Osnivanje self employed firme u EU.

[Droid]

Interesuju me saveti i iskustva sa privatnim firmama u EU.

Konkretno sta mi treba

Treba mi drzava u kojoj nije tesko otvoriti self - employed firmu, da ima relativno male mesecne namete, a da se sa tom firmom za par godina stekne uslov za neku iole normalnu malu penziju.. ono da bude veca od 400 eur penzija..

nekako kontam pametnije mi je da navatam tu stranu penziju nego da cekam nasu crkavicu 40 godina.

 

[Mil00rad]

Koristan link:http://data.si/srb/

 

[Droid]

Koristan link:http://data.si/srb/

Jeste hvala.. Mada Slovenija mi deluje kao manje izdasna za penzije od neke bogatije zemlje.. a i izbegao bih neke agencije

 

[dive]

hr

 

[Zazi.]

Interesuju me saveti i iskustva sa privatnim firmama u EU.

Konkretno sta mi treba

Treba mi drzava u kojoj nije tesko otvoriti self - employed firmu, da ima relativno male mesecne namete, a da se sa tom firmom za par godina stekne uslov za neku iole normalnu malu penziju.. ono da bude veca od 400 eur penzija..

nekako kontam pametnije mi je da navatam tu stranu penziju nego da cekam nasu crkavicu 40 godina.

Znači ovaj...
Strane penzije se na navatavaju. Jedino ako ti se posreći da se legalno zaposliš na kakvoj švapskoj firmi, pa se strmoglaviš sa skele.
Moraš da uplaćuješ penziono osiguranje rečenih 40 godina. Ili, kao što rekoh, da se strmekneš sa skele. Što veće posledice, to bolja penzija.

 

[Droid]

Znači ovaj...
Strane penzije se na navatavaju. Jedino ako ti se posreći da se legalno zaposliš na kakvoj švapskoj firmi, pa se strmoglaviš sa skele.
Moraš da uplaćuješ penziono osiguranje rečenih 40 godina. Ili, kao što rekoh, da se strmekneš sa skele. Što veće posledice, to bolja penzija.

Pa ne bih se slozio. Znam nekoliko primera gde ljudi za par godina rada miaju vece penzije nego za decenije rada kod nas. Konkretno Svajcarska i Nemacka. Tako da je navatavanje sasvim moguce.

Samo treba neko da se javi ko zna.. a ti ako ne znas...

Za 40 godina rada u Nemackoj se dobija bogatstvo a ne penzija...

 

[MidHealer]

Pa ne bih se slozio. Znam nekoliko primera gde ljudi za par godina rada miaju vece penzije nego za decenije rada kod nas. Konkretno Svajcarska i Nemacka. Tako da je navatavanje sasvim moguce.

Samo treba neko da se javi ko zna.. a ti ako ne znas...

Za 40 godina rada u Nemackoj se dobija bogatstvo a ne penzija...

Par godina rada u Nemačkoj za debelu penziju? Ko te to slagao?

Evo par primera za Nemačku (svi iznosi su, naravno, bruto), kada bi neko sutra (1. Septembar 2016) otišao u penziju (tj. dostigao 67. godina za muškarce, od tada se dobija penzija u D):

Primer 1: Ako zarađuješ 30.000 EUR godišnje (mesečno 2.500 EUR, prosečna radnička plata, za kvalifikovane radnike):
- Za 4 godine rada u Nemačkoj, dobićeš penziju od 5,15 EUR mesečno
- Za 5 godina rada, penzija je 30,19 EUR mesečno
- Za 6 godina rada, penzija je 55,23 EUR mesečno
- Za 7 godina rada, penzija je 80,27 EUR mesečno
- Za 10 godina rada, penzija je 155,38 EUR mesečno
- Za 15 godina rada, penzija je 280,57 EUR mesečno
- Za 20 godina rada, penzija je 405,76 EUR mesečno
- Za 25 godina rada, penzija je 530,95 EUR mesečno
- Za 30 godina rada, penzija je 656,14 EUR mesečno
- Za 35 godina rada, penzija je 781,33 EUR mesečno
- Za 40 godina rada, penzija je 906,51 EUR mesečno


Primer 2: Ako zarađuješ 45.000 EUR godišnje (mesečno 3.750 EUR, prosečna plata majstora, tehničara, viših službenika i sl.):
- Za 4 godine rada u Nemačkoj, dobićeš penziju od 7,73 EUR mesečno
- Za 5 godina rada, penzija je 45,28 EUR mesečno
- Za 6 godina rada, penzija je 82,84 EUR mesečno
- Za 7 godina rada, penzija je 120,40 EUR mesečno
- Za 10 godina rada, penzija je 233,07 EUR mesečno
- Za 15 godina rada, penzija je 420,85 EUR mesečno
- Za 20 godina rada, penzija je 608,64 EUR mesečno
- Za 25 godina rada, penzija je 796,42 EUR mesečno
- Za 30 godina rada, penzija je 984,20 EUR mesečno
- Za 35 godina rada, penzija je 1.171,99 EUR mesečno
- Za 40 godina rada, penzija je 1.359,77 EUR mesečno


