-
- Popularno:
- e.e. cummings - stihovi, pesme
- Nema idenja u klonju posle 10 uveče u...
- Da li ste zahvalni što se vaše...
- Декларација независности УСА 1776 је...
- Savet,hitno
- (Ne)očekivani razvoj situacije u RS
- Ako mrziš, mozak će da ti se sprži
- Skupštini Srbije predloženo da poništi...
- Idete li sutra na vojnu paradu ?
- Studenti u blokadi su najveća politička...
Opis predstava koje su na repertoaru beogradskih pozorišta
- Začetnik teme Soradze
- Datum pokretanja
"Tajbele i njen demon" - Jevrejski kulturni centar
Jevrejski kulturni centar u Beogradu, Jevrejska 16, juče je ugostio glumce (i gledaoce)
koji su izveli premijeru komada "Tajbele i njen demon" u režiji Stefana Sablića, a rađene
po tekstu nobelovca Isaka Baševis Singera...
Predstava je bila na repertoaru Jevrejskog kulturnog centra i danas, a biće i u
subotu 10. o.m.
Žao mi je što nisam mogla da prisustvujem premijeri, niti reprizi ove predstave, jer me živo inretesuje kako je
mlada glumica Milena Radulović iznela lik Tajbele...Takođe očekujem krajnje prijatno iznenađenje za glumu
Dragana Petrovića i Vukašina Jovanoviča, profesora glume i furioznog, talentovanog mladog glumca...
Režiju ovog komada potpisuje Stefan Sablić, reditelj, inače sin naše čuvene glumice Seke Sablić...
Ono što krasi Stefana je činjenica da je rećiju završio na najprestižnijim fakultetima sveta, u Tel
Avivu i Njujorku.
Vidimo se u pozorištu!
Jevrejski kulturni centar u Beogradu, Jevrejska 16, juče je ugostio glumce (i gledaoce)
koji su izveli premijeru komada "Tajbele i njen demon" u režiji Stefana Sablića, a rađene
po tekstu nobelovca Isaka Baševis Singera...
Predstava je bila na repertoaru Jevrejskog kulturnog centra i danas, a biće i u
subotu 10. o.m.
Žao mi je što nisam mogla da prisustvujem premijeri, niti reprizi ove predstave, jer me živo inretesuje kako je
mlada glumica Milena Radulović iznela lik Tajbele...Takođe očekujem krajnje prijatno iznenađenje za glumu
Dragana Petrovića i Vukašina Jovanoviča, profesora glume i furioznog, talentovanog mladog glumca...
Režiju ovog komada potpisuje Stefan Sablić, reditelj, inače sin naše čuvene glumice Seke Sablić...
Ono što krasi Stefana je činjenica da je rećiju završio na najprestižnijim fakultetima sveta, u Tel
Avivu i Njujorku.
Vidimo se u pozorištu!
Poslednja izmena:
"Tit Andronik" Viljema Šekspira - Jugoslovensko dramsko pozorište
Godinu koja je za nama Jugoslovensko dramsko pozorište završava Šekspirovom tragedijom „Tit Andronik
u režiji Andraša Urbana, koja je premijerno bila izvedena na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ u ponedeljak i utorak
26. i 27. decembra 2022. godine u 20 časova.
Kako su na konferenciji za novinare najavili direktorka JDP Tamara Vučković Manojlović, Andraš Urban kome je
"Tit Andronik“ i prva režija u ovoj kući, dramaturškinja i pomoćnica reditelja Vedrana Božinović, kao i veliki glumački
ansambl ove predstave, mnogo je razloga za inscenaciju najbrutalnije i najkrvavije Šekspirove drame.
Prema rečima Urbana, u osnovi ove tragedije i njegove predstave je priča o osveti, o mržnji, o žrtvama i o smrti,
a u svom rediteljskom čitanju on ove Šekspirove teme provlači kroz kontekst sadašnjeg trenutka, postavljajući pitanje
da li smo i danas skloniji da posegnemo za osvetom nego za pravdom.
– Osveta nije priča za svetlo dana, osveta je mrak. Mržnja se opravdava, mržnja se razume. Mržnja se podgrejava,
drži se u pripremi. Stacionira se u čovekovoj podsvesti, proključa baš tada kada zatreba. Mržnja uvek odigra svoju
istorijsku i društvenu i političku ulogu. Točak za trčanje. Beskonačni krug. Svet je surov, društvo je surovo, čovek je
surov, stvarnost je surova – naveo je reditelj, dodajući da je imao zadovoljstvo da sarađuje sa glumačkim ansamblom
koji je tokom procesa rada bio spreman da ide dalje, dokle god treba i da se žrtvuje na neki način.
