Ovo je premali grad, srešćemo se kad tad!

[Eugene Simonet]

Potpuno neočekivano, jednog hladnog decembarskog jutra, zime 2013. ugledah meni poznat ljubljeni lik, nikad vidjen do tad, ne na ulicama, ne dok nogama gazi asfalt, dok diše.

Sav ušuškan u svoju rolku (volim rolke, daju neki intelektualni šmek muškarcu) i topli šal, zadubljen u svoje misli koje u pozadini diskretno prati muzika sa mog telefona,

Spojler

nešto mi skreće pažnju, neka silueta, na prvi pogled ista kao i more prolaznika koji žure nekuda,
Kapa joj prekriva veći deo lica, ali baš u tom trenu se sa druge strane ulice slučajno okreće i ja uspevam da vidim te oči, oči koje ni razdaljina po slobodnoj proceni od 10 metara ne može da zamagli i učini nejasnim.
"XXXXX" vrisnuh u sebi, uzdržavajući se da ne počnem da je svom snagom svoga glasa dozivam.
Nastavila je dalje niz ulicu, a ja sam stajao kao ukopan gledajući za njom, pokušavajući da zapamtim kako hoda, da procenim kuda se uputila, da je osetim i upijem koliko je moguće...
Prokleti tramvaj mi je zaklonio pogled baš tad, baš u toj jednom malenom trenu, meni tako važnom. Kad mi treba nema ga nigde ali naravno sad ne samo da je bio tu nego se kretao toliko sporo da mi se gotovo učinilo da se kreće dva m unapred, dva unazad, meni u inat.
Nestao je tramvaj ali je nestala i ona, tek tad je vreme nastavilo da teče a ja grozničavo razmišljao, da li je to zaista bila ona? Zašto nisam potrčao, zašto nisam preskočio haube automobila, izleteo pred tramvaj, zašto nisam okrenuo broj da utvrdim da li jeste ona ako se baš tad javi, pa još jednom da odbacimo mogućnost da slučajnu prolaznicu ne zove neko drugi : )))))))))))))))


Da li umete da reagujete u mikro delićima vremena kad je ljubav u pitanju, da li vam se desilo da vas iznenada klepi neka sreća za kojom žudite a vi ostanete nekako glupasti u tom odsutnom momentu?

 

[Stevcina zabica]

joj sto je meni ovo tuzno

 

[gost 189815]

meni je npr zao sto nisam prisla jednom ustvari 2 lika (nepoznata) i zapocela konverzaciju..3 put ako mi se desi da primetim tako nekog ko mi deluje toliko posebno,i interesantno,itd a nista ne ucinim ima da se bacim pod taj tvoj tramvaj XD

 

[hirajgoagain]

desavalo mi se da se kezim vise nego sto treba ali to na socijalnom nivou ne ljis a jednom sam bila hladnija
a ljis... glupa mozda na duze, a ovako na blic odavno ta kategorija nije za mene, blago onom ko tako moze da mashta svasta : ))

 

[BlackLeather]

vala na muškarca u rolci
me kelpi samo želja za klepanjem
al to nije tema, jelda

ko bre zna pametno da reaguje
kad ga spiči emocijum

 

[asd221]

Слично ми се десило, али мислим да ми није жао, можда је тако и боље.

 

[BlackLeather]

ma i ja večito zaboravim da kažem
lazare jel se sećaš ****** da te volim najviše na svetu i
kako sam te muvao 2 godine
nego kao
aha kul sam

 

[Eugene Simonet]

desavalo mi se da se kezim vise nego sto treba ali to na socijalnom nivou ne ljis a jednom sam bila hladnija
a ljis... glupa mozda na duze, a ovako na blic odavno ta kategorija nije za mene, blago onom ko tako moze da mashta svasta : ))

Tema je o nekome koga potpuno poznaješ a ne poznaješ ga uopšte, ne o susretima sa nepoznatim privlačnim ženama ili muškarcima koje svi srećemo često a sledeće sekunde ih zaboravimo.
O trenucima koji i ako tako kratkotrajni imaju snažno značenje za nas, kad ih čekamo, kad žudimo za njima, odvojimo svaki dan neke trenutke osvrćući se ne bi li ugledali taj voljeni lik i ako su šanse tako male.