Primer 3: Ako zarađuješ 60.000 EUR godišnje (mesečno 5.000 EUR, prosečna inženjerska plata u firmi srednje veličine):
- Za 4 godine rada u Nemačkoj, dobićeš penziju od 10,30 EUR mesečno
- Za 5 godina rada, penzija je 60,38 EUR mesečno
- Za 6 godina rada, penzija je 110,45 EUR mesečno
- Za 7 godina rada, penzija je 160,53 EUR mesečno
- Za 10 godina rada, penzija je 310,76 EUR mesečno
- Za 15 godina rada, penzija je 561,14 EUR mesečno
- Za 20 godina rada, penzija je 811,51 EUR mesečno
- Za 25 godina rada, penzija je 1.061,89 EUR mesečno
- Za 30 godina rada, penzija je 1.312,27 EUR mesečno
- Za 35 godina rada, penzija je 1.562,65 EUR mesečno
- Za 40 godina rada, penzija je 1.813,03 EUR mesečno


Dakle, šta je za tebe "par godina rada u Nemačkoj", 4, 5, možda 10 godina? Za to se dobije, zavisno od plate u primerima iznad, od oko 10-60 EUR mesečno (4-5 godina rada) do 150-300 EUR mesečno za 10 godina rada.


***

Problem je što ti, sa self-employment privatnom firmom (Selbstständig), moraš da plaćaš i dažbine za radnika i dažbine koje daje poslodavac za radnika. Tako je penzija na kraju prilično skupa, po mom mišljenju, verovatno je bolje ulagati u nešto drugo.

Trenutno Rentenversicherungsbeitrag (penzijsko osiguranje) iznosi 18,7% od bruto plate. Poslodavac i radnik plaćaju po pola od ovoga- pošto si ti i poslodavac u ovom slučaju, morao bi da plaćaš punih 18,7% od bruto plate za penzijsko osiguranje. Da li se ovo isplati? Da napravimo mali proračun za srednju platu od 45.000 EUR godišnje:

Recimo da sebi dodeliš platu od 45.000 EUR godišnje. Rentenversicherung je 18,7% od bruto plate, dakle 8.415 EUR godišnje, odnosno plaćaš samo za penzijsko osiguranje oko 700 EUR mesečno.
- Ako uplaćuješ sebi penzijsko osiguranje, recimo 5 godina, to iznosi 42.075 EUR. Za ovo dobiješ penziju od oko 45 EUR mesečno.
- Ako uplaćuješ sebi penzijsko osiguranje, recimo 10 godina, to iznosi 84.150 EUR. Za ovo dobiješ penziju od oko 230 EUR mesečno.
- Ako uplaćuješ sebi penzijsko osiguranje, recimo 15 godina, to iznosi 126.225 EUR. Za ovo dobiješ penziju od oko 420 EUR mesečno.
- Ako uplaćuješ sebi penzijsko osiguranje, recimo 20 godina, to iznosi 168.300 EUR. Za ovo dobiješ penziju od oko 600 EUR mesečno.
- Ako uplaćuješ sebi penzijsko osiguranje, recimo 30 godina, to iznosi 252.450 EUR. Za ovo dobiješ penziju od oko 1.000 EUR mesečno.

Dakle, sa platom od 45.000 EUR godišnje, tek negde posle 22-23 godine konstantnih uplata od oko 700 EUR mesečno u penzijski fond, imaš pravo na penziju od otprilike isto toliko (700 EUR mesečno). Ukupno uloženu sumu dobićeš samo pod uslovom da živiš barem do 90. godine (sa 67 godina u penziju, plus 23 godine). Više od uložene sume dobićeš od 91. godine nadalje

A onda dolazi na sve to i obavezno zdravstveno osiguranje (14.6% od bruto plate za državno osiguranje, manje za privatno osiguranje, ali to zavisi od starosti, postojećih bolesti, itd.), osiguranje od nezaposlenosti (3.0% od bruto plate), osiguranje za negu (2.6% od bruto plate bez dece, sa decom 2.35%). Na to se dodaje i porez na zaradu, koji iznosi od oko 15% od bruto plate do čak 40% i više, zavisno od visine plate (progresivno se povećava sa visinom plate). I to si takođe obavezan da platiš.

Da li se isplati? Sami procenite...

 

[Droid]

Par godina rada u Nemačkoj za debelu penziju? Ko te to slagao?

