Остаће само један: Русија или Америка

Матеуш ПИСКОРСКИ
Матеуш ПИСКОРСКИ
milenkonedelkovski 13/07/2019
(Напомена: Текстов е со груб превод од полски јазик со помош на Гугл Транслејт. Важноста на анализата и пораките што ги испраќа Пискорски, наметнаа потреба дури и со таков превод да се пласира вистината за подготовките за Светска војна која ќе ја води Пентагон, а мртвите ќе ги бројат мајките во Полска, Романија и Балтичките земји. Со приклучување на Македонија кон НАТО, и македонските мајки ќе мораат да даваат синови што ќе пролеваат крв за мултинационални корпорации).

Пентагон започна со истекување до американските медиуми, од кои можеме да прочитаме дека овој американски систем во Европа ќе стане уште поопасен, помоќен и овојпат официјално насочен против Русија.
Сето ова е поврзано со откажувањето на Договорот за нуклеарни сили од среден опсег од Вашингтон во февруари оваа година, што се однесува – според класификацијата на НАТО на ракети со опсег од 3000-5500 км – од 1987 година. Неговата важност ќе заврши на почетокот на август, освен ако страните некако не се согласат во последен момент за враќањето на условите усвоени во неа.
Тоа е малку веројатно, сепак, со оглед на тековната меѓународната ситуација, и над сите желба да доминира војската потенцијалните противници на Вашингтон, во овој случај, не само во Русија, но исто така и Кина, кои не беа на сите и не се странка во Лиценца.
Секако, жртвите на зајакнувањето на американското присуство во близина на границите на Русија ќе бидат земјите кои го нарекуваат најгласниот. “Источните земји Европа, особено Полска и балтичките земји, сметаат дека нуклеарна закана од Москва и Северноатлантската алијанса да поттикне нови оружје” – пишува во весникот “Њујорк тајмс”, 5 јули, на авторот врз основа на текстот на овие протекување Џулијан Е. Барнс. Овој парадокс треба да биде нешто што повеќето набљудувачи се користат за неколку години. Истото беше случај и со неодамнешната одлука на Доналд Трамп wybłaganej на Анджеј Дуда за време на посетата на Вашингтон за распоредување на дополнителни војници на Армијата на САД во Полска.
Веројатно, “барањата” на Варшава се резултат на сугестиите на самите Американци, кои сакаат да добијат оправдување и легитимизација за последователните манифестации на “стратегијата за анаконда” опишана од Збигњев Бжежински и вклучуваат воено, политичко и геостратегиско опкружување на потенцијалните противници, вклучувајќи ја и Руската Федерација . Затоа се соочуваме со ситуација во која веројатно претседателот Дуда или шефот на полското Министерство за национална одбрана “прашуваат” на изразеното барање на Големиот брат. Тешко е да се признае дека секој што има здрав ум и елементарниот концепт за спроведување на модерна војна би можел да претпостави дека Москва всушност планира да користи нуклеарно оружје против соседните држави. Политичките ефекти од модернизацијата на програмата Агис во Полска и Романија се сосема очигледни, можеби за сите.
Во интервјуто за американскиот весник, поранешниот експерт на Пентагон и експерт за Северна атлантска алијанса, Џим Таунсенд, рече: “Тоа ќе биде пресвртница во односите со Русија. Тоа би значело вистинска ескалација. ”
По десетина години од неговото упорно одржување, митот дека американските инсталации во Полска и Романија се насочени против лошите намери на членовите на “оската на злото”, нагласено од Вашингтон, конечно умре. Вреди да се потсетиме дека на почетокот штитот требаше да ја заштити безбедноста на Западот против Северна Кореја (од која претседателот на САД беше во дијалог две години) или против Иран (кој во 2015 година потпиша договор за напуштање на нуклеарното оружје и можеби само сега, под притисок од Вашингтон, тој ќе биде принуден да се повлече од овој договор).
Денес, претставниците на Пентагон и седиштето на НАТО директно признаваат: полскиот и романскиот дел од системот Агис Ашор е оружје против Руската Федерација. Таквата судбина би имала анти-ракетен штит откако ќе го направи т.н. надградба, вклучувајќи за инсталирање на кинетички фрлач за глава или насочени енергетски ласери.
Освен неколку експерти, во Полска пораките дадени од “Њујорк тајмс” не предизвикаа голем интерес, што е сосема карактеристично за прашањата поврзани со безбедноста и практично поддржани од сите политички сили од страна на САД во оваа област. Овие коментари, покрај техничките теми кои се обидуваат да им објаснат на лаиците, што можат да направат за модернизацијата на т.н. сепак, ракетен штит содржи прилично бизарни политички проценки, нешто несоодветни за војската, па дури и во пензија. Па, тоа веројатно е производ на актуелната атмосфера и чувар на неговата цензура и / или политичка самоцензура. Да се биде редовен коментатор на мнозинството полски медиуми, ген.
