- Poruka
- 95.555
Kako su nastale palićke vile
Subotica – Putovati samo radi uživanja i odmora „izmišljotina” je 19. veka koji je sa tehničkim inovacijama doneo i mnoge promene u načinu života. Kao posledica te promene na obali Palićkog jezera, u drugoj polovini 19. veka, počele su da niču i prve kuće pravljene ne da bi se u njima stanovalo već isključivo da bi služile kao odmor.
Iz perspektive današnjeg putnika nema ničega neobičnog u podizanju vila i odmarališta na obali jezera ili uz veliki park na Paliću. Međutim, u vremenu kada reč turizam nije bila odomaćena, izgradnja letnjikovca bila je i privilegija, ali i vid dalekovide investicije. O prvim palićkim letnjikovcima arhitekta mr Gordana Prčić-Vujnović i istoričar Mirko Grlica još pre nekoliko godina počeli su da sakupljaju građu koja još nije uobličena. U moru istorijskih podataka posebno mesto zauzimaju sami počeci banjskog turizma na Paliću i izgradnja prvih letnjikovaca.
– U 19. veku izdvojio se sloj stanovništva koji je sebi mogao da priušti da se odmori od uobičajenog načina života koji je kod pojedinaca bio i previše intenzivan kada je reč o uživanju u hrani i piću. Za taj sloj ljudi u kontinentalnom delu pripremaju se odmarališta, banje, vazdušna lečilišta i to je vreme kada nastaju Karlove Vari, Marijenbad, Rogaška Slatina, pa i u nešto skromnijem vidu Palićka banja, i to odmah nakon što su gradski lekari dr Zomborčević i dr Kovač uradili analizu vode i mulja na jezeru i pokazali njegovu lekovitost – priča nam Mirko Grlica, istoričar u Gradskom muzeju.
Revolucija iz 1848/49. godine usporila je izgradnju banje, ali već u šestoj deceniji podiže se prvi spratni hotel, trščare sa hladnim i toplim kupatilom, restoran „Mala gostiona” čiji naslednik i danas stoji na istom mestu. Pedantni banjski lekar dr Petar Stojković vodio je detaljne beleške o svakom posetiocu, režimu života i lečenju na Paliću, pa su one dragoceno svedočanstvo o tome kako se ovde nekada živelo. Mirko Grlica objašnjava da su upravo gosti, koji su se ovde očigledno dobro osećali, imali ideju da podignu prve objekte, i oni su začetak onoga što bi se moglo nazvati turizmom na Paliću.
– Prvu vilu podigao je Alojzija Poljaković 1873. godine, on je bio gimnazijski profesor, ali i zemljoposednik i vešt kalemar, što je verovatno i bio izvor njegovih prihoda. Vilu je namenio svojoj porodici, ali ima i 16 soba za izdavanje – navodi nam Grlica.
Potom vilu ovde podiže jedan od najbogatijih Subotičana Vilhajm Konen, jedan od vlasnika klanice „Konen i Hartman”, a za razliku od drugih vila koje su imale i ekonomski deo sa voćnjakom i vinogradom, on je iza kuće napravio teniski teren. Još dvojica zemljoposednika, veleposednička porodica Krumes iz Crvenke, italijanski bogataš Lorenco Falcione i preduzimljiva udovica Klara Majoroš, vlasnici su prvih sedam vila u današnjem Parku narodnih heroja.
Ovu ulicu danas čini tek uzana pešačka staza kroz park, a istoričar Narodnog muzeja pokazuje slike na kojima je vidljivo da je to nekada bila glavna palićka promenada sa najmanje tri reda drvoreda.
Ovi letnjikovci su prve sobe i apartmani za odmor povlašćenog sloja, ali on ističe da je pravi turistički život Palića u stvari započeo sa izgradnjom saobraćajne infrastrukture. Železnica od 1869. godine povezuje Segedin, Palić, Suboticu i Sombor sa ostatkom Austrougarske monarhije, a 1897. godine tramvaj počinje da dovodi Subotičane na Palić. Od tada su i siromašniji slojevi društva mogli da dođu i okupaju se u delu plaže gde se nije naplaćivao pristup.