Evo par primera za Nemačku (svi iznosi su, naravno, bruto), kada bi neko sutra (1. Septembar 2016) otišao u penziju (tj. dostigao 67. godina za muškarce, od tada se dobija penzija u D):

Primer 1: Ako zarađuješ 30.000 EUR godišnje (mesečno 2.500 EUR, prosečna radnička plata, za kvalifikovane radnike):
- Za 4 godine rada u Nemačkoj, dobićeš penziju od 5,15 EUR mesečno
- Za 5 godina rada, penzija je 30,19 EUR mesečno
- Za 6 godina rada, penzija je 55,23 EUR mesečno
- Za 7 godina rada, penzija je 80,27 EUR mesečno
- Za 10 godina rada, penzija je 155,38 EUR mesečno
- Za 15 godina rada, penzija je 280,57 EUR mesečno
- Za 20 godina rada, penzija je 405,76 EUR mesečno
- Za 25 godina rada, penzija je 530,95 EUR mesečno
- Za 30 godina rada, penzija je 656,14 EUR mesečno
- Za 35 godina rada, penzija je 781,33 EUR mesečno
- Za 40 godina rada, penzija je 906,51 EUR mesečno


Primer 2: Ako zarađuješ 45.000 EUR godišnje (mesečno 3.750 EUR, prosečna plata majstora, tehničara, viših službenika i sl.):
- Za 4 godine rada u Nemačkoj, dobićeš penziju od 7,73 EUR mesečno
- Za 5 godina rada, penzija je 45,28 EUR mesečno
- Za 6 godina rada, penzija je 82,84 EUR mesečno
- Za 7 godina rada, penzija je 120,40 EUR mesečno
- Za 10 godina rada, penzija je 233,07 EUR mesečno
- Za 15 godina rada, penzija je 420,85 EUR mesečno
- Za 20 godina rada, penzija je 608,64 EUR mesečno
- Za 25 godina rada, penzija je 796,42 EUR mesečno
- Za 30 godina rada, penzija je 984,20 EUR mesečno
- Za 35 godina rada, penzija je 1.171,99 EUR mesečno
- Za 40 godina rada, penzija je 1.359,77 EUR mesečno


Primer 3: Ako zarađuješ 60.000 EUR godišnje (mesečno 5.000 EUR, prosečna inženjerska plata u firmi srednje veličine):
- Za 4 godine rada u Nemačkoj, dobićeš penziju od 10,30 EUR mesečno
- Za 5 godina rada, penzija je 60,38 EUR mesečno
- Za 6 godina rada, penzija je 110,45 EUR mesečno
- Za 7 godina rada, penzija je 160,53 EUR mesečno
- Za 10 godina rada, penzija je 310,76 EUR mesečno
- Za 15 godina rada, penzija je 561,14 EUR mesečno
- Za 20 godina rada, penzija je 811,51 EUR mesečno
- Za 25 godina rada, penzija je 1.061,89 EUR mesečno
- Za 30 godina rada, penzija je 1.312,27 EUR mesečno
- Za 35 godina rada, penzija je 1.562,65 EUR mesečno
- Za 40 godina rada, penzija je 1.813,03 EUR mesečno


Dakle, šta je za tebe "par godina rada u Nemačkoj", 4, 5, možda 10 godina? Za to se dobije, zavisno od plate u primerima iznad, od oko 10-60 EUR mesečno (4-5 godina rada) do 150-300 EUR mesečno za 10 godina rada.


***

Problem je što ti, sa self-employment privatnom firmom (Selbstständig), moraš da plaćaš i dažbine za radnika i dažbine koje daje poslodavac za radnika. Tako je penzija na kraju prilično skupa, po mom mišljenju, verovatno je bolje ulagati u nešto drugo.

Trenutno Rentenversicherungsbeitrag (penzijsko osiguranje) iznosi 18,7% od bruto plate. Poslodavac i radnik plaćaju po pola od ovoga- pošto si ti i poslodavac u ovom slučaju, morao bi da plaćaš punih 18,7% od bruto plate za penzijsko osiguranje. Da li se ovo isplati? Da napravimo mali proračun za srednju platu od 45.000 EUR godišnje:

Recimo da sebi dodeliš platu od 45.000 EUR godišnje. Rentenversicherung je 18,7% od bruto plate, dakle 8.415 EUR godišnje, odnosno plaćaš samo za penzijsko osiguranje oko 700 EUR mesečno.
- Ako uplaćuješ sebi penzijsko osiguranje, recimo 5 godina, to iznosi 42.075 EUR. Za ovo dobiješ penziju od oko 45 EUR mesečno.
- Ako uplaćuješ sebi penzijsko osiguranje, recimo 10 godina, to iznosi 84.150 EUR. Za ovo dobiješ penziju od oko 230 EUR mesečno.
- Ako uplaćuješ sebi penzijsko osiguranje, recimo 15 godina, to iznosi 126.225 EUR. Za ovo dobiješ penziju od oko 420 EUR mesečno.
- Ako uplaćuješ sebi penzijsko osiguranje, recimo 20 godina, to iznosi 168.300 EUR. Za ovo dobiješ penziju od oko 600 EUR mesečno.
- Ako uplaćuješ sebi penzijsko osiguranje, recimo 30 godina, to iznosi 252.450 EUR. Za ovo dobiješ penziju od oko 1.000 EUR mesečno.

Dakle, sa platom od 45.000 EUR godišnje, tek negde posle 22-23 godine konstantnih uplata od oko 700 EUR mesečno u penzijski fond, imaš pravo na penziju od otprilike isto toliko (700 EUR mesečno). Ukupno uloženu sumu dobićeš samo pod uslovom da živiš barem do 90. godine (sa 67 godina u penziju, plus 23 godine). Više od uložene sume dobićeš od 91. godine nadalje

A onda dolazi na sve to i obavezno zdravstveno osiguranje (14.6% od bruto plate za državno osiguranje, manje za privatno osiguranje, ali to zavisi od starosti, postojećih bolesti, itd.), osiguranje od nezaposlenosti (3.0% od bruto plate), osiguranje za negu (2.6% od bruto plate bez dece, sa decom 2.35%). Na to se dodaje i porez na zaradu, koji iznosi od oko 15% od bruto plate do čak 40% i više, zavisno od visine plate (progresivno se povećava sa visinom plate). I to si takođe obavezan da platiš.


