Organizovanje čitanja

Direkt

Direkt

Elita
Poruka
17.569
Pored svih primarnih delatnosti čoveka, kao što su ishrana, disanje i unošenje tečnosti, za sebe bih rekao da tu upada i sam proces čitanja.
Jedan od najgorih dana ove godine bio je onaj kada nisam ništa čitao. Trebalo je da se nađem sa kolegama s faksa da učimo, ali ni to nismo radili... potraćili smo vreme u praznoj priči, napio sam se, došao kući i ležao u krevetu 15 sati. Agonija. Naravno, to sam ubrzo nadoknadio, ali sam shvatio da je jedan od glavnih razloga što mi taj dan stoji u lošem sećanju jeste to što nisam ništa uradio. A pod delanjem podrazumevam čitanje.
Postoji određen raspored koji uvek ispratim kada sam kući čitavog dana: čitam sat vremena, odmaram sat vremena. I tako do ponoći. Uglavnom čitam 2-3 knjige koje rasporedim u tih sat vremena. Lakše mi je da se fokusiram na svaku ponaosob u tom kraćem roku, a i mozak tako bolje funkcioniše, jer pažnja sa jedne teme skreće posle izvesnog vremena.
Pored toga, uvek čitam u autobusu, imam tu sreću da uvek sedim, pa taman mogu da iskoristim vreme, a usput i ne obraćam pažnju na okolinu, matore babe, busplus kontrolore itd. 40 minuta putovanja znači dosta :)

Sve u svemu, otvorio sam temu sa željom da vidim kako drugi organizuju svoje čitanje, postoje li ustaljeni rituali, ide li to spontano, postoji li prosek sati tokom nedelje ili to zavisi od mnogih faktora.
 
Odlična tema, baš sam se pre neki dan preispitivala kroz koje sam faze sve prošla u organizovanju čitanja. Sve mi se više čini neverovatnim studirati nešto što nema veze sa književnošću i čitati redovno.

Što se mene tiče, nemam neki uobičajeni raspored, uglavnom čitam čim ustanem pošto sam primetila da mi to dosta pomaže da se pripremim za celodnevno učenje. Ponovo čitam pred spavanje ,mada to je mač sa dve oštrice jer se često desi da skraćujem sate predviđene za san zarad čitanja.

Intenzitet čitanja zavisi od obaveza na faksu. U prvoj godini sam imala neku lucidnu ideju da čitam samo stručnu literaturu pa sam na sve načine gledala da pobegnem od beletristike. Na kraju sam se osećala tako loše da sam prestala da učim i počela samo da čitam. Tad sam još bila skeptična prema kraćim formama, pa sam pokušavala da uskladim ogromne klasike sa ogromnom ispitnom literaturom, što je na kraju ispalo jako naporno i monotono. U poslednjih par nedelja čitam istovremeno 4-5 stručnih knjiga zajedno sa nekim zbirkama priča, esejima i sličnim i mislim da je to dobitna formula za usklađivanje čitanja i učenja. Pre nisam mogla da čitam više knjiga paralelno, sad me to ispunjava jer imam utisak da se bavim raznovrsnim aktivnostima. :D

Otkako sam nabavila e-reader, čitam gotovo svuda, najviše u busu i dok čekam u redu za svakakve gluposti. Pre sam zavisila od osvetljenja, često nisam imala mesta u torbi za knjigu ili sam čitala nešto za šta nisam imala koncentraciju u tom trenutku. Sad mi je mnogo lakše, čak sam počela da gledam na vreme u prevozu kao na pauzu od dnevnih obaveza. Najlepše su mi dve nedelje tokom kojih sam čitala Balzakove Izgubljene Iluzije, tad sam stvarno zaboravljala gde se nalazim a dešavalo se i da promašim stanicu. :) To mi je ujedno i najambiciozniji ,,projekat'' čitanja u busu jer knjiga ima oko 700strana. Inače, za čitanje u prevozu su dušu dale one džepne knjige, ja sam najčešće uzimala izdanja Paideia, imaju dobar izbor a i cena odgovara svačijem budžetu.
Elem, imam čudan trip da mi je najlepše da pročitam par stranica dok čekam red u menzi. Uvek mi na takvim mestima proradi svest kako mi život prolazi nepovratno a ja gubim vreme na takvu glupost kao što je čekanje ručka. Mada, u zadnje vreme sam počela da se u tim trenucima prepustam mazohizmu pa uglavnom čitam Hamsunovu Glad. :D
 
Direkt:
Pored toga, uvek čitam u autobusu, imam tu sreću da uvek sedim, pa taman mogu da iskoristim vreme, a usput i ne obraćam pažnju na okolinu, matore babe, busplus kontrolore itd. 40 minuta putovanja znači dosta :)
Kliknite za proširenje...

