- Poruka
- 791
Iso Mahmutović nije ukaljao ni ruke ni obraz, nije hteo da udari na srpsku i crnogorsku svetinju Petra II Petrovića Njegoša iako je za to mogao da plati žestoku cenu! Štaviše, kratko i jasno poručio: „Neću da rušim nečiju svetinju, da ukaljam obraz i ruke, da na đecu bacim sramotu i prokletstvo“.
Krajem juna 1972. godine kada su završeni pripremni radovi za izgradnju Njegoševog mauzoleja upravnik gradilišta Mirko Živković okupio je jednog jutra brigadu radnika Opštegrađevinskog preduzeća „Titograd“.
Živković je radnicima objasnio da više nema miniranja, da se sada moraju latiti samo lakog alata neophodnog da se razida i sa lovćenske kape ukloni stara kapela.
Dok je objašnjavao kako se to mora izvesti pažljivo, kamen po kamen, da se svaki kamen mora numerisati kako bi kapela kasnije u istom obliku mogla da se sazida na drugom mjestu, iz mase radnika, uglavnom Muslimana i Albanaca iz okoline Bijelog Polja, sa Kosmeta, iz Krajine kod Bara, Plava i Gusinja, oglasio se stasiti momak tridesetih godina, planinskim suncem i vetrovima opaljenog lica, sa karakterističnim meksikanskim brkovima, i mirno, ali odlučno rekao.
„Ja to neću da radim!“
Na pitanje iznenađenog i preneraženog Živkovića zašto neće da radi, još mirnije i odlučnije je objasnio da je to svetinja i da on neće da ruši svetinju.
Živković nije odustajao već je pokušavao da mu objasni da to nije nikakva svetinja nego spomenik koji treba ukloniti da bi na njegovom mestu bio podignut mnogo veći i lepši – da to, uostalom, nije njegova svetinja.
– Ja sam rekao: neću da rušim ničiju svetinju, a ako neko pokuša da ruši moju, može samo preko mene mrtvog – poručio je Iso.
– A ako je to naređenje i ako zbog toga možeš dobiti otkaz s posla – pokušao je Živković i da pripreti i tako urazumi odlučnog brkajliju.
– Nema toga ko mi to može narediti, a što se tiče otkaza ne morate se mučiti, već ga imate, ja odlazim sam – rekao on a sa njim se solidarisali i gotovo svi ostali radnici.
Čovek sve to, još odlučnije i ubedljivije, ponovio i sutradan kad je na Ivanova korita banula ekipa inspektora Službe državne bezbednosti da ispita da to nije kakva zavera i organizacija onih koji su godinama na sve načine pokušavali da spreče rušenje kapele i kršenje predsmrtnog amaneta slavnog, prerano preminulog crnogorskog vladara.
Mitropolit Amfilohije je Isa Mahmutovića posthumno odlikovao medaljom sa likom Njegoša. Odlikovanje je uručeno njegovom sinu Ćazimu, na nedavnom osvećenju crkve Sv. Petra Lovćenskog Tajnovidca u Baru.
https://www.intermagazin.rs/ovaj-musliman-je-odbio-da-srusi-njegosevu-kapelu/
https://www.in4s.net/vjecna-slava-i...-nije-htio-da-rusi-njegosevu-kapelu/?lang=lat
Krajem juna 1972. godine kada su završeni pripremni radovi za izgradnju Njegoševog mauzoleja upravnik gradilišta Mirko Živković okupio je jednog jutra brigadu radnika Opštegrađevinskog preduzeća „Titograd“.
Živković je radnicima objasnio da više nema miniranja, da se sada moraju latiti samo lakog alata neophodnog da se razida i sa lovćenske kape ukloni stara kapela.
Dok je objašnjavao kako se to mora izvesti pažljivo, kamen po kamen, da se svaki kamen mora numerisati kako bi kapela kasnije u istom obliku mogla da se sazida na drugom mjestu, iz mase radnika, uglavnom Muslimana i Albanaca iz okoline Bijelog Polja, sa Kosmeta, iz Krajine kod Bara, Plava i Gusinja, oglasio se stasiti momak tridesetih godina, planinskim suncem i vetrovima opaljenog lica, sa karakterističnim meksikanskim brkovima, i mirno, ali odlučno rekao.
„Ja to neću da radim!“
Na pitanje iznenađenog i preneraženog Živkovića zašto neće da radi, još mirnije i odlučnije je objasnio da je to svetinja i da on neće da ruši svetinju.
Živković nije odustajao već je pokušavao da mu objasni da to nije nikakva svetinja nego spomenik koji treba ukloniti da bi na njegovom mestu bio podignut mnogo veći i lepši – da to, uostalom, nije njegova svetinja.
– Ja sam rekao: neću da rušim ničiju svetinju, a ako neko pokuša da ruši moju, može samo preko mene mrtvog – poručio je Iso.
– A ako je to naređenje i ako zbog toga možeš dobiti otkaz s posla – pokušao je Živković i da pripreti i tako urazumi odlučnog brkajliju.
– Nema toga ko mi to može narediti, a što se tiče otkaza ne morate se mučiti, već ga imate, ja odlazim sam – rekao on a sa njim se solidarisali i gotovo svi ostali radnici.
Čovek sve to, još odlučnije i ubedljivije, ponovio i sutradan kad je na Ivanova korita banula ekipa inspektora Službe državne bezbednosti da ispita da to nije kakva zavera i organizacija onih koji su godinama na sve načine pokušavali da spreče rušenje kapele i kršenje predsmrtnog amaneta slavnog, prerano preminulog crnogorskog vladara.
Mitropolit Amfilohije je Isa Mahmutovića posthumno odlikovao medaljom sa likom Njegoša. Odlikovanje je uručeno njegovom sinu Ćazimu, na nedavnom osvećenju crkve Sv. Petra Lovćenskog Tajnovidca u Baru.
https://www.intermagazin.rs/ovaj-musliman-je-odbio-da-srusi-njegosevu-kapelu/
https://www.in4s.net/vjecna-slava-i...-nije-htio-da-rusi-njegosevu-kapelu/?lang=lat