Роман Полко, поранешен командант на единицата ГРОМ со вистински историски детерминизам, ја третира улогата на САД во европската одбранбена политика:
Ние сме осудени на американски технологии. Не само Полска, туку цела Европа. Ова не е за тоа дали некој сака САД или не премногу, но Европа едноставно нема алтернатива. Она што францускиот претседател Емануел Макрон вели за изградба на европска армија што ќе може да му се спротивстави на Русија, но и на САД е фантазија.
Така, по повод анти-ракетен штит, полскиот експерт ненамерно укажува на корисникот на новата инвестиција – американски военно-индустриски комплекс (производителот на модернизиран штит ќе биде, меѓу другите, американско-британска компанија BAE Systems).
Полко создава професионална “надградба” над доктрината која е во сила во Полска и во регионот за неповратноста на американската хегемонија во Европа. За возврат, поранешниот шеф на Бирото за национална безбедност е задоволен од фактот дека Полска ќе стане клучен елемент “во новата игра за одбегнување на Студената војна”, додека “полскиот ракетен систем може да ја неутрализира руската доктрина”. Сепак, поранешниот командант на копнените сили, генерал Валдемар Скршипчак, смета дека е невозможно да се преувеличува со оптимизам, бидејќи во НАТО може да се изразат гласови околу потребата да се избегне ескалација на односите со Русија.
Така, во Полска и Романија може да започне процес кој ќе доведе до продолжување на трката за вооружување, за што постојано се придржува, меѓу другото, со месеци. Русија. Претседателот Владимир Путин, исто така, изјави дека Москва нема намера да го напушти веќе споменатата расправа за намалување на меѓудржавните нуклеарни боеви глави, како и дека тоа може само да го стори тоа од страна на активностите на НАТО против неговите одредби. Модернизацијата и измената на плановите за Aegis Ashore во Полска и Романија веројатно ќе одат во оваа насока.
Проблем на полски јавна дебата во овој контекст се чини, главно, дека никој не – вклучувајќи и воени експерти и генерали со наслов – не одговори на неколку клучни прашања од гледна точка на просечниот граѓанин. Да, тие велат многу за придобивките од можната модернизација на анти-ракетен штит за митскиот Запад, во пракса за САД.
Сепак, тие не застануваат во основните, може да изгледа: дали е во полза на Полска и нејзината безбедност да учествува во играта на Вашингтон од студената војна? Тие, исто така, не укажуваат на логички аргументи за тезата дека Русија претставува закана за Полска. Тие сакаат да останат на ниво на а приори претпоставки врз основа на митови: Русија е агресорот, која треба да се плаши и пред кој треба да се зајакнат.
По делови може да се сфати дека како воен политички прашања (т.е. одредување на непријателите и пријателите во меѓународните односи) остави на политичарите, како што некои од нив тоа не еднаш, не земајќи прашање конкретно со тогашниот политички директиви, третирајќи ги како реалност дадени однапред и неспорни. Сепак, тешко е да се разбере зошто во нивните анализи не сакаат да одговорат на лаиците со две основни прашања. Прво, прашањето за трошоците што полските даночни обврзници веројатно делумно ќе ги покриваат од нивните сопствени џебови.
Второ, за многу повисоки трошоци, оние што ќе се појават за време на вистинскиот конфликт и ќе го покријат здравјето и животот на илјадници Полјаци кои можеа да умрат само затоа што некој еднаш одлучи дека Полска ќе стане “авангарда на НАТО”, “источен дел” “Со други зборови, тренинг теренот, и потенцијално бојното поле во иднина, кое илјадници километри од сопствената територија ќе го води странскиот покровител на полската политичка елита. Воените експерти имаат право да очекуваат одговорите од воените експерти, исто така, на оние прашања кои можеби се премногу непријатни за политичарите.

https://pl.sputniknews.com/opinie/2...na-sterydach-aegis-nato-polska-rosja-sputnik/
 
Ne nego se ceka "ostar odgovor Putina"

пази да је тај авиончић макар са не десетим него стотим делом милиметра ушао у територију Русије сада би се кезио са дна мора.
али с обзиром да се шврћка око граница што је дозвољено онда нема проблема.

