Oštećenja i život

[Araon]

Slušao sam juče tipa koji je pričao o tome kako je živeo svoj život sa izvesnim oštećenjima, nesvesno i bez znanja da ih uopšte i ima, dok jednog dana nije sa devojkom otvoreno i bez foliranja, maske razgovarao o tome i shvatio da ih zapravo ima i to dosta, odnosno, da je "u ku*cu".

Nakon toga shvatio je da ga te stvari koče, da nije ispunio svoj pun potencijal, u vezama se nije davao dovoljno, na poslu se nije fokusirao, sa drugovima je imao loše odnose i slično.

Pitanje za vas je da li smatrate da možete da ponudite mnogo više da nemate te neke stvari oko nogu (anksiozne napade, nesigurnosti, traume - šta god to bilo) i šta vas sprečava da se rešite toga? Da li je to nedostatak finansija da se ode po pomoć? To što nema adekvatne pomoći u sistemu u smislu državnih institucija koje su besplatne gde vam se neko zaista posveti? I možete li uopšte definisati svoj "problem", da li ste svesni istog?

 

[krompir 2.1.]

Poznajem jako malo ljudi da su otvoreno pricali o svojim "probelmima"
i uvek je bio taboo da se ide u neko od savetovalista.
Kad te boli zub ides kod zubara, ako te boli dusa kod psihijatra.
Ali ne...

Sa svojih npr 22 odem ja samovoljno kod psihijatra.
Dobar dan dobar dan... kazem sta imam on samo malo sklonio naocale preko ociju
i doslovce :
"sine samovoljno si dosao kod mene, rekao sta si imao, to je sve zivot, TI nemas probleme.
zbunjen si jer znas ali si nestrpljiv covek ceo zivot uci. Nisi Ti onaj koji kod mene treba da se javi"

Posle toga citao, razgovarao, naucio sam sebe da preispitam sta mi smeta, gde su problemi...

Neobicno je da onaj sa najvise "ostecenja" misli da je savrsen a da su ostali problem. Takvih se klonim. Nisu svesni niti zele
da priznaju da imaju neki problem.

 

[Neprilagođena]

Pitanje za vas je da li smatrate da možete da ponudite mnogo više da nemate te neke stvari oko nogu (anksiozne napade, nesigurnosti, traume - šta god to bilo) i šta vas sprečava da se rešite toga?

Nije se lako rešiti toga.Čovek mora mnogo da radi na sebi , jer jedino sam sebi može pomoći i naravno -sam sebe najbolje poznaje .
Boriti se .Borba je duga i teška.A neka stvari jednostavno prihvatiti i naučiti živeti sa tim .

Da li je to nedostatak finansija da se ode po pomoć?

Kod nekoga jeste sigurno.

To što nema adekvatne pomoći u sistemu u smislu državnih institucija koje su besplatne gde vam se neko zaista posveti?

Što se tiče rada i zainteresovanosti stručnih lica -sve najgore .Ne mogu ništa pozitivno da kažem.

I možete li uopšte definisati svoj "problem", da li ste svesni istog?

Mogu .I svesna sam .Odavno i vrlo dobro , ali to je deo mene i ja umem sa tim da živim .

 

[Belgradeboy]

Ja retko pricam o problemima. Skoro niko ne zna ili zna površno ponešto.

 

[Araon]

Poznajem jako malo ljudi da su otvoreno pricali o svojim "probelmima"
i uvek je bio taboo da se ide u neko od savetovalista.
Kad te boli zub ides kod zubara, ako te boli dusa kod psihijatra.
Ali ne...

Sa svojih npr 22 odem ja samovoljno kod psihijatra.
Dobar dan dobar dan... kazem sta imam on samo malo sklonio naocale preko ociju
i doslovce :
"sine samovoljno si dosao kod mene, rekao sta si imao, to je sve zivot, TI nemas probleme.
zbunjen si jer znas ali si nestrpljiv covek ceo zivot uci. Nisi Ti onaj koji kod mene treba da se javi"

Posle toga citao, razgovarao, naucio sam sebe da preispitam sta mi smeta, gde su problemi...

Neobicno je da onaj sa najvise "ostecenja" misli da je savrsen a da su ostali problem. Takvih se klonim. Nisu svesni niti zele
da priznaju da imaju neki problem.

Ne znam gde sam čuo ono "ljudi piju lekove zbog ljudi koji ne piju lekove, a trebalo bi da piju lekove". Ima logike.

Ja retko pricam o problemima. Skoro niko ne zna ili zna površno ponešto.

Šta misliš da je uzrok tome? Nepoverenje? Nemogućnost otvaranja?

