- Poruka
- 1.845
ОПРОСТИТИ, НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИТИ !
-----------------------------------------------------------
Како сам доживео, хвала Господу некако и преживео, нарко-аџуванску 5.- октобарску ДОС-манлијску револуцију 2000-е, најсрамнији, најкукавичкији и најбогохулнији догађај у вишемиленијумској историји Срба и Србије !?
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
~ ауторска тема ~
Негде око 19. часова прохладног 5. октобра 2000. лета Господњег завршио сам свакодневне обавезе на факултету и имао намеру да кренем у свој стан. Замном, као опарена, готово вриштећи, улетила је моја асистентикња Романа, ридајући и гестикулирајући, као суманута, узрујано дограбила даљински управљач од ТВ-апарата, мислим да је пронашла ТВ „Пинк“... Господе, какав беше призор – побеснели човеколики демони су палили, злостављали и убијали Србе само због тога што их Бог такве створи уживајући у својој побеснелости, поганости и сопственом смраду. Свевишњи Боже, кад тада нисам умро од муке, стида и беса нећу никада. Некакав неуредни, верујем да је смрдио као твор, изопачени и веома агресивни нарко-аџуван млатећи у нешто што би се, можда, могло назвати добош, је анимално вриштао:
„Србија је слободна !!! Побићемо Милошевићеве криминалце!“
Ускоро се том нарко-манијаку придружио и некаква анимална и видно пијана згурена, полуписмена и крезуба наказа, мислим да се представио као багериста Џо, мумљајући нешто неразговетно и машући некаквом згужваном сликом, вероватно истргнутом из некаквих страних новина, Зорана Ђинђића. Том подивљалом, примитивном и антисрпски расположеном двојцу су се веома брзо придружили истомишљеници. Из самог ТВ апарата је просто заударао непријатан воњ нарко-аџуванских комуњарско-антисрпских револуционара. Тешко је тада било бити човек, а поготово Србин!
Нарко-аџуванско-комуњарска теревенка се ускоро, када су се појавили "водећи револуционари", деца у крви огрезлих броз-комуњарских проусташких џелата српских, претворила у дивљачки, богохули и срамни јавни судски процес српској нацији, српским патриотама, херојима и браниоцима Срба и Србије, дотадашњој демократски изабраној власти и СПЦ. Згрбљени багериста је балавећи као пуж величао свој удео у нарко-аџуванској револуцији, прљави добошар је нешто анимално гестикулирао вриштећи као звер, као што будале обично и чине, а мали Чеда, вечити студент 1. године, је упућивао безброј претњи, уцена и криминално-издајничко-полписменим вокабуларом наговештавао како ће се крваво обрачунати са Србима у Србији који не подржавају његову примитивно-дивљачко-антисрпску хорду зликоваца...
Тај процес вођен је, а шта друго и очекивати од примитиваца, аџувана, туђинских плаћеника, кукавица и српских испрдака, стаљинистички, мафијашки, балкански и арбанашко-затуцано-назадњашки. Никада нисам видео толико бруталности и бескрупулозности у међуљудским односима; никада толико примитивне и дивље страсти за влашћу, за очувањем насилнички придобитих позиција, за стицањем поена недемократским методама у овој смени снага у оквиру бирократске олигархије нисам тако згуснуто и очигледно доживео; никада толиког и таквог одсуства разборитости, објективности, спремности за тражење истине и напора за правду и правичност нисам доживео у људском колективу, као тада... Без икаквог људског и грађанског достојанства, неозбиљно, неискрено, простачки, аџувански и руљашки, понашало се „руководство“ ДОС-манлија, та србомрза, бедна и кукавна „колективна памет“ која се прогласи једином „нацијом“ у светој земљи Србији. Мали Чеда је предводио фуриозни напад на Србе, српске јунаке и СПЦ. ДОС-манлијско „револуционарно водство“ га је у свему подржавало, просто су се међусобно надметали у испаљивању простаклука, увреда, претњи и прекора против оних правих и правоверних Срба „величајући и дивећи се државничкој мудрости“ Солане, усташких и арбанашких вођа и других непријатеља Срба и Србије...
Тог дана у свој дневник сам записао само ово и овако:
„ Не знам да ли су ово арбанашки лобисти, усташе, амерички плаћеници ...али, више него сигуран сам у то, имају истог газду ! Ови имају једну једину намеру да униште Србе и Србију !“
И тада и сада осећам се посрамљен зато што нисам ништа учинио да до те мрље у историји Срба и Србије не дође. Волео бих када би сви Срби из свете земље Србије из тог најсрамнијег догађаја у нашој историји извукли некакво наравоученије да се догађај сличан овоме никада више не понови. Све треба, апсолутно све, учинути да се Борис Тадић – Францетић, Вук Драшковић, Чедомир Јованвић, Ђилас ...Јеремић ... и све њихове антисрпске нарко-аџуванске банде што пре истребе из Србије. Време је да после седам деценија Србе и Србију предводе и представљају прави правцати ортодоксни Срби који су у сваком тренутку спремни и живот свој уложити за бољитак Народа, Вере и Отаџбине.