Da li se isplati? Sami procenite...

OK to su cifre.

A sta je sa minimalnim penzijama. Cak i u Srbiji je minimalna penzija 100 eur i nesto vise.

 

[Umri_muski]

70e je minimalna penzija...

 

[Droid]

70e je minimalna penzija...

Ako je tako neka je zadrze

 

[Zazi.]

Pa ne bih se slozio. Znam nekoliko primera gde ljudi za par godina rada miaju vece penzije nego za decenije rada kod nas. Konkretno Svajcarska i Nemacka. Tako da je navatavanje sasvim moguce.

Samo treba neko da se javi ko zna.. a ti ako ne znas...

Za 40 godina rada u Nemackoj se dobija bogatstvo a ne penzija...

Čovek je tražio da dobije penziju od 400 evra za par godina.

 

[franak]

Pa ne bih se slozio. Znam nekoliko primera gde ljudi za par godina rada miaju vece penzije nego za decenije rada kod nas. Konkretno Svajcarska i Nemacka. Tako da je navatavanje sasvim moguce.

Samo treba neko da se javi ko zna.. a ti ako ne znas...

Za 40 godina rada u Nemackoj se dobija bogatstvo a ne penzija...

Ako pikirate na CH penziju koliko god da dobijete ne zaboravite da je pola ženina.Dok žena sedi sa Vama dobro je jer dve male ko jedna velika.Bogami ako žena kidne
nosi svoju polovinu.

 

[Droid]

Ako pikirate na CH penziju koliko god da dobijete ne zaboravite da je pola ženina.Dok žena sedi sa Vama dobro je jer dve male ko jedna velika.Bogami ako žena kidne
nosi svoju polovinu.

Kako stoji stvar u CH? Za pet godina rada? Koliko se dobija a koliko se uplacuje mesecno?

Jedna baba radila 7 godina i dobila 350 chf penziju

Inace za zenu... tad ce biti baba tako da nema sta da kida

 

[franak]

Kako stoji stvar u CH? Za pet godina rada? Koliko se dobija a koliko se uplacuje mesecno?

Jedna baba radila 7 godina i dobila 350 chf penziju

Inace za zenu... tad ce biti baba tako da nema sta da kida

Pomenuta baba jel bila neudata za vreme tih 7 godina dok je radila? Čovek koji je radio mislim manje od 7 godina imao 400 franaka . U to vreme imao je i ženu i ona nije kročila preko CH granice ali njena je polovina bez obzira na sve.Tako je i bilo ološarija im posolila mozak i desilo se ono
kako su mu izmislili jer su Srbi "snalažljivi"

 

[Droid]

Pomenuta baba jel bila neudata za vreme tih 7 godina dok je radila? Čovek koji je radio mislim manje od 7 godina imao 400 franaka . U to vreme imao je i ženu i ona nije kročila preko CH granice ali njena je polovina bez obzira na sve.Tako je i bilo ološarija im posolila mozak i desilo se ono
kako su mu izmislili jer su Srbi "snalažljivi"

mislim da je bila neudata. cek ne razumem te... sta si navalio na to da je pola zenino.. neka je...

znaci radis 5 godina u svici i kolika penzija?

 

[franak]

mislim da je bila neudata. cek ne razumem te... sta si navalio na to da je pola zenino.. neka je...

znaci radis 5 godina u svici i kolika penzija?

Objasniću Vam još jednom.Kao što sam Vam reko penzija je bila čoveku koji je radio u CH 400 franaka a imao je i ženu u tadašnjoj Jugoslaviji.Za dve nedelje znaću tačno koliko je tačno radio čini mi se oko 6 godina.Zašto je to pola ženino? CH kažen da je ta Vaša žena radila kod Vas
prala Vam veš kuvala rađala decu i automatski je pola njena penzija bez obzira što nije radila u nekoj firmi a to se nekim Srbima ne sviđa baš.U ovom slučaju mi je jako poznato jer za vreme sankcija ja sam primao njegovu penziju i slao po autobusu drugačije nije išlo.Kako je bio mali iznos
oni su mu ponudili da mu daju oko 37000 franaka u gotovu jer deca su samo to gledala i davala ideje meni možeš da kupiš to drugi meni ovo računali mu da sa penzijom to neće izvući jer pitanje da ne umre pre toga i slično.Odupirao se tim pritiscima neko vreme najzad je pristao da žena podigne
polovinu i što kaže moja žena sada " da moli boga da umre pre muža"jer bez penzije se teško živi.Tako je i bilo taj čovek je umro a žena podelila pare deci i "posle kaže da nema leba da jede".No to su njihove stvari ja sam se setio još nečega.Pre oko 30 godina sam pitao za nekoga
kolika je penzija za mali radni staž i rečeno je da najmanje je godina dana za ljude koji su dolazili iz Jugoslavije.Ja sam se našlio verovatno 5 franaka,Službenik je pogledao i reko ne već 16 franaka ali to je bilo pre najmanje 30 godina kako je danas nemam pojma.

