, tema iz filma Policajac sa Beverli Hilsa, koja je osvajala prva mesta na top listama pa i jednog Gremija, jedna je od najprepoznatljivijih do dan danas.

''Kršenje javnog reda i mira? Izbacili su me kroz prozor?! Šta je je*ena kazna kad te izbace iz auta u pokretu? Prelazak van pešačkog?! Ovo je sr*nje!

****************************************************************************************************************************************
Nastaviće se...

 

[Ipposthenis]

13-14.

Rambo: Prva krv II deo (1985)

Neobični slučaj filma Rambo II. Film koji je u isto vreme uspeo da ustanovi globalno prepoznatljivi imidž Ramba, dugokosog mišićavca sa crvenom maramom oko glave i vatrenom moći bataljona vojske, prepoznatljivog i na 24-piksela, vine franšizu u stratosferu komercijalizma i beskonačne inspiracije svih mogućih vidova zabave, napravi od Stalonea neprikosnovenog faraona akcionog filma - i bude među najgorima u dugoj istoriji franšize (nisam se, doduše, usudio da pogledam poslednji). Rambo II je prema zaradi bio drugi film u čitavoj 1985. godini, hiper popularni hit, koji je doneo izvesnu američku fantaziju o alternativnom ''ovaj put mi pobeđujemo'' epilogu rata u Vijetnamu što je i dalje bila sveža rana u Rambovoj ali i svesti američke javnosti. Na vrhuncu hladnog rata, stari neprijatelj je i više nego dobar antagonista filma, džungla egzotičnija lokacija za Rambove vratolomije i odličan kontrast narandžastim loptama vatre koje su se spontano javljale gde god bi se Rambo sudario sa nemoćnom vijetnamskom vojskom i neizostavnom šačicom Sovjeta.

Rambo II je takođe pokrenuo talas ekstremno destruktivnih filmova koji su obeležili tu godinu (ali i njegovo suparništvo sa Švarcenegerom koje je dostizalo vrhunac tih godina), i dokazao da dobra akcija, nešto stila i trunka emocije predstavljaju sasvim solidnu alternativu dobro napisanom scenariju, vizionarskom konceptu ili izvrsnoj glumi. Rambo II je, sa svim svojim manama, jedan od voljenih klasika.

''Ono što je za tebe pakao, za njega je dom.''

****************************************************************************************************************************************
Commando (1985)

Niko se ne zaje*ava sa Arnoldom Švarcenegerom, naročito ne krajem 80-ih, bilo da ste terorista, diktator anonimne južnoameričke prćije, ludi negativac iz Pobesnelog Maksa 2, čitava armija ili, kao u slučaju filma Komandos - sve to zajedno. Svi su oni odleteli u vazduh zajedno sa svom mogućom infrastrukturom ostrva i dobrim delom flore na koju se drvoseča Arnold namerio od prvog kadra filma. Priča je nebitna - negativci kidnapuju Arnoldovu ćerku Alisu Milano pre nego što je porasla u - Alisu Milano, i ostalo je predvidivi masakr koji je Švarceneger lično sproveo nad celom jednom državom.

Bicepsi, noževi, meci, bombe, bazuke, eksplozije i najbitnije - šaljive Arnoldove dosetke u vreme kada je bio opsednut komedijom, donele su neviđeni spektakl specijalnih efekata (onih pravih) i eksplozivne akcije, tate svih akcionih video igara i dobrog dela budućih filmova. Komandos je sa nekoliko desetina nesrećnih žrtava Arnoldovog besa smestio glumca na sigurno prvo mesto liste ''najsmrtonosnijih'' akcionih heroja u istoriji (sve dok Rambo 2008 nije lično napravio genocid u Burmi).

''Šta si mu uradio?!
- Pustio sam ga...''

****************************************************************************************************************************************
Nastaviće se...

 

[S1MCRO]

Analiza akcije u Komandosu od 2:53

 

[Ipposthenis]

Analiza akcije u Komandosu od 2:53

Genijalno. Zamišljam zalizanog enologa koji razočarano traga za većom aromatskom kompleksnošću Koka Kole, pomalo razočaran dominantim notama šećernog sirupa protkanih nešto izraženijom gaziranošću.

 

[Ipposthenis]

15-16.

American Ninja (1985)

Šta je nedostajalo filmovima koji su imali jurnjave motorima i autima, zatamnjene naočare, zle bajkere, lepe zaljubljive neznanke, puškomitraljeze, eksplozije i legendarne muzičke teme? Tako je - nindže. Prilično antiklimaktičan koncept rano-novovekovnog japanskog Ilije Čvorovića pozajmljen je iz kulture u kojoj je poslednja kul stvar umrla negde početkom 17 veka i dat mu je neophodan fejslift prilagođen istančanom ukusu svetske publike.

Tako su nastale misteriozne ubice u crnom, prilično ne-azijski građeni specijalci/gimnastičari ali sa hladnim oružjem, tajna čuvana vekovima - toliko dobro da ni u Japanu nisu čuli za njih...dok nisu, kao Koma, shvatili da je to izuzetna prilika da se zgrne lova na turizmu. Na njihovo smeštanje u svet filma zadužen je bio režiser Sem Firstenberg, autor još uspešnijeg ali kratkovečnijeg i znatno manje 'američkijeg' hita Revenge of the Ninja (1983). Godine 1985 u jeku nindža ludila, stiglo je verovatno najprepoznatljivije lice sa naslovnice sveta o nindžama i zvezda filmova o 'američkom nindži' - Majkl Dudikof. Plavooki vojnik (jer ne treba zapostaviti ni opsesiju armijom), nindža nad nindžama i hladnokrvni zavodnik starog kova, uspeo je da donese određeni egzotični duh dalekog Istoka u svet akcionog filma, napravi film koji je napravio solidan profit i pokrene čitav serijal filmova koji postali jedan od omiljenijih 'slatkih grehova' kinematografije.