ПС прошле године је један руски брод пришао обали бабиних поданика и тамо провео ЧИТАВ ДАН. Цео дан су се руски морнари сунчали на палуби тј, толико је требало бабиним поданицима да пошаљу један ИСПРАВАН брод да отера зле русе.:hahaha:
 
пази да је тај авиончић макар са не десетим него стотим делом милиметра ушао у територију Русије сада би се кезио са дна мора.
али с обзиром да се шврћка око граница што је дозвољено онда нема проблема.

ПС прошле године је један руски брод пришао обали бабиних поданика и тамо провео ЧИТАВ ДАН. Цео дан су се руски морнари сунчали на палуби тј, толико је требало бабиним поданицима да пошаљу један ИСПРАВАН брод да отера зле русе.:hahaha:
Ne znam, meni je ostalo u sećanju da je Turska izobarala vašu avijaciju, a pilot je nažalost pao na tle i tamo su ga Turkomani baždarili motkama.

Posle toga je hujlo poslao S-700 kao poklon tom čoveku koji je to izveo.

Stokholmski sindrom...
 
Ne znam, meni je ostalo u sećanju da je Turska izobarala vašu avijaciju, a pilot je nažalost pao na tle i tamo su ga Turkomani baždarili motkama.

Posle toga je hujlo poslao S-700 kao poklon tom čoveku koji je to izveo.

Stokholmski sindrom...

:hahaha::hahaha::hahaha: ееееее шта је теби остало у сећању и шта се све догодило од обарања авиона до продаје С400

А шта ако је неко рекао е сада ћеш да купиш С 400
а муја каже немој само С 400 убиће ме злотвори
ма неће ми ћемо само мало да их заебавамо
 
POČINJE UDAR NA PUTINA: Otkriven pakleni plan zapadnih specijalnih službi
13 jula 2019

Specijalne službe SAD i Velike Britanije pripremaju dezinformacije o ljudima iz okruženja ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i o rukovodstvu Ministarstva odbrane Rusije, koje će potom iskoristiti kao osnovu za nove antiruske sankcije, saopštio je vojno-diplomatski izvor.

„U ovom trenutku je uočeno sprovođenje aktivne faze antiruske kampanje koju organizuju zapadne specijalne službe sa ciljem da diskredituju lica iz najbližeg okruženja predsednika Rusije, kao i rukovodstvo Ministarstva odbrane. U okviru sada već otvorenih provokacionih dejstava stručnjaci američkih i britanskih specijalnih službi fabrikuju lažne informacije o ruskom rukovodstvu“, rekao je izvor.

Prema njegovim rečima, u opštim crtama, kampanja ponavlja scenario takozvanog „Panamagejta“ (objavljivanje dosijea o ofšor računima u zapadnim medijima 2015. godine): veštački se formiraju informacije koje odgovaraju Zapadu, a koje se u medijski prostor unose preko nekomercijalnih organizacija koje finansira Stejt department SAD.


Među njima je, kako je naveo izvor, „Projekat za istraživanje korupcije i organizovanog kriminala“ i „Međunarodni konzorcijum za novinarska istraživanja“.

Izvor je dodao da te lažne vesti potom dospevaju u medije, među kojima su i oni koje finansiraju uticajni Amerikanci. U ovom slučaju reč je o brojnim fondovima Džordža Soroša i Vilijama Braudera, naveo je izvor.
Prema njegovim rečima, u novoj etapi antiruske kampanje angažovani su listovi koje otvoreno finansiraju američke vlasti, kao što je „Slobodna Evropa“ i drugi mediji.

