опсесивно компулзивни поремећај

Poruka
137
external-content.duckduckgo.com.jpg

је ли имао неко искуства с овим срањем? мени баш **** кеву.. у глави се рвем жђаволом сваки дан. уплетем се у клупко неких крајње беспотребних, благо ретардираних мисли и добар део дана ми је већ у старту сјебан. идем и код психијатра али ништа не помаже брт. углавном зато што сам страшно несигуран па ни не причам о окп-у већ о нечем десетом.
да ли постоји уопште решење за овај проблем? разуме се, осим оног трајног решења за све привремене проблеме.
 
Мораш да пробаш да се препустиш добром психијатру , да му повериш све да би могао нешто да уради и да идеш против страха стално и да помераш границе своје , то иначе раде сви људи , код ове болести је то мало теже , познајем неке људе који имају овај проблем.
Искрено мислим да нисам у природи такав да идем главом кроз зид изнова и изнова да бих и ја од нечега таквог оболео.
Мораш рационализовати страх и суочити се са њим и одвојити који је стваран и рационалан а који је испројектован и потхрањен и увећан паранојом.
Кад успеш уз помоћ неког да то разликујеш против ових ирационалних страхова мораш ићи зубима за то је потребно само мало храбрости и подршке. На жалост нема живота без храбрости и борбе против страха јер ко год му се препусти на крају неминовно заврши болестан.
 
naravno da ti ne pomaze, jer lazes svog psihijatra, mada na osnovu price ne bih rekla da je psihijatar u pitanju-vec psiholog ili psihoterapeut, svejedno lsti start koji ima izgleda da popravis, od tebe zavisi-ne od kosmosa, upravnika zgrade ili mame, poslodavca..etc
al ti umes da podignes coveka sisama...ovaj,komentarima...:p:lol:
 
Pogledajte prilog 926090
је ли имао неко искуства с овим срањем? мени баш **** кеву.. у глави се рвем жђаволом сваки дан. уплетем се у клупко неких крајње беспотребних, благо ретардираних мисли и добар део дана ми је већ у старту сјебан. идем и код психијатра али ништа не помаже брт. углавном зато што сам страшно несигуран па ни не причам о окп-у већ о нечем десетом.
да ли постоји уопште решење за овај проблем? разуме се, осим оног трајног решења за све привремене проблеме.
Moj brat ima OKP. Veoma je tesko ziveti sa tim. Bas ga svakog dana gledam i mnogo vremena trosi na gluposti ili kako ih ja zovem "rituale". Zacrtao je u glavi da nesto mora tako i tu nema pomoci.

Aj sto sam ja bolestan nego se i sa njim macujem. A on nece nikome da se otvori. Ti bar trazis strucnu pomoc. Vidi da ti prepise neki antidepresiv, nesto da te smiri, opusti. Nisam fan lekova jer ih pijem ceo zivot ali nekada su neophodni.

I sto neko rece, budi maksimalno iskren sa psihologom/psihijatrom.
 
Pogledajte prilog 926090
је ли имао неко искуства с овим срањем? мени баш **** кеву.. у глави се рвем жђаволом сваки дан. уплетем се у клупко неких крајње беспотребних, благо ретардираних мисли и добар део дана ми је већ у старту сјебан. идем и код психијатра али ништа не помаже брт. углавном зато што сам страшно несигуран па ни не причам о окп-у већ о нечем десетом.
да ли постоји уопште решење за овај проблем? разуме се, осим оног трајног решења за све привремене проблеме.
jel ti prepisao antidepresive iz ssri grupe?
Q0eJa2MsmKAV2YgmY3ZO6PSSCvOKYGMJFCGqOzaRg7XNxe6NY4TKsR9OPcD1NuBbLxq98kY-93PfcnIzXg9V2gI
ce56f3e948f5b94a87f971987fa34ba363454e5fcf8dee9209f1b9f3ec91ba15.jpg
shutterstock_574517974-1-e1522247849959.jpg
 
Pogledajte prilog 926090
је ли имао неко искуства с овим срањем? мени баш **** кеву.. у глави се рвем жђаволом сваки дан. уплетем се у клупко неких крајње беспотребних, благо ретардираних мисли и добар део дана ми је већ у старту сјебан. идем и код психијатра али ништа не помаже брт. углавном зато што сам страшно несигуран па ни не причам о окп-у већ о нечем десетом.
да ли постоји уопште решење за овај проблем? разуме се, осим оног трајног решења за све привремене проблеме.