A desi se uvek kad ne mislite na to, kad vam nije palo na pamet, i prosto vas parališe, zaledi, uhvati potpuno nespremne, ali za tako nešto i ne može da se bude spreman, možda se dogodi sledećeg trenutka a možda nikad.

 

[Salveta]

Tema je o nekome koga potpuno poznaješ a ne poznaješ ga uopšte, ne o susretima sa nepoznatim privlačnim ženama ili muškarcima koje svi srećemo često a sledeće sekunde ih zaboravimo.
O trenucima koji i ako tako kratkotrajni imaju snažno značenje za nas, kad ih čekamo, kad žudimo za njima, odvojimo svaki dan neke trenutke osvrćući se ne bi li ugledali taj voljeni lik i ako su šanse tako male.

A desi se uvek kad ne mislite na to, kad vam nije palo na pamet, i prosto vas parališe, zaledi, uhvati potpuno nespremne, ali za tako nešto i ne može da se bude spreman, možda se dogodi sledećeg trenutka a možda nikad.

a sta kad ne mozemo da ne mislimo, kad ne mozemo a da nam ne pada na pamet i tako to

a sta ako takvo nesto sto prizeljkujemo zapravo i ne postoji

 

[ChristopherWalken]

Potpuno neočekivano, jednog hladnog decembarskog jutra, zime 2013. ugledah meni poznat ljubljeni lik, nikad vidjen do tad, ne na ulicama, ne dok nogama gazi asfalt, dok diše.

Sav ušuškan u svoju rolku (volim rolke, daju neki intelektualni šmek muškarcu) i topli šal, zadubljen u svoje misli koje u pozadini diskretno prati muzika sa mog telefona,

Spojler

nešto mi skreće pažnju, neka silueta, na prvi pogled ista kao i more prolaznika koji žure nekuda,
Kapa joj prekriva veći deo lica, ali baš u tom trenu se sa druge strane ulice slučajno okreće i ja uspevam da vidim te oči, oči koje ni razdaljina po slobodnoj proceni od 10 metara ne može da zamagli i učini nejasnim.
"XXXXX" vrisnuh u sebi, uzdržavajući se da ne počnem da je svom snagom svoga glasa dozivam.
Nastavila je dalje niz ulicu, a ja sam stajao kao ukopan gledajući za njom, pokušavajući da zapamtim kako hoda, da procenim kuda se uputila, da je osetim i upijem koliko je moguće...
Prokleti tramvaj mi je zaklonio pogled baš tad, baš u toj jednom malenom trenu, meni tako važnom. Kad mi treba nema ga nigde ali naravno sad ne samo da je bio tu nego se kretao toliko sporo da mi se gotovo učinilo da se kreće dva m unapred, dva unazad, meni u inat.
Nestao je tramvaj ali je nestala i ona, tek tad je vreme nastavilo da teče a ja grozničavo razmišljao, da li je to zaista bila ona? Zašto nisam potrčao, zašto nisam preskočio haube automobila, izleteo pred tramvaj, zašto nisam okrenuo broj da utvrdim da li jeste ona ako se baš tad javi, pa još jednom da odbacimo mogućnost da slučajnu prolaznicu ne zove neko drugi : )))))))))))))))


Da li umete da reagujete u mikro delićima vremena kad je ljubav u pitanju, da li vam se desilo da vas iznenada klepi neka sreća za kojom žudite a vi ostanete nekako glupasti u tom odsutnom momentu?

...a ona je pomislila "joj eve ga ovaj smarac id' u pi*ku materinu!'vatam maglu za tramvajem"!

 

[Eugene Simonet]

a sta kad ne mozemo da ne mislimo, kad ne mozemo a da nam ne pada na pamet i tako to Pogledajte prilog 313718

a sta ako takvo nesto sto prizeljkujemo zapravo i ne postoji Pogledajte prilog 313718

I kad misliš svaki tren opet ćeš čini mi se biti nespreman.

Kako ne postoji? Ako priželjkuješ da vidiš nekog sa kim živiš u istom gradu onda to nije nemoguće i tog decembarskog jutra sam je i video. Ona postoji, hodala je spokojno, noseći neke kese i simpatičnu kapu koja ima one štitnike za uši. Ne znam ni kako sam je uopšte provalio, kao da je sve postalo zatamnjeno okolo, ceo grad, samo je taj deo gde je ona stajala osvetlio neki laserski snop i kao da sam imao dvogled, neki prirodnog biološkog porekla dvogled u mozgu.

