Pandorina kutija

Prometej je svome bratu Epimeteju rekao da ne prima nikakve darove od bogova. Epimetej ga nije poslušao te, kad su bogovi poslali Pandoru na zemlju, zaljubio se u nju. Hermes mu je rekao da je ona Zeusov dar i upozorio ga je da ne dira Pandorinu posudu koja je bila njezin miraz. Epimetej je rekao Pandori da ne otvara tu posudu.
No, Pandorina je znatiželja prevladala te ju je otvorila. Sva su zla izašla na dotada bezbrižno čovečanstvo koje je živelo u blagostanju - kuga, tuga, siromaštvo, zločin, očaj, pohlepa, starost, bolest, ludost, prkos, glad, prevara itd. Odmah ju je brzo zatvorila, a unutra je ostala samo - nada.

Шопенхауер је писао у вези мита о Пандори:

Fabula mita o Pandori nikada mi nije bila sasvim jasna, u stvari uvek mi se činila apsurdnom.

Parerga i paralipomena 2 200

А опет, управо његова филозофија разјашњава мит на прави начин. Прометејеву ватру можемо узети за симбол свести. Добивши свест људи су се издигли изнад животиња на неслућене висине, али су добили и један велики проблем, јер бакљу свести можемо окренути споља и добићемо опажаје, али можемо је окренути и ка унутра и добићемо афекције или нешто што није објекат, али није ни онакво какво би требало да буде,"ствар по себи", већ је упрљано формама интелекта. Управо су афекције садржај Пандорине кутије.

Зевс желећи да казни људе наредио је Боговима да људима подаре "дарове". Противуречност? Казнити даровима?

Али противуречности нема. Афекције, осећаји, осећања нису дарови већ казне. Патња је позитивна а задовољство је негативно.

Zadovoljenje ili usrećenje ne može biti nikada nešto više do oslobođenje od nekog bola, od neke patnje. Svako zadovoljstvo ili kako se to obično naziva, sreća u stvari je po suštini svojoj negativno.”
citat Šopenhauer

На пример, Пандора је отворила кутију и примила дар уживања у храни. Али, то је привид, Зевсова варка. Да бисмо уживали у храни морамо уз њу добити и глад. Морамо бити гладни да би уживали у храни. Што дуже трпимо глад, то ће негација глади или задовољство бити интензивније. Значи, неопходан услов сваког задовољства јесте претходна оскудица, немаштина, патња. Патња мора трајати дуго да би негација патње или „задовљство” дало што већу илузију нечега лепог, које ће и поред тога трајати само хиљадити део времена претходне патње, тј. само за време негације исте. Такође, постоје патње које никаква негација не може уклонити.
Ова истина нам може разјаснити противуречност дарова који су заправо казна.

А где је нада у свему томе?

"Задовољство је врста бола" каже Ниче. Ма како свима нама било несхватљиво али задовљства живота нису дарови, већ патње. Илузија која нам спознање тога заклања кад тад ће се срушити и изгорети у пламеновима земаљске егзистенције у којој смо. Одатле, светло наде је заправо једино добро у Пандориној кутији које нам дође као кап воде жеднима у паклу. Као знак подигнуте десне шаке на статуама хиндуистичких богова који значи "немај страха", и знак спуштања леве шаке "отклони илузију".

Немај страха, отклони илузију. То је нада која светли у Пандориној кутији.

 

[zxy]

Vrlo dobro ko i uvek.I hrabro plasirati Šopenhauera kad se zna kakve ga predrasude prate i malo ga ko čita.A on je pored ostalog i tako praktičan i jasan da je baš za svakodnevni život koristan.Lepo prijatelju uživanje je čitati tvoj blog.

 

[zeljena]

Ja sam tu pricu o Prometeju doktorirala

 

[zxy]

Ja sam tu pricu o Prometeju doktorirala

Kaži gde može da se nadje taj doktorat,proučio bih ga Zevsu u inat,kritika svega postojećeg je moj zanat.

 

[re[ ]De]

BUDA KAZE OSLOBODITE SE ILI SE PECITE U VATRI SULUDIH ZELJA

 

[re[ ]De]

Slusaj sad narode, ovo je svet vecne vatre( zvezde gore u vatri) koja se sa merom pali i sa merom gasi. Na kraju ciklusa sve izgori u vatri i a onda se iz iste ponovo rodi. Ovaj svet je zmija koja jede svoj rep. Ako hocete da se oslobodite patnje u vatri ozdravite vase srce tako da vise nece zeleti da srlja u zelju koju je Zevs "darovao"