„Kao i u slučaju s ‘Panamskim dosijeom’, bez obzira na to što su optužbe bile glupe, Bela kuća je te informacije predvidivo iskoristila kao povod za nove sankcione mere. Takva dejstva predstavljaju direktno mešanje u unutrašnje stvari Ruske Federacije sa ciljem da se destabilizuje situacija u zemlji, da se oslabi ekonomski potencijal Rusije i da se formiraju poluge za politički uticaj na njeno rukovodstvo“, ocenio je izvor.
 
TAJNI RAT RUSIJE I SAD: Kad god Ameri udare, to njih više zaboli nego Moskvu! Evo kako je Putin svaku blokadu preokrenuo U KORIST SVOJE ZEMLJE (VIDEO)

Foto: EPA / Yuri Gripas /Pool, AP / Sergei Ilnitsky / Pool
STRATEGIJA
TAJNI RAT RUSIJE I SAD:
Kad god Ameri udare, to njih više zaboli nego Moskvu!
Evo kako je Putin svaku blokadu preokrenuo U KORIST SVOJE ZEMLJE (VIDEO)



Ništa tako dobro ne ilustruje neuspehe politike ograničavanja Rusije kao pokušaj da se zemlja pritisne kroz gasovode i trgovinu oružjem, posebno sistemima S-400.
Sa "mudrom" bugarskom vladom u to vreme Vašington je uspeo da blokira Južni tok, da bi dobio Turski tok.



Pokušana je da se spreči isporuka sistema S-400 turskoj vojsci, što je dovelo do poboljšanja veze između Moskve i Ankare. Sada pokušavaju da iskoriste S-400 kako bi se izvršio pritisak na Indiju i izazvale podele između Rusije i Irana.
Međutim, rezultat će biti upravo suprotan očekivanjima Sjedinjenih Država.

Podsetimo da je Donald Tramp kao poklon indijskom premijeru Narendri Modiju za pobedu na nedavno održanim parlamentarnim izborima u zemlji ukinuo status povlašćenog trgovinskog partnera Sjedinjenih Država i ukinuo Indiji status zemlje u razvoju.
Nove mere iz ove odluke će stupiti na snagu 5. juna, a one znače carine na indijske proizvode koji se izvoze u SAD.

Ovaj“poklon” se sigurno neće svideti indijskom premijeru, iako se nekakva mera upozorenja Indiji od strane Vašingtona mogla očekivati, pre svega zbog pregovora sa Iranom oko obezbeđivanja isporuke nafte i dogovora sa Rusijom oko moguće isporuke sistema S-400 indijskoj vojsci.
lg.php


S-400 postaje najjače rusko geopolitičko oružje.
Ne vojno, već konkretno političko sredstvo za promenu ravnoteže snaga u svetu.
Sama činjenica prodaje ruskog protivavionskog, raketnog sistema bilo kojoj zemlji je mnogo ozbiljnija stvar od jednostavnog slivanja milijardi dolara u ruski budžet i produbljivanja vojno-tehničke saradnje sa određenom zemljom.

Nakon što su SAD prošle godine donele Zakon o suzbijanju neprijatelja Sjedinjenih Država putem sankcija (CAATSA), kojim Kongres obavezuje vladu da se suprotstavi izvozu ruskog modernog oružja, Vašington je istog trenutka počeo da preti zemljama koje su odlučile da kupe ove sisteme.
Kako su u Turskoj i Indiji na vlasti nacionalističke vođe, koji popuštanje smatraju znakom slabosti, SAD se suočavaju sa otporom i velikim gubitkom imidža globalne supersile.

Jedna stvar je kada se slabljenje nečijeg uticaja odvija u tišini, a sasvim drugo kada kao odgovor na ultimatum SAD dobiju odgovor:
“Ovo nije vaš posao”.

To jest, politika aktivnog suprotstavljanja prodaji sistema S-400 dovodi do toga da Sjedinjene Države ne štete Rusiji, nego sebi.
I sada, gotovo u isto vreme, imamo tri vesti o sistemima S-400, od kojih dve potvrđuju taj trend.

Turska i S-400

Sjedinjene Države su u osnovi priznale uzaludnost pretnji Turskoj, koja bi ovog leta mogla da dobije S-400. U razgovoru sa Erdoganom, Tramp je pristao da osnuje zajedničku tehničku radnu grupu koja bi proučila kompatibilnosti aviona F-35 i sistema S-400.