 

[Џорџи]

Najveci problem je lopovska dilerska drzava koja nas je unazadila decenijama

 

[Neprilagođena]

Ja retko pricam o problemima. Skoro niko ne zna ili zna površno ponešto.

Svi mamo neke bliske osobe sa kojima možemo da podelimo te stvari .
.To su osobe koje nas neće osuđivati , kritikovati ,"soliti" nam...
Meni nije problem da se otvorim tim osobama .
.Nekada je to dobar ventil ..
Bolje da pričam , nego da lomim stvari ..

Iinače nemam neki veliki problem sa tim .
.Samim tim što se ja toga ne stidim , niti mislim da je to nešto loše ..
Takva sam .To sam ja.
Prihvati ili se okreni ..I to je to.
Nemam običaj previše da otkrijem , ali ne zamazujem nikada...

 

[The_Night_Hawk]

Zivot je veoma jednostavan, ali ljudi komplikuju.
A svako sam reshava svoje probleme.
Ne veruete?
Uplatite seansu kod doce za dushu...lezite na kauch...
On ce da vas slusha ali ce vas nemilosrdno prekinuti na isteku termina.
Na vasu zbunjenu facu reci ce cuveno...
cuo sam sve sto ste rekli, A STA VI MISLITE O TOME?
Shupckumatrnu lopovsku eto to mislim.
U se i u svoje kljuse...uvek bilo.

 

[Neprilagođena]

Zivot je veoma jednostavan, ali ljudi komplikuju.
A svako sam reshava svoje probleme.
Ne veruete?
Uplatite seansu kod doce za dushu...lezite na kauch...
On ce da vas slusha ali ce vas nemilosrdno prekinuti na isteku termina.
Na vasu zbunjenu facu reci ce cuveno...
cuo sam sve sto ste rekli, A STA VI MISLITE O TOME?
Shupckumatrnu lopovsku eto to mislim.
U se i u svoje kljuse...uvek bilo.

Da, znam to ..Kao sluša te..
A dok pričaš turpija nokte ..

 

[The_Night_Hawk]

Jedina osoba koja me ikada saslushala je moja sestra.
nekada mi da savet, ali uglavnom ne...
isto i ja njoj ne volim da delim lekcije.
Svako ima svoje oziljke, neke pokazujemo a neke ne.
Vzno je da smo tu kad zatreba.
Lako je kad je dobro...pomozi u nevolji, to se trazzi...

 

[Neprilagođena]

Jedina osoba koja me ikada saslushala je moja sestra.
nekada mi da savet, ali uglavnom ne...
isto i ja njoj ne volim da delim lekcije.
Svako ima svoje oziljke, neke pokazujemo a neke ne.
Vzno je da smo tu kad zatreba.
Lako je kad je dobro...pomozi u nevolji, to se trazzi...

I ja imam sestru sa kojom se jako dobro razumem .
I dve osobe sa kojima mogu stvarno o svemu da pričam.

 

[Richard III]

Niko nije savršen ali ima i nerešivih problema. Mogu se samo držati pod kontrolom, ali nema trajnog uništenja problema i skroz pozitivnog ishoda. Znam par osoba, i svaki pomak napred im je dragocen.

Mnogo toga dolazi iz porodice, čime si okružen to i postaješ. Obično grubi i neotesani, samoživi ukućani zatuku čoveka i ubiju ga. Pa on luta i krpi sebe. Još ako je okolina tvrda na srcu i jeziku i osudjivačka, eto recepta za boleštinu. Jbga.

 

[Manastirka]

Slušao sam juče tipa koji je pričao o tome kako je živeo svoj život sa izvesnim oštećenjima, nesvesno i bez znanja da ih uopšte i ima, dok jednog dana nije sa devojkom otvoreno i bez foliranja, maske razgovarao o tome i shvatio da ih zapravo ima i to dosta, odnosno, da je "u ku*cu".

Nakon toga shvatio je da ga te stvari koče, da nije ispunio svoj pun potencijal, u vezama se nije davao dovoljno, na poslu se nije fokusirao, sa drugovima je imao loše odnose i slično.

Pitanje za vas je da li smatrate da možete da ponudite mnogo više da nemate te neke stvari oko nogu (anksiozne napade, nesigurnosti, traume - šta god to bilo) i šta vas sprečava da se rešite toga? Da li je to nedostatak finansija da se ode po pomoć? To što nema adekvatne pomoći u sistemu u smislu državnih institucija koje su besplatne gde vam se neko zaista posveti? I možete li uopšte definisati svoj "problem", da li ste svesni istog?

