Osvrt iz mog ugla: Psihologija, postmodernizam i problem u diskursu na forumu

[Banovic Strahinja]

Dugo vremena sam razmišljao o tome—zašto je toliko teško imati smislen razgovor na ovom forumu i uglavnom preraste u teške rasprave, zašto većina korisnika ima potrebu da stalno izražava svoje moralne stavove i konstantno se dokazuje- zašto se sve svodi na takmičenje iz moralne superiornosti, kao i zašto većina poruka dosta liči na izjave u policijskoj stanici: „Ja taj i taj verujem u to i to.“
Zašto su forumasi često spremni da dočekaju na nož svakoga ko ima drugačije mišljenje?
Obrazac ponašanja i na forumu i u političkom diskursu je često isti: totalna nespremnost za konstruktivan dijalog i slepo držanje samo jednog narativa i moralnih vrednosti. Jedina razlika je u percipiranim sopstvenim moralnim vrednostima i percipiranim protivnicima, neki dokazuju svoju kulturološku superiornost, neki religijsku, neki su pak duhovno superiorniji, itd: jedina konstanta je da svi ovi samozvani borci za pravdu imaju pune ruke posla; iako ovaj fenomen nikako nije isključiv za ovaj forum ili za Balkan, ali po mojim zapažanjima, rekao bih da je definitivno mnogo izraženiji nego na Zapadu, i mislim da je ključna reč ovde: Postmodernizam.

Postomodernizam se kao pojava pojavio sredinom 20 veka i postao dominantan u akademskih krugovima na zapadu i s vremenom postao poprilicno uticajan i ostavio poprilicnog efekta, (ukratko bih postmodernizam opisao kao skepticizam prema „velikim narativima“ tj ni jedan narativ nema inherentnu veću vrednost od drugog, bilo da se radi o idejama prosvetiteljstva, naučnog objektivizma ili razne religijske ili nacionalne mitologije itd... postmodernizam ističe relativnost, pluralizam; i ne priznaje "apsolutne istine", pojedinac se oblikuje kroz jezik kulturu i društvo i tu prima svoje "apsolutne istine"),

S druge strane- tokom perioda socijalizma pod KPJ, a kasnije i pod nacionalističkim liderima, javni diskurs je bio oblikovan kroz jedan narativ/propagandu i postmodernizam koji se zasniva na skepticizmu prema „velikim narativima“, nije imao prostora da se razvije.

Ukratko:
-U postmodernim društvima, postoji veća tolerancija prema različitim perspektivama. U Srbiji, zbog kontinuiteta kontrole medijima gde se podsticao samo jedan narativ a demonizirali svi drugi, i samim tim pluralizam mišljenja nije bio podstican što može objasniti nižu toleranciju u diskusijama.

-Forum kao prostor za razmenu mišljenja često reflektuje šire društvene norme. Pošto su forumaši navikli na binarne vrednosti/podele (crno ili belo mi ili oni), to otežava dijalog koji podrazumeva nijanse, relativizam, pluralizam i vrlo od dijaloga vrlo lako dolazi do rasprave.

 

[Banovic Strahinja]

Da li se slažete s mojim mišljenjem da je postmodernizam na Zapadnom Balkanu uglavnom prespavan, te da to jedano od razloga manjka tolerancije prema svemu što je drugačije i odstupa od društveno percipiranih normi?

Da li je i ako jeste- zašto je, prema vašem mišljenju, teško održati smislen i konstruktivan razgovor na forumu?

Zašto mnogi učesnici foruma imaju teškoća da prihvate različita mišljenja i perspektive, već iznova nameću sopstvene stavove i moralne vrednosti, često ponavljajući isto kao švaba tralala?

Koliko ste spremni da prihvatite drugačije stavove i vrednosti i od čega to zavisi?

 

[Džudi S]

Tema je odlična, ali postoji to malo ali.. Plašim se, da če zbog spominjanja foruma doći do spama, a ja ujutru nisam na forumu kako bih pažljivo pratila temu.

Nadam se da će @Urwald i supermod pratiti temu.