 

[KeyserSöze]

sto se tice ch ..koliko je meni poznato a znam dosta jer tamo imam mnogo rodjaka a i boravim cesto u ch ,tamo postoji nesto sto se u italijanskom kantonu republici ticino zove secondo pilastro ili drugi stub penzijskog osiguranja,vjerovatno je isti sistem i u ostalim kantonima CH
radi se o racunu na koji se uplacaju sredstva, dok covjek radi odbija se od plate,to ce nam kolega franak valjda bolje objasnit,i kad krene u penziju ta sredstva mogu da se isplate u cijelosti ili mogu da se isplacuju parcijalno tromjesecno
znam da je jedan moj rodjak koji je u CH otiso jos davne 1971 uzeo ogromnu lovu od drugog stuba plus redovno sto dobija penziju prvog stuba penzijskog osiguranja

sto se tice pitanja koliko bi imao za 5 godina, to zavisi od mjesta boravka ako zivis u CH imao bi penziju sad lupam 500 chf ali bi od assistance sociale socijalne pomoci dobijao jos 2300 chf jer smatraju da je minimum potreban za normalan zivot 2800 plus sto bi ti jos drzava placala zdravstveno osiguranje itd

ako bi zivio u srbiji dobio bi samo tih 500

zato nasi ljudi se ne odjavljuju iz CH kad odu u penziju,zive ovamo ,penzija ljeze mjesecno na banku ,karticom se uvjek mozes podici,samo tamo moras imati nekog ko ce provjeravati postansko sanduce,placati racune za stan i ostalo a po potrebi ode se tamo
imas masa ljudi koji imaju svicarske pasose ili dozvole boravaka b ili c i koji su na socijalnoj pomoci ili takozvanom timbranju a vecinu vremena provode i zive ovde a tamo se vode

 

[Droid]

sto se tice ch ..koliko je meni poznato a znam dosta jer tamo imam mnogo rodjaka a i boravim cesto u ch ,tamo postoji nesto sto se u italijanskom kantonu republici ticino zove secondo pilastro ili drugi stub penzijskog osiguranja,vjerovatno je isti sistem i u ostalim kantonima CH
radi se o racunu na koji se uplacaju sredstva, dok covjek radi odbija se od plate,to ce nam kolega franak valjda bolje objasnit,i kad krene u penziju ta sredstva mogu da se isplate u cijelosti ili mogu da se isplacuju parcijalno tromjesecno
znam da je jedan moj rodjak koji je u CH otiso jos davne 1971 uzeo ogromnu lovu od drugog stuba plus redovno sto dobija penziju prvog stuba penzijskog osiguranja

sto se tice pitanja koliko bi imao za 5 godina, to zavisi od mjesta boravka ako zivis u CH imao bi penziju sad lupam 500 chf ali bi od assistance sociale socijalne pomoci dobijao jos 2300 chf jer smatraju da je minimum potreban za normalan zivot 2800 plus sto bi ti jos drzava placala zdravstveno osiguranje itd

ako bi zivio u srbiji dobio bi samo tih 500

zato nasi ljudi se ne odjavljuju iz CH kad odu u penziju,zive ovamo ,penzija ljeze mjesecno na banku ,karticom se uvjek mozes podici,samo tamo moras imati nekog ko ce provjeravati postansko sanduce,placati racune za stan i ostalo a po potrebi ode se tamo
imas masa ljudi koji imaju svicarske pasose ili dozvole boravaka b ili c i koji su na socijalnoj pomoci ili takozvanom timbranju a vecinu vremena provode i zive ovde a tamo se vode

Hvala bas dobar info...

 

[franak]

sto se tice ch ..koliko je meni poznato a znam dosta jer tamo imam mnogo rodjaka a i boravim cesto u ch ,tamo postoji nesto sto se u italijanskom kantonu republici ticino zove secondo pilastro ili drugi stub penzijskog osiguranja,vjerovatno je isti sistem i u ostalim kantonima CH
radi se o racunu na koji se uplacaju sredstva, dok covjek radi odbija se od plate,to ce nam kolega franak valjda bolje objasnit,i kad krene u penziju ta sredstva mogu da se isplate u cijelosti ili mogu da se isplacuju parcijalno tromjesecno
znam da je jedan moj rodjak koji je u CH otiso jos davne 1971 uzeo ogromnu lovu od drugog stuba plus redovno sto dobija penziju prvog stuba penzijskog osiguranja

sto se tice pitanja koliko bi imao za 5 godina, to zavisi od mjesta boravka ako zivis u CH imao bi penziju sad lupam 500 chf ali bi od assistance sociale socijalne pomoci dobijao jos 2300 chf jer smatraju da je minimum potreban za normalan zivot 2800 plus sto bi ti jos drzava placala zdravstveno osiguranje itd

ako bi zivio u srbiji dobio bi samo tih 500

zato nasi ljudi se ne odjavljuju iz CH kad odu u penziju,zive ovamo ,penzija ljeze mjesecno na banku ,karticom se uvjek mozes podici,samo tamo moras imati nekog ko ce provjeravati postansko sanduce,placati racune za stan i ostalo a po potrebi ode se tamo
imas masa ljudi koji imaju svicarske pasose ili dozvole boravaka b ili c i koji su na socijalnoj pomoci ili takozvanom timbranju a vecinu vremena provode i zive ovde a tamo se vode

