ето, а на Светој Гори нема никаквог посебног чина освећења икона. шта више, такав чин сматрају одразом јеретичког (читај- иконоборачког) схватања.
Ako hoces "da sa sebe skines jedan deo tereta oko ove nedoumice" onda pitaj Parohijskog svestenika koji Ti dolazi u kucu ili stan radi osvestavanja doma i Svete vodice o tome i Ti si "svoje uradio koliko Si mogao" ili se i ovde "informisi" :
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/slave51.htm
http://www.pakibitija.com/index.php?option=com_content&task=view&id=67&Itemid=66
"...Mali prilog temi:''Takvo zlo ucenje odbacio je Sveti (VII) Sabor ovako:''Neka ikonoborci cuju istinu: Mnoge od nasih stvari koje su posvecene ne trebaju svestenu molitvu, jer vec po sebi od samog imena (na Ikoni/Krstu) ispunjene su osvecenja i blagodati, i zato ih postujemo i celivamo kao dostojne casti. Tako, sam obrazac Zivotvornog Krsta, nacinjen bez svestene molitve, od nas je postovan, i zadovoljavamo se da njegovim obrazom dobijamo osvecenje. Isto je tako i za Ikonu: ispisivanjem imena (Svetoga na njoj) prenosimo cast na original, i celivamo je, pocasno se klanjajuci, i dobijamo osvecenje'' (Akta 7. Sabora, tom 2, str.844). Preuzeto iz, ep. Jevtic Atanasije, Hristos- Nova Pasha 3. tom, str. 327 (fusnota 17). ..."...
I ovde :
http://www.christopherklitou.com/answers_to_liturgical_queries_10.htm
'' Uzgred da navedemo iz ovog Evhologiona: u izdanju u Atini 1899, na str. 509-512, stoji napomena, u vidu ostre opomene korektora (Arhim. J.Martina, prof. Teologije), gde se on cudi da: stampane u ovoj knjizi ''Molitve za osvecenje novog Diskosa I Putira'' i ''za novu Ikonu pomazivanu Svetim Mirom'', ''kako ih Velika Crkva (Carigradska) nije izbacila, nego su njenom dozvolom stampane'', jer ''
takva, toboz osvecenja, Svetih Ikona, Putira i Diskosa izricito zabranjuje Sveti Sedmi Vaseljenski Sabor, govoreci da je to jereticka izmisljotina ikonoboraca''. Dodaje podatak: da Episkop Neokesarijski Grigorije (781.g.), koji je bio pao u jeres ikonoboraca, pa se pokajao i vratio u krilo Pravoslavlja, kroz pismeno odricanje govori da ''nema svete molitve koja osvecuje Ikonu da bi od oskrvnjene postala sveta... I nastavlja: '' Takvo zlo ucenje odbacio je sveti VII Sabor ovako:'' Neka ikonoborci cuju istinu: Mnoge od nasih stvari koje su posvecene ne trebaju svestenu molitvu, jer vec po sebi od samog imena (na Ikoni/Krstu) ispunjene su osvecenja i blagodati... Preuzeto iz, ep. Jevtic Atanasije, Hristos- Nova Pasha 3. tom, str. 327 (fusnota 17). "...
Svestenik SPC kaze ovako na Netu :
"...Теологија иконе је тема која захтева више добрих докторских радова данас. Има ту интересантних питања на која треба одговорити. Неки теолози чак сматрају да ни иконборци нису добили адекватане одговор у своје време.
Хиперпродукција икона данас је изазов са којим се Хришћанство први пут среће у историји. Отац Стамаатис Склирис из више разлога саветује и апелује да је најбоље престати са тим и почети са богослужбеном употребом само оних икона које су ауторски израђене. Дакле, никакве индустријске иконе нити репродукције без обзира како урађене. Само аутентични ауторски рад.
Немам изворе на које бих се позвао али негде сам прочитао да су иконописци раније остављали своје радове недовршене и онда је епископ или свештеник давао благослов или сам довршавао икону и тиме би она била "освећена". Рецимо да је то тачно, онда чин освећења иконе имамо од почетка само што је данас добио облик на овај или онај начин, небитно. Седми Васељенски Сабор дао је своје закључке у вези иконе али да су ти Оци наши савременици сигурно би се сложили да иконе не може бити сваки лик са именом који је насликао било ко. Рецимо да се њихове речи односе на критеријум по којем ће Црква препознати нешто као икону и тако је афирмисати а не на, како неко већ рече у теми, магијску формулу.
Као што рекох ова тема захтева студиозни рад неког великог ауторитета и чудо Божије да се закључци спроведу у дело. "...