Da li se slažete s mojim mišljenjem da je postmodernizam na Zapadnom Balkanu uglavnom prespavan, te da to jedano od razloga manjka tolerancije prema svemu što je drugačije i odstupa od društveno percipiranih normi?

Da li je i ako jeste- zašto je, prema vašem mišljenju, teško održati smislen i konstruktivan razgovor na forumu?

Zašto mnogi učesnici foruma imaju teškoća da prihvate različita mišljenja i perspektive, već iznova nameću sopstvene stavove i moralne vrednosti, često ponavljajući isto kao švaba tralala?

Koliko ste spremni da prihvatite drugačije stavove i vrednosti i od čega to zavisi?

Postmodernizam je prespavan i ovde kod nas i na području Zapadnog Balkana.

Samim tim narod ( kod nas ) nije oslobođen predrasuda i nije spreman da prihvati ono što odstupa od društveno percipiranih normi. I tolerancija ne postoji.

Bold 1: Svi smo različiti i samim tim imamo različit pogled na forum kao mesto za diskusiju. Neko ne može da diskutuje ozbiljno. Misli da forum ne može da bude ozbiljan.

Generalno, na svim forumima koji i dalje postoje, pa i na ovom na kome pišemo, ljudi nisu spremni da prihvate drugo mišljenje.


Bold 2: Ovde, mislim konkretno na našu zemlju, nema tolerancije. Izuzetno retko se sreću tolerantni ljudi.

Isto važi i za forum koji je "Srbija u malom". On je slika Srbije.

Ljudi su tvrdoglavi, ne mogu da prihvate mirno tuđe, različito mišljenje.


Bold 3 : Maksimalno sam spremna na prihvatim tuđe mišljenje i stavove. Od čega zavisi?

Znam šta znači tolerancija i trudim se da budem i tolerantna i objektivna, ali o tome mogu da kažu oni koji čitaju moje postove. Ne volim da hvalim samu sebe.

 

[Zelena milja]

Koliko ste spremni da prihvatite drugačije stavove i vrednosti i od čega to zavisi?

Nemam problem da čujem tuđe mišljenje.
Smeta mi prostakluk.

 

[ReRe7]

Taman posla da se prihvati pluralizam, zbog različitog mišljenja skovan je izraz "Druga Srbija". Srbiju vide kao jedinstvenu, da svi misle isto, da nema odstupanja, kako bi lakše bilo držati ljude u poslušnosti. Istovetnost u razmišljanju: lakša selekcija na njihove i naše, što je opet lakše za kreiranje neprijateljstava. Autoritarna vlast ne živi bez te binarne podele. Sa medija slušamo da je veoma loše da se Srbija deli, jer je za njih podela Srbije različitost mišljenja.
Ako čuju za treću, četvrtu, petu, stoprvu "Srbiju", za nijanse, eto moždanog i državnog udara.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Da li je i ako jeste- zašto je, prema vašem mišljenju, teško održati smislen i konstruktivan razgovor na forumu?

Нема смисла дискутовати ако је истина релативна. Свако је сам себи у праву и нико не греши. Шта год да верујеш, то је "твоја истина".

 

[Svetozar ot Ružičić]

Стварно ми није јасно како си успео да поверујеш да постмодернизам подиже ниво дијалога.

Релативизам промовише тврдоглавост.

У најбољем случају, промовише слабонаметљиву, толерантну, тврдоглавост.

"Свако од нас има право да буде тврдоглав и нико никоме нема право да одузме тврдоглавост."

 

[The_Night_Hawk]

Nemojte ljudi o politici
ima deo foruma za to
Ja cu o psiholoskom delu
mislim da to crno ili belo vuce korene iz patrijarhata
tako je kako glava familije kaze i nikako drugacije
a onda vidis da neka druga glava misli dugacije i to je crno ili belo
vekovi i vekovi nametanja istine
nismo naucili da razgovaramo

 

[Svetozar ot Ružičić]

Нисам стекао утисак да су разговори са странцима нешто нарочито квалитетнији од разговора са нашим људима. Постоје одређене разлике али култура дијалога је у оба случаја поприлично ниска.