 

[Eugene Simonet]

...a ona je pomislila "joj eve ga ovaj smarac id' u pi*ku materinu!'vatam maglu za tramvajem"!

To ti je zgodan izgovor da ne prilaziš ženama?. : ))))

 

[Salveta]

I kad misliš svaki tren opet ćeš čini mi se biti nespreman.

Kako ne postoji? Ako priželjkuješ da vidiš nekog sa kim živiš u istom gradu onda to nije nemoguće i tog decembarskog jutra sam je i video. Ona postoji, hodala je spokojno, noseći neke kese i simpatičnu kapu koja ima one štitnike za uši. Ne znam ni kako sam je uopšte provalio, kao da je sve postalo zatamnjeno okolo, ceo grad, samo je taj deo gde je ona stajala osvetlio neki laserski snop i kao da sam imao dvogled, neki prirodnog biološkog porekla dvogled u mozgu.

Cak Norisu ti li si

 

[Eugene Simonet]

Cak Norisu ti li si

A? : )))))

Da li vi Salveta uzdrhite kad nekog vidite sasvim slučajno?

 

[Salveta]

A? : )))))

Da li vi Salveta uzdrhite kad nekog vidite sasvim slučajno?

jok
malo pamtim kad su se desavale slicne stvari, davno bilo

al muzika je za deset, obozavam tu pesmicu

 

[gost 343533]

Potpuno neočekivano, jednog hladnog decembarskog jutra, zime 2013. ugledah meni poznat ljubljeni lik, nikad vidjen do tad, ne na ulicama, ne dok nogama gazi asfalt, dok diše.

Sav ušuškan u svoju rolku (volim rolke, daju neki intelektualni šmek muškarcu) i topli šal, zadubljen u svoje misli koje u pozadini diskretno prati muzika sa mog telefona,

Spojler

nešto mi skreće pažnju, neka silueta, na prvi pogled ista kao i more prolaznika koji žure nekuda,
Kapa joj prekriva veći deo lica, ali baš u tom trenu se sa druge strane ulice slučajno okreće i ja uspevam da vidim te oči, oči koje ni razdaljina po slobodnoj proceni od 10 metara ne može da zamagli i učini nejasnim.
"XXXXX" vrisnuh u sebi, uzdržavajući se da ne počnem da je svom snagom svoga glasa dozivam.
Nastavila je dalje niz ulicu, a ja sam stajao kao ukopan gledajući za njom, pokušavajući da zapamtim kako hoda, da procenim kuda se uputila, da je osetim i upijem koliko je moguće...
Prokleti tramvaj mi je zaklonio pogled baš tad, baš u toj jednom malenom trenu, meni tako važnom. Kad mi treba nema ga nigde ali naravno sad ne samo da je bio tu nego se kretao toliko sporo da mi se gotovo učinilo da se kreće dva m unapred, dva unazad, meni u inat.
Nestao je tramvaj ali je nestala i ona, tek tad je vreme nastavilo da teče a ja grozničavo razmišljao, da li je to zaista bila ona? Zašto nisam potrčao, zašto nisam preskočio haube automobila, izleteo pred tramvaj, zašto nisam okrenuo broj da utvrdim da li jeste ona ako se baš tad javi, pa još jednom da odbacimo mogućnost da slučajnu prolaznicu ne zove neko drugi : )))))))))))))))


Da li umete da reagujete u mikro delićima vremena kad je ljubav u pitanju, da li vam se desilo da vas iznenada klepi neka sreća za kojom žudite a vi ostanete nekako glupasti u tom odsutnom momentu?

Odakle je odlomak ?

Tuzno i dirljivo...

Potseca me "na sve one pute" kada sam trebala da kazem lepe reci- a iskulirala sam



Vozila sam se u metrou,a pored mene je stajao neki decko..... Utripovala sam da je on taj-ljubav mog zivota...

Izgledao je ok, ne savrseno... ali bilo je nesto posebno u vezi njega....