1.Ne mislim da mogu ponuditi više, niti bolje.
2.Nije novac u pitanju.
3.Nema veze sa tim, da li je državni sistem ili privatni u pitanju.Stručni su ljudi oni koji znaju svoj posao, ali bolje "prodaju" to što znaju, kad su bolje plaćeni.
4.Da.

 

[Manastirka]

Nzm,...ko uopšte misli da kroz život "piči" neoštećen i gde toga ima?
Život nije bajka! Nažalost.

 

[moca77]

Niko nije savršen ali ima i nerešivih problema. Mogu se samo držati pod kontrolom, ali nema trajnog uništenja problema i skroz pozitivnog ishoda. Znam par osoba, i svaki pomak napred im je dragocen.

Mnogo toga dolazi iz porodice, čime si okružen to i postaješ. Obično grubi i neotesani, samoživi ukućani zatuku čoveka i ubiju ga. Pa on luta i krpi sebe. Još ako je okolina tvrda na srcu i jeziku i osudjivačka, eto recepta za boleštinu. Jbga.

Ima nerešivih problema, to su uglavnom oni suštinski, najbitniji, kada ti nema druge nego da budes ono što si shvatio da nisi ti, a ono što si zaista ti ili ne znaš šta je to ili je za tebe nemoguće. Jbga, baš crnjak al' ima i gore. Ono što je bolje je živeti u laži i ne biti ovoga svestan

 

[Araon]

Niko nije savršen ali ima i nerešivih problema. Mogu se samo držati pod kontrolom, ali nema trajnog uništenja problema i skroz pozitivnog ishoda. Znam par osoba, i svaki pomak napred im je dragocen.

Mnogo toga dolazi iz porodice, čime si okružen to i postaješ. Obično grubi i neotesani, samoživi ukućani zatuku čoveka i ubiju ga. Pa on luta i krpi sebe. Još ako je okolina tvrda na srcu i jeziku i osudjivačka, eto recepta za boleštinu. Jbga.

U kom slučaju misliš da nema trajnog uništenja problema?

Nzm,...ko uopšte misli da kroz život "piči" neoštećen i gde toga ima?
Život nije bajka! Nažalost.

Kad pričam o oštećenjima ne mislim na oštećenja kad vas prijatelj izda ili devojka/dečko ostavi, mislio sam na mnogo veća.

 

[Manastirka]

Kad pričam o oštećenjima ne mislim na oštećenja kad vas prijatelj izda ili devojka/dečko ostavi, mislio sam na mnogo veća.

Verovatno misliš na ljude sa psihičkim ili duševnim problemima.
Ako su tako nešto zapatili, to je teret sa kojim se moraju boriti verovatno celog svog života.
Takođe,...moraju biti svesni svoje muke, čak iako su je zapatili ni krivi ni dužni i držati stvar pod kontrolom! Tu msm na lekove, psihoterapiju, izolaciju od stvari i okruženja koje nepovoljno utiče na njih,...mnogo toga.Svako prvenstveno pokušava i sam sebi pomoći, niko ne voli i ne želi biti dusfunkcionalan, bili gde i u bilo čemu.
P.S. Ono što iz svog iskustva mogu reći, to je da ljudi koji su svesni svojih problema mnogo bolje funkcionišu, od onih koji to nisu! Bolje je i sam proveriti neke stvari, u slučaju bilo kakve sumnje i ne čekati da te ljudi ili okruženje proglase "takvim"!
Postoje ljudi koji ne prihvataju stvari i činjenice, pa ni svoju bolest daleko bilo.
Postoje i oni drugi koji znaju, ali kriju, rizikujući tako svesno da upropaste i tuđe živote, drugi su pronašli model koji im pomaže da budu makar funkcionalni u društvu, ako već ne mogu biti kompletno izlečeni.
Sve u svemu,...mnogo toga je i do samog čoveka!Zapravo i sam ključ "izlečenja"!

 

[paketije]

Ako pustite da proslost pokopa svoje mrtve, buducnost da se sama pobrine za sebe.a vi iskljucivo zivite samo za danas,u sadasnjosti, imat ce te puno manje problema.Razmisljanje o proslosti (koja se vise ne moze promeniti) , ono sto mislite da su greske, i propusti, uzasno opterecuje psihu.Isto vazi za neku maglovitu buducnost u kojoj postoje, ili ce postojati faktori, o kojima danas nemate pojma. Nije vazno sta nam se desilo u zivotu, nego kako smo to primili, i kako smo reagovali.Konstruktivno razmišljanje polazi od uzroka i posledica, te stoga vodi ka logičnom planiranju, dok je nekonstruktivno razmišljanje zbrkano, pa često dovodi do napetosti i nervnih slomova.