Слично је било и у доба старих Грка. Култура дијалога је можда била нешто виша него што је данас али не много другачија.

Висока култура дијалога је одувек била обележје ретких појединаца, као што су филозофи.

Циљ дијалога је да њени учесници пронађу истину и тако уклоне разлике у њиховим ставовима како би друштво могло боље да функционише.

Међутим, уколико истина није једна, већ свако има своју, онда дијалози и немају неку нарочито важну сврху. И то је управо оно што релативизам -- филозофија коју је постмодернизам реинкарнирао а која је стара више од хиљаду година -- заговара.

Толеранција не само што није довољна већ може бити штетна ако се претерано инсистира на њој. А управо то ради постмодернизам. Да би дијалози имали смисла, мора да постоји одређена доза нетолеранције према разликама у ставовима; мора да постоји жеља да се исте уклоне.

 

[Глас Хипербореје]

Da li se slažete s mojim mišljenjem da je postmodernizam na Zapadnom Balkanu uglavnom prespavan

Камо лепе среће.

 

[Глас Хипербореје]

Нисам стекао утисак да су разговори са странцима нешто нарочито квалитетнији од разговора са нашим људима. Постоје одређене разлике али култура дијалога је у оба случаја поприлично ниска.

Рекао бих да код Срба генерално постоји нека сумњичавост у погледу просветитељства. Та особина са једне стране уме да буде поприлично лоша јер их често ограничава на употребу искључиво здравог (тј. општег) разума, али са друге стране уме да буде и добра зато што их спречава да олако усвоје разне штетне идеје које су из њега проистекле.

 

[Banovic Strahinja]

Нема смисла дискутовати ако је истина релативна. Свако је сам себи у праву и нико не греши. Шта год да верујеш, то је "твоја истина".

Стварно ми није јасно како си успео да поверујеш да постмодернизам подиже ниво дијалога.
Релативизам промовише тврдоглавост.
У најбољем случају, промовише слабонаметљиву, толерантну, тврдоглавост.
"Свако од нас има право да буде тврдоглав и нико никоме нема право да одузме тврдоглавост."

Relativizam i pluralizam promovisu diskusiju jer prihvataju razlicite perspektive, tj nema dominantnog narativa- s druge strane u binarnim podelama kada je crno ili belo odnosno dobro ili zlo to dovodi do toga da drugacije misljenje jeste pogresno i zlo i samim time se mora savladati...pobediti...unistiti...

Mislim da je upravo zbog nametanja jednoumlja kroz medije i konstantnog narativa o dobru i zlu- to se odrazilo na psihu i mnogi su se pretvorili u borce za pravdu. Pogotovo ako uzmemo da se moderni obrazovni sistem zapravo bazira na tzv "Pruskom modelu" gde se ljudi od malena uce da postanu konformisti- mislim da je u zapadnim zemljama postmodernizam malo ublazio taj efekat i efekat tradicionalizma- mada i tamo regresiraju.

 

[Banovic Strahinja]

mislim da to crno ili belo vuce korene iz patrijarhata
tako je kako glava familije kaze i nikako drugacije
a onda vidis da neka druga glava misli dugacije i to je crno ili belo
vekovi i vekovi nametanja istine
nismo naucili da razgovaramo

Рекао бих да код Срба генерално постоји нека сумњичавост у погледу просветитељства. Та особина са једне стране уме да буде поприлично лоша јер их често ограничава на употребу искључиво здравог (тј. општег) разума, али са друге стране уме да буде и добра зато што их спречава да усвоје разне штетне идеје које су из њега проистекле.

Tzv prosvetiteljstvo je u sebi imalo nit "apsolutne" istine, takodje i sam tradicionalizam i druge jake hijerarhije vide postmodernizam kao svog neprijatelja jer on osporava apsolutne vrednosti, autoritete i dekonstruise ih i preispituje sve i negira svaku pretencioznost.
Elemenat dekonstrukcije je takodje bitan i takodje vidimo mnogo veci procenta ljudi na balkanu koji nikad ne preispituju tradicionalne narative iz njihovog drustva ili ono sto su im rekli kad su bili mali, vec cesto ponavljaju kao mantre,
npr iz ugla postmodernizma misljnej Avganistanaca, Grka, Nemaca je jednako validno (sto ma svojih problema) i Avganistanci imaju pravo da zive na svoj nacin, tj besmisleno im je nametati drugaciji narativ.