Popularne su takve priče među našim ljudima mada nije baš tako jednostavno.Ima i takvih što im smeta istina tako da izbegavam da im protivrečim.Da dodam ovi što "timbraju" kako Vi kažete debelo pogrešno rade i raduju se budućoj svojoj nesreći.

 

[Blagoje³]

MidHealer је у принципу све што је потребно знати и рекао.

Ја бих само да додам да су такозвани самостални посао и пензија противречни у појмови у Немачкој.
Ко се пријави као самостални радник, тај плаћа само порез на приход, као и сви запослени у држави.

Али док се класичним радницима поред пореза опсигује још осигурање за пензионо, осигурање за социјално, осигурање за болесничко и још неки ситниш, самосталним запосленима се само порез на приход удара, а остале издатке морају сами да среде. Значи кад си самосталан предузетник или радник, држава иде од тога, да се ти сам бринеш о својим осигурањима. А ко та осигурања не плаћа, нема ни болесничко (иако је оно морање, нема слободе осигурања), нема ни социјалне помоћи (бар не у класичном смислу), а нема ни пензије кад се дође у те године.

Тако да ако се не познајеш са стањем у Немачкој, батали се те луде идеје, да ћеш овде за пар година обрнути неке велике паре. Ако нађеш сигуран сезонски посао, то је онда ок, али да се ти сам региструјеш као самосталац и идеш да радиш под том платформом, скупо ће те то на крају испасти, јер сви ти што запошљавају те самосталне из источне Европе, веома добро познају трикове како да им не плате и на суду опет добију случај. Радим у градском руководству у једном од највећих немачких градова, свакодневно имам посла са таквим случајевима - мој савет: мани се тога.

 

[Droid]

MidHealer је у принципу све што је потребно знати и рекао.

Ја бих само да додам да су такозвани самостални посао и пензија противречни у појмови у Немачкој.
Ко се пријави као самостални радник, тај плаћа само порез на приход, као и сви запослени у држави.

Али док се класичним радницима поред пореза опсигује још осигурање за пензионо, осигурање за социјално, осигурање за болесничко и још неки ситниш, самосталним запосленима се само порез на приход удара, а остале издатке морају сами да среде. Значи кад си самосталан предузетник или радник, држава иде од тога, да се ти сам бринеш о својим осигурањима. А ко та осигурања не плаћа, нема ни болесничко (иако је оно морање, нема слободе осигурања), нема ни социјалне помоћи (бар не у класичном смислу), а нема ни пензије кад се дође у те године.

Тако да ако се не познајеш са стањем у Немачкој, батали се те луде идеје, да ћеш овде за пар година обрнути неке велике паре. Ако нађеш сигуран сезонски посао, то је онда ок, али да се ти сам региструјеш као самосталац и идеш да радиш под том платформом, скупо ће те то на крају испасти, јер сви ти што запошљавају те самосталне из источне Европе, веома добро познају трикове како да им не плате и на суду опет добију случај. Радим у градском руководству у једном од највећих немачких градова, свакодневно имам посла са таквим случајевима - мој савет: мани се тога.

izgleda da je ta ideja veliko njesra... i da je najbolje ne placati nikakav porez ako je moguce

 

[franak]

izgleda da je ta ideja veliko njesra... i da je najbolje ne placati nikakav porez ako je moguce

Budite srećni da što više plaćate porez državi. Evo i ja sam uvek srećan kada što veći porez platim.

 

[Droid]

Budite srećni da što više plaćate porez državi. Evo i ja sam uvek srećan kada što veći porez platim.

ce im platim tuki

 

[MidHealer]

sto se tice ch ..koliko je meni poznato a znam dosta jer tamo imam mnogo rodjaka a i boravim cesto u ch ,tamo postoji nesto sto se u italijanskom kantonu republici ticino zove secondo pilastro ili drugi stub penzijskog osiguranja,vjerovatno je isti sistem i u ostalim kantonima CH
radi se o racunu na koji se uplacaju sredstva, dok covjek radi odbija se od plate,to ce nam kolega franak valjda bolje objasnit,i kad krene u penziju ta sredstva mogu da se isplate u cijelosti ili mogu da se isplacuju parcijalno tromjesecno
znam da je jedan moj rodjak koji je u CH otiso jos davne 1971 uzeo ogromnu lovu od drugog stuba plus redovno sto dobija penziju prvog stuba penzijskog osiguranja

U Švajcarskoj se penzija, odnosno penzijsko (i ino) osiguranje zasniva na tri takozvana "stuba":

1. stub obuhvata:
- AHV (Alters- und Hinterlassenenversicherung) - starosna i penzija za udovice/udovce i siročad
- IV (Invalidenversicherung) - invalidska penzija
- EL zu AHV/IV (Ergänzungsleistungen zu AHV/IV) - dodatne beneficije za AHV/IV
- Razne dodatke za pripadnike vojske, civilne zaštite, zaštitu porodilja, i sl.

