Osvajanje Istanbula, ili pad Konstantinopolisa, kako se još naziva, dogodilo se 29. maja 1453.
...
Osvajanjem Istanbula došao je i kraj 1.058 godina staroj Istočno-rimskoj imperiji.
Iako je pokorio grad, Sultan Mehmed Fatih nije bio poguban po njegove starosjedioce.
Нама Србима које је несрећа задесила последњих тридесетак година
потпуно је јасно шта се десило становницима Цариграда,
али да видимо шта се десило Европи.
Ко год је имао пара и богатства побегао је пред најездом туђина.
Где ?
У Европу.
Е сад следи историјска ствар,
Европа је иницирана, инфицирана свиме оним
што су избеглице из царског града понели са собом.
А понели су поред богатства
и сво духовно наслеђе акумулирано у Римском царству,
наслаге културе, уметности, науке из Египта, Грчке, старог Рима.
Дакле хиљаде елитних избеглица расули су се по Европским градовима,
и инфицирали је културом за коју Европа мрачног средњег века није знала.
И сетимо се шта смо учили у школи
1492. се узима као почетак новог века.
То јесте година открића Америке,
али то откриће је само резултат духовног полета Европе.
Развој је незаустављив, и траје до дана данашњег.
Мехмед Други јесте освајач,
али освајач територије,
много важнију ствар је пропустио,
главна риба му је побегла из мреже - хиљаде носилаца прогресивне духовности,
ген који је недостајао европском генотипу.
Турска и ми са њом стагнира,
уљуљкана оним што је до тада постигла (моћна државотворност)
а Европа одлази, до Месеца и даље ...