Usput receno- Hipi pokret je u sustini postmodernisticki pokret.

 

[Juzer Nejm]

Jedna reč - ego.

 

[Banovic Strahinja]

Jedna reč - ego.

Zapravo vrlo dobar komentar, i itekako ima veze s temom no jos nismo dosli do toga- no u svakom slucaju ima odredjena korelacija imedju evolucije civilizacije, drustva i individue- tj zavisno od civilizacijskog napretka napreduje i osoba- a osim uobicajenog horizontalnog napretka (koji ukljucuje znanje, vestine itd) postoji i tzv vertikalni napredak tj duhovni napredak gde se sve vrti oko ego, tj u odredjenom momentu ego i narativi vezani za njega pocinju da se dekonstruisu, npr e teoriji EDT Susanne Greuters Cook postmodernizam je vezan za pocetne stadijume postkonvencionalnog razvoja gde ego pocinje polako da se dekonstruise i rasklapa.

https://forum.krstarica.com/threads/teorija-razvoja-ega-edt-susanne-cook-greuter.1024592/

 

[Svetozar ot Ružičić]

Relativizam i pluralizam promovisu diskusiju jer prihvataju razlicite perspektive, tj nema dominantnog narativa- s druge strane u binarnim podelama kada je crno ili belo odnosno dobro ili zlo to dovodi do toga da drugacije misljenje jeste pogresno i zlo i samim time se mora savladati...pobediti...unistiti...

Постмодернизам је на западу често критикован баш због тога што подрива рационални дијалог. То, наравно, не значи да није утицајан, али тај утицај никако није позитиван.

За конструктиван дијалог није потребно да саговорници прихвате да су суперотна мишљења истинита већ само да постоји могућност да је неко од њих истина а њихово властито неистина.

Релативизам је нешто друго. Релативизам је идеја да не постоји једна истина већ више њих. То је прастара небулоза која промовише тврдоглавост и обесмишљава дијалог. Релативизам каже, "Истинитост тврдње да је Земља округле није универзална. За неке људе, Земља није округла. За друге, јесте." Међутим, ако је све релативно, онда је и истинитост релативизма релативна. За релативисте је релативизам истина, за друге није.

И ваља обратити пажњу на то да бинарна класификација и лажна дихотомија ( која је основа црно-белог размишљања ) нису исте ствари. Лажна дихотомија је свака неистинита пропозиција да се свака појава из одређене класе К може сместити у једној од две класе А и Б. Пример би била тврдња да је свака боја или црна или бела. Знамо да то није случај јер постоје и друге боје. Међутим, тврдња да је свака пропозиција истинита или неистинита -- што је заправо један од закона логике -- није лажна дихотомија, шта год постмодернисти причали, јер је реч "неистина" дефинисана као "све што није истина". Да је дефинисана као истинитосна вредност која је супротна од истина, онда би била лажна дихотомија. Овако није.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Tzv prosvetiteljstvo je u sebi imalo nit "apsolutne" istine, takodje i sam tradicionalizam i druge jake hijerarhije vide postmodernizam kao svog neprijatelja jer on osporava apsolutne vrednosti, autoritete i dekonstruise ih i preispituje sve i negira svaku pretencioznost.

Мислим да не знаш шта значи термин "апсолутна истина".

Термин "апсолутна истина" је заправо плеоназам јер је свака истина апсолутна. Рећи да је истина апсолутна значи да она важи за свакога и за сва времена ( није променљива. ) Например, "2 + 2 = 4" је апсолутна истина.

Ти можда говориш о догми. Догма је нешто друго. Догма је мишљење које мораш прихватити и које не смеш преиспитивати да би био део неке заједнице.