Bila bi bas fora da sam mu prisla... ali nisam imala m*da,ili sta vec ^^

Mora da je bilo nesto posebno cim se toga secam, a proslo je 2-3 godine od tad

 

[D1cA]

Potpuno neočekivano, jednog hladnog decembarskog jutra, zime 2013. ugledah meni poznat ljubljeni lik, nikad vidjen do tad, ne na ulicama, ne dok nogama gazi asfalt, dok diše.

Sav ušuškan u svoju rolku (volim rolke, daju neki intelektualni šmek muškarcu) i topli šal, zadubljen u svoje misli koje u pozadini diskretno prati muzika sa mog telefona,

Spojler

nešto mi skreće pažnju, neka silueta, na prvi pogled ista kao i more prolaznika koji žure nekuda,
Kapa joj prekriva veći deo lica, ali baš u tom trenu se sa druge strane ulice slučajno okreće i ja uspevam da vidim te oči, oči koje ni razdaljina po slobodnoj proceni od 10 metara ne može da zamagli i učini nejasnim.
"XXXXX" vrisnuh u sebi, uzdržavajući se da ne počnem da je svom snagom svoga glasa dozivam.
Nastavila je dalje niz ulicu, a ja sam stajao kao ukopan gledajući za njom, pokušavajući da zapamtim kako hoda, da procenim kuda se uputila, da je osetim i upijem koliko je moguće...
Prokleti tramvaj mi je zaklonio pogled baš tad, baš u toj jednom malenom trenu, meni tako važnom. Kad mi treba nema ga nigde ali naravno sad ne samo da je bio tu nego se kretao toliko sporo da mi se gotovo učinilo da se kreće dva m unapred, dva unazad, meni u inat.
Nestao je tramvaj ali je nestala i ona, tek tad je vreme nastavilo da teče a ja grozničavo razmišljao, da li je to zaista bila ona? Zašto nisam potrčao, zašto nisam preskočio haube automobila, izleteo pred tramvaj, zašto nisam okrenuo broj da utvrdim da li jeste ona ako se baš tad javi, pa još jednom da odbacimo mogućnost da slučajnu prolaznicu ne zove neko drugi : )))))))))))))))


Da li umete da reagujete u mikro delićima vremena kad je ljubav u pitanju, da li vam se desilo da vas iznenada klepi neka sreća za kojom žudite a vi ostanete nekako glupasti u tom odsutnom momentu?

U tebra, desilo mi se to par puta, ali sam isto postupio kao ti, i mislim kad bi mi se opet desilo tako nesto, da bih opet isto postupioo...

 

[Još jedan iz sela]

Da li umete da reagujete u mikro delićima vremena kad je ljubav u pitanju, da li vam se desilo da vas iznenada klepi neka sreća za kojom žudite a vi ostanete nekako glupasti u tom odsutnom momentu?

 

[Џорџи]

ma ne zanosim se niti velicam ikog sve manje je riba vrednih cima

 

[gost 345037]

Potpuno neočekivano, jednog hladnog decembarskog jutra, zime 2013. ugledah meni poznat ljubljeni lik, nikad vidjen do tad, ne na ulicama, ne dok nogama gazi asfalt, dok diše.

Sav ušuškan u svoju rolku (volim rolke, daju neki intelektualni šmek muškarcu) i topli šal, zadubljen u svoje misli koje u pozadini diskretno prati muzika sa mog telefona,

Spojler

nešto mi skreće pažnju, neka silueta, na prvi pogled ista kao i more prolaznika koji žure nekuda,
Kapa joj prekriva veći deo lica, ali baš u tom trenu se sa druge strane ulice slučajno okreće i ja uspevam da vidim te oči, oči koje ni razdaljina po slobodnoj proceni od 10 metara ne može da zamagli i učini nejasnim.
"XXXXX" vrisnuh u sebi, uzdržavajući se da ne počnem da je svom snagom svoga glasa dozivam.
Nastavila je dalje niz ulicu, a ja sam stajao kao ukopan gledajući za njom, pokušavajući da zapamtim kako hoda, da procenim kuda se uputila, da je osetim i upijem koliko je moguće...
Prokleti tramvaj mi je zaklonio pogled baš tad, baš u toj jednom malenom trenu, meni tako važnom. Kad mi treba nema ga nigde ali naravno sad ne samo da je bio tu nego se kretao toliko sporo da mi se gotovo učinilo da se kreće dva m unapred, dva unazad, meni u inat.
Nestao je tramvaj ali je nestala i ona, tek tad je vreme nastavilo da teče a ja grozničavo razmišljao, da li je to zaista bila ona? Zašto nisam potrčao, zašto nisam preskočio haube automobila, izleteo pred tramvaj, zašto nisam okrenuo broj da utvrdim da li jeste ona ako se baš tad javi, pa još jednom da odbacimo mogućnost da slučajnu prolaznicu ne zove neko drugi : )))))))))))))))


