- Poruka
- 388.205
Dansko predgrađe Naerum, u Kopenhagenu već decenijama krasi jedno od vizuelno najprivlačnijih dizajna pejzažne arhitekture – ovalni vrtovi. Kreirani su od strane pejzažnog arhitekte Karl Teodor Marius Serensen, danskog pejzažnog arhitekte koji se smatra jednim od najvećih arhitekata 20. veka u svom polju, a bio je i vodeća ličnost prve generacije modernista u pejzažnom dizajnu.
Ovalni vrtovi u Kopenhagenu su njegov najpoznatiji projekat. Nastali 1948. godine, ovi vrtovi se sa stoje od 40 ovalnih baštenskih parcela, okruženih živom ogradom, približne veličine od 25 m sa 15 m. Položeni su na travnjaku između stambenih zgrada na jednoj strani i tradicionalnijih baštenskih vrtova na drugoj. Prvobitno je Serensen zamislio projekat dizajniran poput mreže, sa simetričnim, kružnim baštama. Međutim, ovo je na kraju rezultiralo fleksibilnijim, organskim oblikom i rasporedom parcela koje su pospešile dinamičniji izgled.
Na samom početku projekta, vlasnici parcela su mogli slobodno postaviti svoje domove, birati žive ograde i dizajnirati unutrašnjost svojih parcela, ali Serensen je pružio svoja uputstva, ističući da su ona više namenjena kao vodič, a ne pravilo. Sedam decenija kasnije, ovalni vrtovi u Kopenhagenu i dalje su jedna od najlepših atrakcija u danskoj prestonici.
Uprkos slobodi dizajna koju je svaki vlasnik zemljišta posedovao tokom godina, ovalni vrtovi su na neki način uvek zadržavali konzistentnost i određenu doslednost dizajnu, poput redovnog šišanja živih ograda, što je pomoglo da se zadrži njihov šarm.
Nedostatak popločanih puteva između vrtova ka bilo kojoj kući može izgledati kao greška, ali su zapravo namerno izostavljeni. Danski pejzažni arhitekta je ovim želeo da podstakne vlasnike da više šetaju u prirodi, udahnu svež vazduh pre nego što uđu u automobile, kao i da se poveća komunikacija između samih komšija i stvori jedna divna komuna.
Najupečatljivija stvar u vezi sa dizajnom Serensena je ta što ovalni vrtovi izgledaju fantastično iz ptičije perspektive, a čine poseban i ugodan doživljaj sa zemlje prilikom šetnje, što je i bio plan ovog pejzažnog arhitekte.
Ovalni vrtovi u Kopenhagenu su njegov najpoznatiji projekat. Nastali 1948. godine, ovi vrtovi se sa stoje od 40 ovalnih baštenskih parcela, okruženih živom ogradom, približne veličine od 25 m sa 15 m. Položeni su na travnjaku između stambenih zgrada na jednoj strani i tradicionalnijih baštenskih vrtova na drugoj. Prvobitno je Serensen zamislio projekat dizajniran poput mreže, sa simetričnim, kružnim baštama. Međutim, ovo je na kraju rezultiralo fleksibilnijim, organskim oblikom i rasporedom parcela koje su pospešile dinamičniji izgled.
Na samom početku projekta, vlasnici parcela su mogli slobodno postaviti svoje domove, birati žive ograde i dizajnirati unutrašnjost svojih parcela, ali Serensen je pružio svoja uputstva, ističući da su ona više namenjena kao vodič, a ne pravilo. Sedam decenija kasnije, ovalni vrtovi u Kopenhagenu i dalje su jedna od najlepših atrakcija u danskoj prestonici.
Uprkos slobodi dizajna koju je svaki vlasnik zemljišta posedovao tokom godina, ovalni vrtovi su na neki način uvek zadržavali konzistentnost i određenu doslednost dizajnu, poput redovnog šišanja živih ograda, što je pomoglo da se zadrži njihov šarm.
Nedostatak popločanih puteva između vrtova ka bilo kojoj kući može izgledati kao greška, ali su zapravo namerno izostavljeni. Danski pejzažni arhitekta je ovim želeo da podstakne vlasnike da više šetaju u prirodi, udahnu svež vazduh pre nego što uđu u automobile, kao i da se poveća komunikacija između samih komšija i stvori jedna divna komuna.
Najupečatljivija stvar u vezi sa dizajnom Serensena je ta što ovalni vrtovi izgledaju fantastično iz ptičije perspektive, a čine poseban i ugodan doživljaj sa zemlje prilikom šetnje, što je i bio plan ovog pejzažnog arhitekte.