Такође мислим да не разумеш постмодернизам и да не увиђаш његову штетност.

 

[Глас Хипербореје]

iz ugla postmodernizma misljenje Avganistanaca, Grka, Nemaca je jednako validno (sto ma svojih problema) i Avganistanci imaju pravo da zive na svoj nacin, tj besmisleno im je nametati drugaciji narativ.

При чему се то не односи само на народе већ и на појединце унутар постмодерног друштва, што доводи до „рата свих против свих“ у потрази за оптимумом личне среће, а све на уштрб кохезивности... и то тако иде док се не појави довољно јака жива сила која (се понаша као да) верује у неку нову или стару апсолутну истину, те организује друштво у складу са њом.

Замислимо војску у којој један војник слуша генерала, други пуковника, трећи никог, четврти има једног непријатеља, пети другог, шести ниједног и тако даље. И док се они тако боре да сви остали признају њихово становиште као легитимно, појави се војска у којој се хијерархија и циљ тачно знају и разбије их.

То ти је укратко разлика између постмодернизма и традиционализма. Како настаје једно, а како друго, је тема за себе, и то вероватно пре филозофска него психолошка, тако да не бих сада да је начињем пошто смо се већ изашли из задатих оквира.

Надам се да нам @Džudi S неће то замерити.

 

[Banovic Strahinja]

Usput, kratak podsetnik- Premodernizam, Modernizam i postmodernizam su 3 filozofska, kulturoloska pravca u dosadasnjem toku istorije:

Premodernizam je trajao do 17-18 veka, njega obiljezavaju religije kao vrhunski autoritet, znanje i nauka dolaze i tumace se iz raznih religioznih tekstova (biblija, kuran itd...), sve se objasnjava kroz bozansku volju, izrazen je tradicionalizam i kolektivizam. Umetnost narocito slikarstvo je najvise vezano za religiju.

Modernizam- vreme prosvetiteljstva (i kapitalizma) nauka preuzima primat, sve se objasnjava kroz racionalizam, svet je objasnjiv racionalnim objasnjenjima, nema natprirodnog i bozanskog upliva, postoji jedna univerzalna istina koja se moze objasniti naukom. Postoji jos uvek izraqzen tradicionalizam i jaka hijerarhija, i takozvani "veliki narativi" i razne ideologije koje objasnjavaju sve.

Postmoderizam- pocinje sredinom 20 veka i uglavnom je vezan za tzv zapad, kao sto sam ukratko naveo on je skeptican prema univerzalnim istinama, znanje je dustveno konstruisano, ni jedna ideologija ne moze da objasni sve niti je ni jedna ideologija superiornija od druge.

Uglavnom, svet i ljudi koji zive u njemu cesto pripadaju razlicitim od ove tri kategorije i isto se moze primetiti na forumu krstarice- pa tako neki pripadaju premodernizmu (npr neki vrlo religiozni ljudi), vecina su modernisti i drze se nauke, dok je postmodernizam poprilicno vidjen u negativnom svetlu, pre svega zbog medija.

 

[Banovic Strahinja]

За конструктиван дијалог није потребно да саговорници прихвате да су суперотна мишљења истинита већ само да постоји могућност да је неко од њих истина а њихово властито неистина.

Zbog cega mora postojati mogucnost da je necije misljenje istina? I kako dokazati tu istinu ko je merodavan?
Zar konstruktivan dijalog nije pre svega razmena misljenja?

Sam postmodrnizam ima svojih mana, pre svega jer dekonstruise i ne gradi ista novo, i treba ga prevazici- no mislim da je u nekom smislu vrlo koristan jer dekonstruise razne dogme i narative i sluzi kao stepenik ka daljem napretku, mislim da je uticaj imao vise pozitivnog nego negativno, ukljucujuci i u psihologiji i napredak drustva i mislim da su drustva koja su prosla kroz postmodernizam naprednija od drustava koji nisu.

