Palić - mesto prelepih građevina

Neprilagođena

Leptirica
Banovan
Poruka
95.559
Kako su nastale palićke vile
download.jpg


Subotica – Putovati samo radi uživanja i odmora „izmišljotina” je 19. veka koji je sa tehničkim inovacijama doneo i mnoge promene u načinu života. Kao posledica te promene na obali Palićkog jezera, u drugoj polovini 19. veka, počele su da niču i prve kuće pravljene ne da bi se u njima stanovalo već isključivo da bi služile kao odmor.
Iz perspektive današnjeg putnika nema ničega neobičnog u podizanju vila i odmarališta na obali jezera ili uz veliki park na Paliću. Međutim, u vremenu kada reč turizam nije bila odomaćena, izgradnja letnjikovca bila je i privilegija, ali i vid dalekovide investicije. O prvim palićkim letnjikovcima arhitekta mr Gordana Prčić-Vujnović i istoričar Mirko Grlica još pre nekoliko godina počeli su da sakupljaju građu koja još nije uobličena. U moru istorijskih podataka posebno mesto zauzimaju sami počeci banjskog turizma na Paliću i izgradnja prvih letnjikovaca.



– U 19. veku izdvojio se sloj stanovništva koji je sebi mogao da priušti da se odmori od uobičajenog načina života koji je kod pojedinaca bio i previše intenzivan kada je reč o uživanju u hrani i piću. Za taj sloj ljudi u kontinentalnom delu pripremaju se odmarališta, banje, vazdušna lečilišta i to je vreme kada nastaju Karlove Vari, Marijenbad, Rogaška Slatina, pa i u nešto skromnijem vidu Palićka banja, i to odmah nakon što su gradski lekari dr Zomborčević i dr Kovač uradili analizu vode i mulja na jezeru i pokazali njegovu lekovitost – priča nam Mirko Grlica, istoričar u Gradskom muzeju.


Revolucija iz 1848/49. godine usporila je izgradnju banje, ali već u šestoj deceniji podiže se prvi spratni hotel, trščare sa hladnim i toplim kupatilom, restoran „Mala gostiona” čiji naslednik i danas stoji na istom mestu. Pedantni banjski lekar dr Petar Stojković vodio je detaljne beleške o svakom posetiocu, režimu života i lečenju na Paliću, pa su one dragoceno svedočanstvo o tome kako se ovde nekada živelo. Mirko Grlica objašnjava da su upravo gosti, koji su se ovde očigledno dobro osećali, imali ideju da podignu prve objekte, i oni su začetak onoga što bi se moglo nazvati turizmom na Paliću.


– Prvu vilu podigao je Alojzija Poljaković 1873. godine, on je bio gimnazijski profesor, ali i zemljoposednik i vešt kalemar, što je verovatno i bio izvor njegovih prihoda. Vilu je namenio svojoj porodici, ali ima i 16 soba za izdavanje – navodi nam Grlica.

Potom vilu ovde podiže jedan od najbogatijih Subotičana Vilhajm Konen, jedan od vlasnika klanice „Konen i Hartman”, a za razliku od drugih vila koje su imale i ekonomski deo sa voćnjakom i vinogradom, on je iza kuće napravio teniski teren. Još dvojica zemljoposednika, veleposednička porodica Krumes iz Crvenke, italijanski bogataš Lorenco Falcione i preduzimljiva udovica Klara Majoroš, vlasnici su prvih sedam vila u današnjem Parku narodnih heroja.

Ovu ulicu danas čini tek uzana pešačka staza kroz park, a istoričar Narodnog muzeja pokazuje slike na kojima je vidljivo da je to nekada bila glavna palićka promenada sa najmanje tri reda drvoreda.

Ovi letnjikovci su prve sobe i apartmani za odmor povlašćenog sloja, ali on ističe da je pravi turistički život Palića u stvari započeo sa izgradnjom saobraćajne infrastrukture. Železnica od 1869. godine povezuje Segedin, Palić, Suboticu i Sombor sa ostatkom Austrougarske monarhije, a 1897. godine tramvaj počinje da dovodi Subotičane na Palić. Od tada su i siromašniji slojevi društva mogli da dođu i okupaju se u delu plaže gde se nije naplaćivao pristup.

