Neno
Elita
- Poruka
- 20.446
Padobranstvo je relativno noviji sport koji podrazumeva iskakanje iz aviona, balona ili helikoptera i prizemljenje pomoću padobrana. Prve pisane tragove o pokušaju da se izradi naprava kojom bi čovek mogao bezbedno da skoči sa velikih visina i ostane nepovređen, ostavio nam je slavni italijanski renesansni slikar, vajar i naučnik Leonardo da Vinči. On je prvi naučno pristupio istraživanju problema letenja, pa mnogi smatraju da istorija vazduhoplovstva počinje njegovom pojavom.
Prva slika padobranca pod nazivom „Homo Volans“ (leteći čovek) pojavila se u knjizi „Machinae novae“ (Nove mašina) Fausta Vrančića u drugoj polovini 16. veka. Na slici je prikazan čovek koji skače sa visokog tornja, i ispod nje piše: „Ako se uzme četvrtasto jedro, pa se razapne između četiri jednake praćke sa konopcima na uglovima, pa se za njih veže čovek, moći će bez ikakve opasnosti skočiti sa tornja ili bilo kog drugog uzvišenog mesta i spustiti se dole, iako nema vetra. Sav zamah koji proizvodi čovek u padu, izazvaće vetar koji će zadržati jedro da se ne sruši, nego da pada polako. Potrebno je da se veličina jedra prilagodi težini čoveka.“
Drugi značajan pionir današnjeg padobranstva je francuski fizičar Lenormand Sebastian koji je 26. novembra 1783. godine svojim padobranom tvrde konstrukcije u obliku kupe uspešno izveo skok sa tornja visine 20 metara. U brošuri koja je štampana iste godine, on je toj spravi dao ime „parašut“, što je kovanica od grčke reči „para“-protiv i francuske reči „šute“-padanje (protiv padanja). Taj naziv je usvojen i koristi se i danas.
Za prvog padobranca u svetu smatra se Andre Žak Garnerin, koji je prvi skok izveo skočivši iz balona iznad Pariza, 22. oktobra 1797. godine, sa visine od 700 metara. Prvom ženom padobrankom se smatra njegova supruga Žan Genevijev Labors, koja ga je pratila. Međutim, prva žena profesionalni padobranac je bila Keti Paulus, koja je 1890. godine izvodila skokove.
Prvi Jugosloven koji je skočio na tlu Jugoslavije bio je potporučnik Dragutin Dolanski i to 2. septembra 1926.godine na aerodromu u Novom Sadu. Skok je izveden padobranom tipa „Blanšar“ sa visine od 650 metara iz aviona tipa „Anrio“. Između dva svetska rata u Jugoslaviji su izvođeni pojedinačni i grupni skokovi, na vazduhoplovnim manifestacijama u Skoplju, Zagrebu i Sarajevu. Na jednom od značajnijih nastupa padobranaca iz 1938.godine, prilikom grupnog skoka 10 padobranaca, skočila je i prva žena padobranac u našoj zemlji – Katarina Matanović.
Padobransku prekretnicu u našoj zemlji predstavlja i izgradnja padobranske kule visoke 74 metra, tada najveće na svetu, koja je izgrađena na starom beogradskom sajmištu. Samo tokom te godine sa nje su izvedena 3164 skoka padobranom. Prvo državno padobransko prvenstvo je održano 1949. godine. Prvo Evropsko padobransko takmičenje je održano u Rimu 1922. godine. 16. – 21. jula 1951. godine održano je prvo Svetsko padobransko prvenstvo na Bledu, u organizaciji SFR Jugoslavija.
wikipedia
Prva slika padobranca pod nazivom „Homo Volans“ (leteći čovek) pojavila se u knjizi „Machinae novae“ (Nove mašina) Fausta Vrančića u drugoj polovini 16. veka. Na slici je prikazan čovek koji skače sa visokog tornja, i ispod nje piše: „Ako se uzme četvrtasto jedro, pa se razapne između četiri jednake praćke sa konopcima na uglovima, pa se za njih veže čovek, moći će bez ikakve opasnosti skočiti sa tornja ili bilo kog drugog uzvišenog mesta i spustiti se dole, iako nema vetra. Sav zamah koji proizvodi čovek u padu, izazvaće vetar koji će zadržati jedro da se ne sruši, nego da pada polako. Potrebno je da se veličina jedra prilagodi težini čoveka.“
Drugi značajan pionir današnjeg padobranstva je francuski fizičar Lenormand Sebastian koji je 26. novembra 1783. godine svojim padobranom tvrde konstrukcije u obliku kupe uspešno izveo skok sa tornja visine 20 metara. U brošuri koja je štampana iste godine, on je toj spravi dao ime „parašut“, što je kovanica od grčke reči „para“-protiv i francuske reči „šute“-padanje (protiv padanja). Taj naziv je usvojen i koristi se i danas.
Za prvog padobranca u svetu smatra se Andre Žak Garnerin, koji je prvi skok izveo skočivši iz balona iznad Pariza, 22. oktobra 1797. godine, sa visine od 700 metara. Prvom ženom padobrankom se smatra njegova supruga Žan Genevijev Labors, koja ga je pratila. Međutim, prva žena profesionalni padobranac je bila Keti Paulus, koja je 1890. godine izvodila skokove.
Prvi Jugosloven koji je skočio na tlu Jugoslavije bio je potporučnik Dragutin Dolanski i to 2. septembra 1926.godine na aerodromu u Novom Sadu. Skok je izveden padobranom tipa „Blanšar“ sa visine od 650 metara iz aviona tipa „Anrio“. Između dva svetska rata u Jugoslaviji su izvođeni pojedinačni i grupni skokovi, na vazduhoplovnim manifestacijama u Skoplju, Zagrebu i Sarajevu. Na jednom od značajnijih nastupa padobranaca iz 1938.godine, prilikom grupnog skoka 10 padobranaca, skočila je i prva žena padobranac u našoj zemlji – Katarina Matanović.
Padobransku prekretnicu u našoj zemlji predstavlja i izgradnja padobranske kule visoke 74 metra, tada najveće na svetu, koja je izgrađena na starom beogradskom sajmištu. Samo tokom te godine sa nje su izvedena 3164 skoka padobranom. Prvo državno padobransko prvenstvo je održano 1949. godine. Prvo Evropsko padobransko takmičenje je održano u Rimu 1922. godine. 16. – 21. jula 1951. godine održano je prvo Svetsko padobransko prvenstvo na Bledu, u organizaciji SFR Jugoslavija.
wikipedia