 

[Banovic Strahinja]

При чему се то не односи само на народе већ и на појединце унутар постмодерног друштва, што доводи до „рата свих против свих“ у потрази за оптимумом личне среће, а све на уштрб кохезивности... и то тако иде док се не појави довољно јака жива сила која (се понаша као да) верује у неку нову или стару апсолутну истину, те организује друштво у складу са њом.

Izuzetno dobra poruka, mislim da si dobro uhvatio slabost postmodernizma i sistemske razlike izmedju zemalja pod uticajem postmodernizma i nekih drugih tradicionalnijih kultura i gde je vise izrazena hijerarhija
- s jedne strane pojedinci iz tradicionalnih drustava su previse skloni ka uniformisanoscu i jednoumlju,
dok u nekim drugim zemljama je zaista doslo do gubitka kohezije i s gubitkom “velikih” narativa i ideologija (ukljucujuci religiju) doslo je do odredjenog vakuuma- a s pojavim tehnologije i sve manje druzrnja to dodatno dovodi do otudjenja ljudi, povecanog broja depresije i raznih mentalnih i drugih problema.

 

[Džudi S]

Prošle noći, dok sam pisala post, odgovarajući na temu, nisam razmišljala o tradicionalizmu. I ovu temu sam posmatrala isključivo kao psihološku, mada je ona pre sociološka nego psihološka.
Odgovori svih vas koji ste pisali ovde, to pokazuju.

Neko može da bude i tolerantan ali i tradicionalan. Glupo je što uzimam sebe kao primer, jer ne znam koga bih mogla uzmem kao primer.

Poštujem različitost i manjinske grupe, do određene granice. Ne volim kada manjina želi da dokaže da je u pravu, pritom vređajući one koji se ne slažu sa njima. Primer je Parada ponosa.
Nemam ništa protiv LGBT populacije i njihove borbe da postoje istopolni brakovi, radi poseta u bolnici, zatvoru kao i pravu na nasleđivanje.

Protiv sam vređanja Crkve i vređanje religije. Takođe znam da na tu Paradu ponosa ne dolaze svi pripadnici te grupe. Zašto ne dolaze? Zato što znaju da Paradom ne dobijaju ništa, i da samo organizatori Parade dobijaju novac za to organizovanje.

Proširila sam temu jer sam ranije napisala da sam tolerantna i objektivna i trudim se da to budem. Istovremeno poštujem tradicionalizam. I tradicionalne vrednosti.
Tradicionalizam, po meni, nije isti kao kolektivizam. O tradicionalizmu, kolektivizmu i individualizmu pisaću na drugoj temi, na drugom potforumu.

Vaspitana sam u duhu tradicionalizma i to mi se veoma dopada. Istovremeno, to ne znači da sam deo kolektivizma. Poštujem različite stavove i mišljenja.

Nadam se da nisam mnogo odlutala od teme. Povod za novi post bilo je spominjanje tradicionalizma.

 

[Banovic Strahinja]

Nadam se da nisam mnogo odlutala od teme. Povod za novi post bilo je spominjanje tradicionalizma.

Nisu odlutala od teme, sociologija je na ovom forumu najvise deo psihologije rekao bih- sama psihologija je nauka koja proucava ponasanje i mentalne procese- a u temi sam hteo da ukazem kako odredjeni socijalno- kulturoloski procesi uticu na ponasanje i razmisljanje kolektiva- ali i pojedinaca.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Zar konstruktivan dijalog nije pre svega razmena misljenja?

Ако причамо о површним дијалозима где је циљ да се види ко како мисли, онда је довољно да свако изнесе своје мишљење.

Ако је циљ да се саговорници логичким путем сложе око тога шта је истина, онда то није довољно. У том случају је неопходна аргументација, тј. да свако каже зашто мисли оно што мисли, како би се откриле грешке и недостаци.

Zbog cega mora postojati mogucnost da je necije misljenje istina?

Да би могао да усвојиш њихово мишљење уколико се докаже да су у праву.

I kako dokazati tu istinu ko je merodavan?

Износе се аргументи. Ко има најбоље аргументе, његово мишљење се усваја.