E, vidiđš, i ja isto, samo što ja čitajući ne obraćam pažnju na nevaspitanu omladinu koja cepa idiotsku muziku na mobilnim telefonima, ne obazirući se na matore babe koje čitaju...:rumenka: Pri tom, računam da su za tebe marori svi koji su stariji od 40 godina, jer i ja sam mislila u tvojim godinama da će mi 50 godina života biti sasvim dovoljno. ;)
 
krasuljak:
E, vidiđš, i ja isto, samo što ja čitajući ne obraćam pažnju na nevaspitanu omladinu koja cepa idiotsku muziku na mobilnim telefonima, ne obazirući se na matore babe koje čitaju...:rumenka: Pri tom, računam da su za tebe marori svi koji su stariji od 40 godina, jer i ja sam mislila u tvojim godinama da će mi 50 godina života biti sasvim dovoljno. ;)
Kliknite za proširenje...

A jok, ja u busu ne mogu da citam, citam eventualno novine, rasirim ih preko lica ovih omladinaca sto cepaju idiotsku muziku i
ne obaziram se na njihovu lepotu, mlados i pamet:zcepanje:
 
Direkt:
Pored svih primarnih delatnosti čoveka, kao što su ishrana, disanje i unošenje tečnosti, za sebe bih rekao da tu upada i sam proces čitanja.
Jedan od najgorih dana ove godine bio je onaj kada nisam ništa čitao. Trebalo je da se nađem sa kolegama s faksa da učimo, ali ni to nismo radili... potraćili smo vreme u praznoj priči, napio sam se, došao kući i ležao u krevetu 15 sati. Agonija. Naravno, to sam ubrzo nadoknadio, ali sam shvatio da je jedan od glavnih razloga što mi taj dan stoji u lošem sećanju jeste to što nisam ništa uradio. A pod delanjem podrazumevam čitanje.
Postoji određen raspored koji uvek ispratim kada sam kući čitavog dana: čitam sat vremena, odmaram sat vremena. I tako do ponoći. Uglavnom čitam 2-3 knjige koje rasporedim u tih sat vremena. Lakše mi je da se fokusiram na svaku ponaosob u tom kraćem roku, a i mozak tako bolje funkcioniše, jer pažnja sa jedne teme skreće posle izvesnog vremena.
Pored toga, uvek čitam u autobusu, imam tu sreću da uvek sedim, pa taman mogu da iskoristim vreme, a usput i ne obraćam pažnju na okolinu, matore babe, busplus kontrolore itd. 40 minuta putovanja znači dosta :)

Sve u svemu, otvorio sam temu sa željom da vidim kako drugi organizuju svoje čitanje, postoje li ustaljeni rituali, ide li to spontano, postoji li prosek sati tokom nedelje ili to zavisi od mnogih faktora.
Kliknite za proširenje...

Od završetka faxa do pre neku godinu prilično sam se trudila da organizujem čitanje i održim neki "prosek", ne naročito uspešno. Zatim sam promenila telefon i život mi je postao lakši- za razliku od ridera staja u džep, ne zavisim od pozadinskog osvetljenja, potrebna je sekunda da ga otključam, on pametnica zapamti gde sam stala, uvek odgovarajući font... U svakom slučaju čitam svuda: u prevozu, raznoraznim redovima, na igralištu dok čuvam klince.... Nedostaje mi miris papirnih knjiga, ali je stariji sin alergičan na grinje, pa se kućna biblioteka svela na ono od čega baš nisam mogla da se odvojim (ostalo se preselilo kod bake), a pdf nije slaba uteha.
 
Svaka tebi cast direkt na entuzijazmu i pametnom razmisljanju ali vrlo brzo ces shvatiti, vec po zavrsetku faxa i daj Boze zaposljenju, da ce to takvo razmisljanje biti za tebe lepa uspomena na koju ces se uvek vrlo rado vracati ali naravno neces imati vremena. Vec sa stupanjem u radni odnos mozes da zaboravis na takav tvoj dnevni raspored. Mozda ces u pocetku i dalje moci da kaskas i malo pratis taj ritam ali kako vreme bude prolazilo i kako budes vise zaokupljen poslom skoro da neces imati sanse za citanjem pa ces godisnji odmor cekati sa ushicenjem ne bi li uspeo da za tih 10-15 dana iscitas 3,4 knjige! :)
Naravno ovo sto napisah svakako ne vazi ako se zaposlis u nekoj drzavnoj firmi...jera bi tada mogao da citas i nekih 6,7 sati na poslu pored ovog citanja kuci! :D

Sve u svemu svaka tebi cast na zelji i volji i uzivaj dok mozes! ;)
 
Ne radim u državnoj firmi, ali znam ponešto o čitanju na poslu.

U principu, tu postoje dva faktora: mentalna spremnost i tehnička realizacija.

