lima
Aktivan član
- Poruka
- 1.630
Da li u Srbiji ima prostora za osnivanje novog pokreta koji je negde na sredini političkog spektra?! Ili je politika u Srbiji rezervisana samo za postojece partije i politicare koji su vec dugo na politickoj sceni.
Da li biste glasali za neke nove ljude koji bi pokusali da organizuju državu i društvo u Srbiji na drugačiji način i gde šansu dobijaju oni koji imaju ideje, znanje, iskustvo, a ne oni koji najbolje klimaju glavom zarad nekog sitnog ćara/dobiti za sebe.
Za Srbiju se trenutno može reći da je podeljena u dva bloka. Jedan je romantističko-nacionalistički, a drugi liberalno-elitistički. I oba su isključiva/ekstremna u svojim stavovima, pogledima, delovanju. I deluje da ne mogu jedni bez drugih. Kao da se dopunjuju.
Prvi preuveličavaju sve uspehe trenutne vlasti, skrivaju ili umanjuju neuspehe, sebe poistovećuju sa državom, koriste emocije po pitanju Kosova i Metohije zarad prikupljanja političkih poena, uz davanje povlastica i privilegija onima koji ih slede/podržavaju ili jednostavno ćute. Na taj način se stvara i pospešuje podanički mentalitet. Jedan deo ovog bloka čine i ultra-nacionalisti koji istoriju uglavnom uče na YouTube-u ili internetu živeći u zabludi o superiornosti srpskog naroda na Balkanu. Oni su često i ratoborni, ali uglavnom samo na rečima (tzv. tastatura ratnici). Generalno, ovaj populistički blok se krije iza "volje" naroda, tradicije, istorije, ali je prilično isključiv za sve one koji drugačije promišljaju. Uglavnom se ti takvi etiketiraju da su izdajnici ili da rade za nekog sa strane.
Drugi pak idu u drugu krajnost. U želji da budu gradjani sveta, ubedjeni su da to isključuje pripadnost državi u kojoj žive. Takodje i oni poistovećuju vlast i državu, pa često svoju netrepeljivost prema vlasti preslikavaju i na državu. U velikom broju su to deca komunizma, koja idealizuju lik i delo Josipa Broza, zanemarujući istorijsku činjenicu da se radi o komunističkom diktatoru koji je svim svojim neistomišljenicima izrekao smrtnu presudu. Kontradiktorno je, možda čak i bizarno da deca komunizma idealizuju komunizam, diktaturu, apsolutistički način vladanja gde jedan čovek odlučuje o životu i smrti, a bore se za slobodu govora, prava i slično. (Daleko od toga da u SFRJ i komunizmu nije bilo i dobrih stvari. Besplatno školovanje za sve, na primer.) Drugi deo ovog bloka su ljudi koji sebe vide kao elitu srpskog društva gde se pojedini (uglavnom bez pokrića) izdižu iznad ostalog gradjanstva. Tzv. "elitizam" je isto isključiv i etiketira i osudjuje sve koji imaju drugačije stavove/poglede.
Naravno u oba bloka postoje i oni koji zdravo rezonuju i shvataju da gradjanska ideja ne isključuje i patriotizam, pripadnost državi i/ili naciji, kao i da neke liberalne ideje ne znače odricanje od tradicije, istorije. To bi se možda moglo nazvati - gradjanski patriotizam.
To je ona treća, nova, drugačija Srbija koju bismo da ponudimo. Srbija vrednih ljudi sa izraženim kritičkim razmišljanjem. Srbija za sve ljude koji u njoj žive bez obzira na veru, naciju, opredeljenje. Srbija mogućnosti, a ne sledbenika. Srbija koja se voli jer u njoj žive kvalitetni i dobri ljudi, a ne zato što u njoj živi nebeski narod koji se večito bori s vetrenjačama sam protiv svih.
Ima li nade da ovako nešto uspe?
Ovo su neke inicijalne stavke / ideje programa pokreta koji bi mogao da se zove npr. Pokret za Preporod! ili mozda nesto kao nesto tipa Srpski liberalni pokret ili Srpska demokratksa alijansa?!
Hvala.
Da li biste glasali za neke nove ljude koji bi pokusali da organizuju državu i društvo u Srbiji na drugačiji način i gde šansu dobijaju oni koji imaju ideje, znanje, iskustvo, a ne oni koji najbolje klimaju glavom zarad nekog sitnog ćara/dobiti za sebe.
Za Srbiju se trenutno može reći da je podeljena u dva bloka. Jedan je romantističko-nacionalistički, a drugi liberalno-elitistički. I oba su isključiva/ekstremna u svojim stavovima, pogledima, delovanju. I deluje da ne mogu jedni bez drugih. Kao da se dopunjuju.
