ScipioAfricanus
Stara legenda
- Poruka
- 93.720
Ovo je mesto gde je rođena PUTINOVA MOĆ i veliki problem koji će Rusiji tek DOĆI NA NAPLATU
Pre dve decenije su ruski tenkovi ušli u Čečeniju. Vladimir Putin od tada ima dogovor sa Ramzanom Kadirovim, a cena su korupcija, nasilje i šerijat u toj ruskoj republici. O tome za DW piše novinar Konstantin Egert.
Tridesetog septembra 1999. su ruski tenkovi ušli u Čečeniju – drugi put u pet godina. To je bio početak onoga što danas zovemo Drugim čečenskim ratom. Prvi je potrajao od 1994. do 1996. i završio se mirovnim sporazumom koji su potpisali tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin i bivši sovjetski oficir Alsan Maskadov.
Nekadašnja sovjetska autonomna pokrajina je faktički postala polunezavisna tvorevina koju vodi gomila zavađenih gospodara rata. Region je nominalno ostao pod kontrolom Rusije, ali u suštini Moskva se nije bogzna koliko pitala. Većina Rusa je taj sporazum videla kao poraz njihove države – bili su u pravu.
U avgustu 1999. je reč međutim imao izvesni Vladimir Putin, tada novi ruski premijer za kojeg se već znalo da će naslediti Jeljcina. Mlad i energičan odmah je počeo sa oštrom retorikom o „čečenskom pitanju“. Tome je doprinela i serija misterioznih eksplozija u stambenim blokovima u Moskvi i Volgodonsku u septembru, piše "Dojče vele".
Bezbednost po svaku cenu i „istrebljenje terorizma“ postali su prioritet za Ruse. Kada su trupe krenule ka čečenskoj prestonici Groznom, ljudi su dobro znali da je za to manje zaslužan bolješljivi Jeljcin, a više Putin. Godinu dana kasnije je Putin postao predsednik.
Rat je u zvaničnom vokabularu nazivan „anti-terorističkom operacijom“. Trebalo je da bude brz i pobedonosan. Naposletku, i glavni vođa čečenskih snaga i veliki muftija tog regiona Ahmat Kadirov promenio je stranu i napravio dogovor sa Kremljom.
Ahmat Kadirov je stradao u bombaškom napadu 2004. godine. Njegov sin Ramzan – najmoćniji muslimanski lider u Rusiji – od tada vodi Čečeniju kao privatnu grofoviju.
U ta burna vremena pre dve decenije Rusi su trampili još svežu slobodu za tobožnju izvesnost koju ima je ponudio Putinov autoritarizam. I ko bi mogao za to da ih krivi?
Kolaps Sovjetskog Saveza doneo je pad ekonomije i propast mreža socijalne pomoći. Kada je Putin 1999. obećao da će „goniti teroriste svuda“, da će „sabiti bandite u toalet i pustiti vodu za njima“, to mu je smesta donelo podršku desetina miliona ljudi koji su žudeli za moćnim liderom koji bi obnovio „samopoštovanje“ njihove zemlje. Ali sada moraju da žive sa posledicama.
Grozni danas ima čelične i staklene oblakodere, na ulicama su besni automobili – sušta suprotnost slici razorenog grada od pre dvadeset godina. Pa ipak, više od 80 odsto prihoda te autonomne republike sastoji se od subvencija iz federalnog budžeta.
CEO TEKST NA
https://www.blic.rs/vesti/svet/ovo-...ki-problem-koji-ce-rusiji-tek-doci-na/d8ww3m2
Pre dve decenije su ruski tenkovi ušli u Čečeniju. Vladimir Putin od tada ima dogovor sa Ramzanom Kadirovim, a cena su korupcija, nasilje i šerijat u toj ruskoj republici. O tome za DW piše novinar Konstantin Egert.
Tridesetog septembra 1999. su ruski tenkovi ušli u Čečeniju – drugi put u pet godina. To je bio početak onoga što danas zovemo Drugim čečenskim ratom. Prvi je potrajao od 1994. do 1996. i završio se mirovnim sporazumom koji su potpisali tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin i bivši sovjetski oficir Alsan Maskadov.
Nekadašnja sovjetska autonomna pokrajina je faktički postala polunezavisna tvorevina koju vodi gomila zavađenih gospodara rata. Region je nominalno ostao pod kontrolom Rusije, ali u suštini Moskva se nije bogzna koliko pitala. Većina Rusa je taj sporazum videla kao poraz njihove države – bili su u pravu.
U avgustu 1999. je reč međutim imao izvesni Vladimir Putin, tada novi ruski premijer za kojeg se već znalo da će naslediti Jeljcina. Mlad i energičan odmah je počeo sa oštrom retorikom o „čečenskom pitanju“. Tome je doprinela i serija misterioznih eksplozija u stambenim blokovima u Moskvi i Volgodonsku u septembru, piše "Dojče vele".
Bezbednost po svaku cenu i „istrebljenje terorizma“ postali su prioritet za Ruse. Kada su trupe krenule ka čečenskoj prestonici Groznom, ljudi su dobro znali da je za to manje zaslužan bolješljivi Jeljcin, a više Putin. Godinu dana kasnije je Putin postao predsednik.
Rat je u zvaničnom vokabularu nazivan „anti-terorističkom operacijom“. Trebalo je da bude brz i pobedonosan. Naposletku, i glavni vođa čečenskih snaga i veliki muftija tog regiona Ahmat Kadirov promenio je stranu i napravio dogovor sa Kremljom.
Ahmat Kadirov je stradao u bombaškom napadu 2004. godine. Njegov sin Ramzan – najmoćniji muslimanski lider u Rusiji – od tada vodi Čečeniju kao privatnu grofoviju.
U ta burna vremena pre dve decenije Rusi su trampili još svežu slobodu za tobožnju izvesnost koju ima je ponudio Putinov autoritarizam. I ko bi mogao za to da ih krivi?
Kolaps Sovjetskog Saveza doneo je pad ekonomije i propast mreža socijalne pomoći. Kada je Putin 1999. obećao da će „goniti teroriste svuda“, da će „sabiti bandite u toalet i pustiti vodu za njima“, to mu je smesta donelo podršku desetina miliona ljudi koji su žudeli za moćnim liderom koji bi obnovio „samopoštovanje“ njihove zemlje. Ali sada moraju da žive sa posledicama.
Grozni danas ima čelične i staklene oblakodere, na ulicama su besni automobili – sušta suprotnost slici razorenog grada od pre dvadeset godina. Pa ipak, više od 80 odsto prihoda te autonomne republike sastoji se od subvencija iz federalnog budžeta.
CEO TEKST NA
https://www.blic.rs/vesti/svet/ovo-...ki-problem-koji-ce-rusiji-tek-doci-na/d8ww3m2
