Bertha Benz
Bertha Benz, jedna od prvih vozača automobila, nije samo pratila svog supruga Karla Benza u njegovim eksperimentima sa automobilima, već je i sama aktivno učestvovala u razvoju ovog prevoznog sredstva. Godine 1888, odlučila je da pređe put od Mannheima do Pforzheima, dugačak 106 kilometara, čime je postala prva osoba koja je prešla dužu vožnju automobilom. Njeno putovanje nije bilo samo avanturističko, već je takođe bilo marketinški genijalno, pokazujući svetu koliko je automobil praktičan i pouzdan. Bertha Benz nije samo bila vešta kao vozač, bila je vizionarka koja je dala ogroman doprinos autoindustriji.
Margaret A. Wilcox i njene revolucionarne ideje izmenile su svet automobilizma
Margaret A. Wilcox, rođena u Čikagu 1838. godine, istakla se kao jedna od pionirki među ženama inženjerima. Njen doprinos industriji automobila je neizbrisiv, posebno kroz njen izum grejanja za automobile. Iako su žene u to vreme retko imale priliku da se bave inženjerskim poslovima, Wilcox je istrajala i svoj talenat i stručnost koristila kako bi unapredila tehnološka rešenja.
Nakon što je završila svoje obrazovanje, Margaret je pronašla svoje mesto u industriji, ističući se kao inventivna i sposobna inženjerka. Njena revolucionarna ideja o sistemu grejanja za automobile osigurala joj je mesto u istoriji inovacija. Patent koji je podnela u jesen 1893. godine označio je prekretnicu u industriji automobila, pružajući vozačima udobnost i praktičnost koja je postala standard u modernim vozilima.
Njena karijera nije samo obuhvatala izume; ona je takođe bila aktivna u svojoj profesiji i bila je inspiracija mnogim mladim ženama koje su težile karijerama u STEM poljima. Njena posvećenost i upornost otvorile su vrata budućim generacijama žena koje su težile da ostvare svoje snove u inženjerskim profesijama.
Priča o Mary Anderson
Mary Anderson (1866 – 1953) rođena u Alabami, SAD, je svoj život provela istražujući nove ideje i rešenja. Pre svog izuma brisača vetrobrana, bila je poznata kao poslovna žena koja je upravljala svojim imanjem u Alabami. Njena radoznalost i preduzetnički duh doveli su je do stvaranja inovativnog rešenja koje će zauvek promeniti industriju automobila, iako nije direktno profitirala od svog izuma. Tokom jedne posete New Yorku početkom 1900-ih, našla se u tramvaju po hladnom i kišnom vremenu. Dok je kiša zaledila vetrobransko staklo, vozač je otvorio prozor kako bi ga očistio, ali je to dovelo do ulaska hladnog vazduha u tramvaj. Ova situacija inspirisala je gospođu Anderson da osmisli uređaj koji bi se mogao upravljati iznutra. Nakon nekoliko meseci razmišljanja, stvorila je svoj prototip "drvene ruke" sa gumenom oplatom, koja bi se upravljala polugom blizu upravljača. Poluga bi aktivirala mehanizam opruge koji bi pokretao "ruku" preko stakla. Iako je njen patent odobren 10. novembra 1903, nije pronašla investitora jer je bila ispred svog vremena, budući da automobilski bum još nije bio u punom zamahu. Do 1916. godine, brisači vetrobrana postali su standardna karakteristika američkih automobila, ali rok važenja njenog patenta istekao je pre nego što je mogla profitirati od svog izuma.
Nakon neuspeha sa patentom za brisače vetrobrana, Mary se vratila svojim poslovima u Alabami, ali je ostala poznata po svom inventivnom duhu i doprinosu automobilskoj industriji.
Florence Lawrence i njen put od glumice do automehaničarke
