Pablo Pikaso-plavo i ružičasto

[Poli46]

Slika iz plavog perioda-Supa
Uprkos svom početnom uspehu na izložbi Volar 1901. godine, novčana sredstva Pabla Pikasa su ubrzo
presušila. Dok je živeo u Barseloni naslikao je 1902-1903. godine intrigantno dvosmisleno sliku Supa.

Ova slika je karakteristična za sumornu melanholiju Plavog perioda Pabla Pikasa, a naslikana je
istovremeno sa nizom drugih slika posvećenih temama siromaštva, starosti i slepila. Ona je takođe
tipična za širi simbolistički pokret tog perioda.

Slika Supa pokazuje bedne uslove života kojima je Pablo Pikaso svedočio tokom odrastanja u Španiji,
a na to su nesumnjivo uticale i religiozne slike sa kojima je odrastao, i možda od El Greka. Takođe,
Pikasove lične okolnosti su povećale njegovu svest o očajničkom siromaštvu koje ga je često okruživalo.

Na slici Supa prikazan je čin nesebičnosti i milosrđa zasnovan na osnovnoj potrebi za hranom. Starija
žena fizički opterećena svojim siromaštvom stoji ispruženih ruku dok drži posudu supe. Prenosi se
pitanje da li daje supu malom detetu ili je prima od njega.

Izvor;:
http://artnit.net/

 

[Poli46]

Plavi period odlikuju hladni tonovi i jednostavni heroji koji su lišeni života. Ova tema je
postepeno prešla u takozvani Ružičasti period njegovog rada, gde tuga više nije tako
duboka i tragična i poprima topliji ton, a u bojama slike, pored pretežno hladne plave boje,
pojavljuje se topla ružičasta boja. Plavom periodu pripada lirski tužna slika Dečak sa psom
koju je Pikaso naslikao u gvašu 1905. godine.
Plavi period Pabla Pikasa i naredni Ružičasti period pokazuju njegov interes za sudbinu
siromašnih, saosećanje sa njihovom samoćom i patnjama. Plavi period odlikuju hladni
tonovi i jednostavni heroji koji su lišeni života. Ova tema je postepeno prešla u takozvani
Ružičasti period njegovog rada, gde tuga više nije tako duboka i tragična i poprima topliji
ton, a u bojama slike, pored pretežno hladne plave boje, pojavljuje se topla ružičasta boja.
Plavom periodu pripada lirski tužna slika Dečak sa psom koju je Pikaso naslikao u gvašu
1905. godine. Ova slika se danas nalazi u muzeju Ermitraž u Sankt Peterburgu.
Pablo Pikaso na slici Dečak sa psom pronalazi i prenosi trenutke duhovne ljubavi, intimnosti
i drugarstva kroz istinitost situacije cirkuskih izvođača tog vremena. Na njoj je predstavljen
pas mešanac sa inteligentnim očima koji pritiska glavu na stopalo dečaka koji nehajno
miluje njegovu glavu dok jede krušku. Pikaso naglašava mršavost dečaka, pomalo
uznemirujućim proporcijama njegovog tela, ali ova deformacija samo podcrtava utisak
koji je napravio i zato služi da poveća istinitost.



Izvor:
http://artnit.net/

 

[Poli46]

Pablo Pikaso je često ostavljao vizuelne tragove na površinama svojih slika kako bi
sugerisao skrivenu sliku ispod, kao na slici Tragedija koju je naslikao 1903. godine.
Ovde "tragedija" funkcioniše kao tema slike koja nije vezana za bilo koji događaj,
već jednostavno kao ljudsko iskustvo.
Slika Tragedija prikazuje tri figure koje su se skupile na plaži - verovatno porodicu.
Čovek i žena stoje bosi i okrenuti jedno prema drugom, ali udaljenost između njih
i njihove spuštene oči otkrivaju nesposobnost da se usaglase. Dete je previše mlado
da bi shvatilo značenje vlastitog iskustva, stavlja ruku na čoveka i gleda uznemireno
u pravcu žene.