Prvi preuveličavaju sve uspehe trenutne vlasti, skrivaju ili umanjuju neuspehe, sebe poistovećuju sa državom, koriste emocije po pitanju Kosova i Metohije zarad prikupljanja političkih poena, uz davanje povlastica i privilegija onima koji ih slede/podržavaju ili jednostavno ćute. Na taj način se stvara i pospešuje podanički mentalitet. Jedan deo ovog bloka čine i ultra-nacionalisti koji istoriju uglavnom uče na YouTube-u ili internetu živeći u zabludi o superiornosti srpskog naroda na Balkanu. Oni su često i ratoborni, ali uglavnom samo na rečima (tzv. tastatura ratnici). Generalno, ovaj populistički blok se krije iza "volje" naroda, tradicije, istorije, ali je prilično isključiv za sve one koji drugačije promišljaju. Uglavnom se ti takvi etiketiraju da su izdajnici ili da rade za nekog sa strane.
Drugi pak idu u drugu krajnost. U želji da budu gradjani sveta, ubedjeni su da to isključuje pripadnost državi u kojoj žive. Takodje i oni poistovećuju vlast i državu, pa često svoju netrepeljivost prema vlasti preslikavaju i na državu. U velikom broju su to deca komunizma, koja idealizuju lik i delo Josipa Broza, zanemarujući istorijsku činjenicu da se radi o komunističkom diktatoru koji je svim svojim neistomišljenicima izrekao smrtnu presudu. Kontradiktorno je, možda čak i bizarno da deca komunizma idealizuju komunizam, diktaturu, apsolutistički način vladanja gde jedan čovek odlučuje o životu i smrti, a bore se za slobodu govora, prava i slično. (Daleko od toga da u SFRJ i komunizmu nije bilo i dobrih stvari. Besplatno školovanje za sve, na primer.) Drugi deo ovog bloka su ljudi koji sebe vide kao elitu srpskog društva gde se pojedini (uglavnom bez pokrića) izdižu iznad ostalog gradjanstva. Tzv. "elitizam" je isto isključiv i etiketira i osudjuje sve koji imaju drugačije stavove/poglede.
Naravno u oba bloka postoje i oni koji zdravo rezonuju i shvataju da gradjanska ideja ne isključuje i patriotizam, pripadnost državi i/ili naciji, kao i da neke liberalne ideje ne znače odricanje od tradicije, istorije. To bi se možda moglo nazvati - gradjanski patriotizam.
To je ona treća, nova, drugačija Srbija koju bismo da ponudimo. Srbija vrednih ljudi sa izraženim kritičkim razmišljanjem. Srbija za sve ljude koji u njoj žive bez obzira na veru, naciju, opredeljenje. Srbija mogućnosti, a ne sledbenika. Srbija koja se voli jer u njoj žive kvalitetni i dobri ljudi, a ne zato što u njoj živi nebeski narod koji se večito bori s vetrenjačama sam protiv svih.
Ima li nade da ovako nešto uspe?
Ovo su neke inicijalne stavke / ideje programa pokreta koji bi mogao da se zove npr. Pokret za Preporod! ili mozda nesto kao nesto tipa Srpski liberalni pokret ili Srpska demokratksa alijansa?!
- Životni standard - Plate vaspitača, nastavnika, profesora, doktora, medicinskog osoblja i sl. moraju biti minimum za 50% više od trenutne prosečne plate u Srbiji
- Obrazovanje - japanski model vaspitanja i obrazovanja + Besplatna prva godina studiranja
- Porodica - privilegije za roditelje, trudnice // 2-5 godina + Prosečna plata za domaćice.
- Radno vreme 35h nedeljno
- Decentralizacija Srbije - uređenje države sa 8-12 kantona/pokrajina
- Romsko pitanje i pitanje socijalno ugroženih
- Reformisanje državne i lokalne administacije
- Sva prava, privilegije i obaveze podjednako za sve građane Srbije
- Kosovo i Metohija - teritorija sa svim sopstvenim oblicima vlasti pod suverenitetom Srbije (model odnosa Dankse i Farskih ostrva) - Svaki stanovnik na KiM može izabrati da li želi imati državljanstvo Republike Srbije ili Teritorije Kosovo. Pripajanje severa Kosova Centralnoj Srbiji. Eksteritorijalnost za srpske manastire na KiM.
- Ulazak u EU po moedelu Kipra ili pristupanje Sporazumu EEP (Evropskom ekonomskom prostoru) poput Norveške, Islanda i LIhtenšajna.
- Specijalne veze sa CG i državom BiH.
Hvala.
Apsolutno i bukvalno na snazi je narodna izreka - "zavaditi dva oka u glavi". Jedini opipljivi faktor koji potencira taj mehanizam jeste vladajuća garnitura. Ti si klasičan primer hipnotisane jedinke tog degenerativnog sistema...