Subotica – Putovati samo radi uživanja i odmora „izmišljotina” je 19. veka koji je sa tehničkim inovacijama doneo i mnoge promene u načinu života. Kao posledica te promene na obali Palićkog jezera, u drugoj polovini 19. veka, počele su da niču i prve kuće pravljene ne da bi se u njima stanovalo već isključivo da bi služile kao odmor.
Iz perspektive današnjeg putnika nema ničega neobičnog u podizanju vila i odmarališta na obali jezera ili uz veliki park na Paliću. Međutim, u vremenu kada reč turizam nije bila odomaćena, izgradnja letnjikovca bila je i privilegija, ali i vid dalekovide investicije. O prvim palićkim letnjikovcima arhitekta mr Gordana Prčić-Vujnović i istoričar Mirko Grlica još pre nekoliko godina počeli su da sakupljaju građu koja još nije uobličena. U moru istorijskih podataka posebno mesto zauzimaju sami počeci banjskog turizma na Paliću i izgradnja prvih letnjikovaca.
– U 19. veku izdvojio se sloj stanovništva koji je sebi mogao da priušti da se odmori od uobičajenog načina života koji je kod pojedinaca bio i previše intenzivan kada je reč o uživanju u hrani i piću. Za taj sloj ljudi u kontinentalnom delu pripremaju se odmarališta, banje, vazdušna lečilišta i to je vreme kada nastaju Karlove Vari, Marijenbad, Rogaška Slatina, pa i u nešto skromnijem vidu Palićka banja, i to odmah nakon što su gradski lekari dr Zomborčević i dr Kovač uradili analizu vode i mulja na jezeru i pokazali njegovu lekovitost – priča nam Mirko Grlica, istoričar u Gradskom muzeju.
Revolucija iz 1848/49. godine usporila je izgradnju banje, ali već u šestoj deceniji podiže se prvi spratni hotel, trščare sa hladnim i toplim kupatilom, restoran „Mala gostiona” čiji naslednik i danas stoji na istom mestu. Pedantni banjski lekar dr Petar Stojković vodio je detaljne beleške o svakom posetiocu, režimu života i lečenju na Paliću, pa su one dragoceno svedočanstvo o tome kako se ovde nekada živelo. Mirko Grlica objašnjava da su upravo gosti, koji su se ovde očigledno dobro osećali, imali ideju da podignu prve objekte, i oni su začetak onoga što bi se moglo nazvati turizmom na Paliću.
– Prvu vilu podigao je Alojzija Poljaković 1873. godine, on je bio gimnazijski profesor, ali i zemljoposednik i vešt kalemar, što je verovatno i bio izvor njegovih prihoda. Vilu je namenio svojoj porodici, ali ima i 16 soba za izdavanje – navodi nam Grlica.
Potom vilu ovde podiže jedan od najbogatijih Subotičana Vilhajm Konen, jedan od vlasnika klanice „Konen i Hartman”, a za razliku od drugih vila koje su imale i ekonomski deo sa voćnjakom i vinogradom, on je iza kuće napravio teniski teren. Još dvojica zemljoposednika, veleposednička porodica Krumes iz Crvenke, italijanski bogataš Lorenco Falcione i preduzimljiva udovica Klara Majoroš, vlasnici su prvih sedam vila u današnjem Parku narodnih heroja.
Ovu ulicu danas čini tek uzana pešačka staza kroz park, a istoričar Narodnog muzeja pokazuje slike na kojima je vidljivo da je to nekada bila glavna palićka promenada sa najmanje tri reda drvoreda.
Ovi letnjikovci su prve sobe i apartmani za odmor povlašćenog sloja, ali on ističe da je pravi turistički život Palića u stvari započeo sa izgradnjom saobraćajne infrastrukture. Železnica od 1869. godine povezuje Segedin, Palić, Suboticu i Sombor sa ostatkom Austrougarske monarhije, a 1897. godine tramvaj počinje da dovodi Subotičane na Palić. Od tada su i siromašniji slojevi društva mogli da dođu i okupaju se u delu plaže gde se nije naplaćivao pristup.