2. stub obuhvata:
- Pensionskasse - penzijska kasa
- Unfallversicherung - penzija i troškovi nege na osnovu nezgoda/nesreća i sl.
- ALV (Arbeitlosenversicherung) - osiguranje od nezaposlenosti, i deo koji se preliva u penzijsku kasu

3. stub obuhvata:
- takozvani vezani (Gebundene Vorsorge) i slobodni (Freivorsorge) penzijski planovi



- 1. stub se uplaćuje odbijanjem od dohotka, za nezaposlene ovde uskače država
- 2. stub se uplaćuje odbijanjem od dohotka
- 3. stub je dobrovoljan, i uplaćuje ga ko želi. Gebundene (vezani fond): Uplate su oslobođene od poreza i ograničene su do 6.768 CHF. Slobodni fondovi nisu ograničeni.


E sad, za prvi stub postoji minimum (pojedinci 14.100 CHF, parovi 28.200 CHF godišnje) i maksimum (pojedinci 28.200 CHF, parovi 42.300 CHF godišnje) koji se može dobiti. Pažnja: Ovo je računato na pune 42 godine života i/ili rada u Švajcarskoj (40 za žene), a visina (gde ste između min. i max) zavisi od visine prihoda tokom tih 42 godine rada, ograničeno na dole i gore. Ako ste radili (i/ili živeli) u CH manje od punih 40/42 godine, recimo 20 godina, dobijate pola, ako ste radili 10 godina, dobijate četvrtinu od te sume, itd.


Za drugi stub u CH važi - što si zaradio, tvoje je. Za razliku od drugih država na Zapadu (recimo, Nemačke), u CH se ono što vam se po osnovi 2. stuba odbija od plate uplaćuje na vaš lični penzioni konto (a ne u penzioni lonac za sve). Na ovaj novac dobijate redovnu kamatu, i možete sa njim više-manje slobodno da raspolažete kad dođe vreme za penziju (u stvari, nešto ranije, žene od 59., muškarci od 60. godine života). Ako sa odlaskom u penziju napuštate CH (što veliki broj stranaca koji je radio u CH čini), cela suma može da se podigne odjednom (uz određeno oporezivanje). Inače ovaj novac može i da se (bez poreza) upotrebi za drugi deo penzije (trenutno na nivou od 5-6% godišnje od ušteđene sume), ili da se podeli, deo za otplatu nekretnine, deo za penziju, i slično.


Treći stub je dobrovoljno uplaćivanje, s tim što je jedan deo (do 6.7 kCHF godišnje) stimulisan tako što je oslobođen poreza, odnosno poreska osnovica za platu vam se umanji za uplaćena sredstva. Drugi deo je potpuno slobodan, i tu možete da uplatite koliko želite. Ovaj novac ide na vaš specijalni penzijski konto u banci, i postoje mnogi modeli koji se nude - samo normalne kamate, mešano kamate i akcije, fondovi i slično, koliko ko želi da rizikuje. Model (i banka) se može birati i menjati svake godine. Kada dođe vreme za penziju, kao i sa 2. stubom, ovaj se novac može ili podići (uz plaćanje poreza), ili se može isplaćivati penzija (model zavisi od banke gde ga vodite). Ili malo jedno, malo drugo, kako želite.



Dakle:
1. stub: U opštem slučaju, pri punih 40/42 godine života/staža u CH, pojedinac dobija između 1.175 CHF i 2.350 chf mesečno. Parovi dobijaju između 2.350 CHF i 3.525 CHF mesečno (zajedno).

2. stub: Koliko ste uštedeli od odbitaka na platu, plus kamate, toliko i imate na ovom računu. Možete ušteđeno da isplaćujete kao 2. deo penzije (oko 5% od ušteđene sume godišnje), da finansirate nekretninu ili da podignete deo ili sve, ako napuštate CH.

3. stub: Kao i za 2. stub, koliko ste uplatili tokom radnih godina, toliko i imate, plus kamate i eventualni dobici na akcijama/fondovima, ako ste imali takav plan. Od ovoga možete da isplaćujete 3. deo penzije (zavisno od modela), ili da upotrebite za bilo šta drugo.


Inače, Švajcarci imaju penzije u visini od 58.4% od plate koju su imali, i time su apsolutni prosek u Evropi i razvijenom svetu. Poređenja radi, penzioneri u Holandiji imaju penzije od čak 91.4% nekadašnje plate, Izrael 86.7%, Danska 83.7%, Austrija 76.6%, a na začelju su Nemačka sa 42%, USA sa 41%, Slovenija sa 40.6% i UK i Japan sa samo 38%.