 

[Urwald]

Dugo vremena sam razmišljao o tome—zašto je toliko teško imati smislen razgovor na ovom forumu i uglavnom preraste u teške rasprave, zašto većina korisnika ima potrebu da stalno izražava svoje moralne stavove i konstantno se dokazuje- zašto se sve svodi na takmičenje iz moralne superiornosti, kao i zašto većina poruka dosta liči na izjave u policijskoj stanici: „Ja taj i taj verujem u to i to.“

Što se ovih pojava tiče najpre krećem od definisanja šta je to za mene "smislen razgovor" i kako bi on izgledao u praksi. Ono izskustveno znam da ne juri svako smislen razgovor, a i šta je kome smisleno je upitno. Sve u svemu sa nekim brojem nepoznatih ljudi možeš da vodiš razgovor koji je smislen, međutim što si specifičniji i što više odudaraš od proseka po konverzacijskim pitanjima to sve teže postaje razgovarati a kamoli smisleno razgovarati.
Kada su "moralni stavovi" u pitanju to je za mene već šira tema - neki moj doživljaj jeste da se to moralisanje svede ili na iskazivanje poseban sam jer sam bolji od drugih pa mogu da im sipam so na rame jer nisu čisti kao ja ili bukvalno neargumentovanog napada na nekog ko nije u nekom od mejnstrim mindsetova koji su zastupljeni kod nas.
Tipa matori će da napadaju mlade jer smatraju da su promiskuitetni, mladi će da napadaju matore da su glupi/pokvareni i sl.
Sve u svemu stvari se kod nas svode na podršku mejnstrima tj. onoga šta je pojedinim grupacijama blisko i sa čime se poistovećuju, pored toga po meni ni to nije baš iskrena podrška jer se svede na vid navijanja, a kada trebaju na fizičkom nivou da se brane ti stavovi i te vrednosti niko ni da mrdne.

Zašto su forumasi često spremni da dočekaju na nož svakoga ko ima drugačije mišljenje?

Ovo je šire od samo forumaša ovde, u celom društvu na svako malo može da se primeti ovo. Mene su na par poslova kolege dočekivale kao da sam Cezar Pored toga ovde je u najvećoj meri anonimno pa ne moraju da se skrivaju i ogovaraju iza leđa.
Sada uzrok za to kod pojedinca - pa rekao bih da većina takvih nije sposobna da provali svoju cenu, pa pokušavaju da se istaknu nekako. Ona priča odrastaš u porodici gde ti svako živi priča da si nesposoban, da ništa ne vrediš i sl. Ili pak ako su aktivni sa napadima bila je situacija - pile mamino, moj(a) dika, zlato babino i sl. tj. previše su ih štitili i pričali im kako su posebni a zapravo im je vrednost upitna.

Obrazac ponašanja i na forumu i u političkom diskursu je često isti: totalna nespremnost za konstruktivan dijalog i slepo držanje samo jednog narativa i moralnih vrednosti. Jedina razlika je u percipiranim sopstvenim moralnim vrednostima i percipiranim protivnicima, neki dokazuju svoju kulturološku superiornost, neki religijsku, neki su pak duhovno superiorniji, itd: jedina konstanta je da svi ovi samozvani borci za pravdu imaju pune ruke posla; iako ovaj fenomen nikako nije isključiv za ovaj forum ili za Balkan, ali po mojim zapažanjima, rekao bih da je definitivno mnogo izraženiji nego na Zapadu, i mislim da je ključna reč ovde: Postmodernizam.

Pre bih rekao da je nesposobnost za neki viši nivo dijaloga, a za držanje jednog narativa i moralnih vrednosti mi čak i nije toliko sporno niti čudno. Ljudi se drže onoga što im je poznato i to je ok, problem kreće da se razvija kada takvi zađu u polja i teme koje ne kapiraju i koje doživljavaju kao provokaciju - onda se "brane" kada nalete na tvrdo. Drugi deo problema ovde je što (ne kapiraju) da napadaju drugu stranu svojim izjavama, a kontam da im se to nekako usadilo u toku odrastanja jer su ih drugi verovatno i sami tako napadali.