 

[Manastirka]

Ako pustite da proslost pokopa svoje mrtve, buducnost da se sama pobrine za sebe.a vi iskljucivo zivite samo za danas,u sadasnjosti, imat ce te puno manje problema.Razmisljanje o proslosti (koja se vise ne moze promeniti) , ono sto mislite da su greske, i propusti, uzasno opterecuje psihu.Isto vazi za neku maglovitu buducnost u kojoj postoje, ili ce postojati faktori, o kojima danas nemate pojma. Nije vazno sta nam se desilo u zivotu, nego kako smo to primili, i kako smo reagovali.Konstruktivno razmišljanje polazi od uzroka i posledica, te stoga vodi ka logičnom planiranju, dok je nekonstruktivno razmišljanje zbrkano, pa često dovodi do napetosti i nervnih slomova.

Svaka bolest ima svoj uzrok.Ono što mi osećamo je njena posledica.
Nekome reaguje psiha, drugi ljudi se fizički razbole.
Napr.autizam kod dece je zapravo njihov mehanizam odbrane od negativnosti, koji im smetaju iz spoljašnjeg sveta.Nije klasična bolest.
Na istu foru se javlja i niz drugih poremećaja i oboljenja kod odraslih, koji pogađaju njihovu psihu.U smislu da veliki broj ljudi svesno ili podsvesno- "beži u ludilo"!
Retke su nasledne i neizlečive duševne bolesti, koje su progresivne i samim tim se još uvek smatraju neizlečivim!
Što opet ne znači da ti ljudi nisu obdareni na drugu stranu (visok IQ kod osoba sa šizofrenijom, stvaralačka nadarenost, genijalnost koja je skoro uvek posledica nekog oblika ludila),e.t.c.Takvih primera je bilo i među Nobelovcima.
Ono za šta je njihova psiha bila uskraćena, prosečan i normalan čovek ne bi dostigao - nikada.

 

[Manastirka]

Vinsent Van Gog, Jonh Nesh, kontraverzni Nikola Tesla,...svi su patili od nekih psihičkih poremećaja,... ali čovečanstvo ih pamti samo po delima!
Treba nekad i uvideti svu lepotu "ludila"!
Tako se za šizofreniju kao nasledno-progresivnu bolest, obično vezuje i neki vid stvaralaštva.Njihova bolest nije samo "dimenzija" u kojoj je zarobljena njihova psiha, već i svet pun ideja koje prosečan ljudski mozak može proglasiti samo -ludilom, dok se ne utvrdi neka "dijagnoza" genijalnosti.
Nzm, na kakva drugačija "trajna oštećenja" autor teme misli.
Za ove druge,...koji misli ili veruju da ih je život negde "oštetio", ukoliko su svesni toga,...jbg, menjaj svoj život!

 

[Manastirka]

Samo mislim da neko ko korača bez ikakvih oštećenja kroz život, zapravo i ne zna kako izgleda život!
Ili živi pod "staklenim zvonom" ili je rođen po "srećnim zvezdom".Obzirom da su takvi retki ili po svemu sudeći privilegovani, normalno je da nailaze na nerazumevanje i otpor drugih, koji život žive i shvataju iz druge perspektive.

 

[Araon]

Ako pustite da proslost pokopa svoje mrtve, buducnost da se sama pobrine za sebe.a vi iskljucivo zivite samo za danas,u sadasnjosti, imat ce te puno manje problema.Razmisljanje o proslosti (koja se vise ne moze promeniti) , ono sto mislite da su greske, i propusti, uzasno opterecuje psihu.Isto vazi za neku maglovitu buducnost u kojoj postoje, ili ce postojati faktori, o kojima danas nemate pojma. Nije vazno sta nam se desilo u zivotu, nego kako smo to primili, i kako smo reagovali.Konstruktivno razmišljanje polazi od uzroka i posledica, te stoga vodi ka logičnom planiranju, dok je nekonstruktivno razmišljanje zbrkano, pa često dovodi do napetosti i nervnih slomova.

To, zapravo, mnogo lakše zvuči u priči nego u delima, nije lako to tek tako pustiti ili zakopati, da jeste ne bi toliko ljudi imalo problem. Naročito kada greške iz prošlosti još uvek značajno utiču na naš trenutni život, u tom slučaju to bude i prošlost i sadašnjost.

