Painted Lady

Koja bre svest ostaje i čija? jesi sam rekao ''MOJA (tj tvoja) svest nestane'', znači to više nije TVOJA svest (a zar nisi rekao ili bar implicirao stoput da ne postoji moja,tvoja,njegova svest nego je sve samo JEDNA svest a mi smo samo njeni fragmenti,dakle nema čovek svest nego svest ima čoveka ako nisi znao), pa ČIJA je onda i KAKVA ta i takva ''svest''?

У реду. Ово су права питања.
Одговор на њих гласи да свест која остаје после смрти јесте моја свест, али и твоја, и свачија.
Наравно, тако нешто је тешко разјаснити себи, а камоли објаснити другоме, јер како је говорио Шопенхауер:

Odgovaranje na transcedentna pitanja jezikom stvorenim radi imanentnog saznanja uvek dovodi do protivrečnosti.

Али сам раније ипак то покушао, и мислим да сам успео. Јер у данашње време имамо једну веома моћну аналогију коју наши стари нису имали, ради се о холограму. Холограм је идеална метафора.
Наиме, сваки део холограма садржи у себи целину. Ако "исечемо" један део, добићемо цео холограм у том делу.
Управо је тако са животном силом, са тим јадником који се пробија кроз материју. Ма шта то биће било, (ма шта ми сами били, јер је свако то биће) оно има то својство попут холограма, да свако његово дељење садржи целину. Па тако свака индивидуа, свака животиња, свако обличје овога света јесте ЦЕЛО то биће, ма како разуму тако нешто непојмљиво било.
Када се као индивидуе загледамо у себе и нађемо оно што зовемо ЈА, нашли смо тог јадника. То биће заробљено у нашем телесном облику у свој својој целини. А шокантно је на неки начин, да је свака особа, апсолутно свака, то БИЋЕ.
Оно је несумњиво нешто нуминозно, божанско, али и јадно. Осуђено да се дели, и да буде у сваком свом делу. И да једе само себе.

Погледајте ову причу о чувеној миграцији лептира званог "Painted Lady" :

The painted lady, Vanessa cardui, предузима једну од најзначајнијих миграција европских лептира. Када популација експлодира у северној Африци, огроман број њих сели се на север. Али у Британију не стижу ти појединци који полазе у селидбу већ се сукцесивне генерације размножавају током лета, а њихово потомство затим одлази даље на север. Кончано, лептири који се излежу из јаја положених у Британији преокрену ово путовање и крећу се ка југу, пратећи поступке својих предака из раније године.

Овим као да су у пракси демонстриране Шопенхаурове мисли из Света као воље и представе:

Kada čovek posmatra u jesen mali svet insekata pa vidi kako jedan insekt sprema sebi krevet da prespava dugi zimski san, kako drugi, opet, tka svoju čauru da u njoj prezimi, da bi se onda, u proleće, probudio podmlađen i savršeniji, i najzad, kako najveći broj njih, koji se spremaju za odmor u naručju smrti, samo brižno pripremaju svom jajetu podobno ležište, da bi se jednom, iz njega obnovljeni, ponovo pojavili u tom prizoru je veliko prirodno učenje o besmrtnosti, koje bi da nam sugeriše da između sna i smrti nema suštinske razlike, nego da ni san ni smrt ne ugrožavaju egzistenciju. Briga sa kojom insekt priprema ćeliju, ili rupu, ili gnezdo da u njega stavi svoja jaja, a pored jajeta hranu za larvu koja će se sledećeg proleća izleći, pa onda mirno umire, sasvim je slična brizi sa kojom neki čovek priprema naveče svoje odelo i svoj doručak za sledeće jutro, pa onda mirno usni. To se, u biti, nikako ne bi moglo dešavati kada samo po sebi, i po svojoj pravoj suštini, insekt koji na jesen umire ne bi bio istovetan sa onim koji će u proleće iz jajeta ispuziti, isto kao što je čovek koji leže da spava istovetan sa onim koji se jutrom budi.

Шопенхауер

Дакле, insekt koji na jesen umire istovetan је sa onim koji će u proleće iz jajeta ispuziti, а то важи за све живо, укључујући човека.

Али како идентификовати себе са неким другим? Са својим родитељима у овом случају? Ја сам посебна индивидуа, а око мене су други људи. Није лако препознати у њима себе. И то баш у свакоме, у свему живом. Али вратите се на холограм и све ће бити јасније.
Јер са животном силом слично је као са холограмом, да свако њено дељење садржи целину. Тако да ЈА које у себи налази ваш родитељ потпуно је исто ЈА које и ви у себи налазите. И не само они већ свака индивидуа, свака животиња, свако обличје овога света јесте цела животна сила, ма како разуму тако нешто непојмљиво било.

 

[Hari Poter]

Izvini, ne uspevam večeras da razumem štasi počeo da pričaš.
Moguće je da je nešta baš važno, al je potreban prevod na ćaci-srpski da bismo svi razumeli.
Može?

Naslov obećava

 

[Hari Poter]

Дакле, insekt koji na jesen umire istovetan је sa onim koji će u proleće iz jajeta ispuziti, а то важи за све живо, укључујући човека.

Dete, vidi, ne može da bude isto nešta što se slučajno rodi,
i ja.
Ja sam ovde, sada i ovde, i trujem ti temu. Nije istovetno.
Nešta nije ni približno.
Grešiš, ovaj, grešiš sinak! Tako se ne pravi avion.
Ja nisam biološka masa. Možda, recimo, možda imam moć da nukujem tvoj grad. To me odjednom čini vrlo posebnim.