Na slici Tragedija se vide nijanse tamnoplave boje koje su postale poznate tokom
Pikasovog Plavog perioda. Vizuelni pokazatelji uključuju dokaze o promenama na
slici Tragedija ili drugoj slici ispod. Tu se vidi veoma gusto postavljena boja koja seče
preko desne ruke čoveka i nije povezana sa njegovom odećom koja visi. Narandžasti
i žuti tonovi koji se pojavljuju na slici ispod nisu povezani sa tamnoplavom bojom
poslednje slike. Malo svetloplave boje iz slike ispod dolazi kroz nijanse tamnoplave
boje Tragedije.

http://artnit.net/

 

[Sensei]

Plavi period Pikasa je period između 1900. i 1904. godine, kada je u suštini slikao
monohromatske slike u nijansama plave i plavo-zelene, samo povremeno zagrejane
drugim bojama. Ova tmurna dela, inspirisana Španijom, ali naslikana u Parizu, sada
su neka od njegovih najpopularnijih dela, iako je u to vreme imao poteškoća da ih proda.

 

[Poli46]

Portrait of Sebastian Junyer Vidal-byPabloPicasso

Plava boja je nova ... ali 1903. Pikaso je umesto toga prešao na kratkotrajni „Period ružičasto“. Verovatno je koristio plavo ili ružičasto staklo i samo eksperimentisao sa stvarima. Ali ružičasta
nije prošla dobro, jer je depresija više odgovarala pulsu vremena.
Pikaso je bio toliko poznat po lopovskim idejama, da su drugi umetnici počeli da skrivaju svoj
rad kada je on svratio.Voleo je da krade ideje.

 

[Poli46]

Acrobat Young and Harlequin

1912. godine počeo je raditi ono što je postalo poznato kao kubizam. Zapravo je samo
koristio absint boce i čaše da fragmentira scenu. Evo boce Pernoda (absint) i čaše.

Table in a Cafe-Bottle of Pernod-1912

 

[Poli46]

Naravno, kubizam je bio intelektualni skok - izmislio je nešto novo - ali je i dalje bio veoma
povezan sa savremenim pokretima i predmetima i temom apsinta. A tek se slučajno proslavio
jer su čudaci poput simbolista i dadaista tražili bizarnu, ružnu, provokativnu „anti-umetnost“.

Nude Wringing her Hair by Pablo Picasso

 

[Branko Lori]

Пабло Пицассо, Ноћни риболов у Антибу, Антиб, август 1939

 

[Branko Lori]

Seller of gul, 1902

 

[Branko Lori]

Пабло Пикасо - Харлекин са огледалом, 1923 Уље на платну

 

[Neprilagođena]

Le Gourmet(1901)

- pripada Plavom periodu Pikasovog stvaralaštva.
Pikaso prikazuje malo dete koje pohlepno jede iz posude za posluživanje.
To i činjenica da dete stoji umesto da sedi za stolom sugeriše nedostatak strpljenja.

Le Gourmet Pabla Picassa nalazi se u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu.

 

[Neprilagođena]

Plavi period gde dominiraju plava i sivkasta boja na Pikasovom platnu i čine ga melanholičnim
kritičari i analitičari povezuju sa tugom koju je slikar osećao zbog samoubistva svog prijatelja iz Barselone.

Velho Juden E Um Menino-Stari Jevrej i dečak

(1903)

 

[Neprilagođena]

Meni se plavi period više sviđa od ružičastog..
Možda zbod nijansi ...Možda baš zbog melanholije...






Devojka na loptici (1905)

​

Na platnu se nalazi odrasli muški akrobat i krhka devojka koja balansira na loptici.
devojka je na lopti, krhka i nežna , a muškarac odiše pouzdanošću...
Ali autor ne kopira samo život. On ga ponovo stvara umjetnošću, veštinom.
A delo "Devojka na loptici" (Picassovo slikarstvo "roze" perioda) je sjajan primer ovoga...

​

Možemo da zamislimo da devojka koja balansira može izgubiti balans i pasti..
Noge čoveka savijene pod pravim uglovima percipiraju se figurativno, kao izvesna podrška krhkoj figuri devojke.
Sva magija koja prožima delo velikog majstora, zasniva se na magiji osvetljenjai saglasnosti boja...
Tonovi su ružičasti i plavi , sa nijansama pepela...
Takvi , oni daju utisak romantične realnosti života.