Vašington je time učinio prvi korak u odustajanju od svojih pretnji, da će Ankaru isključiti iz snabdevanja aviona F-35 i
učestvovanja u njegovom proizvodnom programu. Već nekoliko godina SAD aktivno vrše pritisak na Tursku da odbije da kupi S-400, preteći raskidom ugovora za F-35 i raznim drugim kaznama, uključujući dovođenje u pitanje članstvo u NATO paktu, iako Severnoatlantskom savezu više trebaju Turci nego Turskoj NATO.

Ucena Turske nije dovela ni do čega. Erdogan nije nameravao da popustiti. Zbog toga je Tramp morao da se povuče i odučio je da deluje oprezno. Sada će Amerikanci morati da se slože sa obećanjima Turske da će F-35 i S-400 rasporediti u različita područja zemlje, tako da se avioni ne nalaze u području pokrivanja raketnih sistema. U stvari, imamo potpuni poraz Vašingtona.

Indija

Druga vest odnosi se na drugi ugovor o prodaji sistema S-400 Indiji.
Ovde SAD takođe pokušavaju da ometu sporazum. Sada se na ovu temu oglasio Stejt department.
Kako piše Times of India, potparol Stejt departmenta je izjavio novinarima kako nije saglasan sa tim da odluka Delhija o kupovini S-400 iz Moskve “nije bitna”.

“Nisam saglasan sa tim. S-400 je važan jer postoje sankcije prema Zakonu o suzbijanju neprijatelja Sjedinjenih Država putem sankcija. To je takođe važno jer takve zalihe ometaju buduću visokotehnološku saradnju”, rekao je funkcioner Stejt Dipartmenta za indijski list.

On je napomenuo da će, ako Indija odluči da kupi ruski sistem S-400, to imati ozbiljne posledice za bilateralne vojne veze. apominjući da ne postoje izuzeci od zakona CAATSA, funkcioner je rekao da postoji odredba koja dopušta predsedničku definiciju.
“Svaki slučaj će se pojedinačno razmatrati. Ali čini mi se da je glavno pitanje smer u kom idu indijski vojni odnosi. S kim će deliti najmodernije tehnologije i siteme podrške, jer neke odluke isključuju druge”, rekao je potparol.

Indija, čiji najveći partner u naoružanju ostaje Rusija, je poslednjih godina sklopila vojne ugovore sa Sjedinjenim Državama za 18 milijardi dolara.
Sada SAD počinju da joj prete odbijanjem isporuke oružja, iako time profit gubi američki vojno-industrijski kompleks.

Međutim, vojno-tehnička saradnja sa Delhijem Vašingtonu treba ne samo iz finansijskih razloga.
Glavni cilj je približavanje Indiji u okviru američke politike obuzdavanja Kine u azijsko-pacifičkoj regiji.

Misliti da će Indija, koja je već šest decenija najbližom vojno-tehničkom saradnjom vezana za Rusiju, demonstrativno odbaciti već potpisani sporazum s Moskvom, znači da u Beloj kući ne razumeju ništa o geopolitičkom razmišljanju indijske političke elite.

Iran i S-400

Blumberg je preneo da je Rusija odbila da snabdeva Iran sistemima S-400.

Bloomberg je naveo čak i neke pojedinosti o tome kako je sve to navodno učinjeno.
U Moskvi su vest opovrgnuli, ali je ova medijska provokacija postigla željeni cilj.
Bilo je potrebno ubaciti klin između Teherana i Moskve,
igrajući na činjenicu da je pre deset godina Rusija, nakon što je izašla u susret Sjedinjenim Državama i Izraelu, zamrznula isporuke S-300, iako je ugovor sa Iranom već bio potpisan.

Ali sada je situacija sasvim drugačija.
I to ne samo zato što su se odnosi Rusije sa Sjedinjenim Državama promenili.
Od 2015. godine su Rusija i Iran “braća po oružju” u Siriji, a isporuke najmodernije verzije sistema S-300 je završena u jesen 2016. godine.
Političke veze Moskve i Teherana su takođe postale bliže.

Iran je na granici pridruživanja Šangajskoj organizaciji za saradnju kao punopravni član.