img1150_(3).jpg
 
ARHITEKTURA SECESIJE

Na prekretnici 19. i 20. veka uzavrela dešavanja u Evropi na poljima umetnosti, nauke i života stigla su preko Budimpešte i do Subotice – koje su se tada nalazile u istoj državi. To je bio period mira i ekonomskog napretka kada je Subotica bila u punom graditeljskom zamahu.
Promene koje su stigle iz Evrope polako su se uvukle i u arhitekturu Subotice ali su se dalje razvijale u dva pravca, u dve struje. Dok se jedna struja okreće evropskim centrima kao što su Minhen, Beč, Pariz i London, druga dominantnija se okreće nacionalnoj, mađarskoj, varijanti secesije. Mada je evropska brojnija, mađarska varijanta sa tek nekoliko primera, ali izuzetnih po lokaciji, veličini i nameni dominira gradom i doprinosi da Subotica ponese naziv grada secesije. To su, naravno, Gradska kuća, sinagoga, palata Rajhl, banke…


Avangardni mađarski umetnici, po ugledu na svoje evropske kolege, smatrali su da industrijski razvoj vodi uništenju svega lepog te da umetnost treba uvesti u svakodnevni život oslanjajući se na narodno graditeljstvo i tradiciju primenom lokalnih materijala.
Tragajući za nacionalnim osobnostimama, izučavajući narodno stvaralaštvo i narodno graditeljstvo, mađarska varijanta secesije je stvorila karakterističan i prepoznatljiv arhitektonski jezik.


Pored svih umeća, sposobnosti, saznanja i putovanja lokalnih arhitekata, tek je angažovanje autora iz Budimpešte ili drugih gradova - donelo duh velegrada i nova strujanja u arhitekturi Subotice. Ovde treba spomenuti tandem Marcel Komor i Deže Jakab, Ferenca Rajhla, braću Vago, Pala Vadaša ali i lokalne arhitekte koji su to prihvatili kao što su Titus Mačković ili Maćaš Šalga.

Velika želja Subotičana i veliko nadahnuće evropskih graditelja, umetnika i zanatlija koji su podigli brojene secesijske gradjevine stvorili su dela, u Subotici i na obližnjem Paliću, koja su i nakon jednog veka podjednako lepa, atraktivna i intrigantna.
U Austriji, secesija je bila poznata kao Bečka secesija, u Nemačkoj kao Jugendstil, u Francuskoj i Belgiji kao Art Nouveau, u Engleskoj Modern Style, u Italiji Cvetni stil a na području Austrougarske – Secesija.
dd050e1dd10694b19039c43491bf305e.jpg


Vodotoranj, Palić
 
Vila Lujza


Lujza-izdvojena1.jpg

Vila Lujza je podignuta 1892. godine su u okviru sportskog kompleksa Lajoša Vermeša, istaknutog sportiste i osnivača Palićke olimpijade 1880. godine. Vila je izgrađena u tada pomodnom švajcarskom stilu, sa obilatom upotrebom drveta i crepovima od čuvene Žolnai keramike. Nekada se tu nalazila asfaltna biciklistička staza, tribine, paviljoni za vežbanje, letnja pozornica i kafana, a danas, pored Bagojvara stoji bista Lajoša Vermeša.

Prelepa Vila s kraja 19. veka tipične Palićke arhitekture, sada je novo renovirani luksuzni objekat Vila Lujza.

Vila Lujza se nalazi na 20m od obale Palićkog jezera sa pogledom na jezero, okružena velikim parkom. U neposrednoj blizini se nalazi Zoo vrt, ženski štrand, teniski tereni, jedriličarski klub, marina za brodove i mnogi restorani.
 
Posta na Palicu
Vila Hartmann je tip švajcarske vile izgrađena krajem XIX veka u stilu romantizma. Dekorativni elementi su stilizovani floralni i geometrijski, a sam objekat je evidentiran kao kulturno dobro.1988. godine je resturirana i preuređena u poštu. Porodica Hartmann je bila ugledna subotička porodica industrijalaca.
Posta.jpg
 
Nije zgrada, ali zato prelepa

Spomen česma..

1613064011900.png


Spomen česma na Paliću, koja se nalazi uz samu obalu jezera, pored Velike terase i Muzičkog paviljona, izgrađena 1912. godine, u čast završetka izgradnje objekata na Paliću i Gradske kuće u Subotici, po projektu mađarskih arhitekata Marcela Komora i Dežea Jakaba. Već sam pomen imena ovih izvrsnih arhitekata, govori nam da ovaj spomenik kulture ima odlike toliko spominjanog umetničkog pravca u ovom kraju, secesije. Moram napomenuti da Komor i Jakab nisu izražavali svoja dela isključivo u secesiji, ali su njihova najveća dostignuća i najlepši objekti građeni upravo u ovom stilu
 

Back
Top