Najveće svetske banke zbog krize otpuštaju desetine hiljada zaposlenih. Da bi opstale na tržištu banke smanjuju obim poslovanja i zatvaraju filijale. To je jedini način da se izbore sa strožim bankarskim propisima i krizom evrozone.
Banke širom sveta otpuštaju zaposlene, jer je to jedini način da se izbore sa strožim bankarskim propisima i krizom evrozone, koja ugrožava poslovanje i profite vodećih banaka.
Pripremila Dragana Vukelić
Godine krize donele su velike promene u bankarskom sektoru. Od 2009. godine otpušteno je skoro 170.000 radnika. Počela je nova runda odpuštanja, a bez posla će ostati još toliko bankara.
Ko grom iz vedrog neba odjeknula je vest da će švajcarska banka Ju-Bi-Es, jedna od najvećih u svetu, zbog slabijeg profita otpustiti 10.000 radnika.
Zemlja u kojoj banke kao najveću vrednost klijentima nude tajnost i čija se ekonomija oslanja na profit finansijskog sektora, izgubiće jedan odsto bruto društvenog proizvoda.
"Stvara se novi poslovni model koji treba da nam omogući da radimo kao prava integrisana banka. To će doneti korist i našim klijentima i deoničarima", rekao je direktor Ju-Bi-Es banke Serđo Ermoti.
Niko nije pošteđen.
Veliki troškovi naterali su osam najvećih evropskih banaka da otpuste nekoliko desetina hiljada radnika u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji, Italiji.
Na listi su mnoga zvučna imena, globalni bankarski giganti Ha-Es-Be-Ce, Barkliz, Lojds, Bankia, Intesa San Paolo, Unikredit i druge.
Analitičari upozoravaju da bankarskom sektoru u Evropi preti novi šok, nakon što su kompanije i štediše u problematičnim zemljama zone evra poslednjih nedelja povukli milijarde evra depozita iz banaka.
Broj zaposlenih pašće na najniži nivo u proteklih dvadeset godina. Analitičar Ralf Silva smatra da deoničari traže efikasniji bankarski sektor.
"Trebalo bi da se sve veće banke liše 10 do 15 odsto radne snage u narednih pet godina. Osećam se loše zbog tih ljudi, jer je veoma teško naći posao u bankarskom sektoru u ovom trenutku. Ali to je realnost", kaže Silva.
Banke koje većina građana krivi za nastanak krize, moraju da se bore da ne ostanu na tržištima kao bespomoćne zombi banke. Zato smanjuju obim poslovanja, zatvaraju filijale i oslobađaju se viška radnika.
Evropski zvaničnici su odavno zatražili da se prekine veza između bankarske krize i državnih budžeta. Jasno su poručili da neće dozvoliti da poreski obveznici plaćaju tuđe greške i spasavaju neuspešne i propale banke.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1230500/Otkazima+za+opstanak+banaka.html