Trenutni pokušaj američkih vlasti da raskinu “iranski sporazum” neće uspeti.
Rat u Siriji će se završiti, a ako Iranu bude trebao S-400, to je strogo odbrambeno oružje i dobiće ga.
Ali do sada nije bilo zahteva, prema tome ni “odbijanja” iz Moskve.
Ali, proteklih nedelja je bilo više ozbiljnih pokušaja da se unese nemir u odnosima između dveju zemalja.
Posebno su impresivni naslovi u stilu “Ugovor za isporuku S-400…”, iako nikada nije bilo nikakvog ugovora.

Osim toga, za SAD je najbolnija činjenica da će, u vreme kada se postigne sporazum o isporuci S-400 Iranu, ti sistemi već biti u Turskoj i Siriji, a možda i Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Obe ove zemlje već su izrazile interes za kupovinu ruskih sistema protivazdušne odbrane.
Štaviše, ugovor sa Saudijcima je potpisan još 2017. godine, ali nisu dogovoreni konkretni datumi i to je ostavljeno za dalje pregovore.

Putinova poseta Saudijskoj Arabiji je zakazana ove godine.

Više je nego verovatno da će tokom tog susreta biti objavljeno kada će Saudijci dobiti S-400 ili će odustati od posla.
Ako se Rijad odluči za ruske sisteme, a zbog cene i kvalitete S-400 postoji visoka verovatnost za sklapanju sporazuma, hoće li SAD kralja Salmana i prestolonaslednika Muhameda takođe kazniti zbog saradnje sa Rusijom?
To bi bio zanimljiv rasplet, s obzirom da Saudijci u Vašingtonu ne vide vladara sveta još od Obaminog vremena.


S obzirom na broj zemalja koje su zainteresovane za snabdevanje sistemima S-400, glavni ograničavajući faktor su ruske proizvodne mogućnosti.
Ali, koliko su sada “ograničene” mi to ne znamo, ali će rasti zajedno sa rastućim uticajem Rusije u svetu i padom uticaja Sjedinjenih Država, koji same i na sve načine pridonose svom padu.


https://www.kurir.rs/planeta/327362...lokadu-preokrenuo-u-korist-svoje-zemlje-video
 
Ajde dragi forumasi da objasnite jednu sitnicu

Zasto nijedna drzava koja je bila u zajedinici sa Rusima ne zeli da ponovi to iskustvo?

Kako objasnjavate to, dok hvalite Ruski sistem vrednosti

Eto svi ti narodi istocno od Berlina su na svojoj kozi osetili to drugarstvo celih 40 plus godina su delili tu radost, tu modernizaciju ljudskih prava i sloboda, te ekonomske benefite


Sta to svi oni ne znaju a vi znate, da uporno predlazete tu neku srpsko rusku uniju

Dajte recite to javno, podelite tu tajnu i sa nama neznalicama
 
Poslednja izmena od moderatora:
Isto važi i za Jugoslaviju i Čehoslovačku.
Odgovor je manje više komunizam.
Ako pogledaš zašto su te iste zemlje uz EU danas, odgovor je uglavnom novac... dakle nije ni to dobar sistem vrednosti.
Bolji od komunizma jeste, ali od komunizma nije teško biti bolji.
Zašto i dan danas Istočna Evropa ne želi u rusku pederaciju

Jel to znači da je Putin i danas komunista?
 
Ajde dragi forumasi da objasnite jednu sitnicu

Zasto nijedna drzava koja je bila u zajedinici sa Rusima ne zeli da ponovi to iskustvo?

Kako objasnjavate to, dok hvalite Ruski sistem vrednosti

Eto svi ti narodi istocno od Berlina su na svojoj kozi osetili to drugarstvo celih 40 plus godina su delili tu radost, tu modernizaciju ljudskih prava i sloboda, te ekonomske benefite


Sta to svi oni ne znaju a vi znate, da uporno predlazete tu neku srpsko rusku uniju

Dajte recite to javno, podelite tu tajnu i sa nama neznalicama
1999.

Drugi razloozi nisu ni potrebni.
 
Rusija je ukinula feudalizam sredinom 19-tog veka.
Feudalizam.

Ruski seljak je bio jad i beda za vreme monarhije,

Укинут на папиру а у стварности феудализам је опстаосве до првог свјетског рата. Уочи Великог рата Русија је била 150 година у заостатку за западом. У рат су ушли толико неспремни, голи, боси, гладни и са огромним недостатком муниције да је велико чудо како револуција није почела два мјесеца од почетка рата а не тек кроз три године.
 

Back
Top