ŠEĆERI JE OTROV(I VRSTA NARKOTIKA) !!!
Nekada kada smo hteli da se zasladimo otišli bi u prodavnicu I kupili čokoladu,keks ili bombone . A kad nagomilamo previše kilograma znali smo kako ih skinemo, izbacili bismo s jelovnika iste te namirnice. Ali, vremena su se promenila i smanjiti unos šećera više nije tako lako, jer on je u gotovo svim namirnicama koje jedemo, od slatkiša preko gaziranih pića, sokova, energetskih i vitaminskih napitaka do slanih jela, raznih soseva, kečapa, konzervisanog povrća, suhomesnatih proizvoda, hleba,testenine...
Dodani šećer, odnosno šećer koji nije prirodno prisutan u namirnicama (ili koji sami stavljamo u hranu) nego je dodan u njih tokom industrijske obrade, danas je postao velik problem i pretnja zdravlju. Istraživanje na Univerzitetu u Minnesoti otkrilo je da je od 1980. do 2009. konzumacija dodanog šećera među muškarcima porasla za gotovo 40 posto, a kod žena za više od 35 posto. Udeo dodanog šećera u ukupnom dnevnom unosu kalorija u tom je periodu porastao sa 9,9 na 13,4 posto. Tim stručnjaka koji je vodio istraživanje upozorava da ljudi danas konzumiraju dvostruko više dodanih šećera nego pre četiri decenije, što znatno utiče na ukupnu količinu šećera unesenu u organizam tokom godine. Na primer 1950. prosječni Aamerikanac godišnje je konzumirao oko 50 kilograma šećera, a 2000. oko zastrašujućih 76 kilograma. Za takvo povećanje konzumacije šećera zaslužne su i promene u metodama proizvodnje i obrade hrane koje su se počele događati od sredine 20. veka. Kako bi se sačuvao ili pojačao ukus namirnica, poboljšala tekstura i boja, povećao obim ili ublažila njihova prirodna kiselost, proizvođači hrane počeli su dodavati šećer u sve moguće prehrambene proizvode. Tako se šećer iz slatkiša raširio i u slana jela i druge prehrambene proizvode u kojima ga uopšte ne bismo očekivali.Njegova prisutnost u namirnicama gotovo je uvek navedena na deklaracijama, ali ne uvek kao šećer, već pod raznim stručnim terminima pod kojima ga prosečna osoba teško može prepoznati.
Kako ga otkriti
Ako odlučite ozbiljno smanjiti unos šećera i uskladiti ga s preporučenom dnevnom količinom koja iznosi najviše 50-60 grama, prvo se morate osvestiti da se šećer krije u mnogim proizvodima u kojima ga ne biste očekivali, a zatim naučiti čitati deklaracije i obavezno pre kupovine prekontrolisati sastav proizvoda.
Pod kojim se nazivima krije
Kako biste mogli prepoznati da je šećer prisutan u namirnicama koje kupujete, morate znati pod kojim se sve nazivima krije na deklaracijama, odnosno u popisu sastojaka. Šećer od šećerne repe ili šećerne trske, turbinado šećer (sirovi šećer kojemu je u centrifugi isprana melasa), smeđi šećer, invertni šećer (mešavina glukoze i fruktoze, nastaje procesom razgradnje saharoze koji se naziva inverzija, a koristi se najčešće u industriji slatkiša kada se želi sprečiti kristalizacija šećera) samo su neke od brojnih vrsta šećera koje se koriste u prehrambenoj industriji. Na popisu sastojaka šećer može biti naveden i kao sirup agave, slad (ili maltoza, sastoji se od 2 molekule glukoze, a može se proizvesti iz skroba krompira ili žitarica, najpoznatiji su pšenični, kukuruzni i ječmeni slad), melasa (nusprodukt u proizvodnji šećera, odnosno ono što ostane na dnu bureta nakon procesa rafiniranja šećera, sadrži vitamine i minerale koji su pre bili u šećernoj trsci, ali i kalorije), med, kukuruzni zaslađivači, sukanat (nerafinirani sušeni sok šećerne trske), razni sirupi, poput javorovog ili kukuruznog sirupa te visoko fruktoznog kukuruznog sirupa za koji su najnovija istraživanja pokazala da je kontaminiran živom (korištenje tog zaslađivača kao zamene za šećer jako je povećano poslednjih desetak godina, a najviše se koristi u bezalkoholnim pićima, pekarskim proizvodima, jogurtima, supama, žitaricama i slično). Uz to, pazite na sve sastojke koji završavaju na -oza, poput glukoze, fruktoze, laktoze, dekstroze i saharoze, kao i na one koji završavaju na -ol, poput manitola, sorbitola, ksilitola i malitola.
Sledeći korak je proveriti na kojem je mestu šećer na popisu sastojaka na deklaraciji. Ako je na vrhu popisa, znači da je jedan od glavnih sastojaka tog pića ili namirnice. Ali, poslednjih godina šećer, fruktoza i maltoza ponekad su navedeni odvojeno na deklaracijama, zato pažljivo čitajte sve podatke na deklaraciji.
Koliko grama, kašika, kalorija?
Količina šećera na deklaracijama navedena je u gramima, a da biste lakše stekli predodžbu o kolikoj se količini šećera radi, imajte na umu da 4 grama odgovara jednoj čajnoj kašičici i sadrži 15 kalorija. Najjednostavnije je da navedeni broj grama šećera podelite sa 4 i dobićete broj kašičica šećera koje ćete tom namirnicom uneti u organizam. Na primer, čaša gaziranog soka sadrži u proseku oko 12 kašičica šećera!
Energetski napici, voćni jogurti, vitaminski napici... sve te proizvode kupujemo i konzumiramo misleći kako smo pametno izabrali i kako činimo nešto dobro za svoj organizam I zdravlje. No, mnogi od njih sadrže ogromne količine šećera koje su sve samo ne zdrave. Na primer, neki energetski i vitaminski napici mogu sadržati i do 12 kašičica šećera po čaši,. Zamka su i zobena kaša ili kukuruzne i zobene pahuljice koje su na glasu kao zdrava hrana jer snižavaju nivo holesterola u krvi, pa se preporučuju i za očuvanje zdravlja srca. Sve to vredi samo za pahuljice u njihovom "prirodnom" stanju, dok razne vrste pakovanih instant-pahuljica najčešće sadrže više od tri kašičice šećera po porciji.
Takozvani light proizvodi i proizvodi s niskim udelom masnoća najčešće obiluju šećerom. Naime, nakon što se iz proizvoda uklone masnoće, obično im se dodaje šećer kako bi se pojačao ukus i povećao volumen. Na primer, prelivi za salate s znakom "smanjeni udeo masnoća" (reduced-fat) mogu sadržati i više od 20 kašičica šećera po šolji. Tu nije kraj iznenađenjima: bogat izvor šećera su i mnogi proizvodi na bazi povrća, poput kečapa, soseva od paradajza i raznih soseva za roštilj, kao i konzervirano povrće (grašak,, kukuruz i drugo povrće u konzervama).
* Sugar free (bez šećera) - proizvod sadrži manje od 0,5 g šećera po obroku
* Reduced sugar - količina šećera u proizvodu smanjena je za 25 posto
* No sugar added (bez dodanog šećera) - ni šećer ni bilo koji sastojak koji sadrži šećer nisu dodani proizvodu, ali to ne znači da nema šećera; takvi proizvodi mogu sadržati šećer koji je prirodno prisutan u sastojcima, u voću ako je reč o voćnom soku i slično.
• Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji 40-50 grama je preporučeni dnevni unos šećera, što većina ljudi premašuje. Prema preporuci Američke organizacije za srčane bolesti ta bi brojka trebala biti i manja - 25 g (šest kašičica) za žene i 37,5 g (devet kašičica) za muškarce. Zato što se sa svakim gramom šećera koji je dodan povećava nivo masnoća u krvi, rizik od dijabetesa i moždanog udara.
Jedna kockica šećera jednaka je jednoj kašičici, odnosno 4 grama.
• 1 čaša voćnog jogurta = 10 kockica
• 1 čaša čokoladnog mleka = 6 kockica
• 200 g namaza od lešnika = 20 kockica
• 100 g marmelade = 22 kockice
• 1 kašičica kečapa = 1 kockica
• 30 g industrijske salate od cvekle = 1 kockica
• doza dečijeg instant čaja = 31 kockica
• 2 dl voćnog soka = 8 kockica
• 2 dl gaziranog soka (cola, fanta..) = 12 kockica
• 1 porcija (4 g) müsla = 4 kockice
Kad je reč o šećeru koji sami dodajemo u hranu ili napitke, uvek je bolji izbor med, agavin ili javorov sirup od, rafiniranog belog šećera budući da oni, osim kalorija, sadrže i neke nutrijente. No, kad je reč o količini šećera, preporučena količina (40 - 50 g) ostaje ista bez obzira na to o kojoj se vrsti šećera radi. U tom slučaju, šećer je šećer i svaki se računa!
Ono što danas nazivamo šećerom zapravo je saharoza, jednostavni molekul koji se u organizmu razgrađuje na glukozu i na taj način osigurava brz izvor energije ćelijama. Jedna velika kašika konzumnog šećera sadrži 50 kalorija i nijedan vredan nutrijent, osim saharoze, pa je zato šećer idealan primer tzv. praznih kalorija - hrane koja, osim kalorija, nema nikakvu nutritivnu vrednost.
Uz to, treba imati na umu da u procesu razgradnje šećera organizam koristi minerale poput magnezijuma i vitamine B grupe. Kako šećer nema tih komponenti, njegova razgradnja troši vitaminsko-mineralne rezerve, što dugoročno vodi do iscrpljivanja organizma.
Unos šećera vrlo brzo pokreće lučenje serotonina, hormona koji dovodi do nastanka osećaja smirenosti i zadovoljstva. Zahvaljujući insulinu, hormonu čija je uloga smanjenje nivoa šećera u krvi, "sedativno" djelovanje šećera je prolazno i kratkotrajno te već za 20-ak minuta nastupa nova želja za slatkom hranom. Učestalim unosom jednostavnih šećera, s vremenom, ugodno raspoloženje postaje svakodnevna potreba, s time da su za isti učinak potrebne sve veće i veće količine šećera.
Osim što preterivanjem stvara zavisnost baš kao alkohol ili nikotin, svakodnevna konzumacija šećera usporava metabolizam, slabi imunološki sistem te remeti normalan rad mozga. Posledice su, a to potvrđuju i brojna istraživanja, umor, promene u raspoloženju, depresija, nesanica, poremećaji u ponašanju. Postoji i niz istraživanja koja preterano uživanje šećera dovode u vezu s brojnim bolestima poput dijabetesa tipa 2, bolesti srca i krvotoka, čak i karcinoma. Veza između konzumacije šećera i zubnog karijesa je dobro dokumentovana I na kraju učestalo konzumiranje šećera skraćuje životni vek!!!
Nekada kada smo hteli da se zasladimo otišli bi u prodavnicu I kupili čokoladu,keks ili bombone . A kad nagomilamo previše kilograma znali smo kako ih skinemo, izbacili bismo s jelovnika iste te namirnice. Ali, vremena su se promenila i smanjiti unos šećera više nije tako lako, jer on je u gotovo svim namirnicama koje jedemo, od slatkiša preko gaziranih pića, sokova, energetskih i vitaminskih napitaka do slanih jela, raznih soseva, kečapa, konzervisanog povrća, suhomesnatih proizvoda, hleba,testenine...
Dodani šećer, odnosno šećer koji nije prirodno prisutan u namirnicama (ili koji sami stavljamo u hranu) nego je dodan u njih tokom industrijske obrade, danas je postao velik problem i pretnja zdravlju. Istraživanje na Univerzitetu u Minnesoti otkrilo je da je od 1980. do 2009. konzumacija dodanog šećera među muškarcima porasla za gotovo 40 posto, a kod žena za više od 35 posto. Udeo dodanog šećera u ukupnom dnevnom unosu kalorija u tom je periodu porastao sa 9,9 na 13,4 posto. Tim stručnjaka koji je vodio istraživanje upozorava da ljudi danas konzumiraju dvostruko više dodanih šećera nego pre četiri decenije, što znatno utiče na ukupnu količinu šećera unesenu u organizam tokom godine. Na primer 1950. prosječni Aamerikanac godišnje je konzumirao oko 50 kilograma šećera, a 2000. oko zastrašujućih 76 kilograma. Za takvo povećanje konzumacije šećera zaslužne su i promene u metodama proizvodnje i obrade hrane koje su se počele događati od sredine 20. veka. Kako bi se sačuvao ili pojačao ukus namirnica, poboljšala tekstura i boja, povećao obim ili ublažila njihova prirodna kiselost, proizvođači hrane počeli su dodavati šećer u sve moguće prehrambene proizvode. Tako se šećer iz slatkiša raširio i u slana jela i druge prehrambene proizvode u kojima ga uopšte ne bismo očekivali.Njegova prisutnost u namirnicama gotovo je uvek navedena na deklaracijama, ali ne uvek kao šećer, već pod raznim stručnim terminima pod kojima ga prosečna osoba teško može prepoznati.
Kako ga otkriti
Ako odlučite ozbiljno smanjiti unos šećera i uskladiti ga s preporučenom dnevnom količinom koja iznosi najviše 50-60 grama, prvo se morate osvestiti da se šećer krije u mnogim proizvodima u kojima ga ne biste očekivali, a zatim naučiti čitati deklaracije i obavezno pre kupovine prekontrolisati sastav proizvoda.
Pod kojim se nazivima krije
Kako biste mogli prepoznati da je šećer prisutan u namirnicama koje kupujete, morate znati pod kojim se sve nazivima krije na deklaracijama, odnosno u popisu sastojaka. Šećer od šećerne repe ili šećerne trske, turbinado šećer (sirovi šećer kojemu je u centrifugi isprana melasa), smeđi šećer, invertni šećer (mešavina glukoze i fruktoze, nastaje procesom razgradnje saharoze koji se naziva inverzija, a koristi se najčešće u industriji slatkiša kada se želi sprečiti kristalizacija šećera) samo su neke od brojnih vrsta šećera koje se koriste u prehrambenoj industriji. Na popisu sastojaka šećer može biti naveden i kao sirup agave, slad (ili maltoza, sastoji se od 2 molekule glukoze, a može se proizvesti iz skroba krompira ili žitarica, najpoznatiji su pšenični, kukuruzni i ječmeni slad), melasa (nusprodukt u proizvodnji šećera, odnosno ono što ostane na dnu bureta nakon procesa rafiniranja šećera, sadrži vitamine i minerale koji su pre bili u šećernoj trsci, ali i kalorije), med, kukuruzni zaslađivači, sukanat (nerafinirani sušeni sok šećerne trske), razni sirupi, poput javorovog ili kukuruznog sirupa te visoko fruktoznog kukuruznog sirupa za koji su najnovija istraživanja pokazala da je kontaminiran živom (korištenje tog zaslađivača kao zamene za šećer jako je povećano poslednjih desetak godina, a najviše se koristi u bezalkoholnim pićima, pekarskim proizvodima, jogurtima, supama, žitaricama i slično). Uz to, pazite na sve sastojke koji završavaju na -oza, poput glukoze, fruktoze, laktoze, dekstroze i saharoze, kao i na one koji završavaju na -ol, poput manitola, sorbitola, ksilitola i malitola.
Sledeći korak je proveriti na kojem je mestu šećer na popisu sastojaka na deklaraciji. Ako je na vrhu popisa, znači da je jedan od glavnih sastojaka tog pića ili namirnice. Ali, poslednjih godina šećer, fruktoza i maltoza ponekad su navedeni odvojeno na deklaracijama, zato pažljivo čitajte sve podatke na deklaraciji.
Koliko grama, kašika, kalorija?
Količina šećera na deklaracijama navedena je u gramima, a da biste lakše stekli predodžbu o kolikoj se količini šećera radi, imajte na umu da 4 grama odgovara jednoj čajnoj kašičici i sadrži 15 kalorija. Najjednostavnije je da navedeni broj grama šećera podelite sa 4 i dobićete broj kašičica šećera koje ćete tom namirnicom uneti u organizam. Na primer, čaša gaziranog soka sadrži u proseku oko 12 kašičica šećera!
Energetski napici, voćni jogurti, vitaminski napici... sve te proizvode kupujemo i konzumiramo misleći kako smo pametno izabrali i kako činimo nešto dobro za svoj organizam I zdravlje. No, mnogi od njih sadrže ogromne količine šećera koje su sve samo ne zdrave. Na primer, neki energetski i vitaminski napici mogu sadržati i do 12 kašičica šećera po čaši,. Zamka su i zobena kaša ili kukuruzne i zobene pahuljice koje su na glasu kao zdrava hrana jer snižavaju nivo holesterola u krvi, pa se preporučuju i za očuvanje zdravlja srca. Sve to vredi samo za pahuljice u njihovom "prirodnom" stanju, dok razne vrste pakovanih instant-pahuljica najčešće sadrže više od tri kašičice šećera po porciji.
Takozvani light proizvodi i proizvodi s niskim udelom masnoća najčešće obiluju šećerom. Naime, nakon što se iz proizvoda uklone masnoće, obično im se dodaje šećer kako bi se pojačao ukus i povećao volumen. Na primer, prelivi za salate s znakom "smanjeni udeo masnoća" (reduced-fat) mogu sadržati i više od 20 kašičica šećera po šolji. Tu nije kraj iznenađenjima: bogat izvor šećera su i mnogi proizvodi na bazi povrća, poput kečapa, soseva od paradajza i raznih soseva za roštilj, kao i konzervirano povrće (grašak,, kukuruz i drugo povrće u konzervama).
* Sugar free (bez šećera) - proizvod sadrži manje od 0,5 g šećera po obroku
* Reduced sugar - količina šećera u proizvodu smanjena je za 25 posto
* No sugar added (bez dodanog šećera) - ni šećer ni bilo koji sastojak koji sadrži šećer nisu dodani proizvodu, ali to ne znači da nema šećera; takvi proizvodi mogu sadržati šećer koji je prirodno prisutan u sastojcima, u voću ako je reč o voćnom soku i slično.
• Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji 40-50 grama je preporučeni dnevni unos šećera, što većina ljudi premašuje. Prema preporuci Američke organizacije za srčane bolesti ta bi brojka trebala biti i manja - 25 g (šest kašičica) za žene i 37,5 g (devet kašičica) za muškarce. Zato što se sa svakim gramom šećera koji je dodan povećava nivo masnoća u krvi, rizik od dijabetesa i moždanog udara.
Jedna kockica šećera jednaka je jednoj kašičici, odnosno 4 grama.
• 1 čaša voćnog jogurta = 10 kockica
• 1 čaša čokoladnog mleka = 6 kockica
• 200 g namaza od lešnika = 20 kockica
• 100 g marmelade = 22 kockice
• 1 kašičica kečapa = 1 kockica
• 30 g industrijske salate od cvekle = 1 kockica
• doza dečijeg instant čaja = 31 kockica
• 2 dl voćnog soka = 8 kockica
• 2 dl gaziranog soka (cola, fanta..) = 12 kockica
• 1 porcija (4 g) müsla = 4 kockice
Kad je reč o šećeru koji sami dodajemo u hranu ili napitke, uvek je bolji izbor med, agavin ili javorov sirup od, rafiniranog belog šećera budući da oni, osim kalorija, sadrže i neke nutrijente. No, kad je reč o količini šećera, preporučena količina (40 - 50 g) ostaje ista bez obzira na to o kojoj se vrsti šećera radi. U tom slučaju, šećer je šećer i svaki se računa!
Ono što danas nazivamo šećerom zapravo je saharoza, jednostavni molekul koji se u organizmu razgrađuje na glukozu i na taj način osigurava brz izvor energije ćelijama. Jedna velika kašika konzumnog šećera sadrži 50 kalorija i nijedan vredan nutrijent, osim saharoze, pa je zato šećer idealan primer tzv. praznih kalorija - hrane koja, osim kalorija, nema nikakvu nutritivnu vrednost.
Uz to, treba imati na umu da u procesu razgradnje šećera organizam koristi minerale poput magnezijuma i vitamine B grupe. Kako šećer nema tih komponenti, njegova razgradnja troši vitaminsko-mineralne rezerve, što dugoročno vodi do iscrpljivanja organizma.
Unos šećera vrlo brzo pokreće lučenje serotonina, hormona koji dovodi do nastanka osećaja smirenosti i zadovoljstva. Zahvaljujući insulinu, hormonu čija je uloga smanjenje nivoa šećera u krvi, "sedativno" djelovanje šećera je prolazno i kratkotrajno te već za 20-ak minuta nastupa nova želja za slatkom hranom. Učestalim unosom jednostavnih šećera, s vremenom, ugodno raspoloženje postaje svakodnevna potreba, s time da su za isti učinak potrebne sve veće i veće količine šećera.
Osim što preterivanjem stvara zavisnost baš kao alkohol ili nikotin, svakodnevna konzumacija šećera usporava metabolizam, slabi imunološki sistem te remeti normalan rad mozga. Posledice su, a to potvrđuju i brojna istraživanja, umor, promene u raspoloženju, depresija, nesanica, poremećaji u ponašanju. Postoji i niz istraživanja koja preterano uživanje šećera dovode u vezu s brojnim bolestima poput dijabetesa tipa 2, bolesti srca i krvotoka, čak i karcinoma. Veza između konzumacije šećera i zubnog karijesa je dobro dokumentovana I na kraju učestalo konzumiranje šećera skraćuje životni vek!!!