Samo mislim da neko ko korača bez ikakvih oštećenja kroz život, zapravo i ne zna kako izgleda život!
Ili živi pod "staklenim zvonom" ili je rođen po "srećnim zvezdom".Obzirom da su takvi retki ili po svemu sudeći privilegovani, normalno je da nailaze na nerazumevanje i otpor drugih, koji život žive i shvataju iz druge perspektive.

Mogu ti reći oni koji nikad ne osete oštećenja i muku oni baš znaju kako izgleda život, to je ono što mi nikada nećemo znati.

 

[paketije]

Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu promijeniti, hrabrosti da promijenim ono što trebam i mogu promijeniti i mudrosti da razlikujem to dvoje – živeći dan za danom, uživajući trenutak za trenutkom, prihvaćajući teškoće kao put prema miru, prihvaćajući ovaj svijet takvim kakav jest, a ne kakvim bih ga želio,

Autor: Reinhold Niebuhr

 

[Manastirka]

Mogu ti reći oni koji nikad ne osete oštećenja i muku oni baš znaju kako izgleda život, to je ono što mi nikada nećemo znati.

Čini ti se,...verovatno se osećaju k'o crne ovce, gde god da krenu!
Nzm, kako to drugačije da sročim,...ali mnoge ljude muka i patnja ojača na neki način. Mnogi postanu grublji i oholi, ali tako samo nanose štetu sebi.
Pametan čovek može naći put do svog duhovnog mira!Ne moramo svi otići u "ludilo"!
Depresija, anksioznost, poremećaji ličnosti, psihoze, neuroze,...mnoge od tih dijagnoza to zapravo i jesu suštinski.Beg od problema ili mehanizmi odbrane.

 

[Antihejter]

Slušao sam juče tipa koji je pričao o tome kako je živeo svoj život sa izvesnim oštećenjima, nesvesno i bez znanja da ih uopšte i ima, dok jednog dana nije sa devojkom otvoreno i bez foliranja, maske razgovarao o tome i shvatio da ih zapravo ima i to dosta, odnosno, da je "u ku*cu".

Nakon toga shvatio je da ga te stvari koče, da nije ispunio svoj pun potencijal, u vezama se nije davao dovoljno, na poslu se nije fokusirao, sa drugovima je imao loše odnose i slično.

Pitanje za vas je da li smatrate da možete da ponudite mnogo više da nemate te neke stvari oko nogu (anksiozne napade, nesigurnosti, traume - šta god to bilo) i šta vas sprečava da se rešite toga? Da li je to nedostatak finansija da se ode po pomoć? To što nema adekvatne pomoći u sistemu u smislu državnih institucija koje su besplatne gde vam se neko zaista posveti? I možete li uopšte definisati svoj "problem", da li ste svesni istog?

"Moja majka je bila mnogo dobra, nije me nikad tukla, nego se pravila da pakuje kofere i odlazi, sve dok ne počnem da je preklinjem da ne ide"
To su takozvane "emocionalne ucene" i ta žena nikada nije mogla da uspostavi ni prijateljsku niti intimnu vezu. Većina ljudi nije svesna.

Baš sam malopre čitao tekst, kopiraću ovde.

„Roditelji su me tukli kad sam bio klinac i nisam traumatizovan“, kaže alkoholičar kojeg je partnerka prijavila za fizičko zlostavljanje.

„Često sam bio kažnjavan kao djete i dobro sam“, kaže čovek koji se muči svaki put kada napravi grešku.

“Kad kao mala nisam slušala, otac me je zaključao u sobu i danas sam mu zahvalna na tome”, kaže žena koja pati od napada panike i straha od zatvorenog prostora.

“Roditelji su me natjerali da odradim šegrt u ovom poslu, gdje zarađujem mnogo novca i na tome sam im jako zahvalan”, kaže čovjek koji jedva čeka petak jer mrzi svoj posao.

“Kada sam bila mala, roditelji su me tjerali da sjedim za stolom dok nisam završila s jelom”, kaže jedna žena koja ne razumije zašto se bori sa poremećajima u ishrani.

Vrijeme je da se probijemo kroz međugeneracijsku traumu i postanemo svjesni naših traumi iz prošlosti. Vrijeme je da budemo saosjećajni prema sebi i svojoj djeci.

Dijete uči da rješava probleme kroz razgovor ako na ovaj način rješavamo i konflikte u porodici. Ako se problemi rješavaju prijetnjama i kaznama, jednog dana će i to djete postupiti na isti način.

Dijete se uči saosećanju kada smo mi sami prema njimu saosjećajni.

Dijete uči da sluša druge kada mi slušamo dijete, kada nas zanima kako se osjeća i kakav je njihov svijet.

Dijete uči da vjeruje u sebe kada mi vjerujemo u njega..