Da li umete da reagujete u mikro delićima vremena kad je ljubav u pitanju, da li vam se desilo da vas iznenada klepi neka sreća za kojom žudite a vi ostanete nekako glupasti u tom odsutnom momentu?

Spontanitet ...jedna od mnogih jako vaznih ljudskih, prirodnih vrlina, koje treba nesebicno koristiti. U mom slicaju spontaniet koriscen jednom i urodio plodom

 

[Eugene Simonet]

Odakle je odlomak ?

Tuzno i dirljivo...

Potseca me "na sve one pute" kada sam trebala da kazem lepe reci- a iskulirala sam



Vozila sam se u metrou,a pored mene je stajao neki decko..... Utripovala sam da je on taj-ljubav mog zivota...

Izgledao je ok, ne savrseno... ali bilo je nesto posebno u vezi njega....

Bila bi bas fora da sam mu prisla... ali nisam imala m*da,ili sta vec ^^

Mora da je bilo nesto posebno cim se toga secam, a proslo je 2-3 godine od tad

Odlomak je iz jednog malog kutka unutar mene. : )))

Da, bilo bi zanimljivo objasniti zašto nam neko u jednoj sekundi postane i ostane tako upečatljiv da ga nikad ne zaboravljamo a da ga nismo nikad upoznali zaista.
Mislim da ono objašnjenje "Iluzija" nije dovoljno, nešto tu nedostaje da upotpuni sliku, a iluzija i maštarija su samo delići.

Ne verujem u slučajnosti, sve je sa nekom svrhom pa i to što sam je video.

 

[Penelopa5]

Desilo mi se, davnoooo. Nisam reagovala a možda je on bio taj Pravi...Ko to zna...

 

[TinkerBellx]

Desilo se, prije nekih godinu dana. No, nije imalo smisla reagirati jer već ima kraj sebe nekog za kog mislim da je Pravi. Iako me taj slučaj još kopka.

 

[alex_delarge]

I kad misliš svaki tren opet ćeš čini mi se biti nespreman.

Kako ne postoji? Ako priželjkuješ da vidiš nekog sa kim živiš u istom gradu onda to nije nemoguće i tog decembarskog jutra sam je i video. Ona postoji, hodala je spokojno, noseći neke kese i simpatičnu kapu koja ima one štitnike za uši. Ne znam ni kako sam je uopšte provalio, kao da je sve postalo zatamnjeno okolo, ceo grad, samo je taj deo gde je ona stajala osvetlio neki laserski snop i kao da sam imao dvogled, neki prirodnog biološkog porekla dvogled u mozgu.

bolje da nisi prisao. izvini, ali tvoja pristup mi deluje prilicno nemuzevno, tako da bi taj prilaz bio, hmm, dosadan.

svaki muskarac ko se raspilavi pred zenom lako, nekako je jadan.

 

[Eugene Simonet]

bolje da nisi prisao. izvini, ali tvoja pristup mi deluje prilicno nemuzevno, tako da bi taj prilaz bio, hmm, dosadan.

svaki muskarac ko se raspilavi pred zenom lako, nekako je jadan.

Nije bilo nikakvog pristupa, ovde su iznesene moje misli i emocije, muževnost ih valjda ne isključuje.


Raspilaviti se u sebi kako ti radost zbog pojave dragog bića nazivaš, i šta će da se pokaže javno i na koji način su sasvim različite stvari.
Mada da budem iskren nemam ništa protiv ni da se raspilavim ako se tako osećam, dobro mi je u sopstvenoj koži, nemam problem sa svojim emocijama i njihovim ispoljavanjem.