Ova teme bese bogami vise puta al eto tek da se smirim i umirim recite mi vi sa iskustvom jesam li pametno postupila...Zaklela sam se da sa ozenjenim covekom osim prijateljstva necu da imam nista dublje...Ne znam kako mi se desilo...oborio me ne izgledom nego paznjom kakvu nisam dozivela...Naravno prethodno sam se od vecine njih uverila da mu je brak stvarno pred raspadom i da eto samo ceka da upozna neku osobu koja ce biti prijatna i na mestu pa ce sve to okoncati...Provodili smo divne dane, nisam ga pritiskala ni zamarala obasula sam ga ljubavlju kakvu mislim da nije doziveo ali se dragi moji jos uvek ni pomerila nisam sa mrtve tacke...On jednostavno vikendom nestane...Ajde velim deca su tu pa necu da budem neki baksuz al on ne sme ni da se javi a ni ja da zovem boze sacuvaj...Kaze ona ce ga unistiti ljubomorom ko zna kakvu ce scenu da napravi bude li tel zazvonio...Pa velim mozes li reci da ti je neki prijatelj sta li...ne on kaze da nece da laze i svese to tako vrti u krug...Radnim danom je uvece do ponoci sa mnom i ja sam sigurna da ta zena zna da on ima drugu ali je ladno boli uvo...Nikad ga ne zove i nigde sa njim ne ide...Uopste ga ne kontam sto rekli bosanci pa sam sve nervoznija i neko vece sam ga kad je krenuo kuci malte ne izbacila jer to vise ne mogu da trpim...Danas mu je rodjendan a on ne radi...Poslala sam sms ali nema odgovora...Tesko mi je jer me je sve vreme uveravao u ljubav a sad ne moze ni hvala da kaze...Prijateljice se pitaju zasto se nerviram i sta ce mi on na kraju krajeva osim za povremeni sex pa da imam lepo svoju slobodu al ja ne mogu da budem nikako na pola sa nekim...druga zena bas nikako...Zao mi je zbog izuzetno lepih trenutaka sve mi to nedostaje ali ponosmi ne da da dozvolim da se sve to nastavi...Jesam li u pravu sto to secem ili da pustim jos vreme da se on odluci...4 meseca je proslo a ja sam na smrt uplasena da cu se vezati i sebe opet povrediti...