''Šta znamo o njemu?
- Roditelji: nepoznato, poreklo: nepoznato, porodica: nepoznato...''

****************************************************************************************************************************************

Invasion U.S.A (1985)

Svi smo čuli za one ,,Čak Noris jede hleb od sutra'' viceve koji su bili popularni pre 15-ak godina i davali omaž praocu svih 'badass' momenata na filmu, čoveka za koga se sa pravom misli da je ,,stariji od sopstvenog oca'' i koji je, još pre nego što je oslobodio svet svih mogućih vrsta napasti, nekoliko puta - iz okreta - šutnuo Brus Lija nazad u Japan. Ako postoji film iz zlatnog doba akcije koji je uspeo da približi smrtnicima veličinu ovog neobrijanog akcionog gorostasa u farmericama toliko uskim da se i sami možemo uveriti u onu tvrdnju da ,,...dlake ne rastu na čeliku'' - onda je to Invazija S.A.D. i Norisov protagonista previše kul da bi imao ime koje je bilo šta manje od preciznog opisa njegovog karaktera - Met Hanter (Matt Hunter / Šmeker Lovac).

Ako nekoga iz nekog razloga zanima priča ovog Čakovog klasika - Hanter pravi pauzu u rvanju sa krokodilima, cepanju drva i ostalim mačo aktivnostima, kako bi pokušao da dȃ
šansu zlikovcima da uvide pogrešnost izbora koji su napravili pokušavši da sprovedu invaziju na SAD, ali na kratko, pre nego što ih pošalje u istoriju u najsmrtonosnijem akcionom filmu generacije.

''Ako se vratiš još jednom, udariću te desnicom toliko puta da ćeš moliti za levicu!''

****************************************************************************************************************************************
Nastaviće se...

 

[S1MCRO]

Čakove bravure

Usput, stigao je i nindžama da pomrsi konce

A kada su nindže u pitanju, neizostavan je

 

[Black_star]

Moj nedosanjani san je rimejk Americkog nindze sa nekim novim glavnim likom realisticnije a impresivnije akcije, ali jednakog senzibilizma, cak i boljeg scenarija.
Da li je to danas uopste moguce?

 

[Ipposthenis]

Usput, stigao je i nindžama da pomrsi konce

Oktagon Dugo nisam pogledao taj klasični tabadžijski ''ful kontakt' Čak fazon.

Moj nedosanjani san je rimejk Americkog nindze sa nekim novim glavnim likom realisticnije a impresivnije akcije, ali jednakog senzibilizma, cak i boljeg scenarija.
Da li je to danas uopste moguce?

Pa ima - Američki nindža 3.

Bez šale - danas teško. Rimejkovi su trenutno drugo ime za potpuni promašaj. Sad je akcija izgubila kompas, pre-koreografisana je, bespotrebno kompjuterizovana, uvek ista, konfuzno snimljena i ima je isuviše u filmu da bi bilo vremena za bilo kakvu atmosferu. Nekada najzanimljiviji deo filma danas je postao jako dosadan svojom preteranošću, kao kolač - šećer je neophodan, ali kada stavite kilo, bude otužno i nejestivo. Sem besmrtnosti protagonista, akcija 80ih je imala temelj u realnosti, ako ništa onda zbog toga što su efekti bili praktični, pa samim tim u okvirima zakona fizike. Kompjuter je to sve poremetio danas. I naše oko to odmah vidi i isključujemo se.

Još bitnije, dosta tadašnjih projekata, koliko god film bio komercijalni poduhvat, rađao se iz neke vizije ili pasije uz neke nerealno visoke rizike. Danas je to racionalno pokušavanje 'provaljivanja' tržišta, poput kladionice. Zato svi traže prečicu u rimejku, utabanu stazu. Uz to, deluje mi da su Dudikofovi filmovi kod nas bili nesrazmerno popularni u odnosu na inostrano tržište. Ulično tabanje su danas zamenili Marvel superheroji pa akcije ovog tipa nemaju ni publiku. Azija je onda bila egzotika i misterija, a danas su kineske radnje, necivilizovani turisti i neki našminkani fićfirići iz sveta pop muzike. Na stranu što bi progresivci ugasili film zbog 'kulturne aproprijacije' , rasizma ili čegagodizma ako bi neki ne-Azijat obukao nindžino odelo.

Takođe, danas filmovi ubijaju u pojam nekim nebulozno ozbiljnim tonom, čak i kada nisu ,,obogaćeni'' dnevno političkim porukama. Poslednji trejler za Mortal Kombat, film po j****oj video igrici sa aparata, je kao Šindlerova Lista. Do onoga što je Nolan uradio Betmenu ću tek doći. Danas bismo dobili neki kvazi ozbiljni kompjuterizovani haos o ''smeni generacija'' u trajanju od 2,47min, čiji je scenario neprijatno identičan originalu ali ni približno šarmantan, u kome anonimni glumci koji ni sami nisu sigurni kako su se obreli u tom poslu, svojim rasnim kvotama popunjavaju vreme između dva cameo pojavljivanja ''fotošopiranog'' dede Dudikofa i kompjuterizovanog Džona Fudžioke (RIP).

Sve u svemu, možda projekat za neka bolja vremena. Trenutno se nade polažu u neka remaster izdanja, 4k (evo prvi Pobesneli Maks, novi transfer, sa originalnim australijskim 2.0 mono zvukom, izasao u Novembru 2020), eventualno Director's cut (Stalone najavio Roki IV) itd.

 

[ecio94]

 

[savasavanovic]