Pričala mi je drugarica o tome pre dosta godina, ona je bila i hospitalizovana (ne samo zbog toga, imala je više bolesti). Ja sam mislio da je to nešto neozbijno, tipa proveravanje fioka i sudopera, medjutim malo sam proučio i vidim da može da bude vrlo ozbiljno. Ona uopšte nije mogla da funkcioniše jer su je misli napadale po ceo dan, prisilne misli za koje nije postojalo fizičko razrešenje tenzije (triput rukom predješ preko tepiha i osetiš se bolje). Koliko shvatam i ti imaš tu formu bolesti, koja je mnogo gora jer te razne neprijatne misli muče, pa radiš mentalne kompulzije da ih se rešiš.

Nažalost nisam siguran da za to ima potpunog izlečenja, naročito ako imaš više opsesija različitog sadržaja, a ne samo jednu. Možda neka operacija na mozgu kakve se vrše u Americi gde se regulišu ti pokvareni neuro-putevi, ali ovako samo može koliko-toliko da se drži pod kontrolom koliko sam shvatio. Ne znam da li kod nas ima takvih operacija, ali po meni to je kao šizofrenija, samo blaže i uz punu svest bolesnika, znaš da su misli iracionalne ali te i dalje muče i uznemiravaju po ceo dan. Možda da probaš mindfulness meditaciju ili nešto pa dokle stigneš, i naravno lekovi, i realan pristup životu, bez nekih stresova i preteranih naprezanja jer to dodatno iritira i pospešuje bolest.
 
Zavisi u kakvom si stanju i sta jos imas nakalemljeno na taj okp, reklo bi se depra jer pominjes krajnje resenje i sl.
Mozda moras neke lekove da koristis neko vreme + psihoterapija.
Imala sam i mogu da kazem da jos uvek imam okp u naznakama koji se aktivira kad sam pod velikim pritiskom, ali naucila sam da ga drzim pod kontrolom. Prvi put sam te nizove besmislenih radnji i ponavljanja ispoljila u nizim razredima osnovne i dok sam bila klinka, bilo je gore nego kasnije. Na faksu sam ga drzala pod kontrolom, osim sto se raspojasavao pre ispite :D a onda sa pocetkom radnog veka, polako se to i izgubilo skoro u potpunosti. Kad sam pocela zajednicki zivot sa drugom osobom, bilo me blam mojih rituala pred spavanje, tako da sam i to iskljucila. I evo, sad mogu da kazem da vise nemam te nezdrave rituale, tj da se javljaju jaaaaako retko, i bukv ih resim za 5 min, prosto ih oteram od sebe, tako da mozes biti bolje. Naravno, u svemu ovome bi trebalo da resavas glavni uzrok pojave okp, jer bez resenja toga, male su sanse da ces se osloboditi rituala.
 