 

[Neprilagođena]

Neki od najboljih citata Pabla Pikasa :

1. „Nesreće, pokušajte da ih promenite - to je nemoguće. Slučajno otkriva čoveka. "
2. "Akcija je osnovni ključ za svaki uspjeh."
3. „Sva djeca su umjetnici. Problem je kako ostati umetnik kada odraste. ”
4. “Ideja je polazna tačka i ništa više. Čim razradite to, on se pretvara u misli. "
5. "Hoćemo li naslikati ono što je na licu, šta je unutar lica, ili što je iza njega?"
6. "Umetnost je eliminacija nepotrebnog."
7. “Loši umetnici kopiraju. Dobri umetnici kradu.
8. "Ne gubi mladost odrastajući."
9. “Sve je čudo. Čudo je da se ne rastvara u kupatilu kao gruda šećera. "
10. "Sve sto mozes zamisliti je stvarno."
11. "Uvek radim ono što ne mogu da uradim, da bih naučio kako da to radim."
12. „Ne tražim. Nalazim."
13. "Dobro je poznata činjenica da greške u drugim radovima vidimo lakše nego što to činimo u našim vlastitim."
14. "Neko mora da deluje u slikarstvu kao u životu, direktno."
15. "Samo odložite do sutra ono što ste voljni umrijeti ostavivši nerešeno."
16. “Drugi su vidjeli šta je i pitali se zašto. Vidio sam šta se može i pitao zašto ne. "
17. "Ljudi koji čitaju su ljudi koji sanjaju."
18. "Umjetnik je spremnik za emocije koje dolaze iz cijelog mjesta: s neba, sa zemlje, iz komadića papira, iz prolaznog oblika, sa paukove mreže"
19. "Svrha umetnosti je da se prah prašine svakodnevnog života oslobodi naših duša."
20. "Među ljudima ima više kopija nego originala."
21. "Ne starimo, rastemo."
22. "Bez velike samoće nijedan ozbiljan posao nije moguć."

Gospođice iz Avinjona su naslikane1907. godine.
Ova slika se smatra prvom kubističkom, avangardnom i opštom modernom slikom XX veka.
Nalazi se u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.
Pikaso je sliku nazvao po bordelu u Avinjonskoj ulici u Barseloni.

Gospođice iz Avinjona (1907)

 

[Neprilagođena]

Plavi akt
P.Pikaso

 

[Neprilagođena]

Majka i dete
Pablo Pikaso

 

[Branko Lori]

Пабло Пицасо - Портрет уснуле жене III, 1931

 

[Neprilagođena]

Пабло Пицассо - Портрет уснуле жене ИИИ, 1931

Prijatno Pikaso

 

[Branko Lori]

Ovo je Picassova slika “Žena koja ne pije kafu”.
E, pa što da vam kažem?… Pijte kafu!

 

[Neprilagođena]

Sahrana Kazagemasa(sećanje) 1901
P.Pikaso

 

[Neprilagođena]

Devojka u spavaćici
P.Pikaso

 

[Neprilagođena]

Pierrot (1918)

 

[Neprilagođena]

Olga sa lepezom , portret (1918)
P.Pikaso

 

[Neprilagođena]

Science And Charity (1897)
Pablo Pikaso



Nauka i dobročinstvo

jedno je od najvećih dela iz Pikasovih ranih godina školovanja.
Sa samo 15 godina, Picasso se osećao dovoljno zrelim da preuzme velike ambiciozne kompozicije kao vrhunac svojih akademskih studija na Barselonskoj školi likovnih umetnosti, koju je vodio njegov otac Jose Ruiz Picasso, koji je bio uzor lekaru na ovoj slici.
Nauka i dobročinstvo nagrađeni su počasnim priznanjem na Opštoj izložbi likovnih umetnosti u Madridu u proleće 1897. godine i zlatnom medaljom na pokrajinskoj izložbi u Malagi koja je održana kasnije.
Međutim, uprkos uspehu, ovo bi bilo poslednje Pikasovo veliko delo u tradicionalnom akademskom stilu.

 

[Poli46]

Science And Charity (1897)
Pablo Pikaso



Nauka i dobročinstvo

jedno je od najvećih dela iz Pikasovih ranih godina školovanja.
Sa samo 15 godina, Picasso se osećao dovoljno zrelim da preuzme velike ambiciozne kompozicije kao vrhunac svojih akademskih studija na Barselonskoj školi likovnih umetnosti, koju je vodio njegov otac Jose Ruiz Picasso, koji je bio uzor lekaru na ovoj slici.
Nauka i dobročinstvo nagrađeni su počasnim priznanjem na Opštoj izložbi likovnih umetnosti u Madridu u proleće 1897. godine i zlatnom medaljom na pokrajinskoj izložbi u Malagi koja je održana kasnije.
Međutim, uprkos uspehu, ovo bi bilo poslednje Pikasovo veliko delo u tradicionalnom akademskom stilu.
Pogledajte prilog 983442

Eto stalno govorim da je Pikaso dobar slikar..i da je znao da slika,što mnogi osporavaju.
Svaki slikar je morao prvo da savlada zanat,a posle da istražuje u potrazi za ličnim stilom.