У српској пријестолници је требала бити одржана гротескна манифестација коју назваше европајд (вау, како то европски звучи) али не даде се мученицима. и ови јадни и несхваћени хомосексуалци (за неупућене народне масе, хомосексуалци нису сљедбеници неког правца у философији, већ једноставно што би у колоквијалном говору рекли, педери) мораће причакати другу прилику.
Када крене прича о хомосексуалцима, или народски речено педерима, то оде и разглабање гдје саговорницима мало кад понестане "муниције" за розговор
Зато ћу овдје само пренијети један измишљени дијалог;
Разговарају два случајна познаника, један који за себе воли рећи да је хомосексуалац и други нормалан.
"Еј, знаш шта, ја сам геј" каже овај први.
"Добро ти си геј, ма шта то било, па?" каже нормалан
"Не слушаш ме, ја сам геј и хоћу да сви знају да сам геј" наставља овај први.
"Добро, ето знамо, и шта сад?"
"Како не разумијеш, ја сам геј и хоћу да шетам на европрајду јер сам угрожен" упорно ће овај први саговорник.
"Шетај, кога брига. Ко те угрожава?" упита нормалан
"Ти" одбруси овај први.
"Ја, па како то?" опет упита нормалан
"Ја ти упорно понављам да сам геј, ти ме игноришеш. Одакле теби право да ме игноришеш и да се понашаш безобразно, има да потврдиш да смо угрожени, да похвалиш моју храброст што сам јавно признао да сам геј и да подржиш европрајд" на танане објасни овај што рече да је геј.
На то и овом нормалном прекипи "Дјечак, ако ме одмах, тренутно и моментално не попустиш бићу приморан да ти урадим брзо шминкање лобање"
Након ових ријечи први саговорник замукне. И у себи се зарекне "Видјећете ви свога Бога када о овој пријетњи смрћу само зато што сам геј испричам медијима, невладинићима и овима из хелшинског одбора, а доћи ће и тај европрајд, је*аћемо вам мајку стоко заостала"
Дијалог је наравно измишљен, што не значи да сличним нисмо присуствoвали а могуће и били и учесници у дијалогу, и да нема поенту. Напротив.