U naslovnoj ulozi rimskog vojskovođe videćemo Gorana Šušljika, a u ovom ansamblu su i Anđelika Simić, Jovana Belović,
Veljko Stevanović, Joakim Tasić, Lazar Đukić, Luka Sević, Dragan Sekulić, Petar Petrović, Luka Antonijević, Mladen Lero,
Milan Bobić.
Kao Muzičarka pojavljuje se kompozitorka Irena Popović, koja je komponovala muziku za predstavu.
Pored režije Urban potpisuje i scenografiju, a u autorskoj ekipi je i kostimografkinja Lina Leković, dok je za scenski govor
zadužena Ljiljana Mrkić Popović.
„Tit Andronik“ je urađen po prevodu Živojina Simića i Sime Pandurovića, radnja se odvija tokom poslednjih godina Rimskog
carstva i prati sukob ovog rimskog vojskovođe i gotske kraljice Tamore…
Kako je podsetila Vedrana Božinović, on nije bio Šekspirov omiljen komad i bilo je perioda u istoriji kada se uopšte nije igrao.
– Prve stvari koje nam padaju na pamet kad se govori o „Titu Androniku“ su svirepa ubistva, mnogo krvi, silovanja, odsecanja
delova tela, a kad razmišljam o ubistvima kod Šekspira, ne nalazim da su išta manje strašna ona koja se dešavaju u „Ričardu
Trećem“ ili u „Makbetu“. Međutim, tu govorimo o putu krvi koji vodi do trona i o borbi za vlast, i to nekako prihvatamo kao normalno,
jer bitka za vlast mora biti krvava. A kod „Tit Andronika“ se dešava potpuno drugačija stvar – na samom početku komada, u prvim
minutima, on odbija da bude vlast, što je za ovo vreme nezamislivo, i na ovu ponudu kaže: „Ja mislim da ne treba da budem vladar,
jer to nije moj posao“ – istakla je Božinović, dodajući da tu, zapravo, i počinje tragedija „Tit Andronik“.
– Njegov put krvi nije put prema tronu, nego put prema pravdi radi nepravde koja mu je učinjena. To su stvari koje su meni oduvek
bile zanimljive i moram priznati da je „Tit Andronik“ moj omiljeni Šekspirov komad. Zato što ispod te krvi, ispod svih tih ubistava,
silovanja, odsečenih ruku, nogu, jezika…, leži tragedija čoveka koji traži pravdu.
Granice između pravde i osvete, kako navodi Božinović, istorijski počinju onda kada smo naplaćivanje nepravde dali u ruke države,
institucija i kada smo poverovali da postoji nešto što će nas zaštiti.
– Živim u vremenu u kojem više ne verujem u institucije i ne verujem da mogu da stanu iza nas i da naplate naša „potraživanja“ pravde
i mislim da, kao u doba tog starog Rima, danas počinje da vlada zakon jačega. Jako dugo smo u tom vremenu u kojem je na nama da
sami moramo da „naplatimo“ naša dugovanja i u prvom trenutku kad to uradi jedan čovek da bi zadovoljio nepravdu koja mu je učinjena,
prestaje vrednost institucija i počinje zakon jačega. Ta mržnja i krugovi osvete postaju nešto što ne može da se završi i ja čitav život živim
u tome, u tim cikličnim krugovima mržnje i „naplaćivanju“ dugova i bojim se da se to neće završiti s mojom generacijom i da će se preneti
na one koje tek dolaze. Za mene je to priča o Titu Androniku, čoveku koji traži pravdu, ali je pravda, nažalost, „zauzeta“ i on počinje da se
sveti – istakla je Vedrana Božinović.
Za Gorana Šušljika lik Tita Andronika jedan je od najzbudljivijih i najprovokativnijih i, kako je izjavio, zahvalan je celoj ekipi predstave što su
uspeli da dođu do premijere.