_________________
Крстан Ђ. Ковјенић
-----------------------------------------------------------
Како сам доживео, хвала Господу некако и преживео, нарко-аџуванску 5.- октобарску ДОС-манлијску револуцију 2000-е, најсрамнији, најкукавичкији и најбогохулнији догађај у вишемиленијумској историји Срба и Србије !?
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
~ ауторска тема ~
Негде око 19. часова прохладног 5. октобра 2000. лета Господњег завршио сам свакодневне обавезе на факултету и имао намеру да кренем у свој стан. Замном, као опарена, готово вриштећи, улетила је моја асистентикња Романа, ридајући и гестикулирајући, као суманута, узрујано дограбила даљински управљач од ТВ-апарата, мислим да је пронашла ТВ „Пинк“... Господе, какав беше призор – побеснели човеколики демони су палили, злостављали и убијали Србе само због тога што их Бог такве створи уживајући у својој побеснелости, поганости и сопственом смраду. Свевишњи Боже, кад тада нисам умро од муке, стида и беса нећу никада. Некакав неуредни, верујем да је смрдио као твор, изопачени и веома агресивни нарко-аџуван млатећи у нешто што би се, можда, могло назвати добош, је анимално вриштао:
„Србија је слободна !!! Побићемо Милошевићеве криминалце!“
Ускоро се том нарко-манијаку придружио и некаква анимална и видно пијана згурена, полуписмена и крезуба наказа, мислим да се представио као багериста Џо, мумљајући нешто неразговетно и машући некаквом згужваном сликом, вероватно истргнутом из некаквих страних новина, Зорана Ђинђића. Том подивљалом, примитивном и антисрпски расположеном двојцу су се веома брзо придружили истомишљеници. Из самог ТВ апарата је просто заударао непријатан воњ нарко-аџуванских комуњарско-антисрпских револуционара. Тешко је тада било бити човек, а поготово Србин!
Нарко-аџуванско-комуњарска теревенка се ускоро, када су се појавили "водећи револуционари", деца у крви огрезлих броз-комуњарских проусташких џелата српских, претворила у дивљачки, богохули и срамни јавни судски процес српској нацији, српским патриотама, херојима и браниоцима Срба и Србије, дотадашњој демократски изабраној власти и СПЦ. Згрбљени багериста је балавећи као пуж величао свој удео у нарко-аџуванској револуцији, прљави добошар је нешто анимално гестикулирао вриштећи као звер, као што будале обично и чине, а мали Чеда, вечити студент 1. године, је упућивао безброј претњи, уцена и криминално-издајничко-полписменим вокабуларом наговештавао како ће се крваво обрачунати са Србима у Србији који не подржавају његову примитивно-дивљачко-антисрпску хорду зликоваца...
Тај процес вођен је, а шта друго и очекивати од примитиваца, аџувана, туђинских плаћеника, кукавица и српских испрдака, стаљинистички, мафијашки, балкански и арбанашко-затуцано-назадњашки. Никада нисам видео толико бруталности и бескрупулозности у међуљудским односима; никада толико примитивне и дивље страсти за влашћу, за очувањем насилнички придобитих позиција, за стицањем поена недемократским методама у овој смени снага у оквиру бирократске олигархије нисам тако згуснуто и очигледно доживео; никада толиког и таквог одсуства разборитости, објективности, спремности за тражење истине и напора за правду и правичност нисам доживео у људском колективу, као тада... Без икаквог људског и грађанског достојанства, неозбиљно, неискрено, простачки, аџувански и руљашки, понашало се „руководство“ ДОС-манлија, та србомрза, бедна и кукавна „колективна памет“ која се прогласи једином „нацијом“ у светој земљи Србији. Мали Чеда је предводио фуриозни напад на Србе, српске јунаке и СПЦ. ДОС-манлијско „револуционарно водство“ га је у свему подржавало, просто су се међусобно надметали у испаљивању простаклука, увреда, претњи и прекора против оних правих и правоверних Срба „величајући и дивећи се државничкој мудрости“ Солане, усташких и арбанашких вођа и других непријатеља Срба и Србије...
Тог дана у свој дневник сам записао само ово и овако:
„ Не знам да ли су ово арбанашки лобисти, усташе, амерички плаћеници ...али, више него сигуран сам у то, имају истог газду ! Ови имају једну једину намеру да униште Србе и Србију !“
И тада и сада осећам се посрамљен зато што нисам ништа учинио да до те мрље у историји Срба и Србије не дође. Волео бих када би сви Срби из свете земље Србије из тог најсрамнијег догађаја у нашој историји извукли некакво наравоученије да се догађај сличан овоме никада више не понови. Све треба, апсолутно све, учинути да се Борис Тадић – Францетић, Вук Драшковић, Чедомир Јованвић, Ђилас ...Јеремић ... и све њихове антисрпске нарко-аџуванске банде што пре истребе из Србије. Време је да после седам деценија Србе и Србију предводе и представљају прави правцати ортодоксни Срби који су у сваком тренутку спремни и живот свој уложити за бољитак Народа, Вере и Отаџбине.
_________________
Крстан Ђ. Ковјенић