Pod prvim podrazumijevam sposobnost da čitaš nešto u uslovima relativne buke, galame, meteža (zavisno od toga kakav ti je posao), ali i spremnost da čitaš nešto iz zadovoljstva iako bi trebalo da radiš nešto za sta te neko plaća. Ja ne stojim dobro ni sa jednim ni sa drugim, pa mogu da čitam samo kad nikog nema u kancelariji i nema ništa posebno hitno da se radi.

Tehnička realizacija odnosi se, naravno, na položaj stola/računara i vjestinu da brzo, a opet neupadljivo sklonis pdf koji čitaš tako da osoba koja ti upada u nezgodan ugao misli da vrijedno procavas grafikone i tabele. U ovome sam prilično dobar.
 
quentin:
Tehnička realizacija odnosi se, naravno, na položaj stola/računara i vjestinu da brzo, a opet neupadljivo sklonis pdf koji čitaš tako da osoba koja ti upada u nezgodan ugao misli da vrijedno procavas grafikone i tabele. U ovome sam prilično dobar.
Kliknite za proširenje...

Ne znam samo kako kriješ Krstu...:lol:

Ja sam danas imala tri časa, ali sam još tri pauzirala čekajući Nastavničko veće. Prvo su me pomoćni radnici jurili iz kabineta da bi ga počistili, zatim je jedna koleginica htela da u mom kabinetu drži dodatni čas... Na kraju smo ipak pobedili Oster i ja...:lol: Kad ono, međutim... Nisam ni sanjala da ću na incest da naiđem...:eek:
 
krasuljak:
Ne znam samo kako kriješ Krstu...:lol:

Ja sam danas imala tri časa, ali sam još tri pauzirala čekajući Nastavničko veće. Prvo su me pomoćni radnici jurili iz kabineta da bi ga počistili, zatim je jedna koleginica htela da u mom kabinetu drži dodatni čas... Na kraju smo ipak pobedili Oster i ja...:lol: Kad ono, međutim... Nisam ni sanjala da ću na incest da naiđem...:eek:
Kliknite za proširenje...

Eh... postoje tu i neke specifičnosti mog posla o kojima sad ne mogu da govorim. ;)
 
Ja u 99% slučajeva čitam u svom stanu i to kad sam sam ili kad ukućani ne prave previše buke. Čitam ili u potpunoj tišini ili uz laganu i opuštajuću chill out/ambient/new age muziku koju pustim preko internet radija. U prosjeku dnevno čitam 20-30 strana, a kako se knjiga primiče kraju postepeno povećavam tempo, pa se često desi da poslednjih 70-80 strana pročitam u cugu.
 
quentin:
Ne radim u državnoj firmi, ali znam ponešto o čitanju na poslu.

U principu, tu postoje dva faktora: mentalna spremnost i tehnička realizacija.

Pod prvim podrazumijevam sposobnost da čitaš nešto u uslovima relativne buke, galame, meteža (zavisno od toga kakav ti je posao), ali i spremnost da čitaš nešto iz zadovoljstva iako bi trebalo da radiš nešto za sta te neko plaća. Ja ne stojim dobro ni sa jednim ni sa drugim, pa mogu da čitam samo kad nikog nema u kancelariji i nema ništa posebno hitno da se radi.

Tehnička realizacija odnosi se, naravno, na položaj stola/računara i vjestinu da brzo, a opet neupadljivo sklonis pdf koji čitaš tako da osoba koja ti upada u nezgodan ugao misli da vrijedno procavas grafikone i tabele. U ovome sam prilično dobar.
Kliknite za proširenje...


Ja uopste ne mogu da citam ako nisam u nekom svom ambijentu. Citam, al nista ne razumem.
Na radnom mestu mogla bih samo da citam novine, nikako nesto zahtevnije.
Citam uvece, dva sta u krevetu, nekada duze, nekada krace, ali samo tako umem i mogu.
 
Rayela:
Ja uopste ne mogu da citam ako nisam u nekom svom ambijentu. Citam, al nista ne razumem.
Na radnom mestu mogla bih samo da citam novine, nikako nesto zahtevnije.
Citam uvece, dva sta u krevetu, nekada duze, nekada krace, ali samo tako umem i mogu.
Kliknite za proširenje...

Ni ja ne mogu da čitam bez tišine.
Čitam u perodu od 16.30 do 18 i 30, nekad više, nekad manje, u zavisnosti jesam li zaspala nad knjigom.
Noću čitam ako me privlači popodnevno štivo. Imam i jedno organizovano čitanje sa članovima biblioteke kada se mesečno okupljamo da odaberemo knjigu i zajednički je kasnije komentarišemo u biblioteci uz sok i kolačiće. A u februaru je jedan "teča" uporno hteo da zajednički čitamo "Antigonu". Slušam ga pa mislim da nije neka zavera protiv mene.:D Pošto je većina našeg čitalačkog kluba već čitala tu dramu, bili smo protiv, ali je on zagrizo kao budlog i ne odustaje, tako da smo pristali.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top