Мораш да пробаш да се препустиш добром психијатру , да му повериш све да би могао нешто да уради и да идеш против страха стално и да помераш границе своје , то иначе раде сви људи , код ове болести је то мало теже , познајем неке људе који имају овај проблем.
Искрено мислим да нисам у природи такав да идем главом кроз зид изнова и изнова да бих и ја од нечега таквог оболео.
Мораш рационализовати страх и суочити се са њим и одвојити који је стваран и рационалан а који је испројектован и потхрањен и увећан паранојом.
Кад успеш уз помоћ неког да то разликујеш против ових ирационалних страхова мораш ићи зубима за то је потребно само мало храбрости и подршке. На жалост нема живота без храбрости и борбе против страха јер ко год му се препусти на крају неминовно заврши болестан.
ја сам по природи такав да "изводим све на чистац", "није шија него врат" и сл. тако да би заправо било чудно да не болујем од овога, и сама личност ми је опсесивно-компулзивна.
а кад је у питању психијатар ту треба више од храбрости. већину тих ствари о којима би требало да причам кријем и од самог себе, тако да је непојмљиво тешко. мислим да би ми и о сексуализовању мајке било лакше да причам да сам едиповац. а шта год да је у питању, зајебано је поверити најдубље тајне своје психе неком тамо бумеру што ти сваке недеље чепрка по уму. али ево следеће недеље ћу покушати да пробијем лед.


jesi li probao sa Biblijom?
по мени је религија само стуб друштва. инструмент одржања реда, борбе против дегенерације, зла и спољних утицаја. идем у цркву сваке недеље али немам неки посебан однос с богом. није ми то нешто у чему тражим утеху, храброст и сл. читам библију исто као што читам достојевског, из чисто едукативних настројења. а поред тога, бог нас није учинио разумним бићима како би нам он решавао све проблеме.


Vidi da ti prepise neki antidepresiv
jel ti prepisao antidepresive iz ssri grupe?
Q0eJa2MsmKAV2YgmY3ZO6PSSCvOKYGMJFCGqOzaRg7XNxe6NY4TKsR9OPcD1NuBbLxq98kY-93PfcnIzXg9V2gI
pomaze,ali ne moze da otkloni.imam drugara u americi koji ima okp i pije Luvox i Klonopin
Mozda moras neke lekove da koristis neko vreme
није то тако једноставно, не можеш шаком лекова да уклониш сваки проблем. био сам роб фармацеутске мафије 2 године и не пада ми напамет да се враћам. лекови код окп-а, као ни код 90% неуротичних поремећаја, помажу једино продавцима истих да се обогате. ко има опсесије а товари се лувоксом и клонопином једина промена коју ће приметити је да након седмицу дана ***** престаје да му се диже. како ти неком хемијом из лабораторије можеш да промениш начин на који мислиш? једино да те иста претвори у биљку па не можеш више да се сетиш ни шта си доручковао јутрос.
 
ја сам по природи такав да "изводим све на чистац", "није шија него врат" и сл. тако да би заправо било чудно да не болујем од овога, и сама личност ми је опсесивно-компулзивна.
а кад је у питању психијатар ту треба више од храбрости. већину тих ствари о којима би требало да причам кријем и од самог себе, тако да је непојмљиво тешко. мислим да би ми и о сексуализовању мајке било лакше да причам да сам едиповац. а шта год да је у питању, зајебано је поверити најдубље тајне своје психе неком тамо бумеру што ти сваке недеље чепрка по уму. али ево следеће недеље ћу покушати да пробијем лед.



по мени је религија само стуб друштва. инструмент одржања реда, борбе против дегенерације, зла и спољних утицаја. идем у цркву сваке недеље али немам неки посебан однос с богом. није ми то нешто у чему тражим утеху, храброст и сл. читам библију исто као што читам достојевског, из чисто едукативних настројења. а поред тога, бог нас није учинио разумним бићима како би нам он решавао све проблеме.






није то тако једноставно, не можеш шаком лекова да уклониш сваки проблем. био сам роб фармацеутске мафије 2 године и не пада ми напамет да се враћам. лекови код окп-а, као ни код 90% неуротичних поремећаја, помажу једино продавцима истих да се обогате. ко има опсесије а товари се лувоксом и клонопином једина промена коју ће приметити је да након седмицу дана ***** престаје да му се диже. како ти неком хемијом из лабораторије можеш да промениш начин на који мислиш? једино да те иста претвори у биљку па не можеш више да се сетиш ни шта си доручковао јутрос.
zasto bi moralo da ti se dize?
 

Back
Top