 

[Droid]

U Švajcarskoj se penzija, odnosno penzijsko (i ino) osiguranje zasniva na tri takozvana "stuba":

1. stub obuhvata:
- AHV (Alters- und Hinterlassenenversicherung) - starosna i penzija za udovice/udovce i siročad
- IV (Invalidenversicherung) - invalidska penzija
- EL zu AHV/IV (Ergänzungsleistungen zu AHV/IV) - dodatne beneficije za AHV/IV
- Razne dodatke za pripadnike vojske, civilne zaštite, zaštitu porodilja, i sl.

2. stub obuhvata:
- Pensionskasse - penzijska kasa
- Unfallversicherung - penzija i troškovi nege na osnovu nezgoda/nesreća i sl.
- ALV (Arbeitlosenversicherung) - osiguranje od nezaposlenosti, i deo koji se preliva u penzijsku kasu

3. stub obuhvata:
- takozvani vezani (Gebundene Vorsorge) i slobodni (Freivorsorge) penzijski planovi



- 1. stub se uplaćuje odbijanjem od dohotka, za nezaposlene ovde uskače država
- 2. stub se uplaćuje odbijanjem od dohotka
- 3. stub je dobrovoljan, i uplaćuje ga ko želi. Gebundene (vezani fond): Uplate su oslobođene od poreza i ograničene su do 6.768 CHF. Slobodni fondovi nisu ograničeni.


E sad, za prvi stub postoji minimum (pojedinci 14.100 CHF, parovi 28.200 CHF godišnje) i maksimum (pojedinci 28.200 CHF, parovi 42.300 CHF godišnje) koji se može dobiti. Pažnja: Ovo je računato na pune 42 godine života i/ili rada u Švajcarskoj (40 za žene), a visina (gde ste između min. i max) zavisi od visine prihoda tokom tih 42 godine rada, ograničeno na dole i gore. Ako ste radili (i/ili živeli) u CH manje od punih 40/42 godine, recimo 20 godina, dobijate pola, ako ste radili 10 godina, dobijate četvrtinu od te sume, itd.


Za drugi stub u CH važi - što si zaradio, tvoje je. Za razliku od drugih država na Zapadu (recimo, Nemačke), u CH se ono što vam se po osnovi 2. stuba odbija od plate uplaćuje na vaš lični penzioni konto (a ne u penzioni lonac za sve). Na ovaj novac dobijate redovnu kamatu, i možete sa njim više-manje slobodno da raspolažete kad dođe vreme za penziju (u stvari, nešto ranije, žene od 59., muškarci od 60. godine života). Ako sa odlaskom u penziju napuštate CH (što veliki broj stranaca koji je radio u CH čini), cela suma može da se podigne odjednom (uz određeno oporezivanje). Inače ovaj novac može i da se (bez poreza) upotrebi za drugi deo penzije (trenutno na nivou od 5-6% godišnje od ušteđene sume), ili da se podeli, deo za otplatu nekretnine, deo za penziju, i slično.


Treći stub je dobrovoljno uplaćivanje, s tim što je jedan deo (do 6.7 kCHF godišnje) stimulisan tako što je oslobođen poreza, odnosno poreska osnovica za platu vam se umanji za uplaćena sredstva. Drugi deo je potpuno slobodan, i tu možete da uplatite koliko želite. Ovaj novac ide na vaš specijalni penzijski konto u banci, i postoje mnogi modeli koji se nude - samo normalne kamate, mešano kamate i akcije, fondovi i slično, koliko ko želi da rizikuje. Model (i banka) se može birati i menjati svake godine. Kada dođe vreme za penziju, kao i sa 2. stubom, ovaj se novac može ili podići (uz plaćanje poreza), ili se može isplaćivati penzija (model zavisi od banke gde ga vodite). Ili malo jedno, malo drugo, kako želite.



Dakle:
1. stub: U opštem slučaju, pri punih 40/42 godine života/staža u CH, pojedinac dobija između 1.175 CHF i 2.350 chf mesečno. Parovi dobijaju između 2.350 CHF i 3.525 CHF mesečno (zajedno).

2. stub: Koliko ste uštedeli od odbitaka na platu, plus kamate, toliko i imate na ovom računu. Možete ušteđeno da isplaćujete kao 2. deo penzije (oko 5% od ušteđene sume godišnje), da finansirate nekretninu ili da podignete deo ili sve, ako napuštate CH.

3. stub: Kao i za 2. stub, koliko ste uplatili tokom radnih godina, toliko i imate, plus kamate i eventualni dobici na akcijama/fondovima, ako ste imali takav plan. Od ovoga možete da isplaćujete 3. deo penzije (zavisno od modela), ili da upotrebite za bilo šta drugo.


Inače, Švajcarci imaju penzije u visini od 58.4% od plate koju su imali, i time su apsolutni prosek u Evropi i razvijenom svetu. Poređenja radi, penzioneri u Holandiji imaju penzije od čak 91.4% nekadašnje plate, Izrael 86.7%, Danska 83.7%, Austrija 76.6%, a na začelju su Nemačka sa 42%, USA sa 41%, Slovenija sa 40.6% i UK i Japan sa samo 38%.

Pa da ali koliko dobijes penzije ako samo pet godina radis u Svici?