– Radeći na ovom komadu pokušao sam da se podsetim svih Šekspira u kojima sam učestvovao i koje sam gledao, bilo je tu odličnih, divnih,
velikih predstava, a ono što „Tita Andronika“ izdvaja od njih je to što je on najbliži vremenu u kojem sada živimo. Mislim da ta savremenost,
to osećanje vremena i prostora jako formatirani u stvarno pozorište, čine ovu predstavu snažnom, istinitom, tragičnom. Mislim, međutim,
da mržnja i osveta nisu pitanja samo naše generacije, nego je to kontinuirana sudbina čovečanstva – smatra Goran Šušljik.
Godinu koja je za nama Jugoslovensko dramsko pozorište završava Šekspirovom tragedijom „Tit Andronik
u režiji Andraša Urbana, koja je premijerno bila izvedena na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ u ponedeljak i utorak
26. i 27. decembra 2022. godine u 20 časova.
Kako su na konferenciji za novinare najavili direktorka JDP Tamara Vučković Manojlović, Andraš Urban kome je
"Tit Andronik“ i prva režija u ovoj kući, dramaturškinja i pomoćnica reditelja Vedrana Božinović, kao i veliki glumački
ansambl ove predstave, mnogo je razloga za inscenaciju najbrutalnije i najkrvavije Šekspirove drame.
Prema rečima Urbana, u osnovi ove tragedije i njegove predstave je priča o osveti, o mržnji, o žrtvama i o smrti,
a u svom rediteljskom čitanju on ove Šekspirove teme provlači kroz kontekst sadašnjeg trenutka, postavljajući pitanje
da li smo i danas skloniji da posegnemo za osvetom nego za pravdom.
– Osveta nije priča za svetlo dana, osveta je mrak. Mržnja se opravdava, mržnja se razume. Mržnja se podgrejava,
drži se u pripremi. Stacionira se u čovekovoj podsvesti, proključa baš tada kada zatreba. Mržnja uvek odigra svoju
istorijsku i društvenu i političku ulogu. Točak za trčanje. Beskonačni krug. Svet je surov, društvo je surovo, čovek je
surov, stvarnost je surova – naveo je reditelj, dodajući da je imao zadovoljstvo da sarađuje sa glumačkim ansamblom
koji je tokom procesa rada bio spreman da ide dalje, dokle god treba i da se žrtvuje na neki način.
U naslovnoj ulozi rimskog vojskovođe videćemo Gorana Šušljika, a u ovom ansamblu su i Anđelika Simić, Jovana Belović,
Veljko Stevanović, Joakim Tasić, Lazar Đukić, Luka Sević, Dragan Sekulić, Petar Petrović, Luka Antonijević, Mladen Lero,
Milan Bobić.
Kao Muzičarka pojavljuje se kompozitorka Irena Popović, koja je komponovala muziku za predstavu.
Pored režije Urban potpisuje i scenografiju, a u autorskoj ekipi je i kostimografkinja Lina Leković, dok je za scenski govor
zadužena Ljiljana Mrkić Popović.
„Tit Andronik“ je urađen po prevodu Živojina Simića i Sime Pandurovića, radnja se odvija tokom poslednjih godina Rimskog
carstva i prati sukob ovog rimskog vojskovođe i gotske kraljice Tamore…
Kako je podsetila Vedrana Božinović, on nije bio Šekspirov omiljen komad i bilo je perioda u istoriji kada se uopšte nije igrao.
– Prve stvari koje nam padaju na pamet kad se govori o „Titu Androniku“ su svirepa ubistva, mnogo krvi, silovanja, odsecanja
delova tela, a kad razmišljam o ubistvima kod Šekspira, ne nalazim da su išta manje strašna ona koja se dešavaju u „Ričardu
Trećem“ ili u „Makbetu“. Međutim, tu govorimo o putu krvi koji vodi do trona i o borbi za vlast, i to nekako prihvatamo kao normalno,
jer bitka za vlast mora biti krvava. A kod „Tit Andronika“ se dešava potpuno drugačija stvar – na samom početku komada, u prvim
minutima, on odbija da bude vlast, što je za ovo vreme nezamislivo, i na ovu ponudu kaže: „Ja mislim da ne treba da budem vladar,
jer to nije moj posao“ – istakla je Božinović, dodajući da tu, zapravo, i počinje tragedija „Tit Andronik“.
– Njegov put krvi nije put prema tronu, nego put prema pravdi radi nepravde koja mu je učinjena. To su stvari koje su meni oduvek
bile zanimljive i moram priznati da je „Tit Andronik“ moj omiljeni Šekspirov komad. Zato što ispod te krvi, ispod svih tih ubistava,
silovanja, odsečenih ruku, nogu, jezika…, leži tragedija čoveka koji traži pravdu.
Granice između pravde i osvete, kako navodi Božinović, istorijski počinju onda kada smo naplaćivanje nepravde dali u ruke države,
institucija i kada smo poverovali da postoji nešto što će nas zaštiti.
– Živim u vremenu u kojem više ne verujem u institucije i ne verujem da mogu da stanu iza nas i da naplate naša „potraživanja“ pravde
i mislim da, kao u doba tog starog Rima, danas počinje da vlada zakon jačega. Jako dugo smo u tom vremenu u kojem je na nama da
sami moramo da „naplatimo“ naša dugovanja i u prvom trenutku kad to uradi jedan čovek da bi zadovoljio nepravdu koja mu je učinjena,
prestaje vrednost institucija i počinje zakon jačega. Ta mržnja i krugovi osvete postaju nešto što ne može da se završi i ja čitav život živim
u tome, u tim cikličnim krugovima mržnje i „naplaćivanju“ dugova i bojim se da se to neće završiti s mojom generacijom i da će se preneti
na one koje tek dolaze. Za mene je to priča o Titu Androniku, čoveku koji traži pravdu, ali je pravda, nažalost, „zauzeta“ i on počinje da se
sveti – istakla je Vedrana Božinović.
Za Gorana Šušljika lik Tita Andronika jedan je od najzbudljivijih i najprovokativnijih i, kako je izjavio, zahvalan je celoj ekipi predstave što su
uspeli da dođu do premijere.
– Radeći na ovom komadu pokušao sam da se podsetim svih Šekspira u kojima sam učestvovao i koje sam gledao, bilo je tu odličnih, divnih,
velikih predstava, a ono što „Tita Andronika“ izdvaja od njih je to što je on najbliži vremenu u kojem sada živimo. Mislim da ta savremenost,
to osećanje vremena i prostora jako formatirani u stvarno pozorište, čine ovu predstavu snažnom, istinitom, tragičnom. Mislim, međutim,
da mržnja i osveta nisu pitanja samo naše generacije, nego je to kontinuirana sudbina čovečanstva – smatra Goran Šušljik.
"Idiot" - Fjodor Mihajlovič Dostojevski - Beogradsko dramsko pozorište
Reditelj: Ivica Buljan
| PREMIJERA: 30.12.2022.
Velika scena „Olivera i Rade Marković“
PREVOD: Jovan Maksimović
DRAMATURG: Vladimir Tabašević
SCENOGRAF: Aleksandar Denić
KOSTIMOGRAF: Ana Savić Gecan
KOMPOZITOR: Mitja Smrekar
SARADNICI NA DRAMATIZACIJI: Manca Majeršić Sevšek, Vida Davidović
ASISTENT KOSTIMOGRAFA: Igor Aleksić
ASISTENT SCENOGRAFA: Danko Mlađenović
ASISTENT REDITELJA: Marta Voz
ASISTENT KOMPOZITORA: Lazar Ciganović
INSPICIJENT: Zdravko Đekić
SUFLER: Jovana Matić
ORGANIZATOR: Ivana Jovović
IGRAJU
Aleksandar Jovanović, Bojana Stojković, Vesna Čipčić, Iva Ilinčić, Jana Milosavljević, Luka Grbić, Milan Zarić,
Milan Kolak, Miloš Petrović Trojpec, Miodrag Krstović, Mirjana Karanović, Nedim Nezirović, Nikola Malbaša,
Tamara Aleksić
„Savremenost koju živimo vapi za knezom Miškinom naših dana. Kakva bi sudbina danas snašla tu naivnu,
iskrenu dobričinu? Koje visoke krugove bi on zgražavao svojom nepromišljenom srdačnošću? Njegova idealna
dobrota, samo je okrutnost za njegovo društveno i emotivno biće. Dostojevski je sa ironijskim otklonom svoj najlepši
književni lik nazvao idiotom, a danas je takva ironijska distanca nemoguća: idealno dobar čovek današnjeg sveta,
zaista jeste idiot, maloumnik vredan sažaljenja. On je neko ko bi bio prezren zbog toga što se usudio da svima
naočigled upražnjava vrline koje društvo zapostavlja, a koje, to isto društvo – deklarativno zastupa i uzdiže.
Doslovan i dosledan, knez Miškin je idiot zbog toga što ne može da ne bude iskren, duševan i blag. Koga od
nas nije snašla ta nezgodna okolnost da ispašta baš zbog onog najboljeg u sebi? Zbog najboljeg u nama, najviše
se moramo pravdati. Možda su ipak vremena idiotska.“
Vladimir Tabašević... dramaturg
Reditelj: Ivica Buljan
| PREMIJERA: 30.12.2022.
Velika scena „Olivera i Rade Marković“
PREVOD: Jovan Maksimović
DRAMATURG: Vladimir Tabašević
SCENOGRAF: Aleksandar Denić
KOSTIMOGRAF: Ana Savić Gecan
KOMPOZITOR: Mitja Smrekar
SARADNICI NA DRAMATIZACIJI: Manca Majeršić Sevšek, Vida Davidović
ASISTENT KOSTIMOGRAFA: Igor Aleksić
ASISTENT SCENOGRAFA: Danko Mlađenović
ASISTENT REDITELJA: Marta Voz
ASISTENT KOMPOZITORA: Lazar Ciganović
INSPICIJENT: Zdravko Đekić
SUFLER: Jovana Matić
ORGANIZATOR: Ivana Jovović
IGRAJU
Aleksandar Jovanović, Bojana Stojković, Vesna Čipčić, Iva Ilinčić, Jana Milosavljević, Luka Grbić, Milan Zarić,
Milan Kolak, Miloš Petrović Trojpec, Miodrag Krstović, Mirjana Karanović, Nedim Nezirović, Nikola Malbaša,
Tamara Aleksić
„Savremenost koju živimo vapi za knezom Miškinom naših dana. Kakva bi sudbina danas snašla tu naivnu,
iskrenu dobričinu? Koje visoke krugove bi on zgražavao svojom nepromišljenom srdačnošću? Njegova idealna
dobrota, samo je okrutnost za njegovo društveno i emotivno biće. Dostojevski je sa ironijskim otklonom svoj najlepši
književni lik nazvao idiotom, a danas je takva ironijska distanca nemoguća: idealno dobar čovek današnjeg sveta,
zaista jeste idiot, maloumnik vredan sažaljenja. On je neko ko bi bio prezren zbog toga što se usudio da svima
naočigled upražnjava vrline koje društvo zapostavlja, a koje, to isto društvo – deklarativno zastupa i uzdiže.
Doslovan i dosledan, knez Miškin je idiot zbog toga što ne može da ne bude iskren, duševan i blag. Koga od
nas nije snašla ta nezgodna okolnost da ispašta baš zbog onog najboljeg u sebi? Zbog najboljeg u nama, najviše
se moramo pravdati. Možda su ipak vremena idiotska.“
Vladimir Tabašević... dramaturg
"Revolt" - Alis Berč - Atelje 212
Ауторка: Алис Берч
Превод: Радмила Радовановић
Редитељка: Јована Томић
Драматург: Димитрије Коканов
Сценографкиња: Јасмина Холбус
Костимографкиња: Селена Орб
Кореограф: Игор Коруга
Композитор: Лука Мејџор
Организатори: Jелена Фатић / Бошко Радоњић
Асистенткиња драматурга: Исидора Милосављевић
Асистенткиња костимографкиње: Нађа Вукореп
Израда маски и костимске реквизите: Благовеста Василева
Инспицијенткиња: Милица Дедић
Асистенткиња инспицијенткиње: Ђурђа Бојовић
Суфлерка: Анка Милић
ЈОВАНА СТОЈИЉКОВИЋ
ТАМАРА ДРАГИЧЕВИЋ
АНА МАНДИЋ
УРОШ ЈАКОВЉЕВИЋ
АЛЕКСАНДАР ВУЧКО
Представа Револт у режији Јоване Томић је настала према тексту чувене британске ауторке Алис Берч “Побуни се. Рекла је. Опет се побуни” у преводу Радмиле Радовановић.
Списатељица се огледно бави истраживањем положаја жене у позоришту и језику у патријархату. Побуна на коју текст позива јесте акција редефинисања и сталног преиспитивања тог места на које је жена друштвено нехотице стављена. Kроз низ духовитих сцена Алис Берч нуди обрте у пољу препознатљивих ситуација мушко-женских односа.
Берч је једна од најзначајнијих представница савремене британске драме 21. века. Ово ће бити прво извођење неког њеног комада на нашим просторима и језику. Добитница је значајних позоришних награда. За текст „Побуни се. Рекла је. Опет се побуни.“ Добила је „Џорџ Дивајн“ награду за најперспективнијег новог драмског писца/списатељицу; за комад „Анатомија самоубиства“ награђена је „Сузан Смитх Белкбурн“ наградом.
Честа је сарадница познате редитељке Kејти Мичел, која је и режирала праизведбе појединих њених комада. За представе Kејти Мичел драматизовала је познате романе као што су „Орландо“ Вирџиније Вулф и тирлогија „Обрис“ Рејчел Kаск. Берч је позната и као телевизијска и филмска сценаристкиња. Ауторка је сценарија за телевизијске серије „Нормални људи“ и „Разговори са пријатељима“, насталог према истоименим романима ирске ауторке Сали Руни. Једна је од сценаристкиња за популарну ХБО серију „Наследници“ (Суццессион).
Представа Револт је трећа режија Јоване Томић, једна од најистакнутијих редитељки своје генерације, у позоришту Атеље 212, али и њена прва режија на сцени „Мира Траиловић“. Претходно, је режирала „Бидерман и пиромани“ Макса Фриша, те неколико година касније текст „Урнебесна тама“ Волфрама Лоца.
Редитељка
Јована Томић
Ауторка: Алис Берч
Превод: Радмила Радовановић
Редитељка: Јована Томић
Драматург: Димитрије Коканов
Сценографкиња: Јасмина Холбус
Костимографкиња: Селена Орб
Кореограф: Игор Коруга
Композитор: Лука Мејџор
Организатори: Jелена Фатић / Бошко Радоњић
Асистенткиња драматурга: Исидора Милосављевић
Асистенткиња костимографкиње: Нађа Вукореп
Израда маски и костимске реквизите: Благовеста Василева
Инспицијенткиња: Милица Дедић
Асистенткиња инспицијенткиње: Ђурђа Бојовић
Суфлерка: Анка Милић
Играју:
ЈОВАНА СТОЈИЉКОВИЋ
ТАМАРА ДРАГИЧЕВИЋ
АНА МАНДИЋ
УРОШ ЈАКОВЉЕВИЋ
АЛЕКСАНДАР ВУЧКО
Представа Револт у режији Јоване Томић је настала према тексту чувене британске ауторке Алис Берч “Побуни се. Рекла је. Опет се побуни” у преводу Радмиле Радовановић.
Списатељица се огледно бави истраживањем положаја жене у позоришту и језику у патријархату. Побуна на коју текст позива јесте акција редефинисања и сталног преиспитивања тог места на које је жена друштвено нехотице стављена. Kроз низ духовитих сцена Алис Берч нуди обрте у пољу препознатљивих ситуација мушко-женских односа.
Берч је једна од најзначајнијих представница савремене британске драме 21. века. Ово ће бити прво извођење неког њеног комада на нашим просторима и језику. Добитница је значајних позоришних награда. За текст „Побуни се. Рекла је. Опет се побуни.“ Добила је „Џорџ Дивајн“ награду за најперспективнијег новог драмског писца/списатељицу; за комад „Анатомија самоубиства“ награђена је „Сузан Смитх Белкбурн“ наградом.
Честа је сарадница познате редитељке Kејти Мичел, која је и режирала праизведбе појединих њених комада. За представе Kејти Мичел драматизовала је познате романе као што су „Орландо“ Вирџиније Вулф и тирлогија „Обрис“ Рејчел Kаск. Берч је позната и као телевизијска и филмска сценаристкиња. Ауторка је сценарија за телевизијске серије „Нормални људи“ и „Разговори са пријатељима“, насталог према истоименим романима ирске ауторке Сали Руни. Једна је од сценаристкиња за популарну ХБО серију „Наследници“ (Суццессион).
Представа Револт је трећа режија Јоване Томић, једна од најистакнутијих редитељки своје генерације, у позоришту Атеље 212, али и њена прва режија на сцени „Мира Траиловић“. Претходно, је режирала „Бидерман и пиромани“ Макса Фриша, те неколико година касније текст „Урнебесна тама“ Волфрама Лоца.
Slične teme
