Opsesivno-kompulzivni poremećaj

[pm1]

Pozdrav, treba mi pomoc... tacnije mom bratu . Bukvalno niko ne moze da mu pomogne. Ima taj OCD problem, skoro sve kao sto je /ranjeni Zoro/ rekao... treba mi neko ili najbolje kontakt nekog ko se izlecio... ja jednostavno ne vidim resenje. Molim vas !

 

[Tracer]

@pm1
Napisi vise o bratu, izmedju ostalog da li se leci, koiko traje to, koliko ima godina,...
Ako je samo i samo ocd, ne bi trebo drasticno da steti kvalitetu zivota, mislim sad kad bih poredio nekoga ko ima ocd i nekoga ko ima bipolarni i granicni poremecaj ili ocd, anksioznost i sf ili aspergerov sindrom ili sizofreniju i neku zavisnost

 

[GiovannaD]

Ja imam trip oko zaključavanja vrata. Stojim kod vrata i kažem sebi "Zaključala si", zaključam, i onda po 5-6 x drmnem kvaku da potvrdim. I ako sam svesna da sma zaključala, ja se i na metar od vrata istripujem na nisam, pa sam ponekad vadila kameru da snimim 3 i po sec dok zakljucam ili lupnem petom o pod (uradim nesto drugacije) da bi po tome zapamtila. Desavalo mi se da dodđem na stanicu i nisam to uradila i onda tripujem da je otkljucano, a znam da jeste zakljucano. Ponekad se tome pridoda da se ispitam 2x da li sam sve isključila, jer mi je u glavi sta bi bilo da nisam, i zamisli zapalim, ne kuću, nego zgradu... Onda lupim sebi mentalno samar da ucutim i pustim muziku.

A ovaj dečko, boxing... Ceo život mi roditelji govore da je najgore biti prosečan. Ja sam plakala za loše ocene, budala. Kad sam diplomirala, osećala sam se prazno. Svesna sa bila da sam nesto veliko uradila i porodica je iskreno bila srećna zbog mene, ali ja sam se osećala otupljeno. Ono, kao... Šta sam ja to pa posebno uradila? Moj otac mi je rekao "to znači da ti to onda nije dovoljno za tebe", a ja baš i nemam ambicije preterane da budem doktor nauka.

Elem, meni je ples pomogao da dođem negde izmedju introvertnosti i ekstrovertnosti. Imam dane kad ne želim da izadjem iz kuće, na poslu ne želim ni sa kim da čavrljam i imam dane kad je sve suprotno, kad sam potpuno opuštena.

Dešavalo mi se da u većem društvu kad se priča o nečemu nešto želim da kažem smešno ili pametno i oćutim jer kao ispašću glupa, i sekund posle to kaže neko drugi i svi se oduševe. ILi se dešavalo da kažem i onda imam neki osećaj... Ne umem da ga opišem. Kao da me je sramota, ali nije nego mi se nesto toplo stegne u stomaku od sreće, ali bude nekako pomalo neprijatno, nervozno... KAd popijem postanem prilično ono što jesam, al ne da se napijem.

Ali ples mnogo pomaže ko